Nece! Posmatran u bilo kom trenutku takav motor kad je napajan sa AC zbog komutatora vec radi na DC.

tako radi proxxon buska, koristi grec i tiristor za regulaciju, ako se prikljuci na cist dc ima manji moment

Komutator nije sinhronizovan sa 50 Hz. Znači nikad nije dc.
Negde sam malo čitao da je momenat veći kada rade kao
jednosmerni motori. Interesuje me da li je neko probao.

@Bogdan Kecman
Tiristor u takvom napajanju ima smisla jer napon ide na 0 i moze prekinuti kolo.Bilo kakav elektrolit i peglanje tog napajnaje izbacuju tiristor kao regulacionu komponentu.
Nije to bas tako uradjeno zbog mometa.

Branko to moze biti samo eventualno jednako i nikao drugacije,jer u kuhinjskim mixerima,fenovima za kosu,busilicama nema nigdje gretza pa onda motor.Do sad bi se to implementiralo.

ma znam zasto je tako uradjeno nego sam ja terao te buske na DC (nisam
znao kakavo je originalno napajanje) pa posle poredio i sa DC koji je
isti kao Vrms od AC pre greca sa AC ima veci moment nego sa DC, kako i
zasto pojma nemam, ja sam pretpostavio da je zbog veceg Vp2p jer je za
Vrms=Vdc Vp2p 40% veci pa sam ja pretpostavio da mu ga tih 40% da po
momentu :D ... no zasto je nebitno, kao sto rekoh sama buska, okacis je
na DC 15V zapinje kroz vitro i muci se, a stavis AC 15Vrms i prolazi
kroz vitro kao kroz puter

Našao sam ovo na netu.

@zica, nisam skontao da je branko pitao AC vs AC+GREC, ja sam skontao da
je pitao DC vs AC+GREC
po meni AC vs AC+GREC nema nikakve razlike

Onog Veselinovica i Macole kad su najpotebniji nema,oni su tu na domacem terenu.

Ima da razbatalim mašinu i ubacim grec pa da probam.

http://www.st.com/st-web-ui/st...pplication_note/CD00003829.pdf

http://www.ee.lamar.edu/gleb/p...12%20-%20Universal%20motor.pdf

http://www.komel.katowice.pl/ZRODLA/FULL/84/ref_02.pdf

http://p9sujit.freewebspace.com/Testbench/theory_of_motors.htm

Ukradi zeni mikser za kolace iz kuhinje za eksperiment.U slucaju da ga shebes najmanja steta jer u tim godinama kolaci ti bas nisu preporucljivi :)
U slucaju da dobijes veci obrtni moment reci zeni evo ja ti na mikseru uradio "chip tuning"...postajes njen super junak i automatski iz 96 postane zainteresovana za 69....

Motori na 220VAC ( busilice i slicno) vrlo fino rade sa 50-tak VDC.
Zasto, ko ce ga znati, vjerovatno se struja poveca jer se izgunbi induktivni otpor.
samo mislimd a ces sprziti motor ako ga napojis sa DC.
Ima/nema kond je samo razlika u naponu. Sa kondom tezi ka Umax, a bez konda ka Usr.
Struja je skoro pa idealno ravna, bez obzira na napon.
Probaj mikser na lab ispravljac, mozda sam u pravu a mozda i nisam.

Mislim da jesi. Ja sam spajao običan elektromagnet koji je dizajniran za 24 VAC kroz grec i povuče daleko jače.
Sigurno bi izgoreo u konstantnom radu.
A i viđao sam na nekim relejima recimo podatak 24 VAC - 6 ili možda 8VDC... otprilike...
Tako da se to, verujem, može primeniti i na te motore.

U ponedeljak rasklapam šivaću mašinu, pa ću da opišem posledice.
Po ovome ispada da se manje greje i troši motor u toj vezi.

http://www.st.com/st-web-ui/st...pplication_note/CD00003829.pdf

Manje se greje, manje se dere, manje trosi cetkice i uopste je povoljnije za rad, samo sto povecava opstu cenu, sto za par komada ili neke aplikacije nije problem.
To su tzv "univerzalni" motori, sa cetkicama.

Moze i sihroni na DC, uz medjuspravu

Kao što reče više kolega, ima tu nekoliko efekata.

Jedino se mora biti oprezan pri punih 230Vac ispred greca, jer se onda reaktivni otpor statora smanjuje.
Može se "overiti" poneki od tih motora!

Bez obzira što taj reaktivni otpor uobičajeno i nije nešto posebno veliki u odnosu na KEMS kojom se "opire" rotor, stator za razliku od AC rada prelazi u CCM (continuos current mode).

Motor će u praznom hodu imati veći maksimalnu brzinu, koju i do sada ograničavaju samo mehanički otpori u "praznom hodu".
To se naravno da jedino objasniti izvesnim povećanjem momenta motora, odnosno većim naponom na samom rotoru, i automatski većom strujom kada opadne KEMS (opterećivanje rotora).

Zbog nešto manjeg pada napona na statorskim sekcijama (jer je u CCM reaktivni otpor statora znatno manji), koje su serijski povezane sa rotorom, rotor će posledično u svim situacijama opterećenja imati nešto veći napon od uobičajenog kod AC rada.

Gubici u gvožđu su nešto manji, ali zato raste nominalna snaga motora.

E sad, treba gledati u kristalnu kuglu da li je smanjenje gubitaka u gvožđu manje od prirasta gubitaka od povećanja snage, i da li će ukupni termički prirast biti: manji, jednak ili veći od onog na AC.

Mislim da to veoma zavisi od individualne konstrukcije datog univerzalnog motora, odnosno od režima za koji je proračunat. i ukoliko je neki proizvođač bio "široke ruke" sa rezervom, lokalni ventilator će to održati u normalnim granicama.

Pokretao sam više tih univerzalnih motora sa NEISPEGLANOM ispravljenom strujom iz mreže. Svima je porastao moment, ali neki su se grejali manje a neki više od normalnog.
Tiše i "glatkije" rade i stvarno imaju nešto veći moment.

U konkretnom slučaju je jedini pamatan način meriti temperaturu izlaznog vazduha iz njegovog lokalanog ventilatora, i uporediti je u oba režima rada.
Ukoliko termika "prođe" onda se taj način slobodno može koristiti, uz poskupljenje od jednog greca i lepši rad koji taj način donosi.
Termika je ključni faktor kod svih tih mašina.

Ukoliko nekom padne na pamet da pristojno isfiltrira napon iza greca, dobiće iznad 300VDC, možda čak do 325VDC (zavisno od kvaliteta filtracije, tj. veličine elko), iza elektrolita, što je u bilo kom sučaju previše za taj motor, i motoru se "ne piše dobro" u dugotrajnom radu.

Kod do sada razmatranog NEFILTRIRANOG ispravljenog AC napona, srednja vrednost koja ostane rotoru je nešto veća od AC rada, i postoji verovatnoća da ukupni gubici ostanu u granicama dozvoljenih.

Kod filtriranog DC napona za takav motor, po pravilu se napon za rotor ograničava na manje od 230VDC (nekim regulatorom), inače postoji ogromna šansa za zatvaranje luka oko komutatora i veoma brzu havariju komutatora i motora.

Pozdrav

Macola, kao i što sam i ja predpostavio. Motor mora bolje da radi.
Silažim za sat dva u radionicu da nađem neki grec i da isprobam.
Sledi izveštaj.

Tebi zavidim baš jako!!! Imaš volje da ispišeš toliko teksta za takvu
temu! Ja i pored toga što znam to što si ispisao ,nema pojma da ga
izvučem iz tame glave i ispovezujem u temi. A još tako smisleno da
složim - ma kakvi.

šta je svrha? srediti šivaću da ima snagu pri malim obrtajima ili je šivaća samo donator motora od interesa?

Teško šije na debljim materijalima. Znači poboljšati rad šivaće mašine.
To je kućna mašina, i baš je dobra. Ali je motorče valjda 50 W. Ništa.

ja sam zeninu industrisku uz pomoc kolege lm741 prebudzio tako sto mi je
bora poslao manju remenicu tako da sam manjom remenicom na motoru dobio
sporiji rad i vecu snagu masine :D ... snaga ni u originalu nije bila
problem (prolazi kroz sta oces :D ) ali je masina bila prebrza u radu
tako da je sad "taman"

Stavljam pare da se moment nece osjetno povecat ali grijanje itekako hoce :)

Kao što sam pomenuo Žica49, neki motori su se grejali manje neki više, bar od onih nekoliko koje sam tako opremio nekad odavno. Merio sam im temperaturu izlaznog vazduha u dugotrajnom radu i na osnovu toga vraćao na staro ili ostavljao ispravljač.

Veći obrtni moment se u svakom slučaju dobije. Ne posebno veći već samo za onaj pad napona koji je bio na Xl stetora.

Ono što je Bogdan Kecman oko remenice pomenuo je regularno bolji način za veći moment, osim što maksimalna brzina više nije kolika je bila već manja.
E sad, u nekim situacijama nije bilo uslova za promenu prenosa (zupčanički par) pa sam morao pribeći ispravljaču.

Biilo je čak i par situacija gde sam raskačio stator i napajao ga sa nezavisnim trafoom, niskim naponom i podesivom konstantnom strujom od-do, a rotor preko tiristorskog regulatora iza kog je grec, gde sam imao U i I limit na regulaciji rotora.

Dobije se paralelni motor, gde sa jakom pobudom statora imamo motor sa relativno malim brojem obrtaja i velikim momentom, a sa slabijom pobudom brzohodni motor sa manjim momentom.
Bukvalno kao da je stavljen varijabilni reduktor iza motora.
Ako se ne dozvoli veća struja rotora i statora od deklarisane i veći napon rotora od deklarisanog, raspon struja pobude može biti ogroman, takođe raspon momenta i brzine a sa istim motorom, pri čemu brzina, za razliku od serijskog motora, minimalno zavisi od opterećenja dok je opterećenje u okviru momenta koji generiše takav motor.

U nekim slučajevima to jako može povećati elestičnost primene neke mašinice, jer korisnik izabere jačinu pobude prema trenutnim potrebama mašine, pri čemu mu brzina malo varira od željene. To u nekim slučajevima može povećati ugodnost i preciznost korišćenja, što bi bila glavna korist od toga.

Evo recimo, uzmi i probaj bilo koji serijski motor, tako što ćeš mu stator okačiti na lab ispravljač i ograničiti struju na maksimalnu koja je deklarisana za taj motor pri ED=100%, a pri tom rotor zakači na drugi lab ispravljač kome je podesiv napon.

Videćeš da će motor okretati sa 0.5VDC na rotoru i već pri par volti imati maksimalni obrtni moment koji se može izvući iz njega, i pri tom okretati malom brzinom. To se dogodi već kod napona pri kom se na (inače malom) otporu rotora može dostići nominalna struja rotora.

Odnosno, kod takve paralelne veze, od struje statora i struje rotora, moment zavisi u direktnom smislu, dok je broj obrtaja rotora direktno srazmeran naponu rotora i obrnuto srazmeran struji pobude.

Kod klasičnog serijskog motora, bez obzira da li je napajan sa AC ili DC (jer može jedno ili drugo), porast brzine sa opadanjem opterećenja potiče upravo od opadanja jačine statorskog polja, a kao posledica opadanja ukupne struje motora, i teži teoretski beskonačnom broju obrtaja (kada bi statorsko polje dostiglo nultu vrednost).
Na sreću, kod malih motora je trenje ležajeva i otpor internog ventilatora obično dovoljan da ograniči broj obrtaja bez spoljnog opterećenja na neki razumno prihvatljiv.
Kod velikih serijskih motor a su nužne specijalne mere ograničenja, poput centrifugalnih limitatora koji utiču na struju statora i napon rotora, ili se motor razleće u paramparčad bez opterećenja.

I paralelni i serijski motor imaju svoja polja primene:
-paralelni kada treba prilično konstantna brzina koja malo zavisi od opterećenja
-serijski kada treba veliki moment pri malenom broju obrtaja i kada nije problem velika brzina sa malim opterećnjem.

Jedan te isti motor, u paralelnoj ili serijskoj vezi daće približno isti obrtni moment kada su struje statora i struje rotora jednake u oba slučaja korišćenja.
Paralelni motori kojima je stator namotan sa mnogo navoja tanke žice ne mogu raditi kao AC motori zbog velike induktivnosti statora. Odnosno, statoru se polje ne može brzo menjati (u ritmu od 50Hz) jer u velikom induktivitetu je moguć nagib promene struje mali.
Kod ovih koji su predisponirani kao serijski motori, stator ima malu induktivnost i može stići da promeni polaritet polja na 50Hz (kao što se inače i događa) i kod njih se stator može napajati i sa nekog niskonaponskog trafoa, samo da se ne prekorači dozvoljena struja žice. Odnosno oni mogu raditi i kao AC/DC serijski motori, ili kao AC/DC paralelni motori.

Pozdrav

P.S.
I jedan i drugi oblik motora, kod nekih konstrukcija, mogu kratkotrajno dopustiti i preko 700% nominalnog opterećenja. Što je inače zanimljiva osobina kod tih komutatorskih motora.
Kod klasičnih trofaznih indukcionih motora je to nemoguće izvesti zbog krive strtnog i nominalnog momenta.

Kod ovih komutatorskih termika i zasićenje gvožđa donosi konačni sud oko odnosa pik snage/momenta i nominalne snage/momenta, i to je po pravilu znatno veći ostvarljiv odnos nego kod indukcionih motora (čak i kad su ovi poslednji opremljeni, vrlo modernim, vektorskim frekventnim regulatorom).
Još uvek su ti komutatorski u upotrebi kod pogona gde se očekuju ekstremno teški uslovi starta ili ekstremna udarna opterećenja.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 18.01.2016. u 14:58 GMT+1]}

Uzgred, za te kucne masine su motori decenijama 70W, a poneki i 90W. Gde nadje taj od 50W?

Druga stvar je sto triak regulacija odreze dobar deo energije iz sinusoide, pa je prelazak na DC u startu cist car.

Koji trijak? A ja napisao: motorče valjda 50 W. Nema ni slova na njemu.

Jeli to motorce bez elektronike, reostat u papucici?

Moja punica-tašta imala neku masinu, regulacija motora reostatom u papucici-paralelni motor. Masina marke "lada".
Kada su se na trzistu pojavili ruski auti "lada" nakon nekog vremena poceli komentari-ovo valja ovo ne valja.
Kod jedne takve price, ona hladno izjavi:ja vec 40 godina "vozim" ladu i nikad nisam imala problrma.-:D
Samo je njen brat koji je takodje bi vozac "lade" skontao o cemu je rijec.-
pOz

P.S. Za motor pretpostavka da je paralelni-4 zilni kabel i 4 polni konektor za papucicu, inace imaju 3pinske konektore i trozilne
kablove.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 24.01.2016. u 10:57 GMT+1]}

Utičnica sa četiri pina , a mašina ima grafitnu papučicu. Ko ne razume
postoji dvadesetak grafitnih pločica u paketu. Paket se labavo dodiruje
međusobno i prelazni otpor je veliki. Kada se pritiska papučica pločice
se sabijaju i otpor opada. Pri maksimumu se kratko spaja grafitni otpornik.

Kakav je motor pumpa za centralno grejanje,da li bi radila na = za sat vremena bez ostecenja?

Lazare, citas li ti Brakove objave ?

Motor pumpe za centralno grejanje je TOTALNO druga tema, i nije ni nalik motoru od sivace masine.

Mozda si pogresio temu za postavljanje pitanja ?

Ako imas problema sa pomenutom pumpom, pun pogodak za tebe je forum Elektrotehnike, sa sjajnim igracima na toj temi.

pOz

Regulacija brzine kod univerzalnog motora

Univerzalni motor je kolektorski motor sa rednom pobudom koji se može priključiti i na jednosmerni i na naizmenični izvor napajanja. Univerzalni motor radi na istom principu kao i DC motor, s tim što je magnetno polje statora generisano električnim putem pomocu namotaja, a ne pomoću stalnog magneta kao što je slučaj kod DC motora.
Ovde se koristi činjenica da se sa promenom polariteta priključenog napona (promena smera struje kroz namotaje uz pomoć četkica i lamela koje se nalaze na kolektoru) ne menja smer obrtanja motora jednosmerne struje. Dakle, u principu se motor jednosmerne struje može priključiti na naizmeničnu (jednofaznu) mrežu i on će imati iste fizičke osobine kao i da je priključen na jednosmernu mrežu. Da bi tehnički iskoristili ovu mogućnost, potrebno je da celo magnetsko kolo (statora i rotora) bude napravljeno od tankih feromagnetskih limova.


Slika 1. Presek i izgled univerzalnog (kolektorskog) motora

Prednost univerzalnih motora je u tome sto su malih dimenzija i što mogu postići visok broj obrtaja. Primenjuju se za pokretanje ručnih bušilica, usisivača, mlinova za kafe, miksera, ventilatora...
Izrađuju se za snage do oko 1kW i za brzine obrtanja do preko 10000 ob/min za ručne alate i druge ručne elektromotorne uređaje, oko 15000 ob/min za usisivače i miksere i oko 30000 ob/min za mlinove za kafu.

Polutalasni diodni ispravljač

Univerzalni motori su dizajnirani da rade sa AC ili DC napajanjem s tim sto uz pri jednosmernom napajanju motor ima veću brzinu. Korišćenjem polutalasnog ispravljača univerzalni motor se snabdeva sa polutalasnim jednosmernim naponom. Pošto je motor ionako projektovan da radi sa naizmeničnim naponom, ne bi trebalo očekivati bilo kakve probleme u radu sa polutalasnim naponom. U stvari, ovakav princip rada motora omogućuje njegovo duže trajanje.
Prilikom direktnog priključivanja univerzalni motor dostiže maksimalan broj obrtaja kao i maksimalan obrtni momenat i snagu. Ukoliko univerzalni motor u takvom stanju nije opterećen, tj. ukoliko radi u praznom hodu dolazi do varničenja na četkicama i na kolektoru univerzalnog motora, kao i do oštećenja na samom motoru.
Zbog toga se prilikom startovanja univerzalnog (kolektorskog) motora koristi polutalasni napon dobijen odsecanjem jedne poluperiode napona. Time se omogućava da se prilikom startovanja motora, kada on obično radi u praznom hodu, smanji njegova reaktivna snaga na ½ ukupne reaktivne (jalove) snage koja se inače dobija priključivanjem motra direktno na punotalasni napon. Time se produžava vek trajanja univerzalnog motora.
Prilikom opterećivanja motora, ako je motor priključen na polutalasni napon, njegov obrtni momenat će biti prisutan samo polovinu vremena rada motora, tako da motor neće u potpunosti moći da odgovori zahtevima opterećenja, tj. razvijaće veoma malu aktivnu snagu. Zbog toga se motor , kada je pod opterećenjem, priključuje na pun talasni oblik napona.


Slika 2. Kontrola motora pomoću polutalasnog diodnog ispravljača

Na Slici 2. prikazana je šema kontrole motora koja odgovara zahtevima u prethodnom tekstu. Kao izvor napajanja koristi se napon gradske mreže 220V 50Hz.
Pritiskom na taster 1 pomoću diode D5 odseca se pozitivna poluperioda ulaznog napona, i dobijena negativna poluperioda dolazi na ulaz grecovog spoja . Na izlazu grecovog spoja, kao krajnji rezultat dobijamo pozitivnu poluperiodu ulaznog napona. Ovo je tzv. soft strat motora.


Slika 3. Oblici signala na ulazu i izlazu grcovog spoja ako je zaklopljen taster 1


Slika 4. Oblici signala na ulazu i izlazu grecovog spoja ako je zaklopljen taster 2

Univerzalni motori na svakom polu imaju po jednu četkicu, koje u radu varniče plavičasto. Zbog varničenja i široke opšte upotrebe, univerzalni motori izazivaju radio i televizijske smetnje, koje se ograničavaju dogradnjom prigušnica. Ovakva prigušnica se vezuje serijski sa motorom.
U prthodnoj šemi je korišćena prigušnica L3 realizovana pomoću ferimagnetnog torusa sa dva, naizmenično motana namotaja. Svaki namotaj se sastoji od po 12 navojaka izolovane žice čija je debljina 0.4mm.


Slika 5. Način namotavanja i dimenzije torusa

Vrednosti kapaciteta kondezatora C1 date su u mikro faradima. Kondezator mora imati na sebi oznaku da je za 250V +/- 10%.

Glavna uloga kondezatora je ta da smanji tzv. fazni pomak. Fazni pomak nastaje kao posledica "prolaska struje" kroj tzv. jalovi otpor. Dakle, u našem slučaju koristan otpor je otpor koji stvara motor jer od njega dobijamo korisnu energiju. Ali, na motor je serijski povezana prigušnica, koja predstavlja tzv. induktivni otpor. Prolaskom struje kroz nju stvara se magnetno polje i energija koja se troši na njoj je jalova energija. Sistem troši više struje radi svladavanja ovog otpora, tj. dolazi do faznog pomaka.
Kondezator je tzv. kapacitivni otpor. Kondenzator ima sposobnost "nabijanja" naponom, i takođe je jalovi otpor, ali on fazni pomak "okreće" u suprotnom pravcu od induktivnog. Kondezator se spaja paralelno (znaći, jedan kraj na fazu, drugi na nulu). Ubacivši kondezator odgovarajućeg kapaciteta paralelno na izvor el. energije, poništavamo induktivni fazni pomak i tako smanjujemo jalovo rasipanje energije, dobijamo stabilniji sistem i samim time smanjujemo jačinu struje (amperažu) koju naš sistem koristi. Manja struja = manja potrošnja el. energije.
Ako stavimo manji ili veći kapacitet (kondezator) ili nećemo dovoljno "izravnati" tok struje ili u drugom slučaju previše "izravnati" tok struje (umesto induktivnog bi imali kapacitivni otpor).
Ovakve kondenzatore nazivamo blok kondenzatori.
Po isključenju napona kondenzator C1 se prazni preko otpornika R1 otpornosti 1MΩ.
Ovakvi, neregulisani (neupravljivi) ispravljači kao ispravljačke elemente koriste diode. Sa gledišta složenosti diodni ispravljači spadaju u najjednostavnije (i najjeftinije) uređaje a po efikasnosti, u uređaje sa najvišim stepenom iskorišćenja. Nedostatak im je nemogućnost promene izlaznog napona i rad samo u prvom kvadrantu.

Regulacija broja obrtaja motora pomoću trijaka

Korišćenje diode za regulisanje brzine univerzalnog motora dovodi do toga da je obrtni momenat motora “prisutan“ samo 50% vremena rada motora. Bolji način za regulisanje brzine motora je korišćenjem trijaka. Time postižemo veću fleksibilnost i stabilniji obrtni momenat motora.
Na nivo napona pri kojem se uključuje trijak, zavisno od polariteta, utiče se pozitivnom ili negativnim naponom upravljačke elektrode (gejta). Proizvođači trijaka daju vrednosti minimalne struje gejta za sve četiri moguće kombinacije polariteta napona na priključcima (A1 i A2) i smera struje gejta (IG).


Slika 6. Simbol trijaka i njegova prenosna karakteristika

Kod faznog okidanja, AC napon je priključen na opterećnje preko trijaka. Trijak može biti uključen u bilo kom trenutku u toku svake poluperiode ulaznog napona. Trijak se gasi na kraju svake poluperiode zbog kratkotrajnog pada napona na 0V. Istovremeno dolazi i do kratkotrajnog pada struje opterećenja.


Slika 7. Princip faznog okidanja

Ukoliko se trijak uključi odmah nakon početka poluperiode napona (tj. nakon prolaska sinusoide kroz nulu), napon na opterećenju će imati punu vrednost, gotovo kao i napon na ulazu. Ukoliko je trijak okinut sa faznim kašnjenjem od 90, na ulazu opterećenja imaćemo polovinu napona, tj potrošnja opterećenja će biti ¼ ukupne moguće snage. Ukoliko je trijak okinut sa faznim kašnjenjem od 180, napon na opterećenju (u našem slučaju je to univerzalni motor) će biti 0V.


Slika 8. Oblici izlaznog napona pri različitim uglovima okidanja


Slika 9. Regulacija brzine motora faznom regulacijom pomoću trijaka

Na prethodnoj slici imamo ne-sinhronizovanu faznu regulaciju, tj. trijak se ne okida stalno u istoj tački, tj. sa istim faznim kašnjenjem, već se to radi u zavisnosti od opterćenja motora. To se reguliše tzv. feedback signalom koji u kombinaciji sa standardnim kontrolnim signalom određuje precizno vreme okidanja svake poluperiode ulaznog napona, u zavisnosti od potrebe.
Okidanje se vrši preko kondenzatora C2 i dijaka Q1. Dijak je element male snage i koristi se uglavnom u upravljačkim kolima za dobijanje sinhronih okidnih impulsa. Sa njim se, veoma jednostavno dobijaju okidni impulsi za faznu regulaciju napona sa trijakom. Tako dobijeni impulsi ulaze na gejt trijaka.
Vreme okidanja, tj. vreme punjenja i pražnjenja kondenzatora određeno je pomocu struje kroz otpornik R2 i pomoću potenciometra P1 koji ujedno čine i feedback prtlju koja obezbeđuje regenerativni feedback signal.
Zbog velike disipacije snage na potenciometru P1 koji je sve vreme pod naponom, paralelno njemu vezan je otpornik R3.
Solenoid L1 i L2 služe za potiskivanje konduktivnih smetnji nastalih zbog naglih impulsa struje pri faznoj regulaciji snage potrošača. Realizovani su pomoću 30 navojaka žice debljine 0.3 mm na jezgru prečnika 4 mm.
Prigušnica L3, blok kondenzator C1 i otpornik R1 imaju istu ulogu kao i na šemi polutalasnog diodnog ispravljača.
Korišćen je trijak oznake T410-60. U sledećoj tabeli su date njegove najvažnije karakteristike:



Trijak je realizovan u četvoro-pinskom DPAK (T4-B) kućištu.


Slika 10. Izgled DPAK (T4-B) kućišta

Za realizaciju je korišćen dijak u SMD tehnici. Napon praga dijaka je oko 35 V.
Pošto je ovde reč o induktivnom opterećenju, u trenutku kada sinusoida napona prođe kroz nulu (na svakih kPi radijana), struja kasni za naponom , tako da jos uvek nije 0. Trijak se ponovo okida kada struja rotora padne na nulu. Ugaona brzina rotora je direktno proporcionalna faznom kašnjenju prilikom okidanja trijaka što je uopšteno prikazano na sledećoj slici:


Slika 11. Uopštena pretstava fazne regulacije

Naponski oblik izlaznog napona nije sinusoidalan već predstavlja odsečak sinusoide u određenoj “faznoj tački”. Zbog ovih oštrih promena napona u tačkama prekidanja ovakvi uređaji nisu pogodni za regulisanje napona kod napajanja osetljivih elektronskih uređaja.

Tamo se vrlo lako uobraze,probano vise puta i uvek se dobije odgovor ovde.Poz

Lazare,
99% istih ljudi je tamo ( elektrotehnika) i ovdje ( elektronika).
Forum f274 je osmisljen da se forum f51 oslobodi elektrike i ostane ono izvorno ( elektronika).
Imas li neki konkretan primjer da neko nije dobio adekvatan odgovor na par bratskih foruma na ES-u?

Sve OK,sala-opusteno,samo me interesuje da li bi pumpa za centralno grejanje, radila na DC za sat vremena bez ostecenja?
Cisto u sklopu teme da se ne otvara nova tema.Poz

Nebi na DC. Pumpa CG ima monofazni motor sa pomocnom fazom bilo induktivnom bilo kapacitivnom i potrebna joj je frekvencija 50Hz da bi
radila. Vec si dobio odgovor da se ne radi o tzv univerzalnom motoru sa komutatorom.-

pOz

Motor pumpe centralnog grejanja nije univerzalni motor.
Otvori temu u Elektrotehnici.