Internet je mreža svih mreža.
Nema "centralno" mesto. Reći ću ti kako je počeo Internet u Evropi.

Pre interneta postojale su interne mreže. Velike kompanije su imale velike mreže i svoje računare su povezivale preko zakupljenih linija, dial-up linija i paktnih mreža koje su razvijale telefonske kompanije.

Za potrebe razmene naučnih informacija, u Evropi je razvijen EARN (Eurpean Academic and Research Network). Članice EARN-a su bile države (Jugoslavija među njima). Države su plaćale članstvo u EARN-u i gradile backbone mreže.

Za Jugoslaviju je glavna ustanova bila Univerzitet u Mariboru (na mreži poznat kao UEK - Univerza Edvard Kardelj). Odatle je link išao u Austriju. Backbone je išao preko Zagreba (čvor SRCE - Sveučilišni računarski centar) do Beograda - UBBG (Univerzitet u Beogradu), BUEF (Beogradski Univerzitet Elektrotehnički fakultet). U Beogradu su nosioci razvoja mreže bili Republički zavod za statistiku i ETF uz, naravno, PTT. Dalje je iz Beograda backbone imao jednu granu koja je išla u Niš, a druga u Titograd (Podgorica danas).

EARN je bio baziran pre svega na DECNet-u protokolu koji je povezivao VAX računare, a negde 1986. ili 1987. kod nas na ETF-u je instaliran multinet protokol koji je podržavao i DECNet i TCP/IP. Preko EARN-a smo bili povezani sa TCP/IP mrežom u Sjedinjenim državama.

Dakle, Internet u Evropi je počeo putem međunarodne saradnje koja je imala za cilj da poveže akademske i druge istraživačke institucije i države su finansirale (uz telefonske kompanije) razvoj mrežne infrastrukture.

Uglavnom, Internet je polako počinjao da se širi i po Evropi, ali mi smo zbog raspada Jugoslavije izgubili link koji je išao preko Zagreba i Maribora u svet.
1996. smo izašli na internet. Beobanka i Telefonija su napravile firmu Beotel, koja je zakupila satelitski link prema, ako se dobro sećam, Norveškoj. Nakon Beotela je napravljen i EUnet, koji je bio drugi internet provajder. Mislim da su i oni bili povezani na ostatak interneta putem satelitskog linka.

Nešto kasnije je napravljen i zemaljski link prema Mađarskoj.

Uglavnom, države i privatne firme su finansirale u infrastrukturu, internet provajderi preko te informacione strukture izlaze na svetsku mrežu.

Pitanje je isto kao da pitaš ko i kako pušta železnički saobraćaj širom sveta. Svaka zemlja ima svoje mreže pruga, svoje železničke prevoznike i dogovore sa susednim zemljama kako vozovi iz jedna zemlje idu u drugu zemlju.

A jel se zna kako danas sbb i ostali provajderi dolaze do interneta?

Tako što se povežu na nekoga ko je na mreži. Kako neko počne da pruža telefonske usluge? Tako što gradi svoju mrežu i povezuje se sa susednim mrežama ili delimičnk koristi tuđe mreže.
Ili, kako dobiješ put od tvoje kuće do susednog grada - tako što napraviš pristupni put od svoje kuće do mreže puteva...

a povezu se tako sto plate nekoj drugoj mrezi, ili je dovoljno da imaju dobru opremu?

Gde tvoja mala lokalna prodavnica nabavi čokoladu? Od neke veleprodaje. A gde veleprodaja nabavi tu čokoladu? Od neke druge veće veleprodaje. Isto je i sa Internetom - tvoj provajder ga "nabavlja" od nekog nadprovajdera, on od nekog svog nadprovajdera, barem je tako bilo pre desetak godina kada su veliki Telekomi držali monopol, danas se uglavnom svodi na to da ako nisi sam razvukao infrastrukturu (kablove, optiku, satelitske linkove i sl.) onda iznajmiš to od nekoga i onda ti je on nadprovajder, samo što danas niko ne radi samo sa jednim linkom, nego uvek imaš nekoliko i zbog redundanse i zbog ujednačenog opterećenja i boljeg protoka itd.

Otprilike kao kad ti razvučeš kablove od svog lokalnog sviča do svih računara u kući, pa si ti provajder Interneta u svojoj kući, ali si ruterom povezan na svog "nadprovajdera", e sad zamisli da je umesto tog običnog rutera jedan kompleksniji ruter u koji stižu veze od nekoliko različitih "nadprovajdera", i da je svaki od njih opet dalje nakačen na sličan ruter u koji stižu linkovi od nekih njihovih "nadprovajdera", i svako plati svojim nadprovajderima za korišćenje tog linka ka njima (da li po protoku, da li neki mesečni flat-rate, to je već stvar njihovog međusobnog ugovora) i to je otprilike priča ko gde "nabavlja" Internet.

Očigledno niko ne zna gde ide link van Srbije. Meni se čini da idemo preko Mađarske, ali nisam siguran. Bilo bi interesantno saznati koji su putevi između Srbije i sveta.

Ide svuda u svet, zahvaljujuci tome sto je u pitanju paketna mreza.

Mali ISP-ovi u Srbiji, kao i svuda drugde, su povezani na velike ISP-ove, a veliki ISP-ovi / telekomunikacioni operateri su povezani preko medjunarodnih linkova sa globalnim Internetom.

Linkovi idu do velikih tacaka razmene (tzv exchange point-ova), do veceg telekomunikacionog provajdera (tipa Deutsche Telekom u Evropi) ili do velikih globalnih, tzv. "Tier-1" operatera kao sto su Level 3.

Listu exchange pointova po Evropi mozes lako naci online.

Kuda ide tvoj saobracaj mozes bar malo da vidis koriscenjem komande traceroute (tracert na Windowsu). Ovo ti nece pomoci da saznas fizicki put paketa (moguce je da se paketi "tuneluju"), ali ces bar znati kroz koje rutere prolaze van tunela:

Evo sta meni kaze za put do ES servera, trenutno sam u vozu:



Iz ovoga mozes zakljuciti da paket iz voza ide preko Deutsche Bahn mreze, Deutsche Telekom mreze, "Core Backbone GmbH" mreze gde se razmenjuje saobracaj izmedju DTAG-a i Hetzner-a i konacno stize do Hetzner mreze u kojoj se nalazi ES server. U ovom slucaju su paketi isli samo nacionalno.

Ako probamo isto za neku adresu u Srbiji, recimo telekom.rs:



Kao sto vidis, pocetak je vrlo slican, mreza zeleznice, pa Deutsche Telekom (nekoliko rutera), NTT (japanski telekom, ali njihovi ruteri u Evropi) i na kraju Telekom Srbija.

Mozes ovo probati i graficiki sa koordinatama preko "Visual Traceroute" programa / web-sajtova.

Medjutim, ovo nije 100% pouzdano (koordinate mogu biti netacne, ne moraju svi serveri biti vidljivi ako je saobracaj tunelovan).

Takodje, svaki veci operater ima obicno vise linkova zbog backup-a. Tako da mozda paket ode preko nekog rutera u, sta znam, Frankfurtu, a moze i preko nekog drugog, u zavisnosti od situacije / balans iranja saobracaja ili ako je neki link trenutno nedostupan.

Ovde mozes videti sa kojim mrezama Telekom Srbija radi razmenu saobracaja (tzv. "peering") kao i bandwidth za konkretan exchange:

https://beta.peeringdb.com/net/3167

Primer: 40 Gbit/s u Frankfurtu, 20 Gbit/s u Amsterdamu, 30 Gbit/s u Beogradu (SOX), 10 GBit/s u Becu.

Ili recimo za SBB:

https://beta.peeringdb.com/net/3397

To znači da Telekom ima monopol?

Nekad jeste imao, sad više ne, ali ne znam kako si ti to zaključio iz prethodnog posta?

@djoka_l Bravo za ove informacije, mislim da to retko ko zna, ali mi se nakako čini da sve manje ljudi to i interesuje.
Ja nisam znao za te infrastrukture pre raspada, a '90-tih je bio kriminal. Retko ko je mogao da dobije dozvolu, a to se preslikalo i na period 2k...

Što se Srbije tiče, tu još uvek Telekom Srbija ima monopol i znam sijaset firmi koje je taj monopol upropastio.

Negde sam pročitao da ne kasnimo po svetu po pitanju protoka, ali ja bih rekao da smo daleko po kvalitetu usluge!

Šta ti znači ta slika i ko je to? Znači, kad krenem da download-ujem Internet na moj tvrdi disk, moram njega da pobijedim da mi ne bi download zaglavio na 99.9999%?

Raven, ne, vec koristi neki od Download manager-a, pa ako pukne veza, mozes da nastavis.

Naravno, nikad ne skidaj internet u .zip fajlu, jer je vecinom sadrzaj unutar arhive fake.
A i sta ce ti ceo internet na HDD-u, kada ga imas na netu?

Pa to je zato kad Hillary i Putin uvedu duplu blokadu s vana i još Haqqani mreža treću blokadu iznutra u državi, da se ima back-up.

Onda sve snimim po dva puta i na BDXL M-DISC u .RAR-ove gdje ću staviti recovery record na 70%.

Pretpostavljam da onda svako ko moze da isprati finansijski moze da otvori svoju firmu poput sbb-a i telekom-a (jer vidim da ima jos dosta slicnih manjih firmi).
Mene zanima kako to postici, i gde mogu da nadjem vise o svemu ovome?

Slobodane, vrati se svojoj flaši jeftinog piva i Lizi Prvaka srijedom uveče. Šta god, samo da podneseš svoju minijaturnu egistenciju.

Čobi, navodno možeš operirati SMS uslugu, a vjerovatno i govoni prijenos putem home made sistema, samo napisali su zakon protiv toga ako hoćeš da radiš to bez licence. Upiši u Google software radio.

Meni ovde ipak deluje kako doci do sopstvenog interneta ili da budes vlasnih hostinga koji pruza internet konekciju. Barem mene to zanima. To na nasem jeziku nisam uspeo da nadjem, na engleskom jesam ponesto, mada i nedovoljno a jos kada to saberem sa mojim znanjem engleskog (jako slabo) bukvalno je neupotrebljivo.

Inace zelja mi je da imam svoj "lokalni" hosting. Nasao sam par ljudi na netu koji daju komsijama internet (ne mislim u zgradi, vec svim komsijama u 3-4 ulice oko njih), i znam da oni taj internet placaju (verujem da ima posla oko toga). Ali opet se tim komsijama mnogo vise isplati ova opcija nego npr. sbb ili telekom jer sam video da neki od malo pre pomenutih ljudi svima (komsijama) mogu da pruze vece brzine od sbb-a i to povoljnije.
Do te zelje sam i dosao jer imam krajnje ocajnu brzinu interneta a moj provajder nije u mogucnosti da mi omoguci brzi (naravno, spreman sam da platim). Tako da vec duze vreme pokusavam da nadjem resenje, ali kao sto rekoh, literatura na nasem jeziku je losija od mog loseg engleskog.