mathelp: 
Da li da PE sabirnicu preko kućišta ormara vežem na prsten a time i na uzemljivač, ili da žicom spojim N i PE sabirnice (samim tim kao da imam jednu sabirnicu a ne dvije), ili nešto treće...

Ne koristimo FID sklopku.

Šta je najkvalitetnije rješenje sa aspekta sigurnosti?

mathelp:

Fazon je sto ja odlučujem kako će biti u GRO.

veselinovic: Shvati ovo kao dobronamjeran savjet,
ne odlucujes ti nego projektant. U principu sto manje odlucujes to imas manju sansu
da danima caskas sa javnim tuziocem, ako nesto krene kako ne treba.
Zapamti to.

dzeno_de:
Pozdrav svima,

Nadam se da je pitanje na pravom mjestu :)

Da li je u TN-S sistemima dozvoljeno uzemljenje kucista potrosaca (ili Glavnog razvodnog ormara u zgradi)?

Hvala

p2699520: Ako ti je vazduhom doveden trofazni priključak, znači, tri faze i nula, to ide u orman gde je i električno brojilo i taj orman mora biti uzemljen i za isti moraš uraditi tehničko nalaz uzemljenja.
Kada to prođeš i dobiješ priključak, od tog ormana do razvodnog ormana u kući možeš ili vazduhom ili pod zemljom priključiti četvorožilnim kablom A u kući, do tog ormana, gde će ti biti i osigurači, opet moraš uraditi uzemljenje i onda u tom romanu kratko spojiti nulu i zemlju da bi ostvario bolju zaštitu.
I za to uzemljenje moraš uraditi stručni nalaz jer je jako bitno da ti uzemljenje ne prelazi 2 oma, što direktno utiče na zaštitu, bezbednost. Što manja vrednost uzemljenja, osigurači brže reaguju na tzv struju kratkog spoja. Idealno uzemljenje bilo bi nula oma!

thranduil:
Ne, kada se radi o TT sistemu zastite, sto je ovde slucaj, neutralni provodnik (nula) i zastitni provodnik (uzemljenje) ostaju galvanski razdvojeni, a korisnik je duzan da obezbedi zastitno uzemljenje. 2 oma moze biti nemoguce na nekim mestima u zavisnosti od otpornosti tla tako da ni taj uslov nije tacan i zato sluzi zastitni uredjaj diferencijalne struje, ZUDS, (popularna FID sklopka kod nas) koji omogucava zastitu i u tom slucaju.

p2699520: Napisao sam, u RO u kući a ne na mestu gde je vazdušni vod povezan na orman sa brojilom.
Dakle, do ormana, gde je brojilo, stiže četvorožilni kabl (3 faze + Nula). Elektrodistribucija zahteva lokalno uzemljenje i stručni nalaz (atest) pre nego što pusti napon.

Šta se ovde dešava: Ovo uzemljenje na mestu brojila služi da stabilizuje potencijal dolazne nule iz mreže (tzv. ponovljeno uzemljenje). Distribucija postavlja glavne osigurače i brojilo, i za njih se priča tu završava. Do ove tačke, mreža je u čistom TN-C sistemu (Nula i zaštita su u jednoj, zajedničkoj žili – PEN).

Korisnik od brojila do kuće vuče ponovo četvorožilni kabl (3 faze + Nula). To je potpuno regularno. Taj provodnik nule i dalje ima ulogu PEN provodnika (zajednička nula i uzemljenje).
Kada taj četvorožilni kabl uđe u kućni razvodni orman, tu se radi novo, nezavisno lokalno uzemljenje (npr. temeljni uzemljivač ili sonde).
I sada dolazimo do ključnog mesta, spajanje nule i zemlje u kućnom ormanu.
Zakonitost i prelazak sistema: Na glavnoj sabirnici kućnog ormana, spajanjem dolazne nule (sa brojila) i novog kućnog uzemljenja, vrši se takozvano „razdvajanje PEN provodnika”
Rezultat: U toj tački zvanično se prelazi iz TN-C sistema (4 žice) u TN-S sistem (5 žica: 3 faze, radna nula i čisto uzemljenje). Od te sabirnice pa nadalje kroz kuću, nula (N) i uzemljenje (PE) idu potpuno odvojeno.

Što se tiče FID sklopki, u elektrotehnici vlada opasna zabluda: „Ugradićemo FID sklopku, pa otpor uzemljenja više nije bitan.” Ovo razmišljanje rešava samo polovinu problema, bezbednost ljudi, dok mrežnu elektroniku ostavlja na milost i nemilost hroničnoj bolesti savremenog doba: „prljavoj” mreži i višem harmonicima.
Živimo u eri impulsnih blokova napajanja (SMPS) koji se nalaze u apsolutno svakom uređaju: od jeftinih punjača, LED osvetljenja, računara, pa sve do inverterskih klima uređaja i veš mašina. Ovi uređaji nelinearno povlače struju i u mrežu ubacuju više harmonike (posebno 3., 5. i 7. harmonik).

Uzemljenje u 21. veku više ne služi samo da preko njega poteče struja kvara kada osigurač treba da iskoči u roku kraćem od 0,4 sekunde [Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona]. Ono je postalo funkcionalni drenažni sistem za elektromagnetno smeće.
Svaka moderna elektronika na svom ulazu ima ugrađene EMC (elektromagnetne) filtere sa kondenzatorima. Posao tih filtera jeste da sve visoke frekvencije i harmonike skrenu sa faze i nule i bezbedno ih evakuišu kroz zaštitni provodnik (PE) pravo u zemlju.
Da bi taj drenažni sistem radio, putanja ka zemlji mora imati nultu ili ekstremno nisku impedansu. Ako je uzemljenje loše, urađeno na „časnu reč” ili se oslanja samo na uzemljenje nule u dalekoj trafostanici (stari TN-C sistemi sa zajedničkim PEN provodnikom):
• Harmonici nemaju gde da odu i ostaju zarobljeni u radnom nultom provodniku, stvarajući tipično prljavu mrežu.
• Sva metalna kućišta uređaja u kući ili zgradi počinju da „plivaju” na opasnom visokofrekventnom potencijalu.
• Mreža postaje „zagušena”, a skupa elektronika otakazuje.

Eto toliko i nadam se da sam uspeo da razjasnim?

thranduil: Niste u pravu. Upravo je spor u tome da li korisnik dobija TN ili TT prikljucak. Vi ovde tvrdite da covek koji je postavio pitanje dobija TN prikljucak, a mi to sustinski ne znamo. U oba slucaja, TT i TN, zvezdiste (neutralna tacka) transformatora je uzemljenjo i vi u svakako dobijete uzemljenu nulu, pitanje je da li taj provodnik moze da se koristi kao zastitni provodnik PE. Da bi se koristio kao zastitni provodnik, distribucija treba da garantuje neprekidnost tok provodnika sto je u slucaju kabla koji dolazi preko bandere teze. Tako sam ja saznao kada sam se bavio svojim instalacijama da je kod nas TN prikljucak obicno u stambenim zgradama gde je prikljucak podzemni i postoje podstanice i ko zna sta jos, a da je kod nadzemnog priljucka sistem zastite resen TT sistemom. Dakle covek je rekao samo da je dobio 4 zilni kabl od distribucije sa bandere. Ako bi covek uzemljio nulu sa bandere, tada u slucaju da pukne N provodnik struja od komsija i svih ostalih u blizini ide kroz njegovo uzemljenje koje nije za to projektovano.

Sto se tice FID sklopke, nema nikakvih zabluda. FID sklopka mora da obezbedi da u slucaju kvara napon dodira ne prelazi 50V (ispod te vrednosti se uzima da je bezopasno) i da je vreme reakcije ne bude vece od 0.3s. Impedanse zemlje od uzemljivaca do trafo stanice su obicno 10 i vise oma, u ruralnim i narocito krsevitim krajevima jos i vece i zbog toga i postoji FID da bi se ostvarila zastita od elektricnog soka. Ja sam kod sebe merio i izracunao da treba da pobijem 13 uzemljivaca da dostignem vrednosti ispod 1 oma sto nije prakticno. Kod TN sistema (ne znam najnovije regulative) je zbog garantovano niske impedanse zastitnog provodnika zastita od elektricnog soka ostvarena i pomocu obicnih osiguraca (mislim da je sada i tamo obavezno da se stavi FID).

Ako vi kazete da je covek duzan da zarad distribucije uzemlji njima nulu u svom prikljucku a da posle sebi pravi drugo uzemljenje za zastitu, nisam siguran u to. U svakom slucaju jedva cekam da covek objavi sta su mu rekli u distribuciji.

radicmx: Slazem se sa Nemanjom.
Svaki sistem ima svoje prednosti i mane...
Tesko je postici dobro uzemljenje u TT, kod mene je npr od 4,5-6 Ohma...

Distribucija je izabrala kod nekog npr TT.
I ja ne zelim da preuzimam odgovornost spajajuci nulu i zemlju.
Pogotovo ne zbog nekih uredjaja.
Znam da dosta njih to rade i na neke probleme nisam sretao puno.
Mogu da se dese, desavalo se i da ljudi iz distribucije slucajno okrenu nulu i faze na
monofaznom prikljucku nadzemne mreze pri zameni bandera. I sta bih tad bilo...
Neko je ovde spominjao da se desio takav scenario...

Ja mogu samo da savetujem da urade bolje uzemljenje...