Boro,

Postoji jedan prastari štos za lemljenje aluminijuma najobičnijim kalajem, a bez upotrebe specijalnih lemnih legura koje se kupuju po inostranstvu.

Prvo ti treba dosta snažna lemilica jer aluminijum dosta brzo odvodi toplotu i nije ga lako ugrejati. Ako su veći komadi u pitanju, onda ih treba predgrejati nekim plamenikom ili slično.

Neposredno pre lemljenja se nekim oštrim predmetom ostruže površina koja se lemi, tako da ostane čista površina bez oksida.
Potom se na to mesto odmah (što pre) sipa malo motornog ulja da spreči dotok kiseonika na tu površinu.

Lemi se običnom snažnijom lemilicom i kalajem, kroz to ulje koje je u tankom filmu.
Nije loše da malo uvežbaš na par komadića tankog lima, sa običnom elektroničarskom lemilicom.

Oba komada treba tretirati tako da se na njih stabilno nanese kalaj (lem treba da se raspline kao i na drugim lemljivim metalima), ili neka od kalajnih lemnih legura (može i ona naša Sn60Pb40 ili slične). Tako su površine postojano zaštićene i pripremljene a zatim ih je sasvim lako međusobno lemiti.

Sva priča je u tome da aluminijum izuzetno brzo oksidiše na vazduhu i pri tom formira oksid koji je topljiv tek na par hiljada celzijusa, i osim toga izuzetno hemijski stabilan i neaktivan.
Prisustvo tog oksida je normalno na površini aluminijuma koja je samo minut-dva na vazduhu. Oksid se već formira i kroz neko kratko vreme dostigne dovoljnu debljinu da zaštiti aluminijum ispod od propadanja. Zato je aluminijum jako postojan u atmosferskim uslovima, jer upravo ga taj tanani sloj oksida veoma dobro štiti, pošto je i hemijski i termički veoma otporan.

Ulje prilikom lemljenja ima ulogu da spreči kontakt sa atmosferom (kiseonikom), bar za vreme samog lemljenja.
Posle uspešnog lema više nije bitno.
Bitno je samo da se spreči oksidacija površine dok se ne završi lemljenje.

Pozdrav

Durafix elektrode i let lampa. Mozes medjusobno spajati aluminijum, bakar, mesing.
Mozes kupiti na KP - 600 din / komad, popust na kolicinu, ili mozes nabaviti iz inostranstva jefitnije.

U časopisu Saveza radioamatera Jugoslavije "Radioamater" u broju 12/1963 na str. 362 objavljen je članak pod naslovom "Ultrazvučna lemilica" autora Slobodana Popovića.
Elektronski deo generatora ultrazvuka je snažan oscilator izveden sa dve cevi (pentode) PE06/40 u protivtaktnoj vezi. Oscilator generiše ultrazvučne talase pomoću pretvarača izvedenog kao paket limova od nikla a na ovaj pretvarač je "nasađan" grejač lemilice.
Lemljenje aluminijuma je ostvareno tako da ultrazvučni talasi pojavom kavitacije, u rastopljenom kalaju, razaraju tanak oksidni sloj na površini aluminijuma.

Falisimo, Dragoljupce, svaka cast, lepo objasnjeno!

Pozdrav!

@Macola; dobro mi je poznat taj postupak koji smo jos davno primjenjivali u raio-klubu prilikom DIY izvedbe KT antena (BEAM TH-3).
@RoRa; to majstore, upravo se tako zvao clanak koji sam davno nekad procitao u RA samo nisam znao iz koje godine datira casopis. Pokusacu da ga izguglam ali za svaki slucaj cu te zamoliti da ga okacis ovde na forum (naravno ako ti je pri ruci).

Pozdrav za ekipu, BP

http://www.hydrosystems.rs/upl...eferprogramm_2012_SR-klein.pdf

Imate zicu za meko lemljenje aluminijuma.

Hvala vladd !
Pricaju ljudi (koliko im je za vjerovati) da RoRa ima SVE brojeve casopisa Radioamater (1947-20..) ?!

Lepo je da ima, meni je RA samo nostalgija za mladoscu, drugarima iz tehnicke sekcije YU1FJK, tehnoloski i sa potrebama je prevazidjen...prerastao sam i prestario..

Mi mladi bi voleli to da vidimo, ako ima mogucnosti i ako autorska prava to dozvoljavaju :)

Casopis ima digitalizovan, trenutno "zauzet" ali treba biti uporan.-
ibrary.foi.hr/m3/kds1.php?sqlx=S00005&sqlid=1&C=5&H=&vrsta=&grupa=&lang=hr&broj=1

Posto sam tada radio tu ultrazvucnu lemilicu, po sjecanju, puspul oscilator napojen neispravljenim mreznim naponom i trafo od
niklenih limova kao opterecenje. Nikl je magnetostriktivni materijal, i on (trafo-prigusnica) pretvara ultrazvucne talase u mehanicke.
To kretanje se prenosi na vrh lemilice reda 100W. kolega @RoRa je vec objasnio princip rada.-
Ako uspijem pronaci u papirnoj formi skeniram ili uslikam i postavim ovdje.-

pOz

Casopis ima digitalizovan, trenutno "zauzet" ali treba biti uporan.-
ibrary.foi.hr/m3/kds1.php?sqlx=S00005&sqlid=1&C=5&H=&vrsta=&grupa=&lang=hr&broj=1

Posto sam tada radio tu ultrazvucnu lemilicu, po sjecanju, puspul oscilator napojen neispravljenim mreznim naponom i trafo od
niklenih limova kao opterecenje. Nikl je magnetostriktivni materijal, i on (trafo-prigusnica) pretvara ultrazvucne talase u mehanicke.
To kretanje se prenosi na vrh lemilice reda 100W. kolega @RoRa je vec objasnio princip rada.-
Ako uspijem pronaci u papirnoj formi skeniram ili uslikam i postavim ovdje.-
Stranica izgleda u rekonstrukciji pa link se ne postavlja kako treba.-

pOz

Moram priznati da uvek oklevam sa skeniranjem ukoričenih časopisa. Jedan od razloga je uvek prisutna dilema oko autorskih i drugih prava. Ovoga puta, zbog interesovanja mlađih, pravim izuzetak.


<sub>[Ovu poruku je menjao RoRa dana 09.05.2016. u 13:50 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao RoRa dana 09.05.2016. u 13:53 GMT+1]</sub>

Salji meni prekoEmail adrese, na forumu je ispravna, cu ga isjeckam (fajl) i postujem.-

pOz

Hvala na ljubaznoj ponudi, nekako sam uspeo, polovično, da priključim slike uz poruku.

Hvala @RoRa, clanak je poucan za razumijevanje principa rada ultrazvucne lemilice. Danas kada bi se pravila, poluprovodnici u
generatoru ultrazvuka (ATX napajanje) a pretvarac izvesti sa piezo elementom ili vrsiti proracune za druge magnetostriktivne
materijale. Pri tome treba imati u vidu da je brzina prostiranja zvuka, pa tako i ultrazvuka kroz razlicite materijale razlicita, pa to treba
imati u vidu kod proracuna pretvaraca. Nest malo o tome ima na linku:
https://sr-rs.facebook.com/not...te-materijale/169312206444437/
ali za izvedbu necega konkretnog treba imati prave podatke za materijal koji se kani upotrijebiti.-

pOz

Trazeci nesto po racunaru, naletjeh na ovaj clanak, nista novo sto nije ranije u temi receno, al nek se ima.-

pOz

Posto sam saznao da su slike slabo pregledne, evo malo friziranih i "rasčešljanih" da se bolje vidi.-
pOz

Hvala emiSAr, sad se vidi odlicno. Zasto su oznake kondezatora u krugu resetaka kao i onih u primaru mreznog trafoa 5K, 5K, 5K, 5K i 40K ? Koje su to vrijednosti (ili je stamparska greska) ?

Lakse napisati K nego nF-zezam se- odnosi se na pikoFarade, 5K =5000pF; 40K=40000pF=40nF.-

pOz

@scoolptor, vladd, rade li te elektrode i sa obicnim butanom ili mora acetilen, posto ja sve sto sam nalazio trazi acetilen :(

ako se dobro secam, u nedostatku masinskog ulja acetisal bi trebalo da radi posao kao sto radi na baterijama

Radi i kalafonijum u vecoj kolicini a i obicna "bezkiselinska" pasta za letovanje.- Bezkiselinska namjerno pod navodnicima.-
Acetisal-acisal-salacilna kiselina, razjeda i lak na zici bilo koje kategorije bio, naravno uz pomoc temperature.-

pOz

"cisal" sto bi reko moj stari je zakon :D ja sam do skoro imao onu staru
zelenu papirnu kutiju od doticnog na radnom stolu mislim jedno 30 godina
staru :D radio do jaja ... ovi danasnji andoli, midoli i slicno, nista
to ni blizu ne radi lepo ko onaj od pre 30 godina iz zelene papirne :D ..

Jos negdje imam teglu "Acydum salacylum" oko 250 gr, kupljena ko zna kad u Knez Mihajlovoj u nekom komisionu.-

pOz

P.S. Zaboravih da dodam, Bayer aspirin "bajro" ima najmanje drugih primjesa i aktivna tvar je salacilasta kiselina, najslicnija
cistoj salacilnoj kiselini i radi posao.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 13.05.2016. u 12:48 GMT+1]}

Ponovicu ovo bogdanovo pitanje i da li neko zna na kom principu "rade" ove Durafix "elektrode" (cisto teorijsko naglabanje - iz znatizelje) ?

Rade na principu hemijske razgradnje Al oksida pod uticajem temperature.

@guja011 pominjao alusol-zica kao tinol, malo deblja- syebe vrh lemila ali zaletuje "leminijum"-koristiti stare vrhove.
Ne znam ima li kod nas (BiH) i Srbija gdje nabaviti, ali ako ima `@guja011 ce znati, zna gdje djavo spava :D
Sutra idem na objekat u izgradnji, usput svratim do radione koja popravlja hladnjake od auta-letuju i vare aluminijum
pa ih pitam.-
pOz

Ja slucajno zalutah ovde pa kad sam vec tu ,,da vam kazem da postoje haris elektrode za varenje aluminijuma
sa boraxom u sebi.To se razliva bukvalno kao kalaj na bakru,naravno uz pomoc brenera.
Bolje su od ovih durafix

Jel im to pravi naziv (haris) i gdje ima da se kupe ?

Proizvođač se zove Harris (deo Lincoln Electric-a)
http://eu.harrisproductsgroup.com/en
http://eu.harrisproductsgroup.com/en/Products/Alloys/Brazing.aspx

isto pitanje za harris, rade sa butanom ili mora acetilen? (koliko se ja
secam butan ne gori dovodljno vruce da moze da aktivira borax)

Evo jedan pdf o propan-butanu temperatura je prilicno visoka.-

pOz

svakako je vruc :D imam butan gorionik (MICROFLAME burner MFB/E) ali to je 1200C max, ne moze da rastopi ono "srebro" za tvrdo lemljenje bakra na primer uopste, sa acetilenom to vec radi bez problema

e sad, sta znam, kazu meko lemljenje je do 450C a tvrdo je preko 450C ali ja nisam nasao nista od ovih fancy "elektroda" da rade sa 1200C sve traze acetilen :( ... ako se dobro secam acetilen sa vazduhom pravi oko 2300C (preko 3000 sa kiseonikom) a butan/propan mogu da gurnu 1500 sa vazduhom (teoretski propan moze i 1900C ali nisam video gorionik koji to uspeva sa vazduhom)

e sad moguce da sam ja glupo pristupio problemu jer sam ja probavao samo ono "Srebro" za klime jer sam samo to imao :D mozda ima tih elektroda kojima je 1200C vise nego dovoljno a ja samo ne znam :D to bi bilo super jer mi se acetilenski brener ne kupuje a ovaj mali butan mi je bas iskusan

Hajde pazljivo procitaj tekst sa linka i primeti da je temperatura topljenja legure za meko lemljenje aluminijuma 230-250 C

Kakav crni acetilen?? Samo lemilica.

I te kvazi trikove sa nekakvim "uljima" slobodno zaboraviti kao neozbiljne. Tupljenje, kvazipametno.

Za ove Durafix "elektrode" je navedeno da je radna temperatura manja od 400 stepeni C.
Ne znam koja je temperatura topljenja aluminijum oksida ali je sigurno manja od ove navedene "radne" za Durafix materijal (malo treba izguglati u vezi tog oksida) jer u protivnom lemni materijal nebi mogao doci u dodir sa metalom.
Jos jedna nedoumica: da li borax "odradjuje" oksid i omogucava lemljenje ili je to legura lemnih sipki (durafix) ili je pak po srijedi i jedno i drugo tj. kombinacija ta dva materijala ?

Sorry, tek sad sam video pitanje.


Izvor.

Ja sam lemio sa ovim harisom koristeci mapp bocu i gorionik i ide bez problema..
Durafix elektrode traze bas preciznu temp topljenja i tu hoce da se javi problem prilikom lemljenja,kad sam naisao na ove harisove durafix sam poklonio kolegi nek se on muci malo:-)
Umalo da zaboravim da napomenem da ove haris vare i kombinacije bakar/alu,,mesing/alu.,,....

@maljac genijalac ajde navedi gdje mogu da nabavim Harris-a !
Imas ti jos savjeta (tajni zanata) samo je pitanje hoces li ih podijeliti sa nama ?!

Hajde da se i ja uključim. Ja sam radio sa Messerovim žicama i sa map gasom.
Tvrde da može i butan, nisam probao, ali nema razloga da nije tako. Katalog
možete da pogledate ovde: http://www.messer.rs/documents...ution_Catalogue_-_Castolin.pdf
A žicu odete i kupite kod njih u rupi pred Miljakovcem: http://www.messer.rs/kontakt
ili ovde: http://www.messer.rs/lokacije

A ti, Boro, potraži ovde: http://www.messer.ba/O_nama/Kontaktirajte_nas/Messer_BH_Gas/

Malo su skuplji ali odlični!

Moze lepo da se lemi i sa castolin Alu Flam 190 elektrodama + Alu Flux 21F.
Za amaterske potrebe se naj bolje pokazala doticna haris elektroda jer treba naj manje iskustva
u tvrdom lemljenju,i prednost joj je sto lemi i ostale materijale za alu,

boro.....pp

[quote]vladd:


Nema potrebe vređati ni mene, ni ovog gospodina: http://www.elitesecurity.org/p3674136

Meko lemljenje aluminijuma kroz tanak sloj motornog ulja sasvim uredno funkcioniše, i to najobičnijim elektroničarskom legurom kalaja.
Spoj je onoliko čvrst koliko su čvrsti i bakarni spojevi sa istom lemnom legurom.

Takođe sam napomenuo da je to sasvim pristojna metoda kada pri ruci nemate posebne legure za tu namenu već ono što je svakodnevno pri ruci.

Metod je stariji od mene (a nisam više ni malo mlad), a takođe ga nisam ja ni izmislio i samo sam ga preneo kao viđenu i isprobanu metodu koja radi.
Uz malo uvežbavanja je to sasvim ok za spojeve koji su slične čvrstoće sa ostalim spojevima u mekom lemljenju.

Mislim da rečima "tupljenje" i "kvazipametno" tu nije mesto cenjeni kolega.

Pozdrav

Slazem se !
Vec sam ranije naveo da smo u radio-klubu pocetkom 80-tih na taj nacin lemili spojeve na KT anteni BEAM TH-3.