To nije dobra sema, vise je pokazna, odnosno teoretska. Realno jako lose radi, sto je evidentno.
Tranzistori su prosti emiter foloveri, i 317 ne moze da regulise izlazni napon posle tranzistora, vec situacija na izlazu zavisi od spleta okolnosti.
Za pocetak, promeniti sklop otpornika oko 317, koristiti 120 oma za napajanje reference, i pripadajuci potenciometar, posto se 240 koristi za precizniji 117. U ovom slucaju, napon bez opterecenja odluta navise.

Sto napravi laznu sliku "izmerenog" i regulisanog izlaza, dok ne krene opterecenje.

Izmedju dva zla, treba izabrati semu sa PNP busterima struje...ima mnogo manje "zona" loseg rada.

ok, promenuću otpornike kod LM317.

Koji su tranzistori OK kao PNP busteri struje ?

nemoj se zamlacivati sa ovom semom.
Sema ima ozbiljnu manu da ne mjeri izlazni napon, tj nema povratne sprege.
Jednostavno LM tranzistoru posalje zadatak i nema pojma kako i da li je on uspio izvrsiti postavljeni zadatak.
LM se grije zbog velike struje koju mora da progura u tranzistor(e) zbog malog strujnog pojacanja tranzistora.
Posebno je lose izvedeno paralelovanje tranzistora.
Nema otpornika ni u bazi ni u emiterima.
I sta se desi, realni tranzistori nisu identicni.
Jedan od tranzistora ima najmanji napon Ube i on povuce kompletnu ( ili skoro kompletnu) struju iz LM-a.
Posto ima malo strujno pojacanje potrebna mu je velika struja baze.
E ona grije LM.

Ako bas zelis ozivljavati ovu losu koncepciju, probaj ubaciti darlington tranzistore i obavezno stavi u svaku bazu otpornik reda 20-tak oma.
Tim ces malo ublaziti razlicitosti tranzistora.

Evo jedna malo bolja shema regulatora napona i struje sa dva LM10, predvidjen je za 0-50V i 0-2A.
Vise struje se moze dobiti dodavanjem vise tranzistora (2N3055 ili slicni) + smanjivanje otpornika R3 (za recimo 6A staviti 3 paralelno od 0.1ohm).
Sklop za iskljucivanje punjenja mozes naknadno staviti.
Ako bi koristio ovo za nize ulazne napone (20-30V), treba samo smanjiti vrednost otpornika R6 na 3k3.

Za izlazne tranzistore se moze staviti svaki malo jaci recimo poput 2SC5200 NPN ili njegov komplementarni parnjak 2SA1943 tamo gde je potreban PNP (odgovor na Brkicevo pitanje).

Shema je proverena i radi odlicno, ja sam sklopio to za 50V i 2A.
To je moja modifikovana verzija (dodat remote-sensing i strujno ogledalo) sheme iz aplikacione note za LM10.
Ako te interesuje imam i LTSpice file za simulaciju.




_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 02.10.2015. u 12:23 GMT+1]}

Inace najbolji tranzistor po mom misljenju koji moze da se stavi kao emiter follower je ThermalTrak NJL3281D ili njegov komplementarni brat :)
Ima integrisanu diodu za pracenje tempereture chipa (tranzistora) i moze da se implementira skoro savrsena termalna zastita! Kad se resi ta zastita, sve ostalo je lako ;)

Ja sam kod mene stavio jedan opto PC817 gde je foto tranzistor paralelno sa potenciometrom za napon, a planiram sa druge strane da odradim temperaturni prekidac sa nekim komparatorom koji gasi regulator kod previsoke temperature tranzistora.
Opasan tranzistor …

Može li predlog neke dobre šeme sa povratnom spregom za 15A-20A... čisto da je imam kada opet zatreba nešto ovog tipa. Hvala mikikg za ovaj predlog,još neki bi mi dobro došao.

Ovo moje bi popravljao,
promeniću otpornike kod LM317, ubaciću otpornike na baze(Q3-4-5 ili treba i na Q2), možda umesto Q2 staviti neki drugi tranzistor koji bi bolje napajao ostale 13009 sa jačom strujom i rasteretio LM317 ?

@veselinovic :Kako si mislio darlington tranzistore, Q2 sa Q3-4-5 je već u darlingtonu?



_{[Ovu poruku je menjao Brkic dana 02.10.2015. u 13:06 GMT+1]}

Imam i ova varijanta, prostija dosta ali zahteva pomocno napajanje.
To je osnovni koncept PNP LDO regulatora, bez zastita i regulacije struje.
Moze za bilo koje struje, samo treba spojiti vise tranzisotra (na mestu Q1) i dimenzionisati Q2.



U prilogu imas Macolinu kolekciju razlicitih izlaznih stepena pa biraj ...

A da preporučite čoveku fabričku aplikaciju za LM317?
http://www.ti.com/lit/ds/symlink/lm117.pdf
Strana 19. Tu možeš da ubaciš već uglavnom ono što imaš Ubaci te MJ, umesto LM195.
Ali ubaci u emitere otpornike od 0.22oma da izjednačiš struje kroz tranzistore. I smanji
onih 500 oma na 47. A da se greje mora jer se dosta disipira.
Osnovno pitanje je koliki je napon na kondenzatoru kada opteretiš trafo. Ako siđe ispod
17 - 18 volti ni ovo neće raditi.
A onu tvoju šemu zgužvaj i baci

Hvala na predlogu,
napon na kondenzatoru posle greca je pao na 13.8v kada je sijalica vukla 5A.
Mislim da za rad LM317 treba 3v više od izlaznog.
Znači dok je napon veći od 17v radiće OK, što ispada da je slab trafo.

_{[Ovu poruku je menjao Brkic dana 02.10.2015. u 22:27 GMT+1]}

Bolje da preporucimo da covek PAZLJIVO procita doticnu "fabricku" aplikaciju, da pazlljivo procita stranu 10 oko "load regulation", da se pazljivo primeti da postoji sema na slici 39 za koju se svi "zakace", a ne primete da postoji i sema sl 42 koja bi i "radila"...a koja ima fuj fuj dodatno kolo, pa nije "jednostavna"..

@vladd

Ta shema sa slike 42 mora da ima i dodatno napajanje sto je isto malo fuj fuj :)

Shemu koju sam postavio sa LM10 je jedna od retkih koja ne mora da ima pomocno napajanje da bi mogao da ima izlazni napon pocevsi od 0V, tacnije pocinje regulacija negde od 50mV.
Ulazni napon u toj shemi mora da bude bar 4V veci od maksimalnog izlaznog.
Load regulacija je bolja od 10mV pri 2A struje (sa remote sensing) dok je PSRR negde oko 77dB pri 100Hz. To su vrlo solidne karakteristike za tu relativno prostu shemu.

LM10 je fenomenalan integralac, priznajem da ih nema kod nas u prodaji ali ih ima vani i jos uvek se proizvode i nisu preterano skupi, vrede svaki ulozen dinar/cent.
Ako bi to nabavljali, isplati se da se uzme vise komada (10, 25 komada zbog price break) jer sa njim moze svasta korisno da se napravi na prost nacin. Osnovna prednost je sto ima vrlo stabilnu referencu od svega 200mV, sve ostale verijante za reference su preko 1V.

Ovde se postavlja pitanje osnovne namene tog regulatora napona.
Ako je potreban solidan "bench" izvor napajanja, to bez par OP-ova ne moze da se napravi kako treba. LM317 u tim kombinacijama i nije bas najsrecnije resenje.

Sa druge strane ako se pravi punjac Pb akumulatora onda je promasena skroz tema :)
Mnogo je bolje da se pogleda ova tema i izradi Macolin "neunistiv" Pb punjac koji poseduje neke vrlo zanimljive osobine a ticu se nacina punjenja i odzavanja akumulatora, cak je moguce i neke akumulatore "popraviti/osveziti" sa tim punjacem:
http://www.elitesecurity.org/t...o-unistiv-PB-automatski-punjac

Vlado, opet ulaziš u konfrotaciju i soljenje pameti bez potrebe, iz tebi samo znanog
razloga.
Brkić je postavio temu u kojoj je pitao kako da dobije 14 V sa 20 V. Prikačio je šemu
za koju sam mu ja rekao da je najbolje da zgužva jer i nema veze sa elektronikom.
To sam mu rekao tek posle par vaši tekstova u kjima su se pojavili raznorazni ispravljači
koji baš i nemaju veze sa njegovim pitanjem. Čovek bi da napaja neki uređaj sa 14 V
i to radi sa delovima koje je spomenuo u postu. Bez ikakvih ezoterija i špecija iz oblasti
poluprovodnika. LM10 ja baš i nisam sretao. To se lepo vidi i iz zaštite koju je planirao.

A kada prikačim fabričku aplikaciju ona postade "fabrička" aplikacija. I kakve veze ima
load regulation kada kroz KM317 teče manje od 0,1 A? Ako ti je lakše, Vlad, evo ja javno
priznajem da si ti najveći poznavalac elektronike na svetu, a da sam ja nivou Krletove
Škole elektronike. Jel sada uredu? Onih više stotina LM317 koje sam utrošio u mom
radnom veku u uređajima koje sam ja konstruisao su ustvari samo fatamorgana.

Ne razumem ovaj ton, ja sam pre da se neiskusnim korisnicima ukaze na potencijalne probleme u semama i da je sustinski imperativ da sema radi, zatim da se poseduje odredjeno saznanje o komponentama koje ( bar) ucestvuju u semi, i na kraju da nije bitno i najbitnije da sema bude sto prostija.
Treba i moze da bude inzenjerski racionalna, za postavljene uslove, ali nikako nije imperativ da bude izuzetno "laka za realizaciju".
I nista vise.

Drustvo, nema potrebe za tim tonom ...
Umesto toga mnogo je korisnije da se objasne osnovni principi regulatora napona, kako rade, sta je potrebno od komponenti, koje topologije postoje, sta je fazna margina i stabilnost, open loop gain, potiskivanje ripla, liniska regulacija, tranzientni odziv itd itd.

Shemu koju sam postavio sa jednim OP je jedna od osnovnih topologija i preporucujem svim pocetnicima da je probaju i kroz nju da pokusaju da dodju do odgovora na ova pitanja koja sam postavio.
To je polu-diskretna varijanta onoga sto se prakticno nalazi u LM317, LM78xx i slicnim integrisanin regulatorima.
Kada tu shemu uspeno poterate i odgovorite bar na nekoliko pitanja, bice vam jasnije mnogo toga i mocice te da napravite sami bilo kakav regulator od osnovnih i lako dostupnih komponenti.

Voljan sam da pomognem i objasnim sve oko te problematike u cilju savladavanja osnovnih koncepta i topologija linearnih regulatora napona.

NAravno da nema potrebe.
Da se nesto znacajno promenilo kod doticnih linearnih regulatora, mislim da se ne bih ni javljao na temi. Sa njima sam radio pre jedno.. bice i koja decenija.

Za snaznije izvore koristim postojece, probane i oprobane seme, nije mi problem da apliciram i neku inventivnu koncepciju, ali smps su postali ozbiljno jeftini i minijaturni, da mi je prosto naporno da zamisljam i rasporedjujem hladnjake za desetine vati rasipanja.

Zna se sta je bitno svakom napajacu, elementi koje je naveo mikikg, ekstremno je bitna povratna sprega, izlazna otpornost, vreme reagovanja, polovi i nule regulacije...

Elem, znajuci te elemente, prema njima se usmeravam, posto ne posmatram samo "napajac xx volti i yy ampera", vec mesto i potrebu gde ce se prikljuciti.

Pa prema navedenm osobinama, biram koncepciju, koja ce odgovoriti potrebama potrosaca, i odrzavati napon u struju u potrebnim radnim uslovima..
Praviti samo napajac, npr 15V/5A, bez da se poznaju potrebe i potrosac, tako vise ne radim...
Ili jos amaterskija verzija, "imam neki trafo", pa steta da se baci..ajd da se nakaci nesto sto ce biti ispravljac, i "iskoristiti" sve sto pruza trafo...

Zato i insistiram da se korisnici za zeljom da nesto urade, i nesto malo znanja, radije malo zamore proucavanjem doticnih jednostavnih sklopova, i tada ce problemi dobiti drugu dimenziju. Ako ih uopste bude bilo..

Pozdrav još jednom,
nabavio sam tranzistore 3055, 2955 i krećem sve iz početka,
koju šemu mi preporučujete sa LM317 i 3055 ili je bolje sa LM317 i 2955 ?

evo šta sam našao,
sa 3055


ovde bi išli 3055


sa 2955


_{[Ovu poruku je menjao Brkic dana 09.10.2015. u 22:29 GMT+1]}

Sa onim istim trafoom?

Trenutno imam taj, tj. 2 identicna. Mogu li se oni spojiti mozda ??

Ako ih spoiš na red dobićeš visok ispravljeni napon i onda ćeš morati da
da disipiraš pedesetak vati na stabilitatoru. Kolika ti sstruja i napon treba,
i šta će da napajaš? Koliko sam shvatio treba ti fiksni napon. Koje su ti
karakteristike trafoa?

Spojio bi ih paralelno da dobijem duplo struje,tako sam mislio.
Treba mi 14v, struje maksimalno koliko mogu izvuci do pada napona na 12v, da napajam auto pojacalo ili radio.

Evo sheme veoma jednostavnog ispravljaca. Napon regulises promenom otpornika R1.

Nećeš moći da ih spojiš direktno. Kako su to dva transformatora za očekivati je
da nisu idealno ista. Ako bi ih spojio paralelno najverovatnije bi se javljala struja
iz jednog u drugi. Izmeri precizno napone kada nisu opterećeni i kada su opterećeni
istim potrošaćem. Najbolje je da skai ima svoj grec i da onda jednosmerne napone
spoji paralelno. Stabilizator sa LM317 zaboravi, jer si i sam rekao da moraš da imaš
3-4 volta razlike između ulaza i izlaza. Kolike su maksimalne struje trafoa?

Moze i varijanta sa 2 greca pa paralelno spajanje i bez lm317.
Oba posle greca bez opterecenja daju 21V,izmericu sa opterecenjem.
Maksimalnu struju trafoa ne znam, jedino po dimenzijama da se proracuna, 95mm širina, 80mm visina i 38mm dubina limova??

Mjeri AC napon sekundara i znas li porijeklo-od cega su trafoi? Po toj velicini EI limovi br 96, snaga reda 140VA. AC napon sekundara ce reci
koliko moze dati struje, jos bolje ako mozes izmjeriti debljinu zice sekundara.-

pOz

Kolega penzioner, sve je tačno od reči do reči. Bilo bi dobro da nam da i napon sa
istim opterećenjem. Još kada bi Brkić postavio neku sliku bilo bi divno.

Ovako trafo izgleda, slika sa neta,
trafo je iz UPS-a mustek 600
primar 3 žice (230v i 195v)
1. sekundar 3 žice, 7,8v i 7,8v-zajedno 15.6v AC debljina žice 2.4mm
2. sekundar je 18v tanke žičice




drugi trafo ne mogu da nadjem, verovatno sam ga nekom dao ali ću lako nabaviti isti takav iz istog ups-a.

Ok je, trafo ima cistih 150 VA. Sutra cu pokusati da "smuckam" nacin povezivanja ta dva trafoa da mozes dobiti max iskoristenje
istih.-

pOz

Trafo od UPS uredjaja je specifican po tome sto je, ako je baterija 12V primar, debela zica motan 2x10,5-11V, zbog pada napona na
prekidackim elementima, tranzistorima-mosfetovima, a sekundar zbog generisane cetvrtke za napon reda 320v sto je Upik od 230V AC
sinusnog napona.
Kada uredjaj puni akumulator, odnosno kada je prisutan mrezni napon, isti je prikljucen na izvod sekundara, sada primara i to je treca
zica na strani tankog namotaja. Taj tanji namotaj niskonaponski sluzi za kontrolnu elektroniku i monitorisanje mreznog napona.
Iz ovoga proizilazi da bi taj tvoj trafo kada ga prikljucis na mrezu trebao davati 2x10,5-11V AC na debelim namotajima.-
Preko sijalice 100W prikljuci trafo na srednji otpor tankih namotaja, najvjerovatnije plave zice i izmjeri napon na debelim namotajima,
trebao bi se kretati u granicama 2X10,5-11 V AC.- Dalje cemo poslije ovoga.-

pOz

.

Ovo je sa neta za taj trafo.

@branko tod se potrudio i nasao semu tog trafoa. Nije kako sam rekao, ali pravilnim prikljucenjem imat ces oko 17,5 V AC na sekundaru i
uredno napraviti potreban ti ispravljac.-

pOz

Zajedno smo jači!

I teži-bez trafojceta.
Salu na stranu. AC napon na sekundaru mora biti toliki da savlada pad napona na ispravljackim elementima, mostu ili samo
diodama i na serijskom regulatoru da bi na izlazu pri maksimalno mogucem za trafo opterecenju imali uredno stabilisan i
"tvrd" napon. Ono sto se javi na elektrolitima je virtualno-ne drzi vodu sto kazu. Treba uvijek pored disipacije na serijskom
regulatoru racunati i na disipaciju na ispravljackim elementima koja na strujama reda 10A nije zanemariva.-

pOz

Ok, hvala vam na trudu,
šta dalje činiti ?

Brko, nabroj taksativno tvoje želje pa ćemo da ti predložimo rešenje.
Ovaj trafo može da da do 7 - 8 A, pri recimo oko 12-14 V, jednosmedno.

@Brkic, prouci malo ovaj dokumkent, a poslije cemo reci kako se ta dva trafoa mogu spregnuti da daju duplu struju, treba ili dva
greca ili redno vezati sekundare i ispravljati sa po jednom snaznom diodom koja mora biti za trazenu struju i napon Pi (3,14)
puta veci od AC napona sekundara.-
pOz

Treba mi izlazni napon od 14-14.4v sa maksimalnom strujom što trafo može pa dokle padne napon(do 11v će poslužiti), sa mogućnosti vezanja još jednog trafa na sklop. Čini mi se da je jednostavnije vezati 2 trafa preko 2 greca pa ih spojiti paralelno.

Nema tu nikakve "krmilne" elektronike, samo referenca i pobuda.

Ni povratne sprege po naponu, a struja je kolika bude, sta trafo isporuci..

Sto otprilike moze da odgovara zahtevima, samo uz upozorenje, kod ovkvih ispravljaca, ako neko kine u blizini, moze da napravi pozar.

P.S.
Uskoci Brkic sa postom

Pazi, nije bas preporucljivo da "teras" trafo do nekih nedefinisanih limita, u smislu, da je taj trafo projektovan za nesto drugaciji rad, a ne za rad za prakticno preopterecenim "novim" sekundarom, koji je inace u ups-u bio primar, vrlo definisanih struja...

Postoje trafoi koji mogu da rade sa kratkospojenim sekundarom, ali nekima jednostavno nije predvidjen taj rezim rada.

Ako ti bas trebaju neke besomucne struje, mozda je bolje da koristis accu, a ne "sklepani" ispravljac, od raznoraznih, nenamensko projektovanih delova.

@vladd slažem se sa tobom da ga ne treba preopteretit, može se neka zaštita ubaciti. Razmišljao sam i o varijanti aku+punjač od ovog trafoa ali onda moram imati aku u stanu(isparavanje, olovo...).

Probao sam kako radi to auto pojačalo na jačem PC napajanju, izlazni napon je 12.3V sa 3A opterećenja na 5V. Pojačalo maks pojačano je rušilo napon do 11V i to mi zadovoljava posao, ali mana ovog napajanja je što se čuje tiho brujanje iz zvučnik kada nema muzike, dok sa gore pomenutim mojim regulatorom nema tog brujanja ali napon se sruši čim šušne pojačalo. Kada bi rešio problem brujanja na PC napajanju ond bi njega koristio. Mislim da je problem u uzemljenju-masi,u stanu 220v je nulovan sistem i nema pravog uzemljenja, takodje ulazni činčevi na pojačalu nisu u spoju sa masom, imaju otpor 165R.

@emiSAr, proučio sam šemu, da li se umesto D6 zenerke 12v može staviti zenerka 13v da bi izlazni napon bio malo viši i treba li još nešto menjati zbog promene zenerke ?
Mora li TIP141, neka jeftinija zamena ?

Zbog "slabasne" pobude, onaj BD138, izlazni tranzistori moraju biti darlingtoni sa minimalnim pojacanjem 1000 i da mogu pri
25*C izdrzati trajnu struju od 10A. Alternativa TIP141 je MJ3000-3001 u TO-3 kucistu iako TIP141 ima nesto manji termalni
otpor.
Sto se tice zenerke, najbolje je formirati od dvije redno vezane za 6;8V, imaju bolji temperaturni koeficijent od ove za 12V.
Ne treba nista drugo mijenjati.-
Otpornici 0,15 Oma, pored sto izjednacavaju opterecenje izlaznih tranzistora, vjesto su iskoristeni i kao zastita. Porastom struje
kroz njih otvara se onaj NPN tranzistor i ukida pobudu izlaznim tranzistorima.-

pOz

OK, hvala na pojašnjenju,
drugi trafo kada stigne, samo ga paralelno spojiti sa prvim. Dva trafa i dva greca pa paralelno izlaze ?

Moze i tako, ali je jeftinije sekundare vezati serijski, koristiti vezu kao srednji izvod namotaja, krajeve preko snaznih dioda ili pola snaznog greca
na plus elektrolita. Kako namotaji nisu na istom jezgru, koristio bih ovo rjesenje. Inace, dvostrano ispravljanje sa srednjim izvodom na
istom jezgru malo vise grije trafo. Ovdje su jezgra-poluperiode fizicki razdvojeni.-

pOz

Uh,nisam razumeo kako idu snazne diode i kako grec, mozes li skicirati spoj ?

Nacrtani sekundari serijski vezani, ispravljanje pomocu dvije diode, crtkano dodano ako koristis snazniji grec, onu kockicu,
samo se minus ne veze nigdje. svaki trafo je opterecen jednom poluperiodom, pa se iz ovakve veze moze izvuci maksimalna
izlazna struja- 16-17A. Hladnjak i broj izlaznih tranzistora dobro dimenzionisati. Diode ili grec takodje potrebno hladiti, ne onim
limicima iz ATX napajanja nego ozbiljnim hladnjakom.-
Nemam instalisano nista za crtanje pa ovako nasvrljano rukom.-

pOz

Sve je jasno!
Hvala puno na pomoci!

Zar nije jednostavnije dc/dc buck nego serijski regulator? Vece je iskoristenje.

Korisna literatura:
HP / Agilent DC power supply handbook
http://www.delftek.com/wp-cont...4/HP-power-supply-handbook.pdf