Za ovu prvu prvi put cujem. Ja znam da je najduza prijestolonaslijednica (jekavica, ali i to je srpski).

Antisamoupravnosocijalistički

VRider: Da tacno. Kad bi se ubacila ijekavica bilo bi prijestolonaslijednikovićevica
To je valjda zenska osoba koja treba da nasledi presto (ajde! :) a da nije udata nesto kao gospodjica i gospodja. Ja mislim da je pravilna :)

Bojane: Wow! Nesto novo...

O tome sam čitao u Politikinom zabavniku!

Mislim da nije pravilno, treba "prijestolonaslijednikovica".

Da, ima u "Politikom zabavniku" od, čini mi se, 1979. godine.

Ne, to je žena prestolonaslednika.

Evo još jedne poduže:

Dezoksiribonukleoprotein

To nije rec iz srpskog jezika. Ja sam citao da u ,cini mi se Nemackoj, ima neka zeleznicka stanica cije je ime 64 ili tu negde slova.

Ah da, Nemci su kraljevi za dugačke reči.

Ah da, moj hp690c za nemacko trziste je bio "inkjetcolordrucker"

• Najduza rec je dugacka 1909 slova i oznacava deo DNK.

• Ova rec od 1185 slova tehnicko je ime za "Tobacco Mosaic Virus, Dahlemense Strain" i jedna je od najduzih reci u engleskom jeziku. Ona glasi:

Acetylseryltyrosylserylisoleucylthreonylserylprolylserylglutaminylphenylalanylvalylphenyl-
alanylleucylserylserylvalyltryptophylalanylaspartylprolylisoleucylglutamylleucylleucylasparaginyl-
valylcysteinylthreonylserylserylleucylglycylasparaginylglutaminylphenylalanylglutaminylthreonyl-
glutaminylglutaminylalanylarginylthreonylthreonylglutaminylvalylglutaminylglutaminyl-
phenylalanylserylglutaminylvalyltryptophyllysylprolylphenylalanylprolylglutaminylserylthreonylvalyl-
arginylphenylalanylprolylglycylaspartylvalyltyrosyllysylvalyltyrosylarginyltyrosylasparaginylalanyl-
valylleucylaspartylprolylleucylisoleucylthreonylalanylleucylleucylglycylthreonylphenylalanylaspartyl-
threonylarginylasparaginylarginylisoleucylisoleucylglutamylvalglutamylasparaginylglutaminyl-
glutaminylserylprolylthreonylthreonylalanylglutamylthreonylleucylaspartylalanylthreonyl-
arginylarginylvalylaspartylaspartylalanylthreonylvalylalanylisoleucylarginylserylalanyl-
asparaginylisoleucylasparaginylleucylvalylasparaginylglutamylleucylvalylarginylglycyl-
threonylglycylleucyltyrosylasparaginylglutaminylasparaginylthreonylphenylalanylglutamyl-
serylmethionylserylglycylleucylvalyltryptophylthreonylserylalanylprolylalanylserine.

Pa vi gledajte!

J*** te, razmisljam o coveku koji je ovo morao da otkuca! Svaka cast!

Za nemacki nije nista neobicno. Oni stalno vezuju reci gradeci jos vece.
A ova engleska rec nije strasna za onoga ko treba da je otkuca, vec za onoga ko mora da je zna napamet.

Čini mi se da je uvedeno pravopisno pravilo u nemačkom, da se složenice prave od maksimalno pet osnovnih reči.

Nemci su mala deca prema Fincima i Turcima (i Madjarima?). Tako da mozete doci do reci kakva je: Avrupalilastiramadiklarimizdan misiniz? (Da li ste vi jedan od onih koje nismo evropizirali)
A ono prestolonaslednikovica bi trebalo da bude zena od prestolonaslednika, zar ne?

Ili bese zena ili kci. Nisam siguran, vec bi morao da konsultujem pravopis.

Treba da je zena, recimo ako imas Hasan agu njegova zena je bila Hasanaginica. Recimo ako imas nekog Petra Petrovica, onda je njegova cerka Petroviceva, a zena Petrovicka. Mozda bi i moglo Petrovica (PetroviTZa) za zenu, analogno Hasanaginici :P

Hmmmm, cini mi se da je pravilno "prestolonaslednikovnikovica"

da ovo je inace objavljeno u ginisovoj knjigi rekorda ali to izdanje je izaslo pocetkom 90-ih, dok je jos koriscen srpsko-hrvatski... tako da mislim da ovo vise ne vazi...

ej mislim da si pogresio na 68. slovu hehe

ej ajde da vidimo za koliko mozete da ispelujete ovu rec javljam vam moje rezultate cim zavrsim (jos uvek spelujem hehehe)

Overite ovaj tekstic... :)

http://users.net.yu/~skid/webs/kuracpalac/textovi/nemacki.html

Pa čekaj, šta bi sa primerom koji sam ja naveo, "antisamoupravnosocijalistički"? Reč "prijestolonaslijednikovica" ima 26 slova, a moja reč 29. S druge strane, pridev "antisamoupravnosocijalistički" najviše je korišćen mnogo pre 1990. godine, a takođe isto glasi na srpskom, hrvatskom, ili srpskohrvatskom jeziku, tako da ne vidim zašto bi ga Ginisova knjiga koju si ti koristio preskočila. Možda mora da se radi o imenici, mada ne verujem da se u "konkurenciju" za najdužu reč spadaju samo imenice.

Ma samo kaze 'ona recenica sa puno Y-ona'

Rec prestolonaslednikovicevica sl. ne postoji ali postoji prestolonaslednikovanje(ati)koja je zvanicno najduza rec u srpskom jeziku a rec antisamoupravnosocijalisticki takodje nije zbog onog prefiksa anti(nije srpska rec, moze se staviti ispred skoro svake reci da oznaci njenu suprotnost) a i slozenica je dok je prestolonaslednikovanje glagol.

pa ja nemam nista protiv "tvoje" reci.... ja ti samo kazem sta sam Ginis kaze :P

:)

Ma ne definitivno po zakonu bez tih anti i ostalih ijekavica najduza srpska rec ekavicom je:

SEDAMNAESTOGODIŠNJAKINJA

Mislim, mozes da dodas i anti- i ono "-ićevica" pa da bude jos duza:

ANTISEDAMNAESTOGODIŠNJAKINJOVIĆEVICA...

Ali ne vidim neki smisao...

Pa mozes da koristis broj 117 pa bi bila jos veca rec :-)

sedamdesetcetvorogodisnjakinja

ne, ne.. sedamnaest je jednoslozna rec, jer -naest nista ne znaci.
Kazem, to je po najnovijem srpskom recniku.
I po ekavici.

Ma samo dodate podpredstolonaclednikovicevica

Mešaš slogove i morfeme. Slogovi nemaju nemaju nikakve veze sa značenjem i u toj reči ih ima četiri: se-dam-na-est.

ja znam jednu koja moze da se gradi do besvesti u duzinu.. al ne mogu da kazem...

bezobrazluk je u pitanju :)))

Otarinolaringologičarka

Zar je otorinolaringologija nasa rijec?
Mislim da treba prestolonaslednikovica tj. ja sam iz RS i tako bih reko :o) bas kao sto bi rekao i 'obezbedjenje' a neki kazu da treba 'obezbijedjenje'.

Interesantno, ali moj nastavnik srpskog se bas nacupao zulufa dok nas nije naucio da je najduza rec prestolonaslednica. Ko zna mozda i nije bio u pravu.

Najduža reč je "prestolonasledničina", a ono "prestolonaslednikovićevica" ne znači ništa.

da bilo je u zabavniku : najduza rec ima 23 slova predstolonaslednikovica

Komijedrpiorazmaknicusatastature
Ubedljivo najduza rec na ES-u
LOL

"četiristotinedevedesetdevetogodišnjakinja"
Ispravno ili ne ?

_{[Ovu poruku je menjao kripen_zr dana 29.04.2006. u 14:37 GMT+1]}

davno bese ovaj topic ali i moj skromni doprinos

ISPRECETVEROSTRUCAVAJUCI (dok sam isprecetverostrucavao nesto :)

Ljudi, trazimo SRPSKU najduzu rec!
E, pa ja je znam - potprestolonaslednikovicevica ))
Zamalo da ima slova kao i azbuka (ima 29) i zvanicno je najduza rec u srpskom jeziku (nije moja izmisljotina)...

Najduza rec u srpsko-hrvatskom jeziku je(ginis 91) prijestolonaslednikovica- 24 slova, a najduza na svetu je neka nemacka,opis podmornice od preko 200 slova. Moguce je da je i prestolonaslijednikovica, ali je to opet 24. Ako je neko bio dokon pa smislio duzu-svaka cast.

elektrodistribucija ili elektrodistibutivni

Reč prestolonaslednikovićevica nije pravilna.
Najduža je prestolonaslednikovica ali mislim da,po logici stvari,ni ova reč nije pravilna.
Pravilna bi bila jedino prestolonaslednica(presto(l)+naslednik).
Naslednik->naslednica | naslednikovica.
Očajnik->očajnica | očajnikovica
Krvnik->krvnica | krvnikovica itd.
Samim tim i ovo je nepravilno.
Fanfon:

Inače ova reč nije glagol nego glagolska imenica(o5,ako je priznata).

Grešiš. Prestolonaslednikovica označava ženu koja je udata za prestolonaslednika, nije reč o prostom prebacivanju u ženski rod (kao što je u tvojim primerima).

Imam neki razsentimentisalisavajući osećaj

Nije srpski ali jedugačko

A najduza rec koja nema ni jedan samoglasnik. Mislim da je to interesantnije :)


prst
krst
.
.
.

Čvrst.

deoksiribonukleinska kiselina

^ Navedeni primer za DNK je iz hrvatskog jezika, a na srpskom je ta reč čak i duža za jedno slovo "z":

Dezoksiribonukleinska kiselina

Glas r je i suglasnik i samoglasnik jer može biti nosilac sloga i naglašen sa bilo kojim od naša
četiri akcenta i u rečima gde postoje drugi samoglasnici ( drndanje, sprdanje, krpa, hrpa i sl.)

U rečima koje navodite on je samoglasnik.

Ovo nije tačno; već si to tvrdio na istom ovom forumu, i već sam te ispravio.

Znam da sam tvrdio i tvrdim to isto i sada, a uverio me nisi niti ćeš.
Nekad je bilo tačno a sad kao nije - a zbog čega - to ne kažeš.
Nađi mi i jedan drugi suglasnik koji ima takva svojstva koja su toliko
slična ili ista kao i svojstva samoglasnika!
O "tačnosti" se ovde ne može govoriti nego o usvojenosti koju
ne prihvatam jer su kontraargumenti prihvatljiviji i ubedljiviji.

Bojane, tamo kazes "ali slogotvorni ponekad mogu biti i l i n, što i dalje ne znači da su samoglasnici". Imas li neki primer? Ne pada mi nista na pamet..

Evo, kažem: zbog toga što tako stoji u literaturi koja je danas relevantna.

Zašto bih to radio? Pitanje je u koju klasu se svrstava konkretan glas r, i na to pitanje je odgovoreno. Kakve veze ima s čim je sličan? Evo, neka bude da je r zaista jedinstven u tom pogledu — pa šta onda? Sve što bismo tad mogli reći jeste da je među svim nesamoglasnicima upravo glas r najsličniji samoglasnicima, a ne da zbog toga on i jeste samoglasnik.

Ti za sebe možeš da prihvataš ili odbacuješ šta god hoćeš. Onog momenta kad odlučiš da nešto napišeš u forumu Nauka, to mora zaista tako i biti tako kako kažeš u nauci o kojoj je reč — a u današnjoj serbistici glas r svrstava se u sonante, pa se tu priča završava (koliko god se to tebi ne dopadalo).

Ovo ti svakako nije prvi put da se naukom baviš na način „kako to mali Perica zamišlja“, jedino s vremena na vreme promeniš naučnu disciplinu. Zato ovo sve što sam pisao i nije namenjeno tebi, već ostalima koji čitaju ovu temu (ukoliko neko bude slučajno imao dilemu da nisi možda ipak ti u pravu). Zbog toga se upravo i isključujem iz diskusije s tobom.


Samo nastavi čitanje tamo, nije galet@world odmah odustao.

Što bi se reklo – tvoje mišljenje su napisali drugi – a ti samo prepričavaš

To treba da radiš zato da bi znao o kome r govoriš. Glas r je vibrant uvek kada je naglašen i po tom svojstvu
nikako nije sličan glasovima l i n. Kad glas r nije slogotvoran ili ako je slogotvoran a nenaglašen moglo bi se
reći da i nije vibrant jer se izgovara samo jedamput, međutim, kada je naglašen obavezno se izgovara više puta
jer mu se intenzitet izgovora menja – u protivnom ne bi mogao biti naglašen pogotovo dugim akcentima.
Dakle broj izgovora glasa r određuje da li je r vokalno ili je konsonant.
Pokušaj da izgovoriš reči krv ili trn a da to ne kažeš ovako: krrrrv, trrrrn
(treba da i sam malo razmišljaš, a ne samo da citiraš)

Nije „neka bude” već on u našem jeziku zaista jeste jedinstven glas, a onda to znači da r može biti i vokalno.

On je i jedno i drugo

Da, ako bih se ponašao po pravilima zagovornika stagnacije nauke.

Evo ti još nekoliko „malih Perica”

“Zbog činjenice da je r u nekim (i čestim) riječima slogotvoran, tj. samoglasnik, neki hrvatski fonolozi smatraju da je on poseban
fonem. To je jedan od razloga da se svi ne slažu u ukupnome broju hrvatskih glasova, najčešći je raspon od 29 do 32 glasa (Jelasa 2004)
Npr Brozović ga smatra fonemom (dakle razlikovnim glasom), a Škarić smatra da je on svojevrsni rubni fonem slobodna označena
inačica”
“Na to obilježje upozorava i Žepić (1991) spominjući Škarićevu usporedbu sa starim glasom jatom. Škarić (2006) tvrdi da je j neslogotvorni i,
da je između i i j ona ista razlika koja je između slogotvornog r i suglasničkoga r”
“Govoreći o kombinatoričkim mogućnostima slogovnog r, Pavle Ilić ukazuje na to da se ovaj glas ne može javiti u sledećim kombinacijama
9. Nedopuštene konsonant + slogovno r
jr , njr, nr, ljr,lr, đr, ćr,šr,džr
Ivić dalje primećuje da ova pojava ide u sistem distributivnih obeležja koja izdvajaju vokalno r iz reda običnih vokala u našem jeziku"
Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku
2005, vol. 48, br. 1-2, str. 135-150 jezik rada: srpski
članak
O prirodi glasa [r] u srpskom jeziku
Gudurić Snežana, Petrović Dragoljub

Sažetak
(ne postoji na srpskom)
V serbskom jazyke zvuk [r] vypolnjaet dvojnuju funkciju, t.e. možet vstretit'sja v zvukovom rjade libo v kačestve soglasnogo, libo v kačestve vokaličeskogo elementa, nesušćego slog. Takoj ego dvojstvennyj harakter obuslovlen, prežde vsego, mnogosložnym harakterom samoj ego artikuljacii, čto lučše vsego možno uvidet' na spektral'noj kartine segmentov zvukovyh rjadov soderžašćih dannyj zvuk v različnyh okruženijah i pod različnymi supersegmentnymi priznakami. Uveličenie spektral'noj kartiny otdel'nyh segmentov dajut vozmožnost' jasno uvidet' kak čislo udarov končika jazyka ob al'veoljarnye bugorki pri artikuljacii zvuka [r], a eto čislo v našem korpuse nasčityvaet 1-3 udarov, tak i objazatel'noe prisutstvie odnogo vokaličeskogo elementa (a inogda i bol'še), objazatel'nogo pri vokaličeskom [r], i fakul'tativnogo pri [r] v funkcii soglasnogo v načale slova.


Ja nisam ni tražio diskusiju s tobom jer ti ne diskutuješ o temi nego o meni. U vezi s temom ne iznosiš svoja razmišljanja već navodiš tuđa,
a o meni (koji nisam tema) neumesno govoriš arogantnim i neprimerenim tonom.

Ima primer, ali ne u srpskom jeziku. Na primer reč vlna sa naglaskom na l prešla je u reč vuna, ali ovo je i povod da mali Perica
kaže i svoje mišljenje o tom. L može biti naglašeno u takvim rečima samo kratkim ali ne i dugim akcentima, jer bi u tom
slučaju bio naglašen prizvuk glasa l koji postoji kod svakog zvučnog suglasnika i koji se kod nas ne izgovara osim u
izuzetnim slučajevima kao recimo u pesmi:

U srrrrrrrrrrcu mome u duuuuši mooojoj
jooooš uvek vlaaaaada veeeečita stud

Naravno, reč srcu ne peva se tako kao što je napisano već se umesto mnogih r peva taj prizvuk odnosno vokal koji je
najzastupljeniji u engleskom jeziku – na primer u reči church koja se ne izgovara kao dva č nego sa tim vokalom
između njih. Prema tome ako bi glasovi l i n bili naglašeni dugim akcentima onda bi bio naglašen taj vokal a ne glas l ili n
jer se oni ne mogu izgovarati trajno kao vibranti poput glasa r
A da ne bi bilo zabune oko tog “prizvuka” zvučnih suglasnika navešću sledeći primer – glas m ne može se izgovoriti otvorenih
usta – u početku usta moraju biti zatvorena i glasne žice već proizvode glas koji još nije glas m – a sam glas m se čuje tek po
otvaranju usta. Taj glas ili prizvuk ili vokal prethodi izgovoru svih zvučnih suglasnika, ali i taj vokal nije isti jer glas m ne
možemo izgovoriti ako začepimo nos, ali glas l možemo pa imamo više tih vokala.

A šta da radiš – Perica k’o Perica (ili Đokica, ako ti se više sviđa) – govori o činjenicama koje savremeni inkvizitori nauke negiraju.


_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 25.01.2010. u 13:54 GMT+1]}

A, E, I, O, U... kakvo crno R? :)

Ili se nesto promenilo od kada sam ja zavrsio osnovnu skolu...

Zavisi od toga koliko razreda si završio.

A da ste vi kompletnu polemiku prebacili u Advocacy forum (ili bar otvorili novu temu) da ne spamujete dalje ovu?

Sama tema po svom naslovu i nije nešto značajno u lingvistici, međutim, u
diskusiji u toj temi pojavljuju se i neispravne tvrdnje na koje se mora dati
adekvatan odgovor.
Ne mogu se dozvoliti neispravne tvrdnje samozvanim "vlasnicima" nauke
koji nisu sposobni da priznaju svoju zabludu čak i kad im je dokažeš, jer im
je važnije od toga održanje nekakvog njihovog kvazi autoriteta.

privremeni lock dok se ne smire strasti