A gdje da mi obicni smrtnici nabavimo taj otpornik od megaoma za 400V ?

Drug Tito je umro.
Ima gde god hoces.
Datasheet.

Valjda nisi @zica49 shvatio ozbiljno- i sam znas da otpornik karakterise otpornost, disipacija i tolerancija.

Projekat zvona u ovom obliku je neozbiljan.

Pozivna frekvencija u telefoniji je 25 Hz i napon do max 120VAC-25Hz.
Serijski sa zvonom vezan je kondenzator 1uF/250V koji ogranicava pozivnu struju na max 20mA- odnosi se na mehanicka zvona
Telefoni koji imaju piezo buzer imaju kondenzator od 0,22 do 0,47Uf 250-400V, poslije ispravljacki most i aktivni buzer sa nekim IC koji
generise melodiju ili samo neki odredjeni ton (1750 Hz) modulisan sa 25 Hz pozivne struje (ovi nemaju filtriranje poslije greca).-

pOz

Nisam hteo da gušim temu sa mnogo podataka, ali evo sada ću dati neka mala objašnjenja i korisne savete za samogradnju.
Na netu nisam mogao da nađem tačnu specifikaciju koja se odnosi na podatak o naizmeničnom naponu koji centrala šalje kada telefon zvoni, ali surfujući sam došao do mišljenja (moram tako da se izrazim) da je to negde oko 90V (frekvencije koja možda i nije 50 Hz, kao gradska mreža, ali ne remeti zvonjavu, kako starih telefona sa pravim zvonom unutra tako i novih).
Mnogo uređaja ima zvono koje je bazirano na čipu poput LS1240 (ima različite prefikse u zavisnosti ko pravi, lako se nalazi datasheet surfom), koji regularno izdržavaju i do 120V ~.
Ovaj podatak od 90V~ je osnova ovog 'uređaja'. Ova dva kondenzatora vezana na red čine razdelnik napona (pošto predstavljaju otpor pri rolasku naizmenične struje) i kada izračunamo njihove otpore (evo linka gde je i objašnjeno šta je reaktansa)
proračun reaktanse
Dobijamo da je pad napona na 'otporniku' na koji je prikačen telefon oko 90V~ (ako izuzmemo tolerancije). Naravno kada zvono zvoni, napon pada, ali je u granicama da napaja kolo ili elektromagnet (bar na dva telefona koja sam probao).
Zašto baš ovi kondenzatori? Njih odabir daje dovoljnu struju za pobudu, a odnos daje pad napona koji približno odgovara specifikacijama centrale. Za test 'uređaja' vam nije potrebno da povezujete na zvono, možete direktno na 220~.
E, sad nešto o otporniku. Jedina uloga otpornika je da zaštiti korisnika (a mi svi volimo da štelujemo, prepravljamo...) od strujnog udara. Pod pretpostavkom da nemamo otpornik, ako recimo otkačimo telefon da nešto probamo, pa iščupamo uređaj iz mreže, onda će kondenzatori biti pod naponom još dugo vremena i imaće dovoljno energije da izazovu strujni udar. Iz tog razloga se stavlja otpornik paralelno, dovoljno veliki da ne remeti rad uređaja, a opet 'mali' da preko njega kondenzator može da se isprazni. Kada je prikačen otpornik i kada isključimo uređaj iz mreže, struja protiče kroz otpornik i sva energija iz kondenzatora vrlo brzo se potroši na zagrevanje otpornika. To je teorija, sad praktično.
Drago mi je što je postavljeno to pitanje, a gde naći otpornik nazivnog napona? Prvo, moja ideja je da se ovo napravi od otpada koji se nađe na ulici, počev od telefona, pa do kondenzatora i otpornika. Otpornik ne mora biti te veličine - može nešto manji i nešto veći. Koliko manji i veći, hmmm zavisi od više faktora, koje ne bih sad obrađivao. Za kondenzator znamo kojeg je kapaciteta i napona, jer obično piše, ali za otpornik hmmm ne, sem ako je firmiran i ako imamo poverenja u prodavca delova. Da bi prevazišli tu prepreku opet ćemo se poslužiti rednom vezom, samo ovog puta otpornika. Ako vežemo dva otpornika od 470 K na red, a skinuli smo ih iz nekog uređaja (sem ako nisu neki SMD 0603), velika je verovatnoća da smo rešili problem, jer će oni podeliti napon (zato nije pametno da jedan bude 100K, a drugi 910K). Skinuo si negde 3 komada od 330K, super, veži i njih na red i sasvim sigurno napon neće preći njihovu granicu izdržljivosti.
Kondenzatori? e, oni moraju biti sa oznakom X2. Ima ih na dosta mesta, počev od starih televizora, mlinova za kafu, verovatno miksera, usisivača... u neonkama koje imaju elektronski starter...
Hteo bih da napomenem da za 'uređaj' nisu potrebne nikakve štampane pločice, već može direktnim lemljenjem.
Snimio sam video kako to izgleda, ali na kraju ima adresa sajta, pa nije lepo da kačim reklamu.
Evo primera kako može da se uradi i spakuje u kutiju i bude sasvim funkcionalno
Evo sad vidim reakciju da je projekat zvona neozbiljan. Ako mogu objašnjenje, zašto je neozbiljan, tj. ako radi, kakve negativne posledice može da ima stari telefon (pa i novi). Da li može nešto da se upali?





_{[Ovu poruku je menjao tasterpipko dana 15.07.2016. u 21:29 GMT+1]}

90% odgovora se nalazi u prethodnom postu.
Za mehanicko zvono dovoljno jedan kondenzator koji ce ograniciti struju u kolu u kratkom spoju potrosaca na 20mA i to je, napamet racunam
0,27uF X2 275V ili 630V DC.
Zvono moze podnijeti i jacu struju, ali u telefonskim centralama pozivna struja je ogranicena na 20 mA, stare centrale ne reaguju, ali nove elektronske iskljucuju broj koji ima manji otpor petlje i detektuju nenormalnu struju.
U kolo treba ubaciti neki osigurac u vidu otpornika reda 47-100 Oma na granici disipacije, ako se nema fusible resistor.
Neozbiljno je napajati potrosac sa razdjelnika napona- kao sto si se uvjerio-napon "dise"-varira.

Za "pistu"-buzer koja ima minimalnu potrosnju kondenzator moze biti znatno manji i od 0,1uF, jer buzer ima daleko manju potrosnju od mehanickog
zvona.-
U svakom slucaju, 0,33uF je visak.-

Drugi problem su stariji objekti kolektivnog stanovanja koji instalaciju zvona imaju izvedenu sa zajednickog trafoa 15-24V AC.-

pOz

Prvi problem:
Nisam nikog savetovao da ovo koristi kao šablon da pravi nešto drugo, da bi se stalno potencirala neozbiljnost.
OK, neozbiljno je, ali šta ta neozbiljnost u konkretnom slučaju povlači? Koja je opasnost od disanja napona, ako diše u granicama podnošljivosti uređaja?
Drugi problem:
Ja nisam predložio da se uređaj prodaje, pa da tom koji bude prodavao stižu reklamacije iz takvih objekata.
Zamisli u kolikom su problemu proizvođači dimera kad neće dimer da im radi sa svakom LED, a opet ih prodaju. Zar treba da prestanu da ih prodaju?
Ako misliš da je telefon kao zvono upotrebljiv, onda nacrtaj ozbiljnu šemu kako bi i drugi imali korist, jer od potenciranja moje neozbiljnosti niko nema korist.

A gde ti je zvono?

Zvono je u telefonu.
Ovaj projekat omogućava da mrežni napon od 220V preko "sklopa" aktivira zvono u telefonu.

@tasterpipko
Svako ko zna osnove elektronike i el. tehnike prepoznaće iz tvojih postova da je tvoj nivo znanja o elektonici vrlo površan i potencijano opasan.
emiSAr je samo dobronamerno skrenuo pažnju na to.
Zamolio bih te da ako imaš vremena da malo prelistaš ovaj forum.
Vidćeš da emiSar (a i ostali) "kipe" od znanja iz elektronike koje opet nesebično dele sa ostalima, te bi trebalo da im se obraćaš sa punim poštovanjem.
Ako imaš volju da učiš, ovo shvati kao krajnje dobronamerno obraćanje.

Video sam dobrodošlicu u pitanju, gde da obični smrtnici mogu da nabave otpornik od 1Moma 400V?
Ja naseo (nisam gledao broj postova) pa se raspisao da može da vezuje na red, jer će tako...
Sve prihvatam, a i ne ljutim se, ali očekujem da neko iskusan kaže, ovo ne valja, opasno je, zbog toga, toga i toga.
Može da se napravi, rešenje je to, to i to. Prihvatam grešku, što nisam u naslovu teme stavio znak pitanja, pa je ovako ispalo da sam servirao gotovo, nešto što nije dobro.
Sada bez trunke ironije, jel' može da se nešto napravi od starih telefona, kako ne bi bili otpad (a da ne košta puno)?

Ne treba da se ljutis zbog toga,oprosti....
Dobro nam dosao!!

@zica49
Ljutim se na sebe što sam ispao glup, jer inače je moje znanje elektronike površno i opasno, pa još da nekog savetujem da vezuje dva otpornika na red, da bi podelili napon. I vrhunac je, ne valja jedan od 100K, a drugi 910K :)
Odavno pratim forum, ali nisam imao razlog da postujem. Ni sad ovo nije neki, ali prešao sam se.
Ništa nije sporno, samo je sporno da li stari telefoni (a i novi kojima radi zvono, a nešto drugo zeza, pa se ne isplati da se popravlja) mogu da se koriste kao zvono? Pod tim sam mislio neko univerzalno rešenje, a ne da se otvara telefon, da se gleda šta ima, pa da se na osnovu toga 'računa'.
P.S
Ponovo sam pogledao prepisku, pa mi je palo za oko emiSA obraćanje tebi 'Valjda nisi @zica49 shvatio ozbiljno- i sam znas da otpornik karakterise otpornost, disipacija i tolerancija.'
Ne znam da li je ovo interno, ali ako nije ovde fali nazivni napon. Da li grešim, ako mislim da svaki otpornik ima nazivni napon i da je u nekim slučajevima bitan?

_{[Ovu poruku je menjao tasterpipko dana 16.07.2016. u 13:11 GMT+1]}

Grijesis !
@emiSAr je tacno nabrojao sta definise otpornik.
Pozdrav, BP

Onda bi mi bilo od koristi objašnjenje. Video sam na dosta datasheet-ova (skoro u svakom) radni napon otpornika, kao i disipaciju. Ja sam shvatio da taj otpornik ne sme da bude izložen većem naponu od onog što piše 'max working voltage'.
Da li to znači da slobodno mogu da ignorišem, a pod uslovom da ne prekoračim disipaciju?
Zbog čega su to proizvođači stavili?

Okaci neku shemu na kojoj si to vidio, ja nisam nigdje izuzev ako se navede pad napona na pojedinom otporniku ali to nema veze sa "radnim naponom otpornika"

Stavili su zato sto ce preko 400V desiti lose stvari, u raznim oblicima, a najopasnija za korisnika je ako preskoci varnica preko otpornika. Sto je veci radni napon sprave to otpornik mora da bude veci po gabaritima da bi imao duzu varnicnu stazu. Takodje se varnicna staza smanjuje sa losim uslovima, vlaga, prasina, blizina drugih objekara i komponenti i tome slicno.
U DIY varijanti kada nemamo u blizini otpornike tog nazivnog napona stavlja se vise redno spojenih otpornika, recimo standardni 1/8W koji fizicki budu jedan redno sa drugim kako bi napravili dovoljno rastojanja izmedju pocetne i krajnje tacke tog otpornika.

@boro
nije reč o šemi, reč je što sam ja stavio 400V. Pošto nisam znao koliki će biti pad napona na tom otporniku, ja sam se vodio najgorem slučaju. Kada sam crtao povukla me je ruka da napišem 400V.
@mikikg
Hvala na objašnjenju. Ma šta pravio ja se trudim da ne 'pogazim' ono što je naveo proizvođač.
Meni je sve jasno, sad ostaje da tebi objasne ovi gore da otpornik ne definiše radni napon.

budu li objašnjavali ode tema u aut.
manje više je sve razjašnjeno i oko telefonskog zvona i postojeće karakteristike maksimalnog radnog napona.

@guja011
Radni napon otpornika nije ni trebao da bude objekat za razmatranje, a sa tim je počelo (sa podsmehom). Ja sam kulturno (naivno) pitao, da ne bih uvredio nekog člana kao u prethodnim postovima.
Nije razjašnjeno da li je opasno za upotrebu u ovakvom obliku i šta remeti pad napona na kondenzatoru gde je vezan telefon.

Probaj ovako i pokusaj da nadjes razliku u funkciji usteda je kondenzator...na milion komada usteda milion kondenzatora treba razmisljati kao kinez :)
[img][/img][att_img]

Super. A, kojeg radnog napona treba da bude otpornik, jer oni od 400+ V počinju od 8 din, a onih od 200V ima za manje od dinar. Ah, da, razmišljamo kao Kinezi može od 50V, taj košta 30 para :)

Da ne ostane nedoreceno, max vorking voltage u DS-u otpornika ne odnosi se ni na preskocni napon niti na radni napon.
Sam otporni sloj je na nekom izolatoru i preko toga jos nekoliko slojeva boje koja je izolator. Dielektricka cvrstoca-probojni napon- odnosno
napon u kojim kolima se moze otpornik upotrijebiti a da ne dodje do proboja prema okolini je data u DS-u.
1/4W otpornik duzine 6mm dat je max vork voltage 250V. Stavi 100 Oma 1/4W na 230VAc i vidi sta ce se dogoditi.
Probojni napon suhog zraka je oko 3kV/mm-koliki je preskocni napon na tih 6mm? to se odnosi na otpornik u zraku.
Kada se otpornik stavi na pcb druga je prica. Atmosfera -okolina uveliko zavisi sta ce se dogadjati na pcb. Povecana vlaznost zraka moze uzrokovati tzv
puzajuce struje-nezeljene preskoke i na to kod projektovanja pcb treba obracati paznju, na razmake vodova koji nose napone vise od 60V-sve se smatra
visokim naponom.

@tasterpipko, sve sto te interesuje a nisi nasao na netu slobodno pitaj, nije problem, uvijek ima neko ko ce znati odgovor.
U nasim narodima potoji izreka "Ko pita, ne skita".-
pOz

"Stariji aparat je od bakelita, a šasija je od čeličnog lima. Delovi brojčanika su skoro svi metalni (sa izuzetkom grebenaste pločice koja je od fibera zbog izolacije), žice su izolovane tekstilom. Konstrukcija je jako jednostavna - od elektronskih delova tu su samo jedan kondenzator za zvono i indukcioni kalem. Kvalitet izrade je odličan."

Sa bloga Opravljamo stari kišobrani: http://kisobrani.blogspot.rs/2012/06/blog-post_1278.html


Vrlo lepa slika sa odličnim opisom. To što ti preporučuješ za izradu nije ni
malo pametno, da ne kažem nešto drugo. Guraš 220 V direktno u telefon
koji ima tanku izolaciju, uglavnom papirnu ili pamučnu. Vrlo lako može da
se na metalnom delu telefona pojavi faza, što može da se završi kobno.

Prema tome pamet u glavu i bežite od ovog projekta.

Pravi gestapovski telefon ;)
Bila bi interesantnija modifikacija da se takav telefon poveze na instalaciju interfona zgrade, ili da se napravi VoIP telefon.

@emi OK je, sve je dorečeno.
@branko
Hvala ti na ovom! Lepo si slikovito objasnio da nije bezbedno (što je na prvom mestu)!
Zahvaljujem ti!

Bilo bi fora taj bakelitni telefon zatiplovat iznad ulaznih vrata.Dodirivanja istog moguce uz ponoc ljestava (u jednu ruku bezbjedno po pitanju izolacije).
Niko najvjerovatnije nema takvo zvono i ko god bi to vidio zapamtio bi te prepricavao.
Napravi to i izvedi da eventulno neko ne strada ..

Ja imam kao zvono stari buzer sa B707!

Uz dužno poštovanje prema adminu, koji je zamolio da se ne raspravlja o otporicima, moram da reagujem na ovo što je napisao emiSAr o otpornicima (ne zbog sebe, ne smeta mi to na kraju 'ko pita ne skita', mnoge sam stvari saznao kao nemi posmatrač raznih diskusija, pa nije bilo potrebe za pitanjima, već zbog drugih)
Ja ne bih da prepričavam definicije, uz raspravu, vidiš da... zato prilažem ono što je objasnio Vishay, pa nek ljudi odluče čije im definicije otpornika više odgovaraju.
Vishay

IMHO, nema niceg loseg u tome da se navedu svi parametri koji su kriticni za aplikaciju.
U mnogim slicnim semama naveden je otpornik 1Mohm 1W. Ovakav otpornik moze, ali ne mora imati maksimalni radni napon od 400V.
Ako je bitan maksimalni temperaturni koeficijent otpornika, potrebno je navesti isti.
Ako je bitna maksimalna struja curenja elektrolitskog kondenzatora, potrebno je navesti istu.
Itd.

Jedna žica telefonije je na nuli a druga je na -48v ili -60v. Kada telefon zvoni napon može biti i ~110v/25Hz.

Između ~110v/25Hz i ~230v/50Hz ima razilke ali nije presudna, ja sam držao i 230v fazu bez ikakvih problema (doduše u patikama), a takođe drmala me je prilično struja iz telefona koji zvoni.

Tako da milsim da preteruješ , nije ovo ništa posebno opasnije od toga koliko je opasno držati taj telefon dok zvoni na staroj mehaničkoj centrali. Papirna izolacija je naime, deluje neverovatno, sasvim dovoljna.

Opasno je i krajnje neodgovorno iznositi ovakve stavove.
Ne ubija napon nego struja, te ako se poklope okolnosti moze te ubiti i kontakt sa izvorom ciji je napon "samo" 60V.

Nisam hteo da pišem o verovatnoći, jer bi ispalo da 'branim' ovu zamisao sa telefonom. Bojan je lepo napisao da ako se poklope okolnosti, može da bude koban i napon od 60V. Celo naše bitisanje na zemlji (ne mislim na život posle smrti) je satkano od verovatnoća. Sve interakcije sa predmetima, bićima i pojavama su satkane od verovatnoća. Verovatno sada u Srbiji ima 100 punjača (lupio sam) za mobilne i tablete kojima su kućni ljubimci načeli izolaciju, a oni nisu galvanski odvojeni od mreže. Da li će nekog drmnuti struja ne znamo, ali postoji verovatnoća. Da bi smanjili verovatnoću (ali samo smanjili, nema 100% sigurno) da doživimo strujni udar, moramo da se ponašamo odgovorno. Ja iskreno priznajem da sam nekad video one telefone sa slike, ali sam usled stalnog gledanja u ove 'izolovane' zaboravio na njihovo postojanje, pa sam 'usvojio' u glavi da su svuda oko nas izolovani telefoni (što nije tačno), a kada sam razmislio malo bolje, mnogi telefoni imaju kablove u lošem stanju (ako se neko pita da li je uticao na mene, jeste, razmišljao sam, što je cilj foruma).

Napon koji su telefonske centrale salju po paricama prema korisnicima jest opasan po zivot ali struja je ogranicena tako da ni pomocu trikova ne moze dati dovoljno energije da "poroka sve redom"! Najvjerovatnije postoje likovi koji to ne mogu prezivjet ali je njihov broj mali,te je nadjen kompromis.Kod mene kuci oko 48V / 20mA,sve preko napon se strmoglavljuje.Nema smisla ni mobitel puniti sa tim :)
E sad da nije tako najvjerovatnije bi ja ili neko drugi imao alternativni izvor energije sa telefonske parice i placao manje elektrodistribuciji:)

Struja je ograničena običnim otpornikom ili zavojnicom releja. Staviš isti običan otpornik i na seriju 230v - telefon, i dobiješ istu "zaštitu" kao u telefonskoj mreži, ograničiš struju na istih tih 20mA (ili i manje) i rešen problem.

Tako da je dizanje panike bespotrebno.

Ovo je stručni forum na kome ljudi traže savete i pomoć. Ako se radi o 5 ili 12 V
i neki neodgovarajući pogrešni savet ne bi trebalo da nanese neku veći štetu.

Ali kada je u pitanju 220 V bagatelisanje opasnosti i neadekvatni nestručni saveti
mogu da dovedu do fatalnih posledica. Sa naponom iz mreže se ne igra jer ubija.

Da razjasnim malo. Telefon za zvonjenje stvarno koristi AC napon između 65 i 80 V,
25 Hz. U mreži jeste napon 220 ( 380 ) V 50 Hz. Ali ono što neki izgleda ne znaju da
se telefonske linije propuštaju kroz žičane parice od centrale do potrošača. To je žica
prečnika 0,5 mm i otpornost jednog takvog voda je nekoliko stotina oma pa sve do 1
kiloom, mada retko toliko puno. To daje struju kratkog spoja od par stotina mA. Tako
da je maksimalna disipacija na strani potrošača nekoliko vati. Tako nešto može da
prodrma korisnika, ali ns da napravi štete. Sve mi se čini da su u centralama osigurači
za liniju biji 125 mA, ali nisam siguran.
Kod mrežnog voda otpornost je uveliko ispod jednog oma i struja kratkog spoja može
u piku da bude i više stotina ampera. Dovolno da korisnik bude upokojen trenutno.



_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 12.08.2016. u 21:19 GMT+1]}

Pisac,
sve je vec receno, osim preporuke da procitas http://www.elitesecurity.org/t...Pravilo-koje-se-mora-postovati

>>> Kod mrežnog voda otpornost je uveliko ispod jednog oma i struja kratkog spoja može
u piku da bude i više stotina ampera. Dovolno da korisnik bude upokojen trenutno.

Kod kratkog spoja su kilo amperi u pitanju, obicno nemamo predstavu koliko je to ali kada se pogledaju karakteristike za topljive i automatske osigurace, tamo se barata tim ciframa samo za vrlo kratke vremenske intervale.

Čovek može biti ubijen i sa 100mA, ne treba mu ni par ampera. Struja u telefonskoj liniji ne prelazi 20-30mA (toliko sam ja izmerio) jer prolazi kroz otpornike.

Ko hoće da se malko igra životom, neka se okupa pa onako tek obrisan uzme telefonske žice i zamoli nekog da pozove njegov broj telefona. Pa da vidimo u praksi koliko je i tih 20-30mA zaista bezbedno.

Pisac, baš te ne razumem. Da li ti hoćeš da kažeš da zato što možeš da
stradaš od 100 V 25 Hz nije opasno praviti zvono od starog telefona?

Vidiš, ja sam svestan da je moja dužnost da upozorim potencijalne buduće
korisnike te ideje DA JE GURATI U TELEFON 220 V JAKO OPASNO!!!

Ti savetuj po svojoj savesti kako hoćeš, ali nemoj da osporavaš moje savete.

I još jednom: OD STRUJE GINU I NEISKUSNI I ISKUSNI. ČUVATE SE!

Ne bih se ni javljao, da nisam pokrenuo temu pa osećam moralnu odgovornost.
Probaću ponovo (tiho) da objasnim neke stvari, onako kako ja razumem.
Ako merimo unimerom u nekom sklopu koji je pod 220V (recimo neki dimmer), može da nam se desi da nam pipalice skliznu, zadrhti ruka, skoči mačka, pojavi se gola riba na prozoru, grč ... i da izazovemo kratak spoj, što vodi eksploziji, koja vodi rasipanju komadića metala, koji mogu da završe u našim očima. Na neke od tih stvari možemo da utičemo, a na neke ne možemo, tako da možemo samo pametnim radnjama da smanjimo verovatnoću da ne ostanemo slepi, na primer da stavimo zaštitne naočare. Analogno tome, smanjenjem broja izvora 220v, smanjujemo verovatnoću da nam se nešto desi.
Navešću još jedan primer sa kojim se često susrećemo. Sigurno u Srbiji postoji instalirane desetine hiljada tastera u zgradama i prekidača u stanovima koji imaju ona dva šrafa za zatezanje (a preko nema plastike). Ta dva šrafa mogu da dođu u dodir sa naponom. Može da se desi da recimo leti čistačica okupa vodom celo prizemlje i ulaz ili je toplo, a padala kiša ili... žica je pod naponom, a nemamo pojma, komad nakita može da dopre do udubljenja gde je glava šrafa ili ne daj Bože dete tankim prstićima, loše smo obuveni... Da bi se desio strujni udar mora da se poklopi više faktora. Svaki faktor vuče za sobom verovatnoću. Što više faktora manja je verovatnoća da do toga dođe, ali to ne znači da treba da kupujemo baš taj taster, a na tržištu ima tastera koji imaju plastiku preko šrafova.