Pre bih rekao da se zujanje cuje iz dimera. Hoce da prozuji zavojnica na nekim vrednostima u njemu. Resenje bi bilo zamena zavojnice sa nekom kvalitetnijom zalivenom u kucistu.

Nije iz dimera sigurno. Moguće je , Tj 99 % da ona pravi problem ali zvuk dopire iz sijalice.

I Gile ovo ću reći samo tebi . Mislim da me naša vlada ili NSA ili ruski FSB ili možda svi zajedno posmatreju kroz sijalicu. Zato sam u maraku već pola godine.

Al zato nemam problem da na inirnetu pišem šta poželim

Važno je da ti imaš inkadescentnu sijalicu.

Hoće da zuje zavojice Volframa usled indukcije.

Zameni sijalicu, poznato mi je to.

mozda nije najbolji spoj sijalice u grlu ili zice sa grlom pa dolazi do varnicenja na odredjenom polozaju potenciometra usled modulacije napona visokom frekvencijom ili slicno...

I meni se to cuje, ali imam halogene sijalice. Tj. zujanje dolazi od trafoa koji pretvara 220V na 12V za halogenke. Na sve to je povezan dimer. Dosta cudna kombinacija. Zanimljivo kada se dimer postavi na maximum, zujanje skoro da nestane.

Na drugom dimeru gde su isto halogene ali bez trafoa, tj. rade na 220V dolazi do vrlo blagog zujanja i to samo na nizim frekvencijama tj. slabijem svetlu (smanjen dimer).

A Tesla je radio sa svojom ugljenom cevi (preteca danasnjih neonki) i nije se zalio kao mi da mu je nesto zujalo

To sto se cuje potice od kola u samom tiristorskom regulatoru koji radi po principu faznog zaseka (odseca delove poluperiode od sinusnog napona iz mreze) i svaki put kada se dogodi to odsecanje cuje se jedan "cak" zbog protoka relativno velike struje kroz sve sto je vezano sa tim (kablovi, trafo, sijalice) i to se ponavlja tacno 100 puta u sekundi (100Hz) sto rezultuje zujanjem koje mi cujemo.
Sto je veceg induktivnog ili kapacitivnog karaktera komponenta koja je prikljucena u takvo kolo to je moguce da se vise cuje.

Kako podesavamo taj regulator prema maksimalnoj snazi tako ce "cak" da bude tisi jer se odsecanje radi pri manjim strujama. Teoriski najglasnije se cuje na tacno pola snage, kako se pomeramo na nize ili vise sve ce tise da se cuje.

Da, kontrola faze. Ali zvuk proizvodi sama sijalica. Jedna zuji, a druga ne.

Zar ne može vlakno da osciluje, jer pri svakom strujnom secu se i ono s(štr)ecne? Vlakno prenosi na pipke koji ga drže, a posle se širi dalje na grlo, pa na luster. Nije isključeno da je 'tajna' baš u sijalici kojoj su se usled tolerancija poklopili neki parametri. Ne bih izostavio i ono što je shadow88 napisao.
p.s
Sasvim je moguće da sijalica ne naleže dobro pa ima neki mikrozazor pa se ponaša kao kontakti kod relea (izvinjavam se na aproksimaciji, nisam znao kako drugačije da opišem). Kada se smanji napon, dolazi do većeg odsecanja i onda se kontakti 'releja' spajaju pri većem naponu i onda varniči. Pri manjem odsecanju na manjem naponu 'kontakti releja spajaju', pa nema varnice ili je minimalna. E, sad da li ta varnica može da se čuje...

_{[Ovu poruku je menjao tasterpipko dana 13.08.2016. u 18:56 GMT+1]}

Vlakno je u pitanju!

Napravite na 12V PWM na stotinak Hz i nakacite sijalicu - isti problem - zujanje.

Ne znam da li će sijalica drugog proizvodjača manje zujati. Probapo sam par do sada i nisam primetio razliku. Znam da je veća sijalica (po veličini i snazi) jače zujala.

Neke vibracije se svakako dešavaju u sijalici jer drugačije ne bi bilo zvuka. Ne verujem da je usled lošeg kontakta.

Zujanje je veoma tiho. Jedav ga primećujem samo noću (danju ne palim sijalicu ) ali od kad sam ga primetio pomalo me nervira.

Napiši te ako imate neko konstruktivno rešenje. Ja ću eksperimentisati pa ću napisati rezultate u svakom slučaju.

Kod faznog zasijecanja se javlja citav spektar visokih frekvencija.
Jedini nacin da ih eliminises je postavljanje VF filtera.
To moze biti i obicna zavojnica.
Recimo uzmes feritni prsten iz nekog PC napajanja i namotas 10-tak namotaja zice na njega.

Bas tako, kod faznog zaseka ta tranzicija od iskljucenog ka ukljucenom stanju (usprava linija na slicici sto sam postavio) ima vrlo brzu promenu struje u jedinici vremena, i kada bi tu tranziciju iskazali frekvencijom dobili bi neke kHz vrednosti koja se mozda uklapa u cujni opseg a ne retko i preko toga i to bi bio osnovni harmonik.

Uz to usled raznih drugih pojava imamo i harmonike te ucestanosti pa na kraju dobijemo citav spektar ucestanosti kao sto si rekao. Taj spektar je veoma nepogodan za funkcionisanje drugih "osetljivih" uredjaja, dobijemo jako EMI zracenje koje se tesko suzbija i onda se ti dimeri gde je moguce potpuno izbacuju.

Recimo radio prijemnici mogu da "osete" to EMI zracenje i da cujemo opet tih 100Hz prakticno na bilo kojoj prijemnoj frekvenciji ili ako pricamo o mernim uredjajima ili osciloskopima mogli bi da vidimo te smetnje iako nismo direktno prikljuceni na dimer, kroz vazduh se sire i prostiru te smetnje.

Jedno od resenja je staviti filter, bilo kao samostalna prigusnica bilo kao LPF filter, prigusnica + kondenzator.
Za jos efektnije suzbijanje potrebno je staviti vise sekcija L+C na red. Sto vise sekcija to je bolje prigusenje tih smetnji. I da taj filter treba fizicki biti bas kod dimera, ne na kraju kabla/instalacije gde je prikljucena sijalica.

PS: skoro smo imali diskusiju oko upotrebe faznog zaseka za potrebe pred-regulatora u linearnim stabilizatorima i dosli do zakljucka da su toliko "prljavi" da ne moze da se izfiltrira na neki nama prihvatljiv nivo pa smo sad u fazi razmatranja magnetnih pojacavaca - MagAmp :)

Zamoliću za dodatno objašnjenje, jer mi nešto nije jasno. Pod pretpostavkom da se ta brza tranzicija odigrava u samom sklopu (da ne rasparčavamo na trijak, tiristor, tranzistor...) i izaziva smetnje u vazduhu i gradskoj mreži, ali kako to dovodi da sijalica, odnosno vlakno osciluje (čovek priča da dolazi od sijalice i da se tamo baš čuje). Koliko sam shvatio da zuji što podseća na to 100 hz. Da li je tu u pitanju indukcija u zavojnici volframa što pominje test1234?

U normalnom radu dolazi cijela sinusoida na sijalicu i nema navedenog brujanja. Dimmerom se odsjecaju dijelovi sinusoide-nastaje pauza izmedju strujnih stanja
i to je vrlo cesto, u zavisnosti od dimmera cujno. Stariji dimmeri imali induktivnost reda 100-200uH vezanu serijski sa potrosacem, motanu na torusu
precnika reda 25mm i nisu izazivali niti smetnje n iti brujanje sijalice. Ujedno su smanjivali i EMI smetenje.
Par postova iznad @gilopile objasnio pojavu i kod autosijalice napojene preko PWM-a na nekoliko stotina Hz.-

pOz

Probaću ovo. Žica ne bi trebalo da ima veze kakva je? Dovoljno tanka da može da se namota, sa izolacijom ? Namotaji ne moraju biti savršeni ?

Ako vadis te prigusnice iz ATX napajanja ne moras ni da skidas zicu, ostavi tako kako je namotano.
U ATX ima vise vrsta tih prigusnica, uzmi najvecu ...
Zica je inace izolovana lakom ...

Ja procenjujem da će sijalicu utišati prigušnica od min 10 do 100 mH.
Mogli bi da turimo neku kintu

Ja bih pre ulozio kintu na LPF filter 18-og reda :D

Dok ne prigušite zujanje, hoće li neko da mi objasni kako nastaje zujanje u sijalici? Da li se usled tog velikog dI/dt vlakno drma? Da li se vlakno manje drma, ako se smanji dI/dt, pa se zato dodaje prigušnica?

Da manje ce da se "drma" ako se smanji dI/dt.

Uvek pomno čitam objašnjenja nekih pojava, ali sad je mnogo trebalo da dođemo do proste relacije :)

Mora bre da se drma. Koliko mi je poznato ne postoji drugi način za stvaranje zvuka.

Pokušaću da snimim zujanje.

Vlakno sijalice je često namotano u jednostruku ili dvostruku spiralu. To je kalem i podleže svim zakonima elektromagnetskih dejstava između provodnika kroz koje teče struja.

Zbog regulacije tiristorom (trijak) vrlo je veliki dI/dt, spektar viših harmoničnih frekvencija veoma bogat pa se čuju te više komponente kao posledica vibracija vlakna.

Van toga, na samom vlaknu se javlja "rebrasti" efekat, što je zapaženo i na grejačima koji su namotani u dugačku spiralu, tankom žicom male mase i regulisani faznim zasekom.
Taj efekat se ispoljava tako što se na usijanom grejaču (ili vlaknu sijalice, samo je to jako teško videti zbog malih gabarita) postoji čitav niz pravilno raspodeljenih tamnijih i svetlijih zona, tj. zona sa višom i nižom temperaurom, nalik prstenovima.

Verovao ili ne, taj efekat nastaje zbog pojave stojećeg talasa, poreklom od visokofrekventnih komponenti, zbog velikog dI/dt, i degradira vek grejnoj žici zbog nastanka "hot spots" (dodatno i vibracije smanjuju vek).
Efekat se lako može zapaziti na na primer IR grejaču od kućnih IR grejalica (sa dva li tri štapa od oko 800W) jer tamo je žica tanka, samonosiva, ima malu masu i popriličan induktivitet. Kod sinusne pobude tog efekta nema jer su magnetske sile male i frekvencija niska, ali kod viših harmoničnih komponenti faznog zaseka, ta malena induktivnost dolazi do izražaja.

Zabluda je da uobičajeno smanjenje napona za oko 5% produži vek klasičnoj sijalici za oko deset puta, ukoliko se to radi faznim zasekom.
Kod sinusnog napona je to apsolutno tačno i mnogo puta dokazano. Od tipičnih 1000h veka na 100% nominalnog napona, vek poraste na 10000h sa 95% nminalnog napona, naravno ukoliko je sinusna pobuda.
Kod faznog zaseka porast veka se događa ipak sa dosta nižim temperaturama vlakna, odnosno sa manjim procentom napona u odnosu na maksimalni, i nikad ne dostiže onaj vek sa sinusnom pobudom.

Relativno jevtina preventiva je korišćenje saturacionog reaktora, tj. prigušnice sa "mršavim" presekom jezgra, namotane tako da relaivno lako ode u zasićenje. Takva prilikom svake komutacije ublaži dI/dT, potom ode u zasićenje tokom trajanja ostatka impulsa i ne utiče bitno na jačinu struje.

Kod snažnih halogenih peći i sličnih naprava koje imaju male mase grejnog vlakna, a pri tom rade sa vrlo visokim temperaturama vlakna, saturabilni reaktor se po pravilu montira.
Kod jevtinih kućnih dimera se često izostavi (mada starija i skuplja "garda" po pravilu ima saturabilnu prigušnicu u vidu toroida sa relativno "mršavim" presekom jezgra).

Pozdrav

Macola,
Hvala na detaljnom objašnjenju!
Imam jedan rashodovan dimer (rashodovan je pre 25 godina, a koliko je radio nemam pojma) i ima prigušnicu kao što si opisao. Što se tiče sijalica i veka trajanja (u odnosu na predviđen napon), postoji dobar dokumentarac 'The light bulb conspiracy'.

Hehe, ja sam im doskocio mnogo prosto, postave se dve sijalice u lampu/plafonjeru i vezu se preko obicne 1N4007 diode i to tako da jednu sujalicu guramo sa pozitivnim naponom, drugu sa negativnim da bi se izbeglo "treperenje". Od dve sijalice se dobije polovina snage ali takva sijalice ce raditi verovao ili ne preko 30 godina!!! Iman na vise mesta u kuci tako odradjeno i ni jednu sijalicu nikad vise nisam zamenio na tim mestima :D

Miki,
Ako sam dobro razumeo šemu, iz jednog čvora ide paralelna veza, redne veze diode i sijalice (a diode su u čvoru obrnuto spojene)? Svaka sijalica radi jednu poluperiodu, a drugu odmara? Sad koliko sam razumeo taj fenomen napona i veka trajanja, poenta je da se smanji efektivni ili maksimalni napon. Svakako on je skoro isti u toj poluperiodi, umanjen za pad napona na diodi. Možda sam ja pogrešno shvatio način vezivanja, a verujem ti na reč.
Kad smo kod veka sijalice, pre nekoliko meseci sam ispitivao neki bistabilni relej, vrlo osetljive pobude (baterijom 2032, hteo sam da ispitam koliko mogu da napravim ciklusa sa tom baterijom) koji može da izdrži 1A na 230V. Uključivao sam sijalicu po sekundu i posle čekao da se ohladi oko 15 sekundi (noći bile hladne). Sijalica je bila stara, a izdržala je oko 50.000 uključenja i isključenja. Nisam uključivao u zerocros, već je bilo nasumično. Na kontaktima releja je bio varistor. Mislio sam da će crći zbog velikog broja uključenja u hladnom stanju pri nekom velikom naponu, ali nije. U datasheet-u piše da relej ima bounce time 3ms. Moje pitanje je, koliko uključenje sijalice koja je u hladnom stanju, a pri nekom naponu, recimo pri vrhu sinusoide, stresira sijalicu i smanjuje joj vek? Kako utiče bounce prekidača na tu pojavu. Možda i bounce ima veze. Ovo je off topic, ali kad smo se dotakli veka sijalice...
p.s
Glupo je da ispravljam ono što sam pisao, ali evo šta mi nije jasno: Da li je poenta da sijalica bude što manje opterećena u jednom ciklusu (obe se poluperiode gledaju, a pošto je tu dioda, sijalica je samo u jednoj aktivna) ili se gleda srednja vrednost napona, a ona neaktivna poluperioda se zanemaruje? Ako je srednja vrednost napona u pitanju, ona je približno ista.

_{[Ovu poruku je menjao tasterpipko dana 01.09.2016. u 17:54 GMT+1]}

Vlakno ima izvesnu termičku inerciju, i to se vidi po tome što sa običnom sijalicom sa užarenim vlaknom nema strobo efekta na pokretnim objektima.

Termička inercija vlakna je reda nekoliko mrežnih perioda i opasnost po sijalicu predstavlja prvi polutalas po uključenju sa hladnim vlaknom. Posle nema tih problema jer vlakno ostane dovoljno užareno i dovoljno visokog termogenog otpora.

U hladnom stanju, sijalica 230V, 100W ima svega oko 40 oma na sobnoj temperaturi.
Kada svetli njena otpornost je oko 520 oma. Otpor se promeni za više od desetostruko sa promenom temperature od 25 do iznad 2000*C.

Ako se pogodi sam vrh polutalasa pri prvom uključenju, stvari su najgore moguće: 325V/40R = 8,2A ili oko 1900W !

Uključenjem u vrhu polutalasa, istovremeno se događa jak mehanički stres, elektromagnetskog porekla, onda neverovatan termički stres, opet sveden na mehanički zbog vrlo velikih dilatacija materijala. Verovatnoća pregorevanja je maksimalna i opada sa smanjenjem amplitude napona u prvom trenutku hladnog uključenja, a najpovoljnije je u prolazu kroz nulu.

U tvom slučaju sa 15 sekundi pauze, sa vlaknom u balonu koji je punjen vrlo razređenim inertnim gasom, sumnjam da je temperatura vlakna opadala baš do sobne. Verujem da je vlakno zadržavalo bar par stotina celzijusa jer gubici naglo opadaju kada u temperatura opadne ispod tamnocrvene boje. Stres ipak nije tako intenzivan čak i ako si ponekad pogodio sam vrh polutalasa.

Drugi faktor trajanja je povezan sa isparavanjem tungstena (ili wolfram-a) sa vlakna, što vremenom narušava potpritisak u balonu i zagađuje inertni gas oksidima i slično (o tome ti već korektnu info može dati tek neki hemičar).
U svakom slučaju, što je viša temperatura vlakna, ti procesi zagađenja medijuma su naglo sve brži i vek manji.
Zato vlakno dosta duže "živi" sa nižim temperaturama.

Kod onog Mikijevog sa dve diode, šansa za stres u hladnom uključenju u samom vrhu polutalasa i dalje stoji, i to je verovatnoća pogotka pri uključenju, ali što se temperature tiče ona je ozbiljno niža, boja svetla je bliža svetlo narandžastoj i automatski drastično sporiji proces zagađenja medijuma u balonu. Jedan faktor produženja veka je zasigurno ispunjen.

Statistička verovatnoća za pogodak u sam vrh polutalsa je prilično niska, i često monitorisana glasnom eksplozijom sijalice ili pregorevanjem iste, uz iznenađenje onog ko je stisnuo prekidač :-), posle opada po Gausovoj raspodeli. Udarna snaga kvadratno zavisi od trenutne amplitude, pa već samo malo levo ili desno od vrha polutalasa, stres drastično opada.

Jedna zanimljivost:
Sijalica za mrežne napone, kada se lepo i bez mnogo gužvanja umota u alu foliju, koja je sjajnim krajem ka unutra, može poslužiti kao vrlo pristojan strujni izvor u rasponima napona od nekih 50-tak pa do 230V.
To je posebno snažno izraženo kod industrijskih tungsten halogenih lampi sa ugrađenim reflektorom od 180* ili više, za srednjetalasno IR područje. Takve su baš dobar strujni izvor od nekih 25 volti pa do 230V. Struja se promeni za 5-10%
svega.

Pozz

Aaaa, sad je sve lepo razjašnjeno. Iskreno nigde nisam pročitao to sa oksidima i sad tačno znam šta se u sijalici dešava po pitanju smanjenja napona. Naravno, potpuno je jasan i princip onog Mikijevog vezivanja i zašto to u stvari 'radi'.
Zahvaljujem na trudu i strpljenju.
p.s
zanimmljivost je stvarno zanimljivost!

A moze i redno vezivanje dve sijalice.
Mozda je cak i jednostavnije ali se ipak mora voditi racuna gde ide faza kod obe sijalice (ne na "prsten" vec u "centar").
Udarne struje su manje. Jedino treba uvek koristiti sijalice iste jacine.
E sada...
Vise to nece biti lepo belo svetlo...

Ovo je ipak najednostavnije i najjeftinije rešenje,
ali uslovno, jer je znatno skuplji od sijalice.

NTC CL-80 ili 90