Dao si jednom tranzistoru dva zadatka, i kako mislis da je to moguce?

Kako tranzistor zna da je u pitanju 5V, od celog opsega napona? Kad on moze da "prepozna" samo sopstveni napon ukljucenja, recimo, 0,6-0,7V

Ako se postavlja zadatak merenja nekog napona, potrebno je ustanoviti referencu, a to je najjednostavnije zener diodom, 4,7 ili 5,1, ili cak 5,6V, pa zavisno od zenerke, povezati je na odredjen nacin u kolo(iskoristiti tranzistorov napon B-E), da bi se dobila detekcija napona sto blizeg zatatih 5V...

Cek polako,

Moja ideja je sledeca:
-stavim grecov ispravljac na ulazni napon
-spojim minuse od ispravljenog ulaznog napona i od drugog napajanja
-spojim plus od drugog napajanja na emiter (preko nekog, meni nepoznatog, otpora)
-spojim plus od ulaznog izvora na bazu (preko nekog, meni nepoznatog, otpora)
-spojim potrosac izmedju kolektora (preko nekog, meni nepoznatog, otpora) i mase

Kada napon na bazi (BE) bude manji od napona na emiteru (u odnosu na masu) - 0.7V tada ce tranzistor da propusti struju kroz potrosac.

DC napon posle grecovog ispravljaca je oko 16V a napon drugog napajanja je 17.9Vdc bez ikakvog opterecenja. To znaci da ja moram staviti neki otpornik i izmedju emitera i baze da bi "pozajmio" malo napona bazi da tranzistor drzi ugasenim. I cim ulazni AC napon padne i napon na bazi ce pasti i eto, tranzistor ce da provede, zar ne?

Sada mi je palo na pamet da ce se i napon drugog napajanja promeniti kada potrosac povuce struju. Kako to kompenzovati???

Zato i trazim pomoc, sve je meni ovo teorijski jasno, ali kada pocnem da sastavljam prakticno kontam da nemam pojma koji mi otpori trebaju.

Hoces da ti tranzistor "doturi" drugo napajanje kada napon prvog napajanja padne ispod 5V.

Zasto ne stavis po diodu(dovoljne struje) na izlaz svakig napajanja i povezes ih paralelno. Tesko da mogu da zamislim tranzistor u tom "ventil" spoju..pa jos da propusti dovoljno struje...

Cek, ovo sa diodama nisam skontao, sta cu dobiti tako?

Znaci ako spojim na svaki + od napajanja diodu i drugi kraj dioda spojim zajedno, sta dobijam kada merim izmedju spojenih masa (minusa) i tih dioda? Dobijem napon (umanjen za pad napona na diodi) jaceg napajanja po mojoj logici zar ne?


A meni to ne treba. Meni treba "black box" koji ce mi dati 12-19V (max napon nije bitan, min je bitan) ako ulazni napon padne za barem par volti.

Edit:
Ne treba tu puno struje, evo sad cu da izmerim koliko taj predajnik vuce struje.

Imam ja i jedan NPN tranzistor, da li to pomaze? Da izlaz iz PNP spojim u NPN i da onda sa njim palim i gasim potrosac? Ima li to smisla?

Ovako nesto meni treba, ali da sijalica ne svetli stalno. Ovaj promenjivi otpor mi nista ne pomaze... ne mogu da "namestim" odgovarajucu vrednost.

Nista jbg, izgleda da danas necu ovo sastaviti, a bas mi je zao. Sledece nedelje ko zna da li cu imati vremena da opet vadim lemilicu iz ormara i bavim se elektronikom.

Hvala svima na pomoci.

Ne mozes posmatrati semu samo u statickoj situaciji. Pogotovo sto si u situaciji da pri nekom opterecenju pada napon...javljaju se ideje o dodatnim semama...:)

U prvom momentu imas ovo sto si napisao, dok ne krene da tece struja, ona ozbiljna koja obara napin "jaceg"(napajaca sa visim naponom)...kada to obaranje napona dostigne naponski nivo drugog napajaca(sa izlaznom diodom), drugi napajac ce se prikljuciti kao buster.

Diode sluze da odvoje izvore da se ne bi medjusobno opterecivali.

Iskreno ti hvala na pomoci ali, mozda zato sto sam rodjen u Bosni ili ko zna zasto, ja ne kapiram koja mi je korist ove seme sa dve diode? Meni ne treba da udvajam napajanja a ni nemam dva napajanja vec samo jedno.

Nisam danas stigao da izmerim koliko struje povlaci potrosac i koliko "obori" napon njegovog ne regulisanog naponskog izvora (koliko se secam ne mnogo). Ukoliko to bude u znacajnoj meri onda cu morati da ga nekako stabilisem.

Ono sto mene nervira jeste sto sa ovim programom za simulaciju od National Instruments-a (Multisim) ne mogu da simuliram ovu situaciju. Cini mi se da se simulacija ne odvija onako kako bi to bilo u praksi. Pojavljuju mi se neki cudni naponi gde nebi smelo da ih ima i tako, prosto me zbunjuje i ne znam kako da procenim vrednost otpornika koji mi trebaju.

Ali neka, kada budem ponovo imao priliku da se bavim sa ovim problemom kupicu lepo neki Op Amp i napraviti lepo komparator sa naponskim deljiteljem na ulazu i neki FET na izlazu i cao. To bar znam kako se racuna, a rad sa tranzistorima mi je uvek bio problematican, pogotovo kada ih treba dovesti u zasicenje a da nista ne crkne pri tom.

Da zanemarimo ova zbunjivanja, i da se osvrnemo na



Moguce je da je nekakve male potrosnje, ali prevelike za doticni izvor, a kada nesto nema dovoljno energije, ne vredi dodavati komponente, treba dodati energiju, uzeti jaci napajac.




P.S.

Na semi probaj da zakacis potrosac, tipa otpornik, 10-50 oma, pa onda proveri simulaciju napona.

Ne znam da li je u programu moguce limitirati struju izvora, sto je realna karakteristika svakog izvora.

Ti ili ne zelis da skontas ili ja ne znam sta je problem...
Zaista mislim da sam lepo objasnio, ali ajde objasnicu jos jednom i za tebe a i za one koji isto nisu skontali.

Znaci imam adapter AC-DC (sastoji se od trafoa, jedne ispravljacke diode i nekog malog kondz) koji u stanju mirovanja daje oko 17V. Trafo je poprilicno lose projektovan i prilicno male snage. Kada na njega direktno spojim taj mali predajnik napon maltene ni ne opadne, mozda tek za nijasnu. Znaci predajnik ima svoj adapter sa kojim radi savrseno. To je napon za predajnik koji bi prolazio kroz tranzistor.

Na drugom trafou (kojeg ja zovem ulazni) je spojen induktivni potrosac koji radi na AC naponu. Taj potrosac NE SMEM da cackam i da izmedju njega i napajanja nesto dodajem ALI mogu da se spojim paralelno sa njim. Taj induktivni potrosac je poprilicno jak te dosta optereti taj svoj trafo. Ne ulazim u to zasto je to tako ali tako je i ja to nisam projektovao a tako radi godinama bez problema pa ko sam ja onda da se pravim pametan pa tu nesto menjam???

E sad, taj napon na koji je spojen taj induktivni potrosac ja zelim da pratim i zelim da znam kada taj induktivni potrosac pocne da radi. E da, naravno da izmedju trafoa i potrosaca ima neki sklop koji ukljucuje taj potrosac, ali ni na taj sklop se ja ne mogu nakaciti. Mislim teorijski mogu ali mi je prakticno pre komplikovano i necu to da radim.

Ovo vec neko vreme treba da uradim ali zaista nisam imao vremena. Kada sam konacno uspeo da ugrabim malo vremena da se bavim sa ovim i da mi je taj potrosac dostupan potrefilo se da je nedelja a da ja pri sebi imam samo jedan NPN i jedan PNP tranzistor i gomilu pasivnih elemenata (otpornika, dioda, kondezatora...) ali nemam operacionih pojacala, releja, FET tranzistora i slicnog.

Pa posto se koliko-toliko razumem u elektroniku (razumem se teoretski a prakticno nemam vremena da se bavim sa njom) znam da se pomocu PNP tranzistora moze ukljuciti potrosac male snage kada napon na bazi opadne ispod napona na emiteru (potrosac se spaja od kolektora prema masi). Jedino sto nisam znao da proracunam otpornike a i program za simulaciju koji trenutno imam me opasno zeza.

Ako ne znas sta znaci da su naponi "lebdeci" (floating) onda jbg... oba nastaju od posebnih trafoa koji nisu uzemljeni.

Zao mi je sto ste tako pasivni. Poprilicno sam siguran da od ovih 600 pregleda bare vas 50% je znalo sta mi treba ali mi iz nekog vaseg razloga niste hteli pomoci... Neka, nema veze. Nije ovo prvi put da se razocaram na ovaj forum. Ili se zestoko obradjem sto sam dobio pomoc ili se zestoko iznerviram jer me ljudi "ne zele" shvatiti iako sve lepo objasnim ili mi prosto ne zele pomoci.

Moderatori, mozete zakljucati ovu temu sto se mene tice.

Da prepricam na drugaciji nacin, pa da se mozda na kraju i razumemo.

Ti imas potrebu DETEKCIJE nekog pada napona, ukljucenja uredjaja..itd, koju bi radio merenjem napona doticnog uredjaja kada padne ispod recimo nekog (izabranog) napona, 4, 5, ili 6 V..

I to si zamislio preko nekog tranzistora, u "floating" modu, koji bi "sproveo" informaciju na neki predajnik koji ima sopstveni(iako los, ali funkcionalan) izvor napajanja.

Pa kada vec zelis "floating" mod, zasto ne namotas neku zavojnicicu u blizini te opterecene induktivnosti i "pokupis" informaciju sa potpuno izolovanim kolom..PNP, NPN tranzistor svejedno, sa zavonicom, "antenom" u bazi...

P.S.
Ili da probas sa strujnim trafoom, ako su struje preko recimo jedan amper..ne znam sta bih jos mogao da preporucim, recimo sa optpkaplerom, da meris prosto intenzitet svetla neke led na promeni napona...ili da pravis grec na tom "padajucem" naponu i da konvertujes dobijene napone u opseg oko 0,6v...tipa ako je opseg 5(ili manje)-15V (ili vise), sa razdelnikom otprilike 1:20 u bazi tranzistora..tipa 20k sa 1k, ili 18k sa 1k...

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 08.09.2015. u 20:06 GMT+1]}

Tako je, konacno se razumemo.


Netacno. Tranzistor nije u "floating" modu. Tranzistor ima sve sto mu treba: ulazni napon (sa jednog izvora), napon napajanja (sa drugog izvora), masu (koja je ista i za ulazni napon i za napon napajanja) i potrosac.


Ooo konacno jedna korisna ideja, ja se ovog nisam setio. Mogao sam namotati par namotaja zice oko provodnika koji vodi AC napon do induktivnog potrosaca i tako u toj zici, kada potrosac povuce struju, indukujem dovoljno napona da pobudi NPN tranzistor i da ovaj provede struju kroz potrosac. Ovo cu da probam cim budem imao vremena.


Od ovoga nista ne dolazi u obzir jer fizicki ne mogu da prekinem vod do potreosaca, mogu samo da se nakacim paralelno sa njim na samom pocetku izvora. Mislim, mogu ja teorijski da prekinem jednu zicu koja vodi ka potrosacu, da je odlemim sa plocice odakle krece ali mi je to fizicki jako zajebano. Kada bi to mogao, pa lako bi ja onda. Nabacio bi ili neki strujni trafo ili neki jaci otpornik i merio bi pad napona na njemu i cao.


Oooooo evo ga, konacno si shvatio sta ja hocu. Ovo je upravo ono sto mi treba, ali ne znam koji mi otpornici trebaju. Kako si dosao do ovih vrednosti? Ja znam da postoje kalkulatori za naponske razdelnike ali svi traze da ukucam barem jedan otpornik ali ja ne znam ni taj jedan koju vrednost treba da ima.

Iskreno, ja manje vise kapiram kako radi NPN tranzistor, i eksperimentom i merenjem mogu da "ubdem" otpornike koji mu trebaju. A kod PNP-a sam zbunjen totalno. Napon na bazi treba da bude za 0.7 manji od cega??? Zasto je emiter gore na + a nije dole na -? I tako neke sitnice. Ne volim negativnu logiku. Meni je DA kada je na ulazu pozitivan napon a ne negativan.

http://www.electronics-tutorials.ws/transistor/tran_3.html
Skoro pa sve isto, samo je emiter na plusu.:)

I meni je zdravije da u doticnim aplikacijama radim sa NPN.

Red velicina otpornika se racuna prema karakteristikama tranzistora. da ima dovoljno struje da se pri odredjenom pojacanju, ponasa kao prekidac, ako je to sto se zeli.

20K na 20-ak volti je oko 1 mA, sto je dovoljno da napravi 10-20mA struje za detekciju stanja.. nekoliko mA je dovoljno da se neki elektronski logicki sklop pokrene detektujuci stanje.

Opet ne treba ni forsirati bazu, ima svoje limite, niti opterecivati ono sto se meri. A i otpornici imaju svoje strujne limite.

Moze se raditi i sa 2k i 100 oma, ali su struje kroz otpornike i bazu osamdesetak mA...na doticnih 16V..recimo da je klasicni unimer, ako instrument nije RMS, imace jos malo naponskih vrhova

Ili sa 10k i 1k, odnos 10 puta npr..bitan je odnos u razdelniku, a velicinu otpornika definises prema zeljenim strujama u kolu...mozda je bolja ova opcija sa manjim otporom u bazi, da davi smetnje...par mA u bazi, sa deklatisanim pojacanjem je minimalno 50mA na kolektoru...sto je dovoljno i za neki manji rele...

Pa ces imati upaljen NPN tranzistor kada napon predje nekih 5, 6... 7V jednosmernih, sto ce odgovarati nekih 4-5V naizmenicnih na uredjaju

Ako kontas NPN u kolo ubacis PNP zamjenis potencijale u napajanju u tvom slucaju u napajinjma..


Da bi proveo PNP tranzistor potencijal na bazi treba da je nizi za taj prag 0,6-0,7 V u odnosu na emiter..
Da bi proveo NPN tranzistor potencijal na bazi treba da je visi za taj prag 0,6-0,7 V u odnosu na emiter...
Do duse ima tranzistora sa drugim pragovima ali opet se ne mijenja nista bitno u odnosU na fiziku otVaranja ili nizi za PNP ili visi za NPN..

ako sam dobro shvatio.... stavi grec i adekvatnu cenericu.. na mjesto trimera stavi 1kom otpor...

Sa bipolarnim tranzistorima (BJT) se uglavnom govori o struji baze, ne naponu, jer se ti elementi upravljaju STRUJOM.
Napon baze (tacnije prag provodjenja) je relativna velicina koja nam samo govori sa kolikim naponom tek mozemo da pocnemo da racunamo da ce struja da tece kroz bazu.
Taj napon baze je relativno uzak, sve se "desava" u recimo opsegu od 0.3V do 1.5V (uzima se prosek 0.7V) ali je zato struja bitna koja tu tece.
Svi BJT imaju specificirano strujno pojacanje (beta ili hfe parametar) koji nam govori koliko ce struja koja ulazi u bazu da se multiplicira (pojaca) kroz tok struje u C-E spoju.
Pojacanje tranzistora varira od modela do modela i krece se u granicama recimo 100x do 300x sa male signalne tranzistore (BC i slicni), izmedju 20x i 100x za power transistore (2N3055 i slicni) i recimo 300x - 1000x za darlington tranzistore. Naravno u interesu nam je da ulozimo sto manje struje u bazu da bi imali dovoljno struje u C-E i zato nam je bitno da imamo tranzistore sa sto vecim pojacanjem.

Kada nam struja baze postane problem (iz nekog razloga nemamo dovoljno raspolozive) onda se ide na druge tipove tranzistora poput MOS-FET ili IGBT gde je upravljanje gejtom NAPONOM. Tehnicki postoji i tu struja gejta ali ona dolazi do izrazaja tek kada to nesto dinamicno radi velikom brzinom (AC domen analize) gde pocinju razni parazitivni efekti (Qg - Total Gate Charge) da pravi malo pometnju. Za staticne dogadjaje / promene (vrlo spore, DC domen) se struja gejta moze potpuno ignorisati, extremno su male te velicine.
Za razliku od BJT, kod MOS-FET prag provodjenja se desava negde preko 5V (zavisi od modela, videti DS) a postoji i gornji limit od recimo 15 ili 20V koji ne sme da se predje jer moze da se osteti tranzistor.

Evo u prilogu prosta simulacija za BJT NPN i PNP tranzistore (ASC fajl za LTspice).
Isprati malo sta se tu desava, prati napone i struje … Upotrebljen je generator trouglastog signala koji dolazi u bazu pa prati na osnovu toga kad/sta pocne da provodi itd …
Da je tranzistor idealan element, plavi i zeleni trag bi takodje bio potpuno pravilan trouglasti signal, ali nije, ima te "zone" gde linearnost ne vazi a to je ispod praga provodjenja B-E spoja.

Da, u potpunosto mi je jasna teorija tranzistora. Tacno znam da postoji pojacanje i da je struja baze bitna, ali problem nastaje kada treba prakticno staviti tranzistor u kolo. Priznacete da na netu ima mnogo vise sema, objasnjenja i formula za racunanje otpornika oko tranzistora ako tranzistor koristimo kao pojacivac. Ali ako tranzistor hocemo da koristimo kao prekidac nema mnogo formula i objasnjenja. Samo pise (parafraziram) "ovaj otpornik u kolu baze je da ogranici struju" a ne pise na koju vrednost struje i kako su dosli do tog broja, ili pise "naponski deljitelj na ulazu obezbedjuje prednapon za okidanje tranzistora" a opet ne pise kako su dosli do tih vrednosti...

Hvala na pomoci i semama, sada nemam vremena da se bavim sa ovim a i pocele su kise, ne mogu da odem na lokaciju... nazalost...

sada kad nisi na terenu i 100km od najblize prodavnice mozes sebi da kupis par trimera i jedan komparator da imas cime da resis problem kada odes na teren sledeci put

@ksrele

Tih shema i objasnjenja slabo ima jer je problem pojacanje, sa jednim traniztorom ne mozes da imas veliko pojacanje a to ti je osnovna potreba da bi napravio korektan naponski prekidac ili komparator.
Sa tim jednim tranzistorom imas problem "razlucivanja", ne moze precizno da odsece nivo pri kome ce da propusta struju ili ne, upadas u linearni rezim i recimo imas lufta od 1V gde je nedefinisano stanje, niti je ukljuceno niti iskljuceno, nesto izmedju i to se jos sheta samo od sebe pri razlicitim naponima i temperaturama.
Treba ti mnogo vece pojacanje, sa obicnim tranzistorom kao sto spomenuh imas recimo 100-200x, sa darlington 500-1000x, tebi bi trebalo preko 10.000x a standardni IC komparatori imaju recimo i po 1.000.000x i zato oni mogu da "odluce" u 1mV (ili manje) i da na izlazu imaju apsolutno ON ili OFF stanje, nema linearnog rezima.

BTW: Svaki OP moze da radi kao komparator i isto tako svaki komparator moze da radi kao OP. Komparatori su prakticno nesto losiji OP-ovi.

Rekao bih IC druge namene, koje je losije u nenamenskoj funkciji. Nesto kao transistor za audio, I prekidacki za smps

Da, sada mogu da odem do prodavnice i kupicu nesto vise komponenti da imam kuci.

Samo bih vas jos zamilio ako vam nije problem da mi pomognete oko toga koje komponente da kupim da ih imam kod kuce za svaki slucaj ako mi potreba. Npr, koji OP je najgeneralniji koji se moze upotrebiti i ako mi treba za neki audio projekat (recimo da mi je kolicina suma manje bitna) a da ga mogu ako mi zatreba koristiti i kao komparator? Koje FET tranzistore da kupim da imam u zalihama za svaki slucaj?

Imam jos jedno pitanjce u vazi konkretnog problema. Kada ulazni AC napon prodje kroz diodni ispravljac da li posle treba da stavim kondezator i ako da koje vrednosti? Posle bi stavio naponski deljitelj da spustim napon na neku razumnu meru, isto bi uradio i sa naponom napajanja, spustio bi ga na manju vrednost i ta dva novonastala napona vodio na neinvertujuci ulaz OP-a (smanjeni napon pajanja) i invertujuci ulaz OP-a (smanjeni ulazni napon). Posle na izlaz planiram staviti neki genericki FET i da on ukljucuje potrosac.

Otpornici mi vise nece praviti probleme ali ostale komponente hoce, kao sto sam napisao gore ne znam koji OP (kontam da se mozda vise ni ne prodaje LM741 ) i ne znam koji FET.

Evo kratak pregled sa cenama za neke popularne OP-ove (izvor MG Electronic):

LM324 - 4xOP, low-power, dobar kao general purpose za niske napone ili baterisko napajanje - 18din komad
TL082 - 2xOP, niskosumni, srednje-visoka ulazna impedanca - 22din komad
TLC272 - 2xOP, CMOS, veoma-visoka ulazna impedanca - 36din komad
NE5532 - 2xOP, niskosumni Audio, dobar i kao general purpose - 43din nomad
MC33078P - 2xOP, niskosumni, brz, dobar offset - 60din komad
CA3140 - 1xOP, CMOS, veoma-visoka ulazna impedanca, mali offset - 156din komad
OP27 - 1xOP, niskosumni, veoma precizan, predstavnik visoke klase OP-ova - 312din komad
OPA192 - 1xOP, veoma dobar OP, iz najvise klase, ima EMI zastitu, visoka ulazna impedanca - cena > 400din, nema kod nas
LME49720 (isto sto i LM4562) - 2xOP, veoma brz, mali offset, verovatno najbolji izbor perfomanse/cena za duple OP - 430din komad

Svi mogu da rade i kao komparatori.
Sa ove liste zadnja tri imaju najveci open-loop gain i sveukupno najbolje perfomanse.

Za MOS-FET tanzistore ima svasta u ponudi ali za general purpose ja uglavnom koristim IRFZ44N, IRF510, IRF530.

-----

LM10 je stari dobri integralac koji se jos uvek proizvodi. To je OP sa integrisanom 200mV referencom i posebnim bufferom za tu referencu. Radi u opsegu napajanja 2-40V.
Svasta korisno moze da se napravi sa njim, referenca mu je extra stabilna.

TL431 - programibilna referenca/zenerica, solidne karakteristike, jeftino.

LM317 - univerzalni regulator napona, bolji od 78xx



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 13.09.2015. u 11:43 GMT+1]}

A pogledaj i komparatore, LM339 i LM393, ipak ima razlike, a nisu skupi, a pride su jako dobri.

Od jednostrukog napajanja, do svinga izlaznog napona do napona napajanja..

Ovi svrcani imaju neke osobine koje opampovi ne mogu da postignu i dostignu, pa ako zatreba za aplikacije, nezamenljivi su.
http://www.ti.com.cn/cn/lit/ds/symlink/lm393-n.pdf