Moras da pogledas izlaznu lampu, el 84, prvo da vidis da li ima varnicenja, i da li isijava ljubicasto. Deluje da je bas izlazna lampa crkla, a to se desava ako je otkacinjao zvucnike dok je pojacalo(radio) ukljuceno, bez opterecenja. Uz naravno pretpostavku da je otkacio interni zvucnik da mu ne utice na zvuk.

Lampe koje si nabrojao su uglavnom u radio zoni, pojacavaci, mf i indikatorka podesenosti na stanicu em 80.

Otvori zadnji poklopac, i donji, i videces situaciju oko izlazne lampe. Ako je crkla, obicno se zadimi i otpornik 150 oma u biasu katode, paralelno sa elkom.

Sto se seme tice, preporucujem ono sto su meni preporucili

http://www.elitesecurity.org/t475836-0#3439701

Ako radio ima "ziv" zadnji poklopac-lesonit ili jaci karton, na njemu ima spisak i pozicija cijevi.
Najbolje ako mozes postaviti sliku unutrasnjosti, odnosno "gole-bez kutije" sasije.-To bi trebala biti varijanta sa mreznim trafoom.
Ipak, 1953 godina je u pitanju.-

pOz

Odlična knjiga, zahvaljujem.

Poooz!
Zamenjene sve cevi za nove,isti kvar.
Umesto cevi ispravljacice koja je ez21 zameniosam je diodom,ali se javlja isto pucketanje i tada,zamenio sam i el 84 isti je kvar.
U sustini jedino nisam zamenio mrezni i trafo zvucnika.
Veceras cu okaciti i slike
. pooz

Proveri kondezatore ipak je to sprava iz prve polovine prošlog veka.

Nikako SI DIODA!!!!!!!!!

Pobices sve sto moze da se pobije. Ubices i taj mrezni trafo!

Prvo, izbaci diodu i nista ne radi dok ne nadjes LAMPU ispravljacicu. Zamena sa diodom je uzas,a da se korektno uradi, morao bi da se radi regulator za 250V

Lampa limitira struju, ima odredjeni pad napona na sebi, a lampe u radiju ne trpe preko 300v..otprilike se napajaju sa 260-280V, sa diodom ce biti preko 340V. Nadji ez80(nikako ez81).

Prvo, izmeri napon na trafou, naravno, skinuta dioda(i odlozena do daljnjeg) i lampa. Proveri napon. Zatim redno vezi150-200 oma jedno 5w, pa onda probaj sa diodom, cisto da dobijes korektan napon, mozda bude trebalo i 300 oma. I sa tim naponom proveri da li ssve lampe imaju ok napajanje.

Pre napona, omski proveri sve blok kondenzatore, a elektrolite zameni, bar u napajanju, NIKAKO preko 50mikro/450v, ubices ispravljacicu.

Kada dobijes korektne napone otkaci ulaz u el 84, i proveri izlazni stepen, da li se cuje brum, ili dovedi neki audio signal.

Kada konstatujes ispravnost, i budes imao korektne napone, onda sledi provera MF-a pa tek onda vf pojacavaca i oscilatora. Za to trebaju odredjeni signal injektori, ali postoje metode da se improvizuje test.

Ne zavitlavaj se sa diodom, izgorece trafo, a cak moze i izlazni trafo da probije.

Na strani 145 ove knjige imas semu RR210E, radio je prost, i nije problem proveriti sve veze i komponente.

P.S.
Silicijumska dioda sa rednim otpornikom moze da posluzi samo za kratku probu i proveru nekih napona, pod uslovom da se dobije priblizan radni napon, 280v ili nesto manje. Za trajniji rad, obavezno lampa, ili regulisani, strujnolimitirani izvor koji se lagano "penje"na svoj radni napon, slicno lampi-diodi. Sto je nepotrebno za takav radio, ipak je ozivljavanje u pitanju.

Duzan sam jedno pojasnjenje, za audiofile, koji bi se bavili pojacalom sa EL84, u vezi ispravljacice.

Za single ended, sa jos eventualno duplom triodom, koristi se EZ80, koja je za struje oko 90mA.Dijagram lampe je takav, da ce pri napajanju 275-280v, punotalasno, dati oko 265V pri potrosnji 30-40mA, i koji volt manje pri maksimalnom opterecenju, koje se inace izbegava zbog uvecanih distorzija.

EZ81 pri tako malim mirnim strujama, moze da isporuci i do 380V(kao da nema pad napona na sebi), sto lampe izbacuje iz radnog rezima, i uvodi u nelinearni rezim neartikulisanih vecih struja pri manjoj promeni napona signala. Jaca ispravljacicase koristi zasetove savise lampi, sa vecom potrosnjom u stacionarnom stanju(bez ili sa malim signalom), i koja moze da isporuci i 300mA pri tim naponima, sto je dovoljno za pojacalce 10-15w pus pula ili vise recimo sa 4 el84 u izlazu.

Ne vidim preterani razlog da se dioda ili dve ( ili grec ) ne koriste umesto te prastare ispravljačice?

Sve se da preraditi da radi umesto EZ lampe.

DRAGI PRIJATELJI,EVO SKONTAO SAM MALO STVARI SADA,KADA ODKACIM AUDIO PIN KOJI IDE SA ECH81 NA EL84 SMETNJE PRESTAJU.

smetnje su prisutne samo ako je sve povezano kao na zelenoj semi dole.

ako povezem po mom "overide" fazonu i zaobidjem ech81 pojacalo radi (crvena shema).
e sada pitanje je dali mogu direktno da pustam aux na ulaz el84?? ili moram da trazim dalje kvar.
u sustini sumovi dolaze iz ech81.

shema: http://s24.postimg.org/b7vbxmz2d/Untitled.jpg

TA ECH81 je prijemna lampa i u pricipu ona je deo tjunera. Ako dobro radi po crvenoj šemi ne diraj ništa, batali dalje bez opreme za merenje.

Iz ECH81 je trioda iskoriscena kao nf(audio) pedpojacavac, pa ako je AUX signal dovoljno veliki za pobudu izlazne lampe, onda moze.

Inace, preporuka je neka trioda kao preamp.

P.S.
Osim preporuke da se zamene neispravne lampe, i napravi korektno napajanje..

Deo lampe je iskorišćen.

Ima da se provjere samo dva otpornika :68k anodni od triode i resetkin 10MOhma, dva prenosna bloka 22nF i dva kondenzatora po 100pF
za blokadu VF.-
Po nacinu dobijanja prednapona triode (veliki resetkin otpornik)-prednapon se derivira iz signala koji se pojacava, tipujem na
prekid tog 10M otpornika-po tipu smetnje. Istu smetnju moze izazvati i probijanje tog 100pF u resetki-trioda gubi prednapon.-
Provjeriti-zamijeniti mrezni elektrolit-stavljanjem Si diode umjesto ispravljacke cijevi anodni napon je vrlo blizu 400V a elektrolit,
koji je jos i star je vjerovatno 2x50uF/385V. Kad budu slike bude sve jasnije.-

pOz

Ni ja, naravno. To sam radio mnogo puta, a imam i gitarsko pojačalo kod kojeg postoji mogućnost izbora tipa ispravljanja. Diode podižu napon za i više od 10% pa je pitanje da li ostala elektronika trpi povišeni napon, ali obično nema problema sa tim. Osim toga ispravljačica omogućuje postepeno punjenje elektrolita, ali ako postoji "tvrdi" napon preko odgovarajućeg otpornika onda je to u redu. Moderna lampaška pojačala su po pravilu sa diodnim ispravljačem.


Možeš da ideš direktno na izlaznu lampu ako ima dovoljnu osetljivost.
Kod tih starih uređaja po pravilu je problem kod preklopnika i potenciometara. Za razliku od modernih jako su loši i blok kondenzatori koji lako crknu ili promene vrednost pa i to treba prekontrolisati. Probaj da zameniš ili jednostavno premostiš potenciometar pa vidi da li smetnje nestaju. Imaš i preklopik za izbor vrste rada pa probaj i njega privremeno da premostiš, tako ćeš se uveriti da li je problem u njima.

To sto ste radili sa diodama je pogresno, kao sto je pogresno porediti gitarsko i audio pojacalo.

I nema veze sto su novija lampaska pojacala radjena sa poluprovodnickim ispravljacima, prilagodjeni su naponi na trafoima. Nije naknadna budzevina.

Podizanje napona 10 i 20% lampi nesto malo smeta, ili ako je predvidjeno, ulazi u malo strmiji rezim, narocito zanimljivo za kontrolisani kliping gitarskih pojacala, ali razlika izmedju 280 i 380V je znacajno vise od par desetina %...

Na ovim socijalnim radio aparatima, sekundar trafoa je kriticno motan, zice su 0,18,do 0,25, a tu su granice izdrzljivosti u par desetina mA..
Lampaska dioda pride stiti trafo, kako mrezni, tako i izlazni...

Heptoda trioda ECH81 moze da radi na oko 300V, ali preko toga se plazma u njoj drugacije ponasa, pocinju sitna izbijanja, pucketanje opterecuje se geter, opterecuje se katoda, sa emisijom elektrona, i sto je "najlepse", skracuje se vek lampe...

Upravo tako, samo grejanje ispravljačice uslovljava i postepeno ispravljanje anodnog napona što je dobro za lampe koje su hladne.

Kod diodnog ispravljača anodni napon je istog trenutka isporučen lampi i samim tim joj skraćuje radni vek. Koliko Ja znam ima i St/By prekidač ali o tome drugom prilikom.

A gde su radne tacke?

Otpornost anode se menja sa naponom, druga je transkonduktivnost, sta sa tim?

U semi pojacala kojem su definisani naponi, moze se uraditi ispravljac od bilo cega, sa zadrskama po zelji, dok podizanje napona zamenom ispravljacice to sve raskupusava, optercuje trafo..i da vec ne nabrajam..ionako vas ne zanima

I to se sve zanemaruje, jer je "zgodno"?

Jeste, ali kada se govori o izlazima male snage i niske struje to nije kritično. Gotovo sva single-ended pojačala su sa diodnim ispravljačem. Standby prekidač je korisna stvar za dugovečnost lampi, ali iz istih razloga koje sam naveo nisu neophodni kod tih malih pojačala i po pravilu ih nemaju. Upravo takva su po pravilu i ta pojačala kod starih lampaških radio prijemnika.
Trafo je trafo i on daje napon koji daje i sasvim sigurno je dimenzionisan tako da isporuči dovoljan napon i struju za određeni projekat. Pomenuću čuvenu firmu Marconi koja je između ostalog radila jedan signal generator (1061 ako me sećanje dobro služi) u kojem je lampa bila ispravljačica. U poboljšanom modelu (1061B) ispravljač su bile diode bez bilo kakvih drugih ozbiljnijih prepravki napajanja. Nisu stavljali diode ranije zato što ih nije bilo i što su upočetku bil preskupe, a selen nije bio dovoljan za mnoge projekte. Pa onda jedna od najpoznatijih svetskih firmi Mesa Boogie radi pojačala kod kojih postoji izbor diodnog ili lampaškog ispravljanja. Da li je hi-fi ili gitarsko pojačalo po pitanju izlaza to nema nikakve veze, ona se uglavnom razlikuju u pretpojačavačkom delu. Postoje i razglasna lampaška pojačala koja su bliska hi-fi konstrukcijama.

Evo jednog lampaškog projekta koji sam nedavno završio za jednog prijatelja, a koje ima preklapanje lampa/dioda u ispravljaču:

Koja su to "singele ended" obavezno sa diodama, socijalna?

Trafo nije bas "trafo je trafo", bar za one koji se interesuju za lampaska pojacala.

Svi ovi trafoi su oko 300V do 100mA. Si dioda nema ogranicenje struje, crkava u kratak spoj, sledece sto crkava je trafo.


Bias resetke, sa pripadajucim otpornostima anode se radi za konkretan napon, svaka promena napona anode uticena rad, posto su mali opsezi napona resetke.
Takodjeutice napojacanje.

Povecava se distorzija, nelinearnost, pojacanje..skracivanje veka lampe je iluzorno i spominjati.


Zatim,osim prostog nf dela, tu je rf pojacavac i mf kolo, kojima se takodje menjaju radne tacke, nikakvo podesavanje kalemova i zavojnica tu ne pomaze.

Silicijum ne moze prosto da zameni lampu, neophodno je limitiranje i napona i struje.

Trafo,koji se projektuje za ispravljanje naponasa lampom mora da ima odredjene otpornosti sekundara, dok to za silicijumsku diodu nije bitno.

Tako da, ako vec zelite da se bavite razumevanjem lampi, slobodno je da zadjete u neke korisne detalje i saznanja kako rade...

Ili, prosto iscupati taj hardver iz kutije, i ubaciti nesto integrisano..koje moze da pusta i mp3..sto samo diode...

Pa čekaj, negde čini mi se reče da si zamenio sve lampe. Da li si menjao tu ECH81 ili koja je već? Ako jesi da li si stavio staru ili nekorišćenu? Ako si stavio staru i ta može biti neispravna. Meni se dešavalo da nastanu prekidi u samoj lampi pa se to čuje baš kako si opisao. Recimo da sam nedavno doživljavao nešto slično sa nekorišćenim Ei EL84 lampama koje su na test uređaju pokazivale da su ispravne. Imao sam gomilu tih starih i izuzetno starih lampi, ali sam ostavio samo one koje su meni interesantne za moje radioaprate. Napiši tačno koja je lampa u pitanju pa ću pogledati da li možda imam neku nekorišćenu.

P:S. Da ne ostanem nedorečen.
Ja sam uvek za original što u konkretnom slučaju znači da treba pronaći originalnu ispravljačicu. E sada ta EZ21 ne znam koja je ni da li postoji, verovatno se radi o EZ81. Sve kasnije modifikacije "boljim" naterijalom često izazovu suprotan efekat, naročito kod lo-fi uređaja kakva su gitarska pojačala na primer. Osim toga originalnost garantuje da uređaj radi baš u režimu kakvog ga je konstruktor zamislio i proračunao. Danas kuburimo sa tim starim materijalom pa je u nedostatku lampe sasvim u redu zameniti je diodama. U praksi ništa se loše neće desiti izuzev nešto skraćenog veka cevi. Trebalo bi to doraditi još sa par otpornika, ali to je već druga tema. Napon se podigne reda 10-ak posto i to je nešto što neće nauditi ostalom delu uređaja. Priče tipa debljine žice i ostalo su u domenu teorije. Pogotovu kod uređaja sa relativno niskim naponima i strujama kakvi su radio prijemnici. Svaki trafo i uređaj podnosi te promene jednako kao i varijacije mrežnog napona. Rećiću da koristim ogoljenu šasiju radio prijemnika Tesla 57 kao probnu šasiju već godinama. Na njoj su probane i lampe kao što je EL12 (jedna od najboljih audio cevi ikada) koja vuče baš veliku struju reda 90 mA i više, bile su tu i 6L6, EL84, celo pojačalo sa 3xECC83 i 6L6 recimo i tako dalje. Ispravljanje je u svakom slučaju uvek bilo diodno. Nikada se ništa loše nije dogodilo niti je nešto crklo. Pri tom je tu dosta dugo bilo napakovano boutique pojačalce Bad Cat Minicat koje je korišćeno bez pardona i uglavnom na najvećoj snazi. Jedino sam spalio jedan izlazni trafo sa radioaparata kada sam na njega kačio push-pull EL84 i jadnik to napokon nije izdržao, ali za to nije ni konstruisan. Sve u svemu kod starih radioaparata u praksi bez velike bojazni može ispravljačica da se zameni diodama u nedostatku ispravljačice.

Možda? Po meni naj audiofilskija lampa je EL84, bilo singl end ili puš pul sa dobro projektovanim/proizvedenim izlaznim transformatorom nadmašuje u zvuku ostale mnogo skuplje lampe/pojačavače.

EL 12 - od 1950 dobila oktal podnozje i ime EL34
Moj favorit je jedna starija-LS 50, razvijena prije drugog svjetskog rata, sada je rusi proizvode pod imenom GU50 (ćirilicom).-
Iako razvijena kao predajna cijev, u NF nenadmasna kod dobro projektovanog i izvedenog izlaznog trafoa, naravno puspul
varijanta.-

pOz

Meni EL 34 ima malo tvrđi zvuk. Ipak EL 84.

Meni cak EL84 telefunken ima tvrdji zvuk od EI NIS. Meksi zvuk ima i Filips.

Izlazni trafo je malo problematicniji kod pus pula, za single ended je prost kao boza...sto vece jezgro to bolje, jos ako je C jezgro, milina...linarna je lampa preko 60KHz.

Pentoda vezana kao trioda je po meni najbolja opcija, uz par modova biasa i resetke prema anodi je nesto najbolje, kao komercialno..ne mogu da povredim namenske pojedinacno radjene lampe..koje su inace stotinak puta i skuplje..

Tu se slažem.

Pa dobro, sada se udaljavamo od teme, ali ajde i ja onda malo da grešim !
Pretpostavljam da ste svi vi koji se bavite audio projektima čuli za pokojnog Nikolu Vukušića i firmu Tube-Audio Lab i o čuvenim hi-fi seansama u Pinkiju između ostalog. Ja sam bio uredan posetilac tada i družio se sa Nikolom. E pa od njega sam čuo da je EL12 izuzetno cenjena kod audiofila i da se lako prodaje. Takođe sam slušao i jedno pojačalo kod njega sa tim lampama mada je on kasnije daleko više koristio druge modele. Imao sam više komada tih lampi dok jednog dana nisam pao sa njima i većinu polomio. Mislim da mi je ostalo samo par komada! Kod mene je interesantno da nikada nisam preferirao lampaški hi-fi i uvek (i dan danas) imao poluprovodnički. Sasvim druga priča je kod gitarskih pojačala gde koristim isključivo lampaška. U tom svetu volim EL84 ton mada ipak preferiram u toj kategoriji snaga 6V6 iako ona ima nekih problema kod upotrebe spoljnih distorzija. Kod većih snaga preferiram 6L6, KT66, KT88. EL34 generalno ne obožavam, ali ako već nešto ide onda su to Svetlana ili old stock Siemens/Telefunken/Mullard. 6L6 Svetlana ili Sovtec 5881. Ne znam ko je pravio 5881 za IBM, ali te zvuče jako, baš jako dobro u gitarskom pojačalu. Trenutno koristim Electro-Harmonix 6L6, ali samo zbog cene i lakše nabavke.

P.S. Pentoda/trioda, danas je moderna opcija (kod gitarskih) pa mnoga pojačala imaju preklopnik za izbor vrste rada izlaznih lampi. Lično sam daleko češće svirao na pentodi dok sam imao takvo pojačalo.

Po meni ima tu i jedna druga stvar a to je nabavljivost same lampe. Džabe šzo je ona naj naj kada upareni par ili kvartet košta ohoho.

Slažem se, Electro-Harmonix i GT ( Groove Tubes) treba prvo pogledati.

Pa jeste, ovde su kod čoveka 30 e uparene EHX 6L6, a ranije sam uzimao sa Banzaia TungSol 5881 i koštao me je par 38,95e plus pdv i ostali troškovi kada stignu ovde. Stvarno dobra Svetlana bi me koštala nekih 80e par i na to bi verovatno udarili i carinu i sve ostale troškove. Apropo TungSola, lepo rade, ali kratko traju! Meni je posle godinu dana ušao vazduh u jednu, a video sam na forumima da su i drugi imali slične probleme.

Ja sam najvise dodira sa lampama imao 70-ih, u radio klubu. I to je bila uglavnom rf problematika.
Kasnije nesto malo hi fi, ali je to bilo potisnuto poluprovodnicima. Cak su "lampasi" bili kao sekta medju audiofilima.

I tako, povremeno se sretnemo, ja i lampe, do pre 10-akgod, kada sam presao u grupu sa plazmom, malo ozbiljniji kontakt sa plazmom i desavanjem u lampama.
Sada lampe posmatram sasvim drugacije, i jedino sto mi smeta sto sam pravio propuste u mladosti, i bacao silne sitne dragocenosti, papire(Filipsove knjizice sa karakteristikama lampi), tube tester, brdo lampi...
Malo mi smeta sto su besmisleno naduvali cene, kao da je neka ezoterija, jos mi vise smeta sto ubise fabriku u Nisu.

Moram da priznam da je sada daleko pristupacnija literatura, i rad sa lampama je daleko konforniji.

Sto se gitarskih pojacala tice, tu nemam jasan stav, prema sebi. Malo mi je opozitan od hi-fi..

Gitaristi stalno jure neki "zvuk", deformisu se daske, deformisu se pikapovi, sto je ajkavijeje uradjeno to dobije neku "notu", zatim distorzije, klipovanja i efekti..

To su zadaci koje lampe mogu da odrade, i koji su u toj oblasti trazena aktivnost. I meni se sustinski ne svidja,ali tako je. Ne volim kada se lampi ili tranzistoru stegne sija, ili savije kicma, pa oni cvile, a gitaristi je to super.

Ja lampe u 21 veku smatram za muzej. Tehnologija poluprovodnika je toliko napredovala da lampe nemaju šta da traže osim za baš baš zaljubljenike.

Dragi prijatelji!
Problem he resen redovnim putem,zamenom otpornika od 68kohm-a na cevki ehc81 pucketanje je nestalo,i aparat radi kristalno lepo!
Hvala na pomoci od svih vas!
Pozdrav!

Najzad.

Što bi se reklo hvala Bogu !

Nikako ne mogu da se složim sa ovom konstatacijom!
U gitarskoj tehnologiji lampe su i dalje neprikosnovene i verovatno će tako ostati još dugo. Slažem se da je tehnologija poluprovodnika jako napredovala i vrlo se približila nekim visokim kriterijumima, ali još uvek nije izbila na vrh. Kod razglasnih pojačala je odavno preuzela primat po svemu što znam više zbog praktičnosti nego zbog tonskih kvaliteta. Kod basista se tranzistorci dobro drže i koriste se masovno. Jazz muzičari takođe vole tranzistorce zbog kristalne čistoće. Kod gitarista je potpuno obratno jer električnoj gitari prijaju prljavština i harmonici lampaša. Postoje jako dobre digitalne simulacije kao što je Kemper na primer (http://www.kemper-amps.com/home), ali je to još daleko od nečega što bi bilo gitarski standard. To što vidimo da se na nekim svirkama koriste procesori koji se ubadaju u razglas je samo posledica praktičnosti, ne kvaliteta. Vreme se promenilo i zbog moćnih razglasa više nisu interesantna ogromna pojačala već manja dobrog tona pa se dozvuče preko razglasa. Osim toga procesore možemo da nađemo samo na manjim svirkama tipa klubskih, na velikim koncertima nikada kao glavni izvor zvuka, ali da kao pomoćni.
Da ne bih previše obrazlagao evo vam primera čuvenog engleskog pojačala Vox AC30 u direktnom poređenju tranzistorske i lampaške tehnologije. Znači ista fabrika, ista gitara i isti svirač. Ovo možda i nije najbolji primer, ali je prvi na koji sam brzinski natrčao na netu. Samo gluv neće čuti bitnu razliku u tonu.

Savo, Savo, iznađi informaciju kojih harmonika NEMA kod lampi :)
(imaš 50% šanse da pogodiš, ako ne potražiš).
A i "prljavština" koju pominješ, zavisi i od vrste muzike, gitarskih žica, same gitare ...

Ne misliš valjda da tako banalnu stvar ne znam!? Baš me svojski podcenjuješ!
Čitam ponovo svoj post koji sam pisao što sam kraće mogao i ne nalazim mu manu, sve je jasno k`o dan.

Dragi prijatelji!
Evo danas se pojavio drugi problem sa radiom.
Znaci upalim ga svira oko 45 sekundi,cuje se jedan pucanj iz zvucnika i nakon toga samo zujanje...
Sve lampe su hladne osim el84 koji je vreo da ga nemogu pipnuti.
Sta moze biti? Otpornik od 68k je ispravan.
Kako izgleda kada crkne lampa?

Dobro, onda smo 1:1.

Sada se vrati na postove onog dosadnog vladda, da se ne ponavljam.

Izvadi EL84 iz podnozja,iskljuci radioi proveribias katode, otpornik 150 oma i kondenzator paralelno sa njim. da li se otpornikgrejao ili crkao.

Kada to proveris, ukljuci radio, i bez vracanjaEL84 proveri napone na elektrolitima. I naravno grejanje lampi, naizmenicnih 6,3V.

Ako je u nekim razumnim granicama, iskljuci radio, vrati lampu, i probaj ponovo, prateci napon na anodi., odnosno to je isti napon izlaznog trafoa.

Postoji par kondenzatora, blok, koji su povezani premamasi, pa omskiproveri i njih, znaju da probiju u kratak spoj.

Ako je sve navedeno korektno, trazi novu lampu, odnosno dve...

Vidi Savo, to je normalno, pitanje je samo sta ko hoce i zeli.
BTW, ovog tupsona si bas na brzinu nasao, niti zna da svira, niti zna sta poredi. Hocu da kazem da kao navodni gitarista, ne poznaje svoj alat(a i onaj telekaster mu je krs)...on okrece potenciometre "po konvenciji" nemajuci ni udaljeni pojam kakav to efekat pravi kod kog pojacala.

Jedna je prica soft kliping na ulazu, i hard, na izlazu.

Lampu treba posmatrati kao lampu(bilo njih dve ili cetiri), i u pitanju je struja elektrona, a sa druge strane, stokirana energija u ispravljacu(zato je i diodni), koja moze da obezbedi udarac.

Elem, taj mlaz elektrona se, narocito u klipingu, zasiti nizim frekvencijama, i prigusi visoke. Tokom prigusenja, intenzivniji su srednji tonovi, kojima su harmonici(a lampa ih opusteno neguje do devetog) u tom opsegu u minimumu, pa je zvuk prijatniji za sluzni opseg, uz naravno snagu nizih frekvencija.

Solid state je po tom pitanju "sterilan", kako pojaca niske, tako pojaca i visoke, bez "obojavanja", kao svaki pravi pojacavac, koji proslede ukupan zvuk, i pomere prosek koji kiloherc vise, pa je zvuk napadniji, ostriji..

I lampa ima meksi napad, atak, zbog izlaznog trafoa, kog nema u tranzistoriliji, vec tranzistori prave momentalan odziv, sto utice na potrebu promene nacina svirke.

Znacajno je lakse obojiti i istraziti kompleksan zvuk za gitaristu, kod lampaskog pojacala, nego kod "sterilnog" i preciznog tranzistorca..

Svirati isto, i na jednom i na drugom pojacalu je kao svirati elektricnu gitaru isto kao tamburicu DRUGI je instrument, ...zato je lik mentol..to se ne poredi tako...i treba prvo nauciti svirku, a tek onda "traziti zvuk"

Što da ne, svako ima pravo na sopstveno mišljenje!?

Poluprovodnici su preuzeli primat u najvećem delu industrije elektronike, ali u gitarskoj tehnici bar za sada nisu. Brojni su dokazi za to.
Ja sam noćas i posebno prošlu noć bio na veoma glasnim svirkama (kao publika) na kojima su korišćena stara lampaška pojačala izuzev za bas i razglas i to je zvučalo fantastično. Jedno je akademska teorijska rasprava kakvu kolega vladd vodi ovde, a drugo je praksa. Tek u miksu može da se sagleda vrednost lampaša. Kada se sviraju akordi čuje se svaka žica, sa distorzijom prolazi i wah, svi tonovi konkretni i čvrsti. Tranzistorci ne bi ni postojali u ovakvom miksu, izgubili bi se u svojoj kreštavoj metalnosti. Osim toga treba reći da ne postoji koncert velikih svetskih muzičara, a jednako i kod nas na kojima ne dominiraju lampaši. Ne treba govoriti o izuzecima kao što je BB King na primer jer je on svirao samo clean pa mu je i izbor magneta bio tome podređen. Pri tom je i on često svirao lampaša. Mogu još da dodam kako recimo firma Fender već 20 godina pravi lampaški model Blues Junior i to im je jedno od najprodavanijih pojačala u istoriji. Možda je najbolji dokaz za to da lampe nisu mrtve to što su gotovo sve fabrike lampi u Evropi oživele kada su ih preuzeli novi vlasnici i vrlo uspešno posluju i imaju dobru proizvodnju i zaradu. Retke su fabrike lampi poput našeg Ei Niša (koja je bila najmlađa i najmodernija u Evropi) da nisu obnovljene, ali za to je krivo rukovodstvo, ne tržište.

_{[Ovu poruku je menjao Sava dana 14.12.2015. u 09:58 GMT+1]}

Daleko je da su lampe "mrtve", naprotiv zivlje su nego ikada...

Daleko sam i ja od "akademske rasprave", nakon 40 i kusur godina ceprkanja elektronike, a posebno, iz ljubavi, audio pojacavaca. Ali ono sto sam ponajvise primetio je da najveci procenat gitarista pokusava "pavijan skolu", da gleda sta je ko koristio, pa da misli da je slava iza coska...

BBKing moze da svira na metli, i bice king, njemu je apsolutno nebitan tip pojacavaca. Gitarista koji to na vreme shvati, bice od njega nesto..bar gitarista

Sve lampe imaju "lag", davljenje pri opterecenju, i tu price ne pomazu, takva im je priroda. Cak i kada se pokusa "prevara", lampe u predpojacavacu, zarad obojenosti zvuka, a na izlazu poluprovodnici, i tada je lag primetan.
Odredjena hi fi pojacala sa lampama, osim sto ne dozvoljavaju rezime preopterecenja lampi, posebnu paznju posvecuju napajanju lampi, filtriranju i biasu narocito u predpojacavacima..
Dok je to kod gitarske konfekcije prostije reseno, tu kvalitet nije presudan, lampe ionako rade u preforsiranim rezimima.

Dobro tranzistorsko pojacalo je sa daleko kvalitetnijim zvukom od bilo kog ili kakvog lampasa, ali je ljudskom uhu, zbog same karakteristike slusnog organa, da se zasiti i preoptereti, sto je pribliznije radu lampi, znacajno prijatniji zvuk lampe, bolje odgovaraju jedno drugom.

Lampasko pojacalo se prepozna i kada je u pitanju neko tvrdji na usima, kao ja npr, lakim poredjenejm, jednostavno je zvuk slicniji postavljanju ruke na usta, kao za dovikivanje, dok kod tranzistorskog pojacavaca tog "razglas" efekta nema..

A kod glasne muzike, nakon nekog vremena, slusalac ne cuje sta misli, a ne da li je zvuk "pun"..

Inace, licno volim lampe, ali me to "iskljucuje" iz kruga hajfista, u taj krug se vracam sa tranzistorima.

Lampe su takodje izuzetno dobra roba za industriju, kratko traju u gitarski pojacavacima, a kostaju pojedinacno kao najsuplji komplet tranzistora za triput jace pojacalo...

I to bez podnožija za iste.

Nisi razumeo moj tekst! Ne podcenjujem ja tvoje poznavanje elektronike, ali o gitarama, opremi i sceni već na prvu se vidi da nisi uopšte potkovan i zato sam rekao da je tvoja rasprava samo teorijska. Eto nacrtao sam ti šta sam suštinski napisao! Već sam ranije pisao da sam se veliki deo života bavio hi-fi opremom i odavno i definitivno opredelio za tranzistorsku tehniku (2 komada Bryston i 1x Luxman). Kod gitarskih pojačala je poznato da su ona lo-fi tehnika. Meni je ponekad naporno da pažnju prebacujem sa hi-fi na lo-fi, ali po pravilu ono što je dobro za hi-fi nije za lo-fi i obratno. Jako je loše kada gitarska oprema ode u pravcu hi-fi, ono što divno svira u sobi na sceni nestane u miksu itd... itd... zato kada se baviš lo-fi treba gotovo sve zaboraviti o hi-fi...

Koji modeli?

Bryston 2B i 3B za biamplifikaciju Scan-Speak zvučnika, a Luxman za drugi sitem sa klasičnim Kef Carlton zvučnicima.

Dovoljno za dva života.

Vidi, poprilično sam mataor, a moja generacija je imala sreću ne samo da odrasta na sjajnoj muzici već i da to i slušamo u najboljem kvalitetu. Zato smo mnogo ulagali u hi-fi opremu, gramofon je bio poseban fetiš. Kao što danas klinci ulažu sve što dobiju u telefone i slično tako smo mi u audio opremu. Nama je bilo teže jer roba nije bila dostupna, za devize smo se dovijali kako smo znali i umeli, posebno smo se trudili da i onako skupu robu dobavimo nekako bez carine!

Nego da vidimo šta je postavljač teme uradio sa izlaznom lampom što bi trebalo da je dosta jednostavan zadatak.

Pozdrav! Reseno istog dana sa zamenom lampe ech81,pojacalo sada radi jako lepo,nema sumova i svira sjajno...
Nego gde se u srbiji da nabaviti el84 i ech81 nove cevi?

Probati na https://www.kupujemprodajem.com/index.php ima lampi k'o zelene salate.

Takođe svake zadnje srede u mesecu okupljaju se ljubitelji lampi i ruskih PIO kondezatora kao i ostale propratne opreme.

Kafana u Severnom bulevaru preko puta bivšeg regrutnog centra.

Prihvatam manjak potkovica, nedostaju mi bar dve cele, uglavnom sam bio iza scene..

Sporimo se oko necega oko cega se sustinski slazemo, s tim, sto ja volim da naglasim, da recimo BB Kingu ne trebaju harmonici iz lampe ili vibrato iz pojacala, da bi odsvirao tonove na nacin kako svira, ima on i boju i vibrato i kvalitet svakog tona koji odsvira..to je bila sustina moje price..

Ovde se ipak radi o prostom i pre svega jeftinom resenju, pa ne treba filozofirati kako bi recimo Fender odradio pojacalo, ovde je jedna, prijatna i topla EL84 u singl ended konfiguraciji, prakticno u A klasi...malo savrsenstvo principa, jedino je kvalitet okolnih komponenti upitan..


Sustinski problemi rada lampi su daleko od "scena" i ambicija, oni su takvi kakvi su, bez obzira kakav je trnutni mejnstrim u muzici...

Da lepse zvuce, i to je razjasnjeno, zasto, a kada govorimo o elektronici, mislim da nema muzicara na planeti koji ima dovoljan broj potkovica u odnosu na mene..
Svako u svom koralu...