Pisao sam ja o ovome prilično detaljno na http://www.astronomija.org.rs/...gnetizam-karika-koja-nedostaje




Nisam siguran da li je ovo tačno.




O ovoj temi godinama sam i sam lupao glavu, a onda digao ruke

Objašnjenje iz videa je prilično bezveze. Magnetno polje se javlja i između dva elektrona koji se kreću i kada nema provodnika (kao što je izveo stameni u svom tekstu).

Tekst pokazuje koliko je komplikovano uraditi proračun koristeći STR. Zato se to i preskače.

Iz istog razloga, za rešavanje električnog kola se koriste prvi i drugi Kirhofov zakon, a ne Maksvelove jednačine. A te dve stvari su ekvivalentne, s tim da su Kirhofovi zakoni specijalan slučaj kada se naelektrisanja kreću samo kroz provodnike.

Iz istog razloga, deca u osnovnoj školi ne uče da rešavaju sisteme linearnih jednačina pomoću matrica.

Matematika za Maksvelove jednačine se uči tek na drugoj godini fakulteta, pa je iluzorno da se koriste Maksvelove jednačine u teoriji kola. Matematika koja stoji iza OTR se ni ne uči na tehničkim fakultetima.

Zašto onda komplikovati?

Uzgred, ako pogledaš Surutku, izraz za magnetnu indukciju beskonačnog provodnika se daje gotov, a ne izvodi se. Za izvođenje, potrebna je teorija polja iz matematike 2.

Hvala stameni na objašnjenju. Zainteresovao si me pa ću se vratiti na formule i pokušati analizirati i neki drugi primjer. To je definitivno pravi put da se shvati suština tih pojava.

Ne slažem se sa djokom da je video površan niti da zbog složenosti pojave treba ostati na nivou metodologija koja opisuje efekte, a ne i same uzroke. To je po meni loš pristup obrazovanju jer ne razvija istraživački duh i kritičko mišljenje. Svjestan sam da studentima nije dostupan matematički aparat da ovo izvedu na prvoj ili drugoj godini, ali zar je to izgovor da se ne ponudi suštinsko objašnjenje makar i bez detaljnog izvođenja, ili makar na četvrtoj godini u okviru nekog drugog predmeta. Prihvatiti magnetizam samo kroz pojavu sile je na nivou opisa gravitacije prije Ajnštajna. Da se Ajnštajn zadovoljio Njutnovim objašnjenjem nikada ne bismo ni imali čuvenu 1905. i 1915. Ali on je ulazio u uzroke i pokazivao da su najteža ona najprostija pitanja, o kojima se niko i ne pita jer je u startu prihvatio neko objašnjenje kao dogmu.

Kurs fizike koji sam ja slušao bio je katastrofalan. Kada sam došao na Youtube-u do predavanja nekog profesora sa Berklija, pomislio sam šta bih dao da sam ovo poslušao na prvoj godini. Dobar predavač prvo objasni suštinu, nađe primjer da te zakači, da ti približi pojavu. Kad zagrizeš i shvatiš, onda ideš na matematiku da to i dokažeš. To je po meni pravi pristup. Većina uspješnih naučnika su od malena bili vođeni radoznalošću i tražili objašnjenja nekih pojava kroz igru i eksperimente (sjajan primjer je biografija Fajnmana ili recimo Tesle). Tek kasnije kreće formalniji dio, kad je pojava već sažvakana. U nastavi je uglavnom obrnuto. Kreće se od nazad, suvoparne matematike i iz nje se ne vidi odmah sam problem i suština. Studenti ostaju smoreni, uče površno i nikada ne požele ući u dubinu. Zbog toga nema ni inventivnosti.

Knjige profesora Surutke i Popovića pisane su prvenstveno za inženjere a ne teorijske fizičare. Pored toga, inženjerima naturati, uvek i u svakoj prilici, STR i OTR je malo pretenciozno i često nepotrebno. Na kraju, mnogi prirodni fenomeni mogu se objasniti i bez pozivanja na STR odnosno OTR.