Troškovi materijala se jednostavno računaju. Izlazna cena materijala je suma:
1. nabavne cene
2. direktnih troškova nabavke (recimo, trošak transporta, ako nije uključen u cenu, carine i slično).
3. marže
4. PDV-a

Što se tiče naplate usluge, računa se preko normirane količine rada (u čovek satima).

Recimo, ako pogledaš cenu auto servisa, najčešće ćeš videti da su posebno iskazane cene rezervnih delova, a posebno rad, tako da je za svaku operaciju navedeno koliko je vremena potrebno.

Cena čovek sata se malo komplikovanije određuje.

Jedna godina ima 52 nedelje, 5 radnih dana svake nedelje. To je 260 radnih dana. Od toga oduzmeš 22 dana godišnjeg odmora, 6-7 dana državnih praznika i slave, 2-3 dana koliko ti jedan radnik prosečno provede godišnje na bolovanju. Recimo da je to 32 radna dana. Takođe, radnik ne radi 8 sati dnevno nego 7.5 (pola sata pauze) i recimo da još pola sata dnevno popunjava radne naloge i radi druge gluposti koje ne možeš da naplatiš. To mu u zbiru izađe da radnik 25% ukupno raspoloživog vremena ne može da radi posao za koji je plaćen, ali ti moraš da mu isplatiš 100% plate.

Dakle, radnik radi efektivno svaki mesec 22*8*0.75 = 132 sata.
Za to vreme mora sebi da zaradi platu, kao i platu neproizvodnih radnika, kao i da pokreije troškove firme, pa još i da ostane profit.

Dakle, godišnji-troškovi/(broj-proizvodnih-radnika*godišnji-broj-radnih-sati) je minimalna cena radnog sata koja se uvećava za pretpostavljeni procenat profita.

U godišnje troškove ulazi:
Troškovi bruto plata (svih zaposlenih)
Troškovi zakupa i održavanja prostorija
Troškovi amortizacije osnovnih sredstava (ovde ulazi amortizacija i alata, vozila)
Drugi troškovi kao što su potršni materijal, troškovi službenih puteva, goriva i maziva i slično (recimo, burgija se ne amortizuje, nego odmah iskazuje kao trošak, a cena bušilice se iskazuje kao trošak amortizacije)

Ako se izuzmu troškovi plata proizvodnih radnika, a svi ostali troškovi podele sa brojem proizvodnih radnika, možemo da napravimo prilično jednostavnu formulu:

cena-čovek-sata = (neto-plata*koeficijent-na-bruto/0.75 + normirani-trošak-po-proizvodnom-radniku)*(1+procenat-profita)/broj-sati-u-mesecu

recimo, radnik ima 500EUR neto platu, preračunali smo da je normirani trošak 500EUR mesečno po radniku i želimo profit od 20%

((500*1.62/0.75+500)*1.2)/(22*8)=10.77 EUR/h

Takođe, treba uzeti u obzir da nemaju svi radnici istu platu. Ovde postoji dva pristupa - da se za svakog radnika (ili grupu radnika sa istom platom) računa njegov čovek sat, ili da se računa samo jedan prosečan čovek sat za sve radnike (što je jednostavnije za kalkulaciju i planiranje).

Ovde je pretpostavka da je radnik uposlen 100% raspoloživog vremena (od onih 75% kada radi). To je ostvarljivo ako se radi u fabrici na proizvodnoj traci. Međutim, kada se radi po projektima, ima perioda kada radnik nije uposlen, pa se onda ona gornja kalulacija deli sa procentom vremena angažovanja. Onda čovek sat lako ode i na 20 ili 40 eura...

Odličan odgovar, hvala ti puno!