To L je malo starija oznaka. Nekad su se obiljezavali ovako>


Prema karakteristikama zaštite (brzine okidanja) izradjuju se sledeći tipovi automatskih osigurača – prekidača:


tip L – ima elektromagnetnu i termičku zaštitu, i isključuje strujno kolo kada vrednost struje isključenja bude 3,5…5 puta veća od nazivne struje osigurača (Ii=(3,5…5)Ino). Ovaj tip se primenjuje u instalaciji osvetljenja i upravljačkim strujnim kolima,

tip H – ima elektromagnetnu i termičku zaštitu, i isključuje strujno kolo kada je struja isključenja 2…3 puta veća od nazivne struje osigurača (Ii=(2…3)Ino). Primenjuju se u kućnim instalacijama gde je predviđena zaštita od previsokog napona dodira zaštitnim uzemljenjem, ili nulovanjem,

tip K – isključuje strujno kolo kada je struja isključivanja 8…14 puta veća od nazivne struje osigurača (Ii=(8…14)Ino). Pored prekostrujne zaštite ovaj automatski osigurač ima i termičku zaštitu od preopterećenja i upotrebljava se za zaštitu elektromotora manje snage,

tip G – koji, po nameni, odgovaraju tipu L, a imaju veći višekratnik za odnos struja Ii /Ino; termički okidač može biti podesiv,

tip Z
– koji služe za zaštitu silicijumskih ispravljača (BBC),

tip F
– koji odgovaraju tipu G sa mogućnošću otklanjanja uticaja temperature okoline i služe i služe za zaštitu poluprovodnika (diode, tranzistori i dr.)

tip U – koji odgovaraju tipu G, a upotrebljava se za zaštitu malih elektromotora.



L je u stvari C karakteristika, a H je B karakteristika po novom nacinu oznacavanja.
E sad, u stanu vjerovatno nemas motora niti ces variti nesto pa treba odabrati ili sve B ili na rasvjetu staviti C a na ostale krugove B.
U kuci radionici za motore i aparat za varenje C.

Ok, hvala na detaljnom objašnjenju.

Za upotrebu u domaćinstvu, naočito u ovom slučaju kada se ne znaju ostali detalji
o el. instalaciji, obavezno karakteristika B.

Poštujem komentare Veselinovića, ali bih podsetio da se
instalacioni prekidači stavljaju pre svega za zaštitu čoveka,
a tek onda za zaštitu kablova (i delom uređaja).

Mislim da ne postoji takav prekidac (u narodu poznatiji kao "automatski osigurac") koji moze zastiti covjeka.
Uopste ne sluzi za to, za to sluze neki drugi prekidaci i sklopke prije svega zdrav razum...
ali neka ti moras biti svakoj corbi mirodjija i svakom loncu poklopac.
Nema potreba da ispravljas Veselinovica, jer je dao vise nego dovoljan odgovor na postavljeno pitanje.

Bojane
pretpostavljam da misliš na zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS)
u narodu poznatiji kao FID sklopka.
Ona se u električnoj instalaciji postavlja kao dodatna mera zaštite od električnog udara
i nije neophodna ukoliko je instalacija ispravno projektovana i ako se ostvare dobre vrednosti uzemljivača.
Na stranu što ja mislim da nju treba predviđati skoro na svim strujnim kolima, upravo zbog odnosa korisnika
instalacije i opreme (licnovanje osigurača, zamena prekidača onima sa neodgovarajućim karakteristikama i sl.)

Zdrav razum korisnika nema veze sa električnim instalacijama, šta više ona mora da bude
takva da bude bezbedna i za ljude koji nažalost nemaju ''zdrav razum''.

Mi ovde diskutujemo i na forumu nalazim dosta odličnih diskusija, ali ako kolega Veselinović nema primedbe na moj odgovor
stvarno ne znam čemu takav stav.

To sto, za sada, nema primedbe ne znaci da se sa tobom slaze. Mozda nije video tvoj odgovor, a mozda ga jednostavno mrzi da na svaki da svoj komentar. Nisi u pravu pa cak i da se Veselinovic slozio sa tobom, a nije.

Dvp je potpuno u pravu.
Ja sam u prvom postu stambenom prostoru i prelozio B karakteristiku, osim za rasvjetu.
Kod strujnih krugova osvjetljenja je izuzetno mala opasnost od napona dodira
jer su svjetiljke ( obicno) van domasaja ruke, cesto su od izolacionog materijala, i rijetko su
strujno optereceni da bi doslo do cestog kvara izolacije.
Zasto onda C karakteristika.
Pa kod pregorevanja klasicne sijalice struja u momentu uspostavljanja luka zna premasiti
nazivnu struju i do 30 puta. Ali to traje izuzetno kratko - jednu ili par poluperioda.
Ispada da je pregorevanje sijalice dovoljno da obori B prekidac ( osigurac).
Posto taprekostruja djeluje izuzetno kratko nije u stanju zagrijati napojne kablove.
E sad, gdje je zastita od napona dodira - pa na rasvjeti su male nazivne struje osiguraca ( prekidacaa)
6 do 10 A, i iole upotrebljiva instalacija ce imati struju kvara dovoljnu da u zakonskom roku ( 400 ms)
prekine strujni krug.
Eto toliko.

Ja imam C 16A na strujnom krugu rasvete, i skoro svaki put iskoči kad pregori sijalica... Pre je bio B 10A i isto se dešavalo...

Naravno da je bitan zdrav razum, ako krenes da se kupas i poneses toster sa sobom, velike su sanse da neces ziv izaci iz kade.
Mozes da stavis bilion prekidaca i razno raznih osiguraca pa i sklopki oni nece spasiti takvog "covjeka".
Ali ovo sve pricam zato sto je @dvp spomenuo to kako su "prekidaci" prvenstveno namjenjeni za zastitu covjeka...
Ljudi koji se ne razumiju u ovu temtiku mogu pomisliti,
ej pa eno ima tamo neki dvp koji je rekao ako kupim prekidace b tipa mogu da drpam struju do mile volje, jer ce oni da me stite...
Sto opet se veze za zdrav razum kao polaznu tacku.



Nisam nista komentarisao za tipove zastite, nego sam fino citirao i jos markirao crvenom bojom ono sto nije tacno.
Na neki nacin da, osiguraci-prekidaci indirektno stite ljude na taj nacin sto stite instalacije i uredjaje.
Evo opet cu da citiram i obiljezim, ako sad nekome nije jasno onda ne znam sta da radim. Da pricam nekim drugim jezikom? Koji vam odgovara?

Bojane,
zamisli jednu TNC mrezu ( tzv nulovanje).
Zamisli sada da u kuhinji probijegrijac sporeta na masu.
Na kucistu sporeta ce se pojaviti napon.
Ako usput ( od TS do objekta ) nema uzemljivaca ( rijetko - ali valja za razmisljanje),
napon na sporetu ce biti 110 V ( isti otpor faznog i nultog provodnika).
Sada je malo jasnije zasto je u Americi 110V nazivni napon. S tim sto oni uglavnom imaju situaciju bez uzemljivaca - svakih par kuca trafo sa 6kV na 110/220V.
No realnija situacija je ipak ima po koji uzemljivac, ali ukupan otpor svih tih uzemljivaca je veci od otpora nultog provodnika,
pa se na sporetu nece pojaviti 110V nego nekih 80-90V.
Vidis to je gadan napon koji je u stanju da ubije.
To je tzv indirektni napon dodira.
Zastita od njega je izolovanjem, ali kad izolacija probije ostaje jedina zastita iskljucenjem strujnog kruga.
E to ce da uradi osigurac, prekidac..., pa i FID ( zastitn strujna sklopka) ili pokatkad se stavlja i zastitna naponska sklopka.
Ali osnovna zastita je zastita izolovanjem i prekidanjem strujnog kruga. Ostale su dopunske.
Kod tolikih ocekivanih napona dodira ( 80-tak volti) statisticki je utvrdjeno ( plus sigrnosna margina) da
je zanemarljiva opasnost ao stanje traje krace od 400ms.
Ispada da je uloga osiguraca/prekidaca ipak da zastiti ljude ali i opremu - ali ipak su ljudi nekako vazniji od par metara kabla i jedne uticnice.
Zato treba B karakteristika osiguraca ( imas grafikone u mom postu).

Izolovanje (kućišta) je zaštita od direktnog dodira.
Zaštita od indirektnog dodira je automatsko isključenje napajanja.

Znaci indirektna zastita, kao sto sam napisao gore ali niko se nije trudio da procita.
Naravno da nije bitno par metara kabla, ali kad se to par metara kabla zastiti da se ne zapali, istopi i zapali objekat u kojem ljudi borave to je vec drugo.
Znaci to se zove indirektna zastita ljudi. Meni nije jasno o cemu mi raspravljamo ovdje.
Nikad nisam komentarisao i grafikon ili tipove osiguraca, napisao sam tu zadnjem postu. Samo sam imao repliku na izjavu od @dvp.



Otkaci se nula i zbogom, toliko o vasoj zastiti ljudi sa "prekidacima".
Ne postoji takav "prekidac" koji 100% siguran i prvobitno sluzi za zastitu ljudi od direktngo kontakta sa elektricnom energijom.

Da, otkaci se nula... A zasto bi se otkacila?
Ali posmatraj to malo drugacije, otkaci se sajla od lifta pa ljudi izginu.
Otkaci se motor na avionu, otkaci se oplata na podmornici, otkaci se spona na autobusu....
Moze se naci matematika kada se gine sa FID sklopkom, ali je vjerovatnoca tog dogadjaja beskonacno mali broj.
I ne postoji ekonomski opravdana 100% zastita od tehnike. Kraj.

Prekidac, eng. Circuit breaker, u nasem narodu opste poznat i ustaljen pojam, osigurac.
Mi kao narod sa Balkana obicno volimo da uzimamo tudjice i da zaboravljamo na maternji jezik.
Sta da se radi, takav nam je mentalitet i ne treba da se bunimo kad jednog dana izgubimo srpski, hrvatski, bosanski...

Sto se tice liftova, obicno imaju rezervnu sajlu ili vise njih.
Sto se tice aviona, obicno imaju rezervne motore ili zaobilaznice kad jedan od motora zakaze.
Da ne idemo dalje u te teme, imam jednu sliku sta na prvu kaze Google --> http://prntscr.com/89jh60.
Sta kaze, stiti "kolo" od preopterecenja ili kratkog spoja.
Sam taj prekidac u vecini slucajeva ima termalnu zastitu i stavlja se na fazni provodnik, samim tim prvobitno je predvidjen upravo za to, da stiti provodnike.
Nesto sto u sebi ima neke druge funkcije osim prekidanja strujnog kruga nikako ne bi trebalo da se zove samo prekidac.
...ali dobro to smo vec apsolvirali na pocetku ovog posta, zasto je to tako.
Imam jos da dodam, da apsolutno nemam zelju da nekog prozivam, nekome pametujem ili nekog omalovazavam.
Postujem sve vas prvobitno sto ste stariji od mene, drugi razlog sto raspolazate sa ogromnom kolicinom znanja (sto prakticnog, sto teoretskog).
Samo ovo vam ne dam za pravo, da vas ima vise od kineza... ne zelim vise ni da se raspravljam o ovome jer je ocigledno Sizifov posao.

Niko da predlozi coveku da ugradi DIF automate, barem glavni i uticnice u kupatilu. Srednji vek...

To što pominješ je kombinovani zaštitni prekidač, tj. zaštitni uređaj u kome je integrisana funkcija
zaštitnog (automatskog) prekidača i zaštitinog uređaja diferencijalne struje (tzv. fidovka).

To je odlično rešenje, bolje od zaštite sa pojedinačnim fidovkama.... ali skupo, skupo.
Viđao sam projekte u kojima su sva strujna kola priključnica i fiksnih uređaja (bojler, grejalica, klima, veš mašina, itd)
zaštićena ovim tipom uređaja.

A što se tiče srednjeg veka, ne pričaj tako... To nije standardno rešenje ni u mnogo bogatijim zemljama od naše.

U pravu si u tome što je stvarno neko mogao barem preporučiti i ovu varijantu ali obavezno uz naznaku o kojoj razlici u cenama se radi.

Cena jednog automatskog prekidača (instalacioni prekidač za kućnu upotrebu) je cca 300-500 din zavisno od kvaliteta, proizvođača i sl.
dok je cena jednog kombinovanog zaštitnog prekidača od 2.000 do 8.000 din.

Koristan dokument:

http://www.google.rs/url?sa=t&...mxtw&bvm=bv.58187178,d.Yms

Pozz