A sto ne proucis semu, za pocetak? ..
Koji bi to tranzistor za veci napon od npr MJ 15003?

Tranzistore mozes ostaviti iste kao sto su specificirani, recimo MJE15003 je OK.

Za smanjivanje struje (a moras smanjiti ako ides na veci napon zbog discipacije) menjas otpornik 0.2ohm 10W proporcionalno zeljenoj struji, dakle 0.4ohm za 2.5A i tako redom.

Za napon nisam potpuno siguran, mislim da se treba povecati zenerica umesto ZY3V9 staviti ZY5V1 ili ZY5V6.

Oko hladjenja, vidis na shemi da su izlazni tranzistori medjusobno spojeni sa zajednickim kolektorom i to je zgodno iz razloga sto mozes montirati tranzistore na hladnjak bez izolatora sto poboljsava temperaturnu provodljivost tranzistora prema hladnjaku (moze se izvuci 10-20% vise snage nego sa izolatorom) ali onda ceo hladnjak moras da izolujes od ostatka kutije i da ga smestis u samu kutiju kako nebi doslo do slucajnog spajanja tog hladnjaka prema masi. Ventilator uz taj hladnjak je vrlo preporucljiv!

Za informaciju, tranzistore u TO-3 kucistu je vrlo tesko ohladiti pri discipaciji vecoj od nekih 40-50W kada rade u linearnim regulatorima, bez obzira za koju snagu su specificirani u DS!
Ja sam uspeo da izvucem 40W sa tranzistorima u TO-247 kucistu (sa izolatorom i bez dodatnog ventilatora) i to sa strogom kontrolom temperature baziranoj na merenju sa internom diodom (ThermalTrack tranzistori).
Cifre oko te snage su SUROVE, totalno druga prica nego za neke Audio pojacavace i slicno ...

Da ne bude zabune, ovde pricam o discipaciji na tranzistorima koja se stvara usled pada napona (razlika izmedju ulaznog i izlaznog napona pa to pomnozeno sa izlaznom strujom) sto nije nikako isto kao izlazna snaga. Dakle dobro proveriti te parametre, koliki ti je ulazni napon pa redom ...

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 15.08.2016. u 10:29 GMT+1]}

Hladnjak je na masi, kompletna regulacija u negativnoj grani, jedino kod izrade i namjere koristenja dva ispravljaca za simetricne napone hladnjak
se mora izolovati.-

pOz

Nisu tranzistori "totalno" na masi, ima ampermetar izmedju! Tehnicki nece se desiti nista lose samom regulatoru ako bi se slucajno takav hladjak spojio na masu ali onda nece raditi ispravno ampermetar (pokazivao bi manje struje) sto nije bas pametno raditi ...

Nista ne kosta prebaciti ampermetar u pozitivnu granu, pogotovo sto je napon za poredjenje uzet sa samog pozitivnog izvoda pa ampermetar nece
uticati na tacnost mjerenja.

pOz

Da tako moze, premestiti ampermetar u pozitivnu granu i onda hladjak moze biti na masi.
Ostaje samo situacija ako se zeli napraviti vise kanala takvog regulatora, tad mora da se sve izoluje.

OK drugari, ovo sto @mikikg navodi mi je potpuno jasno. Disipacija rednih tranzistora se povecava sa razlikom ulaznog i izlaznog napona puta struja. Ja sam ovih borinih ispravljaca napravio nekoliko i svi rade iz prve, medjutim nisam nikad imao potrebe za naponima iznad 30-tak volti. Sada mi treba 50V pa sam se pitao da li treba da mijenjam nesto u samoj shemi (mislim na vrijednost pojedinih elemenata) a prvenstveno mislim na ove BC547 tranzistore (ovi redni me ne zabrinjavaju). Razlika ulaznog i izlaznog napona ce biti veoma mala jer cu ispravljac koristiti za punjenje jednog bloka elektrolitskih kondezatora za CDW aparat (oko 300.000uF) i ovaj ispravljac mi je zgodan jer lako ogranicavam struju punjenja (otprilike na 3A), dakle napon na sekundaru trafoa je 48VAC tako da cu posle greca (namjerno necu staviti sotki diode da pad napona bude veci) na bulk kondovima imati oko 56VDC pa cu stoga imati disipaciju oko 18W i to u trajanju od nekih 4-5 sec. Amper metar necu ni stavljati jer mi u ovom slucaju nije potreban (samo cu staviti volt metar i promjenom napona cu mijenjati i kolicinu isporucenih dzula).
@mikikg, imas li kakav program za simulaciju pa da ubacis izmjenjene vrijednosti zenerica koje si naveo (ako nije previse komplikovan postupak) ?

Boro, u trenutku pocetka punjenja disipacija je maksimalna, ispravljac je u kratkom spoju. Sto je struja uslovno manja, kratki spoj traje duze
dok se kondovi ne napune do neke vrijednosti. To je problem ogranicenja struje u sekundaru. Macola je rednom prigusnicom ogranicio struju primara
i opet koristio trafo 1KVA. Na 50V i struji 3A moras racunati sa disipacijom: napon na bulk elkosima puta struja koju ces koristiti-uglavnom
iznad 150W.-

pOz

Trebao bi malo drugacije da punis te kondove, a ne preko ledja ispravljaca.:).

E sad, ono stoti miki prica, treba uzeti ozbiljno. Iako je "opsti umnozak negde oko 150W(30x5=50x3), situacija na terenu, u upotrebi, je znacajno nepovoljnija po tranzistore.

zamisli da koristis napajace sa 5 ili 15v na izlazu pri max strujama.

Disipacija na tranzistorima prvog (30V5a) je 125W na 5v i 75W na 15v, dok je situacija kod izvora viseg napona(50v3a) 135W u prvom slucaju, na 5v izlaza i 105W u drugom...na 15v

A to je setnja po simsu za ciljnu disipaciju 40W po tranzistoru...

Za punjenje kondova ili limitirajuci otpornik, bez regulatora sa eventualnim komparatorom(tranzistor-dva i zenerka) i releom za iskljucenje, ili regulisani izvor sa soft startom..

P.S
Tranzistori treba da su solidno ravnopravno optereceni, posto nema previse prostora za medjusobna preuzimanja posla, sudeci po SOA, 50v3a je na granici SOA, a s obzirom da je linearni regulator, spora pojava, nema sanse da se iskoci izvan zone nakratko..

Punjenje tog kondenzatorskog postrojenja zahtijeva transformator,greatz,NTC i komparator za iskljucenje.
Cemu serijski stabilizator?

Kada je zapoceta tema i postavljeno pitanje oko ovog regulatora nismo znali zasta je konkretno namenjen.

Za CDW ovaj regulator nije dobar izbor, previse je to "tesko" opterecenje za njega.

Tu se mora upotrebiti nesto drasticno robusnije (slicno sto zica49 predlaze) i ja jedino vidim MagAmp kao resenje sa kojim je moguce da se upravlja relativno velikom snagom (da bi imali soft-start ili kontrolisani slope prirasta napona) i to reda 1kW sa nekih 5-10W upravljacke snage.
Ne postoje efikasnije i robusnije sprave za takve stvari od MagAmp!

E sad kako napraviti MagAmp to je malo teze pitanje :)
Mogu samo da uputum na dobru literaturu, isto ono sto je Macola uradio nama kada smo ga pitali kako se to pravi :)
http://www.tuks.nl/pdf/Referen...d%20Application%20-%201958.pdf

E ovo se zove literatura. Veliko hvala za ovaj PDF.

U redu drustvance, shvatio sam poentu. Da ne ispadne da ja sad izmisljam toplu vodu kad je Macola to vec detaljno objasnio na temi PUNKTOVANJE i ja sam vec odradio PCB za njegovu shemu aparata ali me zahebava ona prigusnica u primaru (nemam trenutno odgovarajuce jezgro a i Cul zicu nisam nabavio pa sam mislio da se "provucem" sa ovim ispravljacem) ali cu sada morati da razmisljam u tom smijeru. Da budem iskren, nemam pojma sta je MagAmp ali cu literaturu u svakom slcaju da probistrim. Za resenje koje predlaze @Zica49 imam jedno potpitanje; umjesto ogranicavajuceg otpornika (posle robustnog greca) da li mogu da koristim sijalice odgovarajuce snage i voltaze. To bi bilo privremeno resenje - dok ne uradim punjac po shemi koju je Macola postavio.
@Vladd - uvijek ozbiljno shvatam ono sto ljudi od znanja i zanata savjetuju. Svakako da su i ostali prijedlozi dobrodosli !
Pozdrav, BP

Boro svako ATX napajanje od pc ima u sebi taj NTC (do podne se u Doboju moze za dzaba nabaviti deset neispravnih).
U ATX napajanju NTC je u ulozi da punjenje elektrolita pri startu bude mekse.
Jedini problem na koji sa tim mozes naici je vrijeme rashladjivanja NTC-a.ATX se ne ukljucuje i iskljucuje svakih par sekundi .Vecina kvarova na napajnjima ako nisu zbog dotrajalih elektrolita posljedica sto je isto ostajalo bez napajanja u vremenu kracem od onoga koje je potrebno za rashladjivanje NTC-a.Ventilator ce rjesiti problem da svakih 4-5 sekundi mozes ponoviti punkt.

Uh, moras mi odati tajnu gdje se nalaze ta neispravna napajanja jer su mi pored tog NTC-a potrebna i ona zuto-bijela torusna jezgra (takodje po Macolinoj shemi, treba mi 10 komada).
Znaci sijalice otpadaju kao mogucnost za soft start ?!

>>> U ATX napajanju NTC je u ulozi da punjenje elektrolita pri startu bude mekse.

Da ali za 400V i 150-200 uF kapaciteta. Bori je potreban za 50V i 300.000uF kapaciteta, da li ce izdrzati? ...
Tesko ... Ima da se rascveta ko muskatla pri prvom ukljucenju, bilo da je postavljen na primaru ili sekundaru ... :)

A kako bi bilo da pokusam sa sijalicama i otpornikom od 20-tak Wati (koju vrijednost da stavim) ?
Imam sijalice 24V/21W/6.7 Ohm pa sam mislio njih dvije u seriju i plus otpornik koji sam naveo.

10 komada paralelno u cemu je problem?

Ne znam sta da vam kazem, samo pogledajte ovaj grafikon sta se desava sa kondenzatorom kada krene da se puni i kolika struja (discipacija) se stvara na otporniku, pikuje do sitnih 2.4kW :)
Sa 10x vecim otpornikom sve je 10x promenjeno, 10x manja discipacija ali zato 10x duze vreme punjenja ...

Ovde cak nije prikazan trafo sa grez-om, i kroz grez ce prolaziti ta ista struja, pa pad napona na njemu puta struja ... dobiju se vrlo vesele cifre :)



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 18.08.2016. u 17:08 GMT+1]}

Moze sa sijalicama na red, to ce usporiti punjenje i dobice se ista ona karakteristicna kriva (plava, Vcap) sa grafikona samo ce vremena da budu duza, relativno brzo ce doci do 50% (za nekih 4-5s) dok za pun napon na elektrolitima treba da se saceka nekih 20s (monotono raste napon kako se blizi max vrednosti).

Cak ti ne treba ni taj otpornik, samo dve 24V sijalice vezi na red sa elektrolitima.

Sa 4 takve sijalice (2 redno + 2 paralelno) bi skratio ova vremena na pola.

Onda cu da uradim bas tako, cetirir sijalice i to ce mi biti kao sto sam vec rekao privremeno resenje (dok ne namotam prigusnicu po Macolinim upustvima).
Hvala Miki, Zica i ostali na savjetima, a ja cu se oglasiti na ovom mjestu o tome kako funkcionise skalamerija !
Pozdrav, BP
P.S. @Zica49 gdje se nalaze ona pokvarena PC napajanja (hi) ?

A da ti to probas direkt transformator +selenski ispravljac. On je zilaviji od silicijumskog.

P.S Fast Link potrazi Darka ili Zivotu pozovi se na mene.

Nemam selenski ispr.
Puno mi je jednostavnije ovo sa sijalicama jer kako sam vec naveo to je samo privremeno resenje !

>>> Nemam selenski ispr.

Ako imas visak nekih MOS-FET u TO-247 (iz ATX i slicno) mozes upotrebiti kao diode, postavi se na hladnjak i znas sta si stavio (spoje se G i S nozice).

Grez od 25A da kupis valjan ili da imas nesto sa starog lagera pa da vredi, ovo sa Ebay ako ne stavljaju 1N4148 u kockasti grez nema nista :)

Mnogo je postalo kriticno nabaviti originalni tranzistor ili diodu a da nije fejk sa smanjenim chipom. Radi super samo kad poteras malo jace ona zasvetli. Skoro sam naleteo na fejk BD139/140, da ne verujes, na kraju sam ih otvorio a unutra minijaturni chip od 1mm^2.
Postao je toliko ozbiljan problem da kada kupim neku seriju tranzistora ja cu morati da ih prvo otvorim i vidim sta je unutra pa onda da ih probam u kolu, ne moze drugacije.

Kad već pominjete mag-amps i magnatu se sviđa, evo i literature orijentisane ka simulaciji mag-ams u LT Spice:

https://www.google.rs/url?sa=t...bv.129422649,d.d24&cad=rja

A evo malo i oko asimetričnog korišćenja kod SMPS:

https://www.google.rs/url?sa=t...CNFpfPzQ06aZFd9Hqk5fsZHB1w305Q

https://www.google.rs/url?sa=t...MmFFzoebLH06RlDSWw&cad=rja

Evo i praktičnog home-made primera, za 50Hz, veoma jednostavnog za izvođenje i za bilo koga (ne mora se biti stručan da bi radilo na keca):

http://sparkbangbuzz.com/mag-amp/mag-amp.htm

A evo i copy-paste nekog mog teksta o toj temi, sa par beznačajnih izmena, konkretnije oko mag-amp u ulozi predregulatora za analogni stabilizator:
--------------------------------------------------------------------


"Mag-amp je pronađen već na samom početku dvadesetog veka i jednu od prvih veoma ozbiljnih primena, u smislu odlične konstrukcije pojačavača, doživeo je u letećoj bombi V-2, koju su Nemci koristili u Drugom Svetskom ratu.

Mag-amp se i dan danas veoma uspešno koristi u mnogim aplikacijama.

Aplikacije gde je povoljno koristiti mag-amp:

- tamo gde aplikacija nije osetljiva na cenu mag-ampa, tj gde je ekonomski opravdana upotreba.
- gde nisu potrebne visoke frekvencije regulacije. Uglavnom nešto malo iznad audio učestanosti, maksimalno, i to zavisi najpre od noseće frekvencije.
- gde gabariti i težina nisu kritični a veoma je poželjno da nema jakog isijavanja toplote (neke vojne aplikacije).
- tamo gde je veoma važna ekstremno visoka pouzdanost uređaja, poput aerokosmičkih i vojnih borbenih aplikacija.

Imalo bi još mnogo mesta koja sam zaboravio spomenuti, ali ono ključno što treba reći o primeni mag-amps je sledeće:

- masivniji je i teži od njegove "braće" tranzistorskih i cevnih pojačavača, osim kad se radi o power delu gde je u upotrebi izlazni trafo, gde mag-amp može biti konkurentan težinom i gabaritima i visokim frekvencijama nosilaca gde takođe može biti malih gabarita.

- relativno je skupa verzija (kod nižih frekvencija nosioca), jer je neminovna primena bakra i nekog feromagnetskog jezgra.

- ekstremno je pouzdana naprava, koju je teško uništiti i u najgorim šok uslovima. Potrebno je mehanički uništiti: jezgro, namotaje, ili sve to do te temperature zagrejati da počnu da se razaraju delovi strukture. Postoje primene mag-amps u uslovima do 600*C, gde su izolacije od metalnih oksida na žici i između, a određena jezgra to podnose. Dakle, može raditi u uslovima u kojima ne može ni jedan poluprovodnički pojačavač na svetu.

- minimalno discipira, lokalno na mestu primene, jer regulacija počiva na kontroli reaktanse, ali to kao "kaznu" povlači sa sobom unos reaktivne energije u glavni sistem napajanja (kosinus fi). Mag-amp regulator se greje približno kao običan i normalno opterećen trafo slične snage, tj. neuporedivo manje nego neki analogni power regulator sa hladnjakom. Zbog niske termičke emisije i mogućnosti kontrole velikih snaga, rado je primenjen u vojnim aplikacijama koje bi mogle biti potencijalna meta rakete sa samo navođenjem pomoću IR emisije objekta.

- mag-amp ima daleko niže granične frekvencije primene od poluprovodničkih pojačavača, što je logično jer je induktivitet niskopropusna reaktansa.

-mag-amp može biti veoma složeno upotrebljen, jer podleže primenama i pozitivne i negativne povratne veze, kako lokalne tako i globalne.

- kada frekvencije nosioca budu više, onda gabariti mag-amp regulatora mogu biti veoma konkurentni poluprovodničkim napravama, posebno danas kada su "nanocristaline" jezgra dostigla veoma visok kvalitet. Primer je korišćenje u većini borbenih aviona lovaca, za glavni regulaor napona u rangu od par desetina KW, gde alternator na turbomlaznom motoru neretko proizvodi trofazni napon sa frekvencijama iznad 5000Hz. Tada mag-amp regulator tog ranga snage bude manji i neuporedivo efikasniji od elektronskog, a pri tom nemerljivo pouzdaniji.

- i danas se primenjuju u forward konvertorima koji napajaju većinu svetskih personalnih kompjutera, kao sekundarni postregulatori za neke napone (npr. za 3,3V i mnogo ampera) i u tim aplikacijama se svode na uobičajeni spisak delova od: jednog mag-amp jezgra tipičnog prečnika 12.5mm, jednog tranzistora, nekoliko pasivnih elemenata i jednog TL431, i okupira prostor koji je tipične zapremine od jedne četvrtine kutije šibica.

--------------------------------------------
Feromagnetna jezga su poznata po tome što mogu koncentrisati magnetske linije sila i dobro ih propustiti kroz sebe. Ta osobina se zove magnetska permeabilnost i što je ona veća - to je sposobnost koncentracije silnica veća i veća je propustljivost za iste. Kada je permeabilnost na primer 5000, to znači da je magnetska propustljivost 5000 puta veća nego kroz vazduh ili vakuum.
Kada u namotaju imamo jezgro visokog permeabiliteta, onda se induktivitet (reaktivni otpor, reaktansa) jako uvećava u odnosu na taj isti namotaj bez jezgra.
Ako želimo menjati tu reaktansu, onda nam sledi ili da izvlačimo i uvlačimo neko jezgro u namotaj, ili da jezgru menjamo permeabilitet. Klasična kriva magnećenja je nalik latiničnom slovu "S" koje je malo ispravljeno i zakošeno na desno (da vam ne crtam, svi to sigurno znate), i možemo zapaziti nekoliko detalja: da je nelinearna, da ima oblast saturacije ili zasićenja, gde permeabilitet opada i konačno se svodi na nulu.
Magnetske osobine jezgra poseduju neku vrstu "mehaničke inercije" da se laički izrazim, i zbog toga ih je najlakše modifikovati vrlo niskim frekvencijama, a najlakše jednosmernim magnetskim poljem. Dakle, saturabilnost magnetskog jezga je obrnuto proporcionalna frekvenciji polja. Odnosno, isto jezgro će veoma lako biti zasićeno jednosmernim poljem, a daleko teže naizmeničnim poljem neke frekvencije.
To je upravo iskorišćeno kod mag-amp.

Mag-amp, u svoj svojoj magnetskoj složenosti, u stvari radi veoma jednostavno.
Glavni reaktor (radna reaktansa, induktivitet) vezuje se serijski sa potrošačem (isključivo napajanje AC strujom), poput serijskog otpornika, i onda utičemo na permeabilitet jezgra, pomoću jednosmernih ili sporo promenljivih polja, gde se reaktivna otpornost menja i posledično se menja i napon na potrošaču.
Pošto se na jezgro utiče kontrolnim namotajem, gde se indukuje ono iz glavne reaktanse u njega i može nam ometati upravljanje, neko je se dosetio da mag-amp razdeli na dva manja (ili dve nezavisne magnetske putanje) gde su namotaju električno u opoziciji i poništavaju AC komponentu u kontrolnom namotaju. Onda nema indukovanog AC napona u kontrolnom namotaju i naša DC regulacija će biti neometana.

Bio mag-amp na dva nezavisna jezgra, ili na jednom koje ima tri stuba, na kraju se ipak svodi na dva nezavisna magnetska kola (pa nema bitne razlike u korišćenju trostubnog ili dva posebna, osim fizičkog smeštaja).
Trostubno (EI) jezgro u stvari deli srednji stub sa oba kola, a pošto je srednji stub tačno dvostrukog preseka od bočnih stubova, fluks obe magnetske putanje će nezavisno teći kroz njega. Odnosno, bočni namotaji se motaju u opoziciji, da ne indukuju ništa u srednjem stubu, tj. da im pri zajedničkoj struji pojedinačna polja u srednjem stubu budu bezuslovno simetrična i suprotnog smera. Drugačije rečeno, fluks u srednjem stubu nikako nije nula, već sve vreme teku fluksevi od oba bočna stuba kroz srednji, samo su suprotnog smera, potpuno simetrični i ne tangiraju jedan drugog, a kao posledica toga se u namotaju na srednjem stubu ne indukuje ništa iz bočnih namotaja.
Međutim, centralni namotaj obuhvata oba magnetska kola i može zasititi oba.

Po pravilu se kontrolni namotaj, sa dosta navojaka i tankom žicom, mota na srednji stub, a power reaktori na bočne stubove, potom vezuju serijski ili paralelno, tako da im polja u srednjem stubu budu u opoziciji, i to je mag-amp.
Na potpuno istu stvar se svodi primena dva transformatora u ulozi mag-amp, gde su naponi u opoziciji, a deli se zajednička struja za power namotaje, kao i zajednička struja za kontrolne namotaje.

Power namotaji se potpuno klasično proračunavaju (za 50Hz), kao i za običan transformator. Na primer kod običnih EI jezgara će broj navoja po voltu biti klasičnih 45/S, samo što se uzima presek jednog bočnog stuba i napon na jednom bočnom stubu. Konačno imamo dva takva koja na primer možemo vezati na red i regulisati onaj opseg koji je zbir njihovih maksimalnih pojedinačnih napona.
Praktično, trostubnom mag-ampu proračunavamo power reaktore na bočnim stubovima, kao kada bi smo rasekli EI jezgro po sredini srednjeg stuba na dva simetrična O jezgra, što je u stvari i konačna istina sa aspekta njihovih magnetskih kola.
Kada imamo dva posebna transformatora i želimo da ih upotrebimo kao mag-amp, onda je maksimalni napon koji smemo regulisati (napon na power reaktorima) onoliko koliki je napon sekundara pojedinačnih trafoa (stvar maksimalne indukcije za konkretno jezgro, max. B).
E sad, ako sekundare vežemo serijski, onda možemo regulisati napon koji je jednak njihovom zbiru, a struju koja je nominalna za pojedinačni, a ako ih vežemo paralelno onda dvostruku struju sa nominalnim naponom jednog.

Primer: Imamo dva transformatora 230/12V i sa 1A kod svakog. Možemo regulisati 0-24Vac i 1A vezujući sekundare serijski, ili 0-12Vac i 2A vezujući ih paralelno, naravno u oba slučaja takvim smerom da se na krajevima kontrolnih namotaja ne indukuje nikakav AC napon.
Naravno, mag-amp nije idealna komponenta i regulacija neće biti od totalne nule do totalnog maksimuma, već malo uže od toga, zbog raznoraznih parazitnih osobina (rasipna induktivnost, otpornost žice...). Drugi razlog je nesimetričnost pojedinačnih magnetskih kola, gde će power namotaji biti asimetrično opterećeni i ipak neće savršeno poništiti indukciju u kontrolnim namotajima. No to su sve uobičajene priče o nesavršenosti bilo čega u elektronici.

Kada se pravi mag-amp sa dva transformatora, valja se potruditi da budu potpuno isti, tj. "braća blizanci", isti model, ista snaga isti naponi isti materijal jezgra... Dva ista komada. Onda će asimetrija biti minimalna i mag-amp najefkasniji (mada radi i kad nije tako efikasan :-).

Kontrolni namotaj je sasvim druga priča. Njegov uticaj na permeabilitet jezgra ili jezgara (u bilo kom slučaju se radi o uticaju na dva magnetska kola) je jako određen inicijalnom permeabilnošću jezgra (saturacionom krivom).
Uticaj na jezgra je određen sa magnetomotornom silom (MMF) koja se izražava umnoškom struje i broja navoja (ampernavoj).
Kada koristimo dva trafoa, sa već postojećim primarima za kontrolne namotaje, onda ne smemo preći dozvoljenu STRUJU za datu žicu primara. Na primer, imamo dva trafoa 230/12 od 230VA snage, što znači da je dozvoljena struja njihovih primara 230VA/230V=1A max.
Dakle u takvom primeru, kontrolna struja nam ne sme trajno biti veća od 1A ili njena osrednjena vrednost u desetominutnom intervalu veća od tih 1A (može na primer 2A u trajanju od na primer 1 minut, potom jedan minut hlađenja sa 0A, što opet daje osrednjen 1A u dužem periodu, i to je samo stvar termike, tj. konačne temperature žice).

Primer za praksu: potrebno nam je recimo da imamo predregulator za neki stabilizator napona, čiji je izlaz 0-50VDC i 5A maksimalno. Snaga na izlazu nam može biti max. 250W.
Glavni trafo ćemo napraviti sa izvesnom rezervom (naravno da nije pametno opterećivati bilo koju komponentu sa 100%, posebno u kontinualnom opterećenju) od na primer 300VA, a imamo sa mag-amp iza i reaktivnu komponentu.
Želimo da glavnom analognom regulatoru održimo korak od na primer 5V između krajeva, što produkuje maksimalnu discipaciju na njemu od 5V x 5A = 25W. Znači da nam preostaje 225W discipacije koju mora preuzeti mag-amp.
Potrebno nam je dva trafoa snage po 120-tak W za mag amp i glavni trafo od 300VA.

Kroz njihove primare možemo propustiti po: 120W/230V=0.53A. Ako ih vežemo serijski (i njih možemo kombinovati takođe) onda ukupno 0.53A, a ako ih vežemo paralelno onda 1,06A.
Sekundar našeg glavnog trafoa će biti na primer 50Vac za naših 50VDC na izlazu, a sekundari mag-amps mogu biti na primer za (50-5=45V) ili po 22,5Vac za 5A ili po 45Vac za 2,5A, u prvom slučaju serijska veza, u drugom paralelna, kako god...

Brzina odziva mag-amp će nam veoma zavisiti od induktivitet primara, a discipacija kontrolnog dela od željene brzine odziva i termogenih otpora primara one strukture koja nam sada formira mag-amp. Da potsetim: dva trafoa, čiji su primari u ulozi kontrolnih namotaja, a sekudari u ulozi power reaktora.
Brzina narastanja struje u kontrolnom namotaju će biti određena klasičnim zakonom dU/L x dt = dI, i varijabilna je zato što se jezgro kontrolom zasićuje i induktivnost kontrolnih namotaja takođe opada.
Srećna i nama povoljna okolnost je da mag-amp pri većim izlaznim strujama ima manju induktivnost kontrolnog namotaja, tj. što je veća snaga na izlazu - to brži odziv.
To nam ide na ruku, jer kod malih "trzaja" u potrošnji na izlazu, to pokrije elko ispred glavnog regulatora (posle mag-amp) a pri većim strujama mag-ampu već sve više raste brzina odziva.

Ako nam je na primer otpornost namotaja primara ona dva trafoa (sada kontrolni namotaji) recimo po 10 oma, znači da ćemo moći da razvijemo kontrolnu struju sa: minimalno 10,6V ako su vezani serijski, ili sa 5,3V ako su paralelno.
Bolji je izbor ako se upotrebe paralelno jer je tad induktivitet jedna četvrtina od onog kada bi bili serijski, što znači 4 puta brži odziv mag-ampa.
Povećanje brzine odziva se može značajno pospešiti upotrebom strujnog izvora za kontrolu, sa dosta većim naponom napajanja od ovih zamišljenih 5,3V, na primer 15V. U tom slučaju će brzina naknadno biti utrostručena uz "kaznu" maksimalnih 15W discipacije za kontrolu (u teoretskom slučaju). U praksi stvari nisu tako loše jer mag-amp čak i bez povratne veze ima solidno pojačanje, i ono je veće ako jezgro ima veći inicijalni permeabilitet (što manje vazdušnih procepa). Vrlo zatvorena jezgra poput torusnih imaju veće pojačanje kada se upotrebe kao mag-amp, jer imaju strmiju histerezisnu krivu i veći inicijalni permeabilitet.

Naravno, oko pojačanja mag-amp stoji nam na raspolaganju masa korisnih trikova.
Mag-amp, poput bilo kog pojačavača apsolutno podleže upotrebi povratnih veza. Mi na primer možemo preko kontrolnog namotaja namotati neki navojak debele žice i kroz njega pustiti izlaznu struju regulatora.
Na taj način možemo imati ili negativnu ili pozitivnu povratnu vezu po izlaznoj struji, a u našem slučaju je potrebna blaga pozitivna povratna veza po izlaznoj struji.
Ako je ta naša pozitivna povratna veza po struji manja od neke veličine, odziv mag ampa će se ubrzati i pojačanje će mu biti veliko, gde nam sada treba daleko manja kontrolna struja za upravljanje, a ako preteramo onda će zalečovati na maksimum (interesantna moguća primena kao power RS flip-flop, promenom polariteta okidnog impulsa u kontrolnom naponskom namotaju). Veličinu povratne veze će odrediti broj navoja tih nekoliko navojaka, namotanih preko kontrolnog namotaja (MMF, broja ampernavoja).

Koliko kontrolne struje će nam biti potrebno to niko ne može da vam kaže, jer to veoma zavisi od permeabilnosti i ostalih osobina upotrebljenih jezgara za mag amp, a to može biti bilo šta čega se dohvatite oko te priče.
Najbolje će biti da snimite karakteristiku mag-amp, što je veoma lepa zanimacija i slatko ćete se poigrati a pri tom naučiti neke nove stvari.

Uzećemo našu hipotetičku kombinaciju od glavnog trafoa, ili nešto slično što vama odgovara, jer ovo je samo primer koja logika važi (300VA, 230/50Vac, 5A) i dva komada na primer od 120VA, 22,5Vac i 5A. Vezaćemo glavni trafo na 230Vac iz mreže, ona dva sekundara od mag-amp para, na red kao za 45Vac, potom dobijeni power reaktor na red sa sekundarom glavnog trafoa, ovako:

(vidi pdf u prilogu)


Ponavljam da vam neće ni malo pomoći poznavanje sve matematike ovog sveta ukoliko nemate SVE podatke konkretnih jezgara, a u taj spisak ide poveliki broj podataka.
Eksperimentalni put je u home-made sučaju neuporedivo brži postupak sa veoma zadovoljavajućim rezulatom.


Za hipotetički primer našeg ispravljača sa mag-amp predregulatorom, od 0-50Vdc i 5A max. gde nam je korak na regulatoru oko 5V. Biće nam zadovoljavajući ispravljen napon na elkos od nekih 60-65Vdc, uzevši u obzir i kolebanje mreže kod nas.

Kombinacijom sa slike se otprilike postiže baš to.

Za eksperiment će nam biti potreban potrošač koji može crpsti 5A pri 65Vdc (R1 na slici) 65/5=13 oma, odnosno dva grejača od bojlera ili rerne, vezana paralelno :-). Nije kritično ako nije baš tačno 13 oma.

Polako ćemo povećavati napon na kontrolnim namotajima od nule, prateći pri tom napon i struju na našem R1.
U nekoliko tačaka ćemo snimiti krivu upravljačke struje vs izlazna struja i napon. To ćemo negde zapisati ili nacrtati...

Za mag-amp je veoma povoljno koristiti toroidne transformatore iz više razloga: prvo se jako lepo mogu smestiti jedan na drugi, postiže se veliko pojačanje zbog velikog Al i konačno lako se mogu provući novi namotaji za povratnu spregu.

Sada, kad imamo snimljenu krivu bez FB, provučemo po par navojaka (strogo isti broj na oba) kroz pojedinačna jezgra i pustimo izlaznu DC struju kroz to.
Normalno, orijentacija smerova tih navojaka treba da je takva da se polje sabira sa pojedinačnim poljima koje uzrokuju kontrolni namotaji, tj. da postoji dejstvo samopojačavanja od toka izlazne struje (a da pritom nema indukovanog AC napona na krajevima, međusobno opozicioni).

Snimićemo ponovo upravljačku karakteristiku i iterativnim postupkom uvećavati broj navojaka povratne veze dok ne dobijemo veliko pojačanje (relativno malu promenu upravljačke struje za punu promenu izlaza).
Granica će biti ona gde se javlja sklonost ka oscilovanju, tj. kada nam pri povećanju kontrolne struje ceo mag-amp iznenada zalečuje na maksimum.
To znači da nam je povratna veza prejaka i da treba smanjiti broj navoja FB.

Izbor je vaš. Tako se može dobiti da malenom upravljačkom snagom kontrolišemo veliku izlaznu snagu.
Nadam se da ste poentu shvatil i da ćete uživati u eksperimentu.

Integrisani trafo sa mag ampom nije ništa drugo do jedno dugačko jezgro, gde međugvožđe potpuno odvaja magnetsko kolo glavnog trafoa (koje se ne sme saturirati) od mag amp kola koje se saturira. Ta struktura je takođe glomazna i možete videti nešto veoma slično u starim ferorezonantnim stailizatorima koji su se nekad koristili za crno-bele TV prijemnike. Jezgro za integrisanu strukturu mag-amp - trafo isto izgleda samo ima motane i bočne stubove na jednom delu.

Mislim da je za home made najjednostavniji put da se upotrebi glavni trafo, kojeg god tipa, a za mag amp dva manja toroida smeštenih jedan na drugi. Sve prednosti su tu, posebno za motanje dodatnih povratnih veza.

Svakako, mag-amp može imati i povratnu vezu po naponu i to obe, pozitivnu i(ili) negativnu, tj. namotaj sa dosta navoja tanke žice, i može se sa mag-amp vršiti dosta ozbiljna direktna stabilizacija napona i bez eksterne elektronike.

Na primer, može se vratiti jedan namotaj koji očitava korak napona na izlaznom regulatoru i koji desaturira osnovno kontrolno polje, tj. da aktivno učestvuje u kontroli razlike napona na regulatoru, uz malo truda bez ijednog tranzistora okolo :-)
Jednostavno, radi se o tome da se kontrolna polja pojedinačnih namotaj sabiraju ili oduzimaju jedna od drugih, čineći jedno rezultantno polje u magnetskom kolu koje konačno određuje saturaciju.

Kod nekih primena se koristi i permanentni magnet za predbias mag-ampa, obično okrugao sa razrezom za šrafciger, i smešten je u otvor na jezgru, izbušen za te namene. Tim se proširuju mogućnosti primene mag-amp, tj. moguće mu je permanentnim magnetom namestiti radnu tačku.

Naravno, o tome svemu se može reći još neograničeno mnogo toga, jer čitava jedna "elektronska era" od nekolilko zlatnih decenija je bila posvećena razvoju mag-amps, a ja sam se samo potrudio da vam približim tu veoma zanimljivu oblast..."
------------------------------------------------

Naravno, iz svega prethodno rečenog se može zaključiti da je mag-amp, iako glomazan za 50Hz izuzetno robustan i nepokvariv kandidat za regulaciju teških opterećenja poput onog od kondenzatora za CDW, gde ispravljač maltene sve vreme radi u kratkom spoju.
Pošto je mag-amp uglavnom skoro čista reaktansa, što se tiče njegovih power, reaktorskih namotaja, sledi da će termički gubici takve regulacije za CDW biti bliski termičkim gubicima transformatora sa sličnom ukupnom veličinom jezgra, tj. glomazan ali ne greje...

U principu se za CDW može upotrebiti mag-amp polovine očekivane snage kada se kondovi pune konstantnom strujom (stvar povratne veze na mag-amp) jer je onda proizvod discipacije nalik trouglu čija je vrednost polovina amplitude snage.

Pozdrav

Evo za magnata (a iza ostale zainteresovane) još malo izvrsne literature o modernoj primeni mag-amps u borbenom avionu Saab JAS-39 Gripen:

https://www.google.rs/url?sa=t...djHJL-Tc6igC2KMJAw&cad=rja

Zamolio bih ovde prisutne da me kontaktiraju kad su u BGD vodim na Beer.

Jedan zanimljiv primer kako bi mogli da izvucemo maksimum iz linearnog regulatora, ThermalTrack tranzistori, oni se nameste da kontrolisu temperaturu na tranzistoru, koliku temperaturu postavimo toliko ce snage da se upumpava i to u intervalima izmedju ON/OFF stanja. Odlicna opcija jer ne mozemo da ostetimo tranzistor pri bilo kojim uslovima rada, limitirali smo temperaturu na chipu i kada to imamo pod kontrolom sve ostalo je pod kontrolom ;)
Niko nam ne brani ni da temperaturu ubacimo u PID i da radi sprava kao bombonica, nas samo temperatura brine, ostalo napon/struja su samo cifre iz DS :)

Pravio sam to i radi dobro, kazem vam samo temperatura da se drzi pod kontrolom i sve je na mestu.




_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 20.08.2016. u 13:21 GMT+1]}

Imam dva identicna, fabricki namotana mrezna transformatora ali su im primari motani za 115VAC a sekundar 45VAC/3A.
Da li su upotrebljivi za MagAmp ?

Moze, pogledaj shemu:

Sa ovom materijom se susrecem po prvi put pa jos uvijek "varim" i iscitavam macolin tutorijal nebili mi nesto bilo jasnije !
Trudim se ali se ne mogu pohvaliti da bas nesto napredujem. Za sada imam materijal za experimentisanje (navedena dva trafoa i plus jos jedan mrezni 220VAC/2X24VAC/4A).
U mom slucaju bi trebao sekundare na magamp trafoima da povezem paralelno ?

Naravno Boro,

Sasvim su upotrebljivi za 4 moguće opcije:

Za regulaciju 0-90Vc 3A, ako im sekundare vežeš serijski, za regulaciju 0-45Vac 6A, ako im sekundare vežeš paralelno.

Tu se sekundari npr. mogu koristiti kao AC reaktori, a to što su primari na 115Vac ne pravi neki poseban problem, jedino što treba eksperimentom da nađeš MMF kao iz onog teksta koji sam napisao u nekom od postova iznad. Tu bi bivši primari bili kontrolni namotaji. Vežeš ih na red tako da im se poništavaju AC naponi, pošto kod tebe ne treba brza reakcija mag-amp, a tako ti treba manja struja kontrole.

Svakako da se mogu i primari koristiti kao reaktori, i to opet na dva načina: za 115Vac i 2,4A paralelno, ili za 230Vac 1.2A serijski, a u tom slučaju bi ti ona dva sekundara bili kao kontrolni namotaji, samo ti sad treba niži upravljački napon a veća upravljačka struja.

Kako god okreneš, red upravljačke snage će ti biti najmanje 1/100 od izlazne, i to bez ikakvog pomoćnog namotaja, a kad dodamo pomoćni onda možda i 1/1000...

U bilo kom od ta dva slučaja biće ti potrebna ista MMF (ampernavojaka) za opseg saturacije jezgra od struje predmagnetizacije (laički rečeno, minimalna "ler" struja koja mora "cureti" kroz mag-amp reaktore, pri nultoj pobudi kontrolnih namotaja) pa do struje kratkog spoja istih tih reaktora (praktično struja koju određuje zbir reaktanse rasipnog induktiviteta reaktora i termogene otpornosti istog, pri teoretski maksimalnoj pobudi kontrolnog namotaja).

Za CDW bi bilo interesantno upotrebiti primare od 115Vac, vezane serijski, kao power reaktor mag-ampa, i njih takođe serijski sa primarom trafoa za CDW, praktično u ulozi serijskog reaktivnog otpornika za primar, koji je za razliku od običnog otpornika nediscipativan i upravljiv veoma.

Pojedinačni trafoi ti imaju 135VA. Mag-amp sa njima može regulisati kontinualnih 270VA. U CDW opciji ti je to dovoljno za oko 300VA trafoa za punjenje, pod uslovom da opaljuješ zavarivanje svaki put čim se kondovi napune na maksimum (ako ti već treba maksimum).

To znači da iz tog trafoa od 300VA smeš na početku punjenja dozvoliti dvostruku struju sekundara (kao da je 600VA), tj tako fiksno našteluješ pobudu mag-amp.
Na početku je razlika napona maksimalna, na kraju punjenja nulta, to produkuje srednju vrednost snage =1.

To je najgori slučaj gde punktuješ uzastopce maksimalno što možeš, tj. odmah po završetku punjenja kondova. Odnosno to je maksimum koji možeš izvući iz takve opreme za neprestano punktovanje, odnosno isto što bi mogao iz nekog DC regulatora sa potencijalom od 600W. Svi ostali slučajevi su "odmor" za trafo i mag-amp. Dakle, ako ne žuriš baš previše, nema zagrevanja trafoa i mag-amp.

Tu ti na ruku jako ide to što su sekundari tih trafoa 115/45Vac spolja, i mogu se po potrebi lako razmotati delom ili potpuno bez rasklapanja jezgra (moraš priznati da je to zgodno kad te mrzi da rasklapaš jezgro :-).

Provereno najjevtinija opcija su grupa elkos od 1000uF/63V (jevtinija od bilo kakve druge kombinacije kondova), a može se puniti komotno do 60-62VDC, što je solidan napon za CDW tog tipa.

Tu ti treba za punjenje elkos nekakav trafo od 230/48-50Vac, 300VA, a može i jači, gde pomoću mag-amps namestiš struju kratkog spoja sekundara (iza greca) na oko 12-13A. Na taj način ćeš obezbediti da srednja snaga mag-amp ne pređe dozvoljenu kod maksimalne brzine punktovanja.

Najlakše ti je da povežeš lepo sve to, kratko spojiš iza greca, onda iz nekog lab ispravljača dovodiš struju u ona dva namotaja od 45Vac koje vežeš na red u opoziciji kao kontrolni namotaj i podesiš struju kratkog spoja na 12-13A ako misliš uzastopce punktovati u nekom dugom periodu.

Ako ne punktuješ nešto mnogo dugo, na primer punktuješ 5 minuta a odmaraš deset minuta posle toga, onda smeš dozvoliti struju kratkog spoja i oko 20A.

U suštini će ti samo temperatura trafoa i mag-amp odrediti maksimalnu brzinu rada i pauze između.
To ti je isto kao kod aparata za npr. REL zavarivanje, gde na primer piše na tablici 180A pri ED=60% i 100A pri ED=100%.
I kod njih je trafo daleko manji nego što bi bilo potrebno za maksimalnu struju koja je navedena na deklaraciji aparata, ali se zato računa na vreme pauza između zavara (dok se očisti komad, zameni elektroda...).

Razjasniću ti malo tu ED deklaraciju. Kada se na nekoj napravi napiše ED=xxx% misli se ciklus od deset minuta. Ako na primer piše neka osobina, recimo struja, pri na primer ED=40%, to znači da istu možeš koristiti 4 minuta, a preostalih 6 minuta do tih 10 minuta od ukupnog ciklusa moraš hladiti mašinu bez opterećenja, potom opet ,možeš tih 4 minuta i td... To je na mašini napisano za uslove hlađenja koji su na konkretnoj mašini predviđeni (ventilator, voda, prirodno strujanje i td.)

Ako uglaviš neki termodavač u namotaje glavnog trafoa i mag-amp, koji bi isključili napravu u slučaju da pregreje preko 100*C, onda možeš komotno da "naduješ" i trafo i mag-amp na preko 300% od normalne snage, a temperatura istih će ti reći kad si preterao "gustinom" punktovanja. Na kraju, niko te ne sprečava da dodaš i ventiltor ako treba, za još više snage.

Za početak dok, se poigraš sa mag-amp i dođeš do nekih početnih vrednosti za struju kontrolnih namotaja, najlakše ti je da kao opterećenje upotrebiš neku jaču sijalicu ili reflektor reda 300-500W, a posle zakačiš trafo sa kratkim spojem na grecu i našeluješ struju kratkog spoja prema brzini kojom misliš da ćeš maksimalno raditi.

Javi mi kad dođeš do rezultata potrebne kontrolne struje na mag-amp, da bih ti pomogao posle kako da napraviš sklop za generisanje konstantne struje punjenja (najbrže punjenje) pomoću upravljanja tim mag-ampom.
Neophodan mi je taj podatak da bih ti predvideo lokalne povatne veze (self bias) kojim možeš uštedeti upravljačku snagu ili je iskoristiti u okviru samog CDW uređaja. Do tog trenutka ti ne mogu dalje pomoći jer nemam osećaj o tipu i permeabilnosti tih jezgara (verovatno su američka, možda i hipersil limovi).

Ako ti u međuvremenu nešto nije najjasnije, pitaj ovde pa ću razjasniti.

Pozdrav Boro druže,
Macola



<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.08.2016. u 23:56 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.08.2016. u 00:00 GMT+1]</sub>

Nisam video da već imaš trafo od 2 x 24Vac 4A jer smo pisali istovremeno. Da li je to 2 x 24V i 2x4A, tj. koliko VA ima taj trafo?

U svakom slučaju bi bilo dobro da pročitaš prethodni dugačak post jer ima korisnih stvari za to što hoćeš.

Sa tom kominacijom koju imaš, možeš vezati paralelno sekundare od 45Vac, njih serijski sa naponom od 48Vac glavnog trafoa (od kraja do kraja), iza toga grec, i napraviš kratak spoj iza greca sa ampermetrom.

Ona dva namotaja od 115Vac vežeš serijski i uključiš primar od onog 2 x 24 u struju. Onda izmeriš na krajevima kontrolnog namotaja (sada 2 x 115) da li ima naizmeničnog napona od 230Vac. Ako ima samo zameniš krajeve jednog od tih 115V namotaja tako da dobiješ 0 ili nešto vrlo malo vac na krajevima. Posle toga ti je mag-amp spreman za dovođenje kontrolne struje iz nekog lab ispravljača za test. Ostalo oko struja kratkog spoja imaš u postovima iznad.

Smeš da "overiš" taj trafo od 2 x 24 na dvostruku struju (kao da je dvostruke snage), samo nemoj da ti merenje traje preko par minuta.

Javi rezultate.

Hvala Macola za sve ove sazete informacije, treba ih samo redom i pazljivo citati i polako spremati gvozdje i zicu pa da vidimo kako radi.

Ne moze da ne radi samo ce da se malo naponi i struje "pomesaju", zato test setup koji si postavio odlicno moze da okarakterise rad jezgra i tacno da znamo sta nam je dalje ciniti, da li vise navoja na jednom ili drugom stubu samo da bi dosli do opsega od interesa a tek tu onda krece prica sa FB koja daje tek neverovatne mogucnosti. Celu regulaciju za CDW je moguce napraviti na nivou reaktorskog jezgra bez dodatne aktivne elektronike! Kao sa sheme samo ima jos dodatne navoje sa kojim uticemo na FB i tu mozemo da napravimo i slope sa jednim manjim kondenzatorom i to ispada sve.

Polako nadolazim !
Da bi bilo jasnije i preglednije (a i lakse ces mi pomoci kad znas sa cim raspolazem) okacicu fotke od transformatora koje posjedujem.
Sva tri tfafoa su motana tako da im se primar nalazi PORED sekundara na srednjem stubu EI limova, da li to nesto mijenja u koncepciji magamp-a ?
Inace glavni trafo 230VAC/2X24VAC ima sledece izmjerene karakteristike:
-napo sekundara 2X24VAC (ili da gledam kao 1X48VAC)/4A
-povrsina srednjeg stuba je 37X60mm=2220mm kvadratnih a to je P=492W
-zica Cul u sekundaru je fi=1.3mm tj. mogu racunati na struju sekundara oko 4A

Kod ova druga dva, ciji su primari motani za napon od 115VAC, presjek srednjeg stuba je 56X33mm=1848mm kvadratnih tj P=341.5W a zica Cul u sekundaru je fi=1mm tj. mogu da racunam da je struja sekundara kod njih oko 2A. Napon na sekundarima je 1x45VAC.

Evo dole na kraju sam okacio shemu onako kako sam je shvatio iz tvog poslednjeg posta. Ono sto mi nije jasno je; da li ove 115V primare, koje sam vec spojio u seriju, vezem sa primarom glavnog trafoa takodje u seriju ili paralelno sa tim primarom (na shemi koju sam nacrtao stavio sam upitnike na ta dva mjesta koja ne znam kako da vezem sa primarom glavnog trafoa). Da li sam dobro shvatio kako vezem grec i da li sam uopste to shvatio jer gledam i shemu koju je @mikikg postavio (kod njega su sekundari vezani serijski a kod mene paralelno).

















_{[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 21.08.2016. u 11:14 GMT+1]}

Treba da spojiš i tačke sa ? kratko a ondak dc na spojene krajeve. Ustvari dobro si povezao ako je 0 VAC.

Jos i ovo: na ovim mojim trafoima nema mjesta ni za jedan dodatni namotaj (ne moze ni igla da stane !) tako da jos ne razmisljam o FB i o tome kako to izvesti (ali o tom po tom) !

Znaci 115V namotaji u seriju (onako kako sam vec nacrtao) pa onda slobodne krajeve (one sa upitnicima) spojim kratko pa onda dovedem DC na spojne tacke (1.spojna tacka izmedju dva 115V namotaja a 2.spojna tacka ona sa upitnicima) ?
U te dvije tacke dovodim DC iz regulisanog izvora ?
Pretpostavljam da nije bitno kako spojim plus i minus tog izvora ?!

Naravno, skonto sam da prvo izmjerim napon na krajevima serijski spojenih namotaja i da utvrdim da su u opoziciji (nema napona na tim krajevima) pa ih tek onda kratkospajam ...

Stavi prvo opterecenje posle greca (ringle grejace za bojler ) pa onda meri :)

Da nema veze gde je + -

Posto su ovo kod mene fabricki namotani trafoi pa su im svaki pocetak i kraj namotaja obiljezeni bojama, tim ce mi biti lakse da ih postavim u opoziciju (spajam dva izvoda koji su u stvari krajevi namotaja a početci tih namotaja mi predstavljaju one izvode koje sam obiljezio sa upitnicima na shemi koju sam okacio) !
Ako ih tako spojim nebi trebalo da imam napon na krajnjim izvodima ?!

Tako je , ali i ako pogresis nista strasno , samo ces izmeriti neki "visok napon" , a ako su u opoziciji mapom ce biti minimalan , jer nikad dva trafoa i ako su blizanci nisu indeticni

Jos mi nije jasan onaj dio sto ga je naveo Macola a radi se o struji kratkog spoja. Koliko kontam on je napisao da posle greca napravim kratak spoj i onda ide regulisanje struje, znaci ampermetar u seriju sa kratkim spojem posle greca ?! Ali dotle ce se i Macola javiti pa da rezimiram i taj dio ?!

Dok se Macola ne javi, a da bi mogao mjeriti, mogu i ja odgovoriti.
Tebi treba izvor konstntne struje ( u principu ogranicenje struje ) pa i treba da simuliras kratak spoj.
Kad su elektroliti prazni to i jeste de fakto kratak spoj.

Zdravo Veseli !
Kako ce se ponasati grec, hoce li biti ka-bum ?

Prvo zakaci neki otpor, sijalicu, grijac od bojlera...
Pa probaj nastimati struju na neku velicinu.
Sada kratko spoji izlaz iz greca i stimaj struju kolika ti treba.

PS Pkojni profesor Pavle Jovanovic je bio veliki strucnjak na tom polju. Nqas balavurdiju nije zanimalo to uopste, u eri tranzistora i mosfetova nismo
skontali prednosti. Sada mi zao, a mogli smo dobiti znanje.

Mozes za svaki slucaj da postavis prvo sijalicu pa da vidis kolika struja prolazi. Sve do 20A je podnosljivo za nekoliko sekundi .... Cisto da proveris da li si sve dobro povezao.

Bas tako, moderne poluprovodnicke komponente su nas totalno udaljili od te tehnologije koju jos uvek nije pregazilo vreme. Mada nikad nije kasno, evo jedan koristan primer (za CDW) koji ce sigurno proraditi i to vrlo dobro kao sto i mene to sve interesuje za potrebe predregulatora u linearnim stabilizatorima gde posle par godina raznih experimenata i diskusija oko prekidackih predregulatora nismo nasli optimalno resenje jos uvek (glavni fokus je bio na shum/smetnje koje prave prekidacki predregulatori). Isli smo dotle da kopiramo neka HP resenja sa tiristorima ali bar drustvo sa foruma diglo ruke od toga, trenutno nam je MagAmp nova nada ;)

Evo me Boro,

Da ti u startu razjasnim par nedoumica:

Odlično je baš tako kako si nacrtao šemu. Krajevi koji su kod tebe "?" sada su ti krajevi gde ćeš dovesti DC kontrolu, pošto proveriš da su stvarno u opoziciji (bez AC napona). Tebi je potrebna spora regulacija pa radije ćemo ići na serijsku vezu kontrolnih namotaja, radi manje upravljačke struje, a induktivitet nas ne brine za ovu aplikaciju.

U daljem tekstu ćemo ta dva kraja sa "?" zvati kao kontrolni namotaj i posmatraćemo ga kao jedan da ne komplikujemo, a ona dva paralelna od 45 ćemo zvati reaktor i posmatrati takođe kao jedan, tj. njegova dva završna kraja (baš kako jeste na šemi).

Kada to sve uključiš pod napon, a nemaš nikakvu DC pobudu na kontrolnom namotaju (nepriključena oba "?"), izlazna struja koju možeš dobiti u kratkom spoju iza greca je reda koju stotinu mA, tj. to je neminovna reaktivna "ler" struja magnetizacionog induktiviteta ta dva reaktora od 45Vac. Reaktivni otpor reaktora je maksimalan i ti na red sa grecom imaš taj otpor koji ograničava izlaznu struju na malenu za tvoj slučaj primene.

Eto da se ne bi plašio da staviš direktno ampermetar na izlaze greca, kao kratak spoj, za početak možeš staviti običnu automobilsku sijalicu od fara i poigrati se sa kontrolom na strani kontrolnog namotaja, eto da se uveriš koliko to fino radi i da je ler struja malena kad nemaš pobudu na kontrolnom.

Ta tvoj trafo od 492VA ima masivno jezgro i čini mi se da mu tih 48V nisu jedini sekundari, jer trebalo bi da po snazi može bar 10A na tih 48V? Moguće je da ima tu više nekih sekundara gde je raspodeljeno tih potencijalnih 492VA.

U svakom slučaju u konačnoj primeni ćeš pratiti temperature tog trafoa, kao i oba od mag-amp, i to će ti biti granica na koju smeš sve to da overiš.

---------------------------------
Kada se uveriš da to lepo radi sa sijalicom, onda lepo napraviš kratak spoj sa ampermetrom na + i - od greca, i počev od nulte pobude na kontrolnom namotaju polako dižeš struju na izlaznom ampermetru. Kad stigneš do dvostruke koju žica sekundara dozvoljava (naravno da i grec za to mora biti sposoban), ti zapišeš koliko struje ti ide u kontrolni namotaj i koji je pad napona između oba "?".

Onda to napišeš ovde pa ćemo videti kako ćemo pristupiti regulaciji. Tako ću bar imati osnovnu orijentaciju o potrebama, mada bi mi bio koristan i broj navoja tih primara, ali nije nužno za tvoj slučaj.

Tako ja imam uvid o potrebnoj kontrolnoj struji za duplu struju kratkog spoja (od nominalne za žicu sekundara), istovremeno znam potrebnu kontrolnu snagu, otpor kontrolnih namotaja, potreban minimalni upravljački naopon i tako to...

Pozz

Ništa ne spajaš ta dva "?". To su ti krajevi gde ćeš dovoditi kontrolnu struju iz lab ispravljača, za početni test.

Da li je za pocetak dovoljan grec 200V/15A ?
Jos jedno (mozda priglupo) pitanje: u slucaju kratkog spoja izmedju plusa i minusa na grecu, STA DISIPIRA, oliti sta tu u svemu tome TRPI taj kratak spoj. Na prvi mah bi rekao - GREC ali sam siuran da to nije tacno. Procitao sam macolin tutorijal i negdje nazirem da bi promjena permeabilnosti mogla da da odgovor (ili mozda promjena saturacije) na to pitanje ?

Ja bih radije stavio onaj klasičan "kocka" grec za 25A i ohladio ga dobro. Taj što piše 15A ne bih "terao" preko 8-9A i to sa dobrim hlađenjem.

Obično na njima piše ono što važi za temperaturu od 25*C u njemu, a to je malo sutra osim sa hlađenjem pomoću tečnog azota :-).

Vidi Boro, to sa saturacijom nije toliko teška filozofija, i tebi je sasvim dovoljno za lako i lepo razumevanje da to shvatiš kao promenu induktiviteta reaktora u zavisnosti od DC struje kroz kontrolni namotaj, odnosno kao varijabilni induktor ili variometar.

To radi sasvim isto kao prigušnica na red sa fluo cevi, dakle kao predotpor, samo reaktivnog tipa i podesiv je.
Ono što se discipira, to jednim delom završava u elektrani kao cos fi, a jednim delom se vrati (regeneriše) u mrežu.

Tebi sasvim nebitno.
Bitno ti je da možeš malom kontrolnom strujom i malom kontrolnom snagom upravljati daleko veću izlaznu snagu, gde ti je reaktor nalik nekom zamišljenom AC tranzistoru, a kontrolni namotaj nalik njegovoj bazi (samo galvanski rastavljenoj).
Eto tako nekako i jako pojednostavljeno.

Da još malo dopunim ono što tebe laički zanima.

Ta induktivnost reaktora, ne discipira tu na licu mesta, odnosno samo malo kao i bilo koji trafo sličnih gabarita.

Kalemovi po pravilu jedan (veći) deo akumulirane energije vrate nazad u mrežu, jedan deo te energije pokvari cos fi elektrani i smanji joj efikasnost, a ono malo što se pojavi od toplote na licu mesta kod tebe je svedeno na termogene gubitke u žici reaktora (jednako kao i kod bilo kog trafoa slične veličine) i malo gubitaka u jezgru (opet kao kod trafoa slične veličine).

Da se ne bi previše brinuo oko tog cos fi, znaj da ga imaju svi redom trafoi, elektormotori i da ta tvoja napravica predstavlja jedno zrnce peska u okeanu gomile motora koji nisu reaktivno kompenzovani u tvom gradu. Imaš već cos fi na svakom trafou koji koristiš u svojoj kući pa se do sad nisi sekirao :-)

Ono što ćeš morati da hladiš je grec, i to ništa više od normalne upotrebe pri toj struji.

E sad, pošto javno pišem ove tekstove, red je da preporučim da ko želi da bude "green power" sa mag-amp regulatorom, može da stavi reaktivnu kompenzaciju na primar trafoa.

Treba mu jedan analizator reaktivne energije i odgovarajući polipropilenski kondenzator paralelno primaru glavnog trafoa, stavljen posle merenja reaktivne komponente.

Ono sad, stvarno sam retko gde video da to ljudi imaju na svojim: pojačalima, muzičkim stubovima, lab ispravljačima, aparatima za zavarivanje i slično, te mi je mirna savest oko kućnog green power, bar kod nas...

Još mnogo vode će proteći Drinom dok svi kućni uređaji budu imali PFC.

OK, sve mi je jasnije i jasnije. Nisam ni imao namjeru da duboko studiram ovu materiju ali zelim bar da imam predstavu o cemu se radi. Za glavni trafo si u pravu jer na njemu ima jos jedan dupli sekundar i to 2X14V. Nadam se da to nije smetnja. Na krajeve kontrolnog namotaja dovodim dc iz stabilisanog ispravljaca na kome imam regulaciju napona i struje.
Koliki napon da podesim i na koliko da ogranicim struju (jacinu struje cu podesiti sa nekim termogenim otporom prije nego ispravljac prikljucim na kontrolni namotaj) ?
Znaci da sekundari koji cine reaktor ostaju u paralelnom spoju ?
Ovaj moj glavni trafo ima na primaru paralelno spojen kond 0.1uF/250V/UL1283 jel mu to kompenzacija ili neka blokada protiv smetnji ?

Počni upravo od nultog napona i sve vreme pažljivo prati struju ispravljača i izlaznu struju.

Stvarno odavde ne mogu da procenim ni efektivnu dužinu jezgara u tvom mag-amp, niti broj navoja oba primara.
Nemam pojma ni na koliko da ograničiš lab ispravljač, možda do 0.5A.

Odokativno bi možda ta jezgra imala neku Ie možda 20-tak cm, možda oko 500-tinak navoja na primarima, možda nekih nekoliko oma po primaru...

Možda oko 20-100 ampernavoja, ili ti nekih možda stotinak dvestotinak miliampera kontrolnog namotaja za punu saturaciju.

Rekoh da je jako teško odavde da procenim jer nisam vidovit. Izmeri pa napiši ovde.

Taj 100n na primaru je blokada varnice kod isključenja primara, a za kompenzaciju bi za taj trafo trebao koji mikrofarad.

Spojio sam skalameriju i - radi !
Evo prvih mjerenja:
Kontrolne namotaje sam ubo iz prve u opoziciju, napon na krajevima kontrolnih namotaja iznosi 1.4265VAC,
na krajeve kontrolnih namotaja nisam doveo nikakav DC a na izlaz greca sam spojio u seriju dvije sijalice od po 24VDC/21W i one "vuku" ovako u leru (bez DC pobude) 0.62A (ali samo dok je DVM prikljucen na krajeve kontrolnog namotaja, cim iskopcam DVM struja posle greca padne na nulu, ugase se sijalice)
Da li je ovo dobro za pocetak ?

_{[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 22.08.2016. u 00:00 GMT+1]}

Naravno da je dobro.

Te sijalice dok su hladne su skoro kratak spoj. E sad malo dovedi DC na kontrolni namotaj i "prosvetli" nas malo tim sijalicama :-)

Šalim se malo. Pokreni te sijalice da vidiš kako to lako, lepo i jednostavno radi. Posle toga smanji pobudu na nulu, stavi ampermetar kao kratak spoj i napumpaj pobudu dotle dok ne dobiješ dvostruku izlaznu struju kratkog spoja, za tu žicu koja ti je na sekundaru i zabeleži koja ti je struja bila potrebna na kontrolnom, pa javi.

Tu sam on line i čekam.

Duzina jezgara (ako ih posmatram iz tlocrta je 95mm svako od njih dva, znaci zajedno 190mm), broj namotaja u primaru (kontrolni namotaji) iznosi 308 za svaki trafo (podatak sam dobio racunajuci broj namotaja po voltu za presjek jezgra od 16.8cm kvadratnih). Otpor tog namotaja je 1.21 ohm (mjerio sam sa Fluke 183 i odbio sam otpornost mjernih kablova).
Znaci podatci su za jedan trafo a posto smo se saglasili da i kontrolne namotaje i reaktore gledamo kao jedan namotaj onda ove navedene vrijednosti puta dva !

Ma kači to na ispravljač i pokreći te sijalice Boro.

Nema šta tu da možeš da spališ. To se ubija jedino čekićem od deset kila.

Dragoljube sad u ovoj fazi imam problem - nemam trafoa za stabilisani ispravljac sa kojim cu napajati kontrolni namotaj. Mogao bih da ga prikljucim na onaj drugi dupli sekundar (2X14V) ali bi to potrajalo jer sam ga rascupao (ispravljac) kad sam vadio ovaj glavni trafo.
Ako ces sutra navece biti na forumu ja cu to sve u toku dana da pripremim pa da to uradimo kako Bog zapovijeda ?!

Važi Boki. Idemo sad da pajkimo pa sutra uveče... Nigde ne žurimo, a poenta je da ti dobiješ šta želiš, kao i da se ljudi upoznaju sa tom starom tehnologijom koja je malo glomazna ali sjajno radi.

Pozdrav

Spominjano je i 2x14V na glavnom transformatoru, verujem da ima bar 1-2A, to se moze iskoristiti za napajanje kontrolnog namotaja uz nekakav linearni regulator ili oni low-cost kineski U/I regulatori. Ako je to nedovoljno (po snazi) onda postoji varijanta dodati jos jedan MagAmp sa dva manja transformatora koji ce pokretati kontrolni namotaj (ispravljeni DC napon), prakticno dvostepeni MagAmp i da tako dobijemo jos vece pojacanje snage. Tako se to nekad radilo kada je trebalo kW i MW kontrolisati ;)

Odokativnom, "šacometrijskom" metodom procenjujem da za Borinu primenu neće biti potrebe za preko 5W za upravljanje. A pomoćne napone ćemo svakako iskoristiti, no valjalo bi da to bude nešto što standardnije i univerzalnije da mogu i drugi koristiti sa bilo kakvim trafoima. Nešto poput 12 ili 15VDC.

Kaskadiranje mag-amps je zgodna stvar, ali je prilično prevaziđena zbog gomile nekih jezgara i namotaja, koji se danas lako prevazilaze sa povratnim vezama i par tranzistora u kontroli power mag-amp.

5W je milina za toliku spravu, i to sa slucajnim transformatirima sa lagera, kad bi se odradio custom EI ili torus to moze da bude i manja snaga za upravljanje, odlicna varijanta, kolega Papak je upravljao sa izlaza iz OP direkt u kontrolni namotaj kada je skockao svoj transformator, mislim da je bilo nesto reda 20mA, fenomenalno.

Evo i mene !
@Mikikg tacno je, na glavnom trafou imam i 2X14VAC i njih sam spojio (24VAC) na stabilisani ispravljac (sa pocetka ove teme) i onda taj DC furnuo u kontrolni namotaj. Odmah sam IVEL-a spojio kao ampermetar na grec i dobio ocitavanja: (Ik=struja kontrolnog namotaja Iks=struja kratkog spoja na grecu):
Ik=140mA Iks=2.43A
Ik=400mA Iks=3.41A
Ik=539mA Iks=4.18A
Ik=670mA Iks=4.97A
Ik=870mA Iks=6.23A
Ik=900mA Iks=6.42A
Ik=1300mA Iks=10A

Napon na krajevima kontrolnog namotaja pri ovim mjerenjima se kretao od 0.02VDC-2.7VDC (inace napon na ispravljacu bez prikljucenog kontrolnog namotaja je u granicama regulacije i to 0.02VDC-38VDC)

_{[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 22.08.2016. u 14:11 GMT+1]}

Dakle, kao to sam i pretpostavio: za tih 10A Iks svega 3.51W, a za ono što bih ti preporučio za žicu na sekundaru koju imaš (žica za 4A) bilo bi dobro da ti Iks bude oko 8A, gde očekujem za pobudu oko 1A pri 2V napona na kontrolnom namotaju, tj. svega oko 2W upravljačke snage.

E sad, jedino nas malo **** što su to trafoi sa primarima za 115V, jer da su za 230V za upravljanje bi trebalo oko 500mA pri 4V (lakše je naći napajanje od 5V nego od 3V).
Odnosno treba oko 300 ampernavoja po jezgru, što može da se postigne i sa 3000 navoja i 100mA, kako god, ali toliko treba za ta jezgra jer imaju kao i sva EI jezgra poprilično mikroprocepa zbog slaganja limova i prema tome položeniju magnetizacionu krivu od vrlo zatvorenih jezgara kao što su toroidna. Toroidima bi možda za istu stvar trebalo svega 50-100 ampernavoja i naravno puno manje upravljačke snage. No, poenta je upotrebiti upravo to što imamo i stajalo je beskorisno negde.

Tebi za CDW sasvim zadovoljava i fiksna struja kontrolnog namotaja, bez nekih specijalnih povratnih veza, a slutim da će ti to biti daleko jednostavnije, i pri tom si rekao da nemaš ni malo mesta za neka domotavanja na tim trafoima (Očigledna prednost kada se koriste toroidi jer imaju poveliku rupu kroz koju se može svašta domotati. Ovo je inače samo primedba edukativnog karaktera, a ovde ćemo iskoristiti to što imamo samo).
Ono što će se "žrtvovati", tj. napraviti kompromis, je eksponencijalna kriva punjenja CDW elkos, gde je punjenje do nekih 60-70% napona veoma brzo i skoro linearno, potom se vreme dosta uvećava do graničnog napona za te elkos od 63V, gde bih preporučio da ne prelaziš redovno korišćenih oko 60V, a tek ako ti ponekad zatreba mnogo energije onda i do svih 63V. Za tih 3V razlike u energiji su velike (kvadratna zavisnost od napona), pa bi na primer sa 60V i 0.3F imao 540J, a sa samo 3V više, čak 595J.

Da se nebi nešto posebno patio sa dodatnim ispravljačima i stabilizatorima koji greju, ostaje nam da "ukrademo" struju sa tog 2 x 14Vac, pomoćnog na glavnom trafou.
Možemo proći sa nešto manje snage nego što bi ti očekivao jer kontrolni namotaj ima veliki induktivitet i filtracija mu bukvalno nije ni potrebna.
Biće ti dovoljno da staviš dve diode na tih 2 x 14Vac, u konfiguraciji klasičnog punotalasnog ispravljača sa srednjim izvodom sekundara, i da sa tog nefiltriranog napona staviš predotpor od nekih možda 10-12 tak oma 17W, serijski sa kontrolnim namotajem. Možda možeš da probaš sa običnom sijalicom za stop svetla od 12V/21W. Probaj i vidi struju Iks, pa mošda sijalici dodaš svega par oma na red, ili možda dve takve sijalice na red, da namestiš Iks. Jevtina je a imaš i vizuelnu indikaciju kad ti radi pujenje :-). U svakom slučaju ti je opet posao a namestiš Iks podešavanjem serijskog otpora kontrolnog namotaja, samo sada napajanog sa toga što imaš, ispravljenih 2 x 14V.
Dakle, ne treba ti nikakav elko za filtriranje tih ispravljenih 14V, srednji izvod od 2 x 14vac kao na primer -, sa krajeva po dve 1N4540x kao + i preko sijalice i eventualno dodatnih otpornika za podešavanje Iks, napajaš direktno kontrolni namotaj. Jednostavno da ne može jednostavnije biti.

Izgubiće se uzalud nekih desetak W, ali to ti nije neki poseban gubitak jer imaš skoro 500W u tom trafou, a neće ti biti potrebno ništa osim tog žičanog otpornika i dve 1N540x, i to je to. Taj žičarac i grec su jedine stvari koje će ti grejati.
Grec mora, kao i na bilo kom drugom ispravljaču sa 8A, a žičarac je žrtva toplote da ne bi pravio nikakvu dodatnu elektroniku, a i namenjen je da se greje.
I vozi Miško.
Imaš onda ispravljač za punjenje masivnih kondenzatora za CDW, sa strujnim limitom protiv kratkog spoja, gde će ti se kondovi puniti približno eksponencijalno (do oko 63% napona skoro linearno i brzo, a do kraja dosta sporije). Gde ti srednja snaga transformatora neće preći njegovu nominalnu, a puniće se solidnom brzinom.

Pod pretpostavkom da ne žuriš preterano sa punktovanjem, to će ti izvrsno završiti posao.
Ako ne koristiš maksimalnu energiju (stvar ukupnog kapaciteta elkos za CDW) nego do tih 60-70% maksimalnog napona, onda imaš dosta brzo punktovanje. To što ćeš čekati oko 5 puta duže do 60V (u odnosu na na primer 40V) je možda i dobro, jer tim elkosima pri tim energijama treba malo dati vremena za hlađenje. Mašina sa eksponencijalnim punjenjem te svojom prirodom sprečava da pregreješ elkose :-)

Ako imaš 300.000uF na primer i puniš ih do 40VDC, imao bi energiju od 240J pri brzini ponavljanja (punktovanja) od oko 1.5 sek. Sa 100.000uF naravno svega 0.5sek, ali takođe samo 80J.
Nemam pojma za šta nameravaš tu spravu da upotrebiš, ali ako je za na primer punktovanje baterija to je verovatno dovoljno energije.

Da te podsetim da je punjenje nužno prekinuti kod postignutog potrebnog napona na elkos za CDW, i svakako tokom punktovanja, odnosno pražnjenja, jer tim direktno određuješ koliku energiju si akumulirao, tj. kolika energija se upucava u trenutno potrebni zavar, a tokom pražnjenja izbegavaš bespotrebno kratkospajanje punjača.

Za to možeš bez izmene upotrebiti kompletan onaj sklop iz one teme gde sam stavio šemu mog CDW, s tim što sad nemaš onu prigušnicu na red sa primarom, već primar ide direktno iza trijaka (umesto te prigušnice na šemi, žica).
Sad već imaš mag-amp na red sa sekundarom u istoj ulozi koju je imala ta bivša prigušnica na primaru.
Sve ostalo je isto.

Pitaj druže ako imaš koje potpitanje dok sam on line.

Pozz

Van ovog Borinog CDW, za radoznale oko mag-amps.

Moderna nanocristaline toroidna jezga imaju skoro vertikalnu krivu magnećenja, vrlo linearnu na uzlaznom delu pre nego što počne saturacija i jako usku histerezisnu petlju (malena koercitivna sila, da ne može manja biti kod feromagnetnih jezgara, svega od <3A).
To ih čini idealnim za mag-amps koji rade sa nosiocem reda 10-200KHz i moguće je ostvariti ogromno pojačanje snage bez lokalne povratne veze, jer je potrebna izuzetno malena MMF.

Primera radi, eksperiment sa "Vitroperm 500F" toroidima 25x16x10mm, firme Vacuumschmelze, Al=67uH (!!!) pokazao je da je potrebno svega 0,67 ampernavoja za saturaciju do 10% od nominalne L, a sa 1 ampernavoj se L smanjuje na oko 1,8% od početne.

To takva jezgra čini izuzetno osetljivim na veoma mali DC bias, ali zato ih čini idealnim za mag-amp (između ostalog, jer taj materijal je istovremeno perfektan kao power materijal i kao materijal za common mode chokes).

Orijentacije radi, sa dva takva toroida se može lagodno napraviti sjajan mag-amp postregulator za SMPS na 50-200KHz, snage reda 500W, sa svega oko par stotina milivata potrebne upravljačke snage.

Eto malo nekih zanimljivosti...

P.S.

Ista ta jezgra su skoro idealan kandidat za jezgra kalemova zvučničke skretnice, upravo zbog strahovitog nivoa saturacije (1.2T), ogromne permeabilnosti, veoma uske histerezisne petlje, vrlo linearne krive magnećenja na nivoima ispod saturacije, potpuno horizontalnom pravom L vs temperatura, ekstremno manjim gubicima (tri puta manjim od najboljih ferita pri istoj indukciji i frekvenciji).
To obećava neslućeno malena izobličenja u tim aplikacijama, manja od svih dosadašnjih nanocristaline i feritnih materijala za zvučničke skretnice (znamo da postoje takva za te namene, od zmijskog ulja i pripadajućom cenom za zmijsko ulje).

Graditelji zvučnika, to vredi probati!

Probao sam i ja MagAmp sa tri neka fabricka EI jezgra (malecki ne verujem da imaju vise od 10-15VA jedan, 22V), trebalo bi da su isti transformatori ali variraju malo neki procenat.
Snimio sam struju izlaza (na 5ohm otporniku) pri raznim strujama za kontrolu. Kontrolni namotaj ima 576ohm u kombinaciji koju sam vezao (redno kontrolni, reaktorski paralelno).

Da li se to ovde nazire ona karakteristicna S kriva?

U nekih 70% ovog opsega je kriva potpuno linearna! To je sjajno.



BTW: jedno prakticno upozorenje, posto je kontrolni namotaj poprilicno induktivnog karaktera, hoce da malo indukuje napon kako se on odspaja od DC izvora te je zastitna (inverzno polarisana dioda + dioda na pass elementu) sa strane DC izvora prakticno obavezna i da ceo taj DC izvor bude dobro decouplovan inace mogu da stradaju tranzistori/IC u tom DC izvoru dok se ovako na stolu "pipka" sa zicicama. Nisam nista spalio do sad ali verujem da nije bezazlen taj napon ako nema zastite.
Ili da se stavi inverzna dioda na samom namotaju, kako vam lakse ;)


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 22.08.2016. u 21:24 GMT+1]}

Hehe, sto mi ovo niko nije rekao?! :)
Spajam ovo i isprobavam ali nisam dobio dobar power gain, reda 10x (dok sam sve probao sa AC opterecenjem - bez dioda/grez), sad cu sa diodama da probam!

Pa kako ti niko nije rekao Mikac?

To je prvi link koji sam postavio kad smo se dotakli te teme, a dodatno sam opisao pozitivnu strujnu povratnu vezu u cilju "self bias".

To sa dve diode ima i svojih mana, mada radi. Pravi i najefikasniji spoj je kada se izlazna struja pusti kroz pomoćni namotaj preko naponskog kontrolnog.

Onda amplitude max. B nisu tako velike i sve je efikasnije.

Pozz

Ma salim se ja po malo tako, ne uzimaj za ozbiljno.

Ima ovde jos svasta da se otkrije kako sve to radi.

Isprobavao sam sa ovim transformatorima sto imam (jedina dva tj tri ista trafoa koje imam, sa nekih PCB skinute) sve 4 kombinacije spajanja reaktorskih i kontrolnih namotaja (redno/paralelno) i malkice me je "zabrinulo" sto samo u jednoj kombinaciji radi kako treba tj dobijem pojacanje snage blizu 10x dok u svim ostalim situacijama sam imao losije. Kako da objasnim, samo u jednoj kombinaciji sam imao 0V na kontrolnim namotajima i 0A struje kroz njih (reaktorski paralelno, kontrolni redno), ostale kombinacije su imale napon pa i struju pa dolazilo do reciklirajuce energije ili sam pak imao neki napom/struju iza reaktorskih koje nisam mogao da promenim sa delovanjem na kontrolni namotaj. To me trenutno buni … Transformatori su 230/22VAC, cenim da su do 10W, zaliveni ne mogu da izmerim jezgro …



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 22.08.2016. u 23:38 GMT+1]}

Dve kombinacije će ti uspešno raditi sa dva posebna EI jezgra:

1) kontrolni serijski u opoziciji, reaktori paralelno,
2) kontrolni serijski u opoziciji, reaktori serijski.

Paralelno kontrolni sa druge dve kombinacije reaktora je problematčna kombinacija sa dva jezgra zbog znatne reaktivne energije.
Kombinacije gde su kontrolni namotaji paralelno mogu raditi na način na koji radi jedno jezgro: a to je da se na upravljačkom indukuje pun AC napon, koji se otklanja serijskom prigušnicom velikog induktiviteta ili strujnim izvorom kome je napajanje veće od najveće amplitude AC komponente, a onda gubi smisao korišćenje dva jezgra jer to isto može i sa jednim većim jezgrom.

Kod trostubnog je drugačiji slučaj. Tu je bitno da su reaktori u opoziciji, bilo serijski ili paralelno, a na srednjem stubu možeš praviti bilo kakve kombinacije, gde je rezultantno polje konačno polje kontrole.

Potpuno isti efekat kao trostubno jezgro imaju dva O jezgra ili dva toroida, gde su reaktori motani na posebnim jezgrima a kontrolni zajedno kroz oba odjednom.

Što se pojačanja snage tiče, to je isto kao kod bilo kog pojačavača strujnog tipa, a kod mag-amp zavisi od nagiba krive magnećenja.

Što je nagib stmiji (veća permeabilnost i jezgro sa manjim ukupnim procepima) - to veće pojačanje snage.

EI jezgra sa normalnim ili debljim limovima imaju podosta procepa prilikom slaganja jezgra, bez obzira na ukrštanje. Po pravilu imaju manji Al od jezgara zatvorenijeg tipa: toroidi, precizno brušena 2 C jezgra, precizno brušena 4 C jezgra, a najpre toroidi.
Takva zatvorena jezgra po pravilu imaju strmiju krivu magnećenja sa istim materijalom lima. Naravno i drastično veće pojačanje.

Sećaš se onog "pravougaona kriva magnećenja" iz literature o SMPS mag-amps. Misli se na vrlo strmu krivu, gotovo vertikalnu, a ono pravougaono nastaje zbog širine histerezisne petlje (takva kriva stvarno podseća na malkice zakošen pravougaonik). Takva je na onim jezgarcima iz PC napajanja na 3V3.

Posto se moj sekundar glavnog trafoa u stvari sastoji od dva sekundara spojenih u seriju (2X24VAC), da li je u redu da umjesto greca za ispravljanje koristim dvije snazne diode (PBY305 35A/400V) isto onako kako cu po macolinom savjetu uzeti drugi sekundar (2X14V) ispraviti sa dvije diode pa u kontrolni namotaj ?

Probao sam ovu osnovnu shemu stim sto nisam imao pretvarac nego sam to terao iz signal generatora (15Vpp 50ohm) a kontrolni napon probao i sa externim izvorom a posle i samo sa potenciometrom vezanim sa izlaza pa ka diodi koja dovodi reset za jezgro.

Moram da napomenem da mi je "izvor" previse mek pa nisam mogao da probam pod nekim znacajnijim opterecenjem ali sam dobio promenu izlaznog napona menjajuci vrednost potenciometra koji je isao ka resetu. Konceptualno radi ali cu probati to sa "cvrstim" PWM signalom (IR2153 + IRFP44N). Trenutno su mi malo sludjeni oscilogrami jer verujem da mi trenutno PWM izvor pravi pometnju ...

Pa Boro, čini mi se da si to hteo za CDV sa 60-tak VDC punjenja??

Ako je tako onda ti treba 48Vac pre greca.
Dakle od kraja do kraja sekundara i mag amp na red sa jednim vodom sekundara.

Na kraju krajeva, ako želiš da imaš dvostrano ispravljanje i to da kontrolišeš sa mag-amp, onda moraš da staviš reaktore od pojedinačnih mag-amp jezgara, posebno u svaku granu sa diodama, i pri tome imaš jaku povratnu vezu kada ispravljaš samo jedan polaritet napona, što iz korena menja potrebnu MMF (kontrolnu struju).

Šta u stvari ti tačno želiš da napraviš?

To moram tačno da znam da ne bih pisao tekstove koji se odnose na moje pretpostavke.

Napiši tačno šta ti treba sa mag-amp kontrolom.

Pozdrav

Miki evo kako je to izvedeno kod ATX napajanja.

@macolakg malo sam previdio to o cemu si dao napomenu. Malo sam skrenuo sa kursa (neko diro antenu, hi), tek kad sam ponovo pogledao onu shemu koju sam nacrtao, tek onda sam vidio da sam postavio bezvezno pitanje.
Da, u pravu si, cijeli sklop cu da koristim kao ispravljac za punjenje kondova u CDW masini (koju cu iskljucivo koristiti za punktovanje baterija). Kondezatori su radnog napona 50V i na tu vrijednost napona namjevavam da ih punim.
Sutra pocinjem eksperiment sa strujom iz pomocnog sekundara (ispravljen napon 2X14V) i slijalicom+otpornik od 20-tak W. Struju kratkog spoja namjeravam podesiti na 8A.

Aha. Super Boro! Nisam bez veze pisao ovo do sad. Tako mi je se sve i vreme činilo da praviš CDW.

Sasvim je ok i sa tim elko od 50V, samo punjenje iskontroliši da se isključi na <=50V, a i dalje ti treba 48Vac i svi predlozi ostaju isti.

Pozdrav Boro

Ovaj magamp cu iskoristiti da bi izbjegao onu prigusnicu u primaru mreznog trafoa sa tvoje sheme koju si postavio na temi PUNKTOVANJE...
bas onako kako si naveo u par postova ranije. Pravim sve onako kako si postavio na tvom CDW. Odradio sam i PCB samo me je zezala ta prigusnica. Kad si objasnio da ovaj magamp mijenja nju - svanulo mi je! Mozda ce mi biti potrebna pomoc (pojasnjenje) sta se mijenja na shemi tvog CDW-a (da li jednostavno izbacim prigusnicu iz kombinacije a ostalo ostaje sve isto) ?
Ali da ne trujem temu, o tome cu se oglasiti na temi PUNKTOVANJE kad zavrsim sa konstrukcijom !

Evo podataka za Ik i Iks kao posledica eksperimenta koji je predlozio macola (na glavnom trafou pored glavnog sekundara koji se sastoji od dva namotaja od po 24VAC imam i pomocni namotaj od 28V), uzeo sam tih 28VAC sa pomocnog sekundara na glavnom trafou i ispravio ga sa grecom te taj ispravljen napon preko dvije pralelno spojene auto sijalice (21W/24VDC) doveo na kontrolni namotaj i pri Ik=1.053A dobio sam struju kratkog spoja Iks=7.42A i to mi u potpunosti odgovara.
Inace ako nekom moze da koristi podatak da sam u seriju sa sijalicama stavljao i razne otpornike od 2.2 pa do 47 ohm ali su mi vrijednosti za Iks bile niske (od 2.4A do 4.1A) pa sam kontrolni namotaj spojio samo preko sijalica !

Boro,

Već sam to objasnio ovde. Naporno mi je da po nekoliko puta pišem iste stvari.

Evo u ovom postu, u poslednjih nekoliko rečenica: http://www.elitesecurity.org/p3693351

Pozdrav

Bice nesto od ovoga !

Biće nego šta će! Nema razloga da ne bude. Samo napred Boro!

Pozdrav,
i meni je ovo sasvim nova oblast i čisto iz radoznalosti povezao sam trafoe na sledeći način:
Za napajanje koristim trafo 220/2x45V i koristim jednu polovinu istog znači 45V,
za mag amp sam uzeo dva identična trafoa 220/24v i povezao sam im serijski i primare i sekundare,
za potrošač sam stavio neku sijalicu koja direktno spojena na 45V vuče nekih 4,8A...

Kad spojim ova dva trafoa (mag amp) u seriju sa potrošačem bez dovedenog napona na kontrolni namotaj tad mi napon na potrošaču padne na 14V a struja na nekih 3,3A na kontrolnom namotaju tad mjerim oko 10V naizmjenično...

Kada dovedem jednosmjerni napon na kontrolni namotaj na nekih 6V i 100mA na potrošaču dobijem 45V i 4,8A ali mi regulacija radi samo do 14V i 3,3A...

Uzimajući u obzir ovaj Macolin post:

ispada da negdje griješim pa ako može pomoć?

Pogledaj na stranici br.2 ove teme na poslednjoj slici onako kako sam ja povezao po macolinom uputstvu (razlika je jedino sto su kod mene trafoi za magapm sa primarima od 115VAC) !

To sam zaboravio napisati u prethodnom postu, prvobitno sam bio tako povezao (primare redno a sekundare paralelno) i tad sam pri uključenju imao maksimalan napon i struju na potrošaču i nikakvu regulaciju, u tom slučaju je naizmjenični napon na kontrolnom namotaju bio nešto malen oko 200mV, očigledno negdje griješim....

@dragoslav.b

Mozda je ovo odgovor na tvoje pitanje?





Napon 10V koji si dobio na kontrolnim namotajima moze samo da ukaze da ta dva transformatora nisu apsolutno ista.

Jesu li ti kontrolni namotaji spojeni u opoziciji ?

Transformatori su apsolutno isti (izvađeni iz dva identična uređaja)...
Kontrolni su u opoziciji (kad spojim obrnuto dobijem visok napon 200+ volti)....
Evo i slika...

Po slici se vidi da si primare spojio u opoziciji.

Pozdrav Dragoslave,

Tih 10-tak Vac na kontrolnim krajevima kazuju da iz nekog razloga ta dva trafoa nisu simetrična.
To nije neka posebno bitna asimetrija jer je reda veličine <5% ali je ipak za zabrinjavanje jer ta dva trafoa bi trebalo da su identična. Iz prakse znam da je kod istih trafoa ta razlika reda volt-dva svega i to maksimalno.

Ono što imaš na "leru" bez pobude je verovatno magnetizaciona struja tih transformatora i ukazuje na njihov relativno loš kvalitet u smislu povelike indukcije za koju su proračunati, tj. na kritično minimalan broj navoja po voltu za dati presek jezgra i dosta nizak permeabilitet jezgra (vrsta limova).

Druga mogućnost je da u jednom od njih postoji parcijalan kratak spoj ili da su limovi vađeni i vraćani, pri čemu je oštećena oksidna izolacija limova (trafo limovi su po pravilu oksidom izolovani sa jedne strane radi smanjenja vrtložnih struja), gde teku snažnije vrtložne struje koje formiraju nešto nalik delimično kratkospojenom navoju, umanjuju induktivitet i povećavaju struju praznog hoda.

Evo ovog trenutka sam stavio na sto dva identična EI transformatora 230/40vac 200VA svaki, jedan povezao na 230Vac, i njim napojio sekundar drugog takvog istog, i struja praznog hoda koju crpe taj drugi sekundar je 281 mA_ac svega.
Drugo: sa napajanjem od tačno 227Vac, drugi trafo na svom primaru reprodukuje tačno 226Vac, što demonstrira njihovu dobru ujednačenost. Svega jedan volt razlike.

Tih 3,3A kod tebe su zabrinjavajuće veliki i ukazuju na potencijalno oštećenje jednog ili oba trafoa (dovoljno je da bude jedan oštećen, drugi će otići u saturaciju jer će mu sekundar biti opterećen dvostrukim naponom, pa se svodi na isto).

Drugar, predlažem ti da vrlo jednostavno izvršiš testiranje ta dva transformatora za mag amp:

Oba priključiš normalno na 230Vac, primare naravno sa nekim osiguračem ispred, od amper-dva za svaki slučaj, i ostaviš ih uz obavezan nadzor (tvoje prisustvo) bar jedan sat, prateći im temperaturu. Sekundari ostaju slobodni, dakle prazan hod.
Ujedno možeš da uporediš napone na sekundarima i uveriš se koliko su isti.

Njihova temperatura (oba ili jedan od njih) će ti ubrzo reći sve o njihovom stanju...

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 31.08.2016. u 20:44 GMT+1]}

Vidim da se svi eksperimenti svode na napone reda oko 45Vac.

Ovaj princip funkcioniše pri bilo kojim naponima pa se ne morate strogo držati onog pokaznog primera.

Može na primer: glavni trafo 230/12, a za mag-amp dva komada od recimo 230/6 pa do 230/24, naravno dva ista. Radiće svi od reda samo žica treba da bude dimenzionisana za korišćene struje.

Važi za bilo koji napon koji se reguliše, samo ne treba prekoračiti napone pojedinačnih sekundara (sada reaktora mag-amp, i naravno da ne treba prekoračiti struju prema debljini žice).

Pozz

P.S.

Na primer, može biti korisno graditeljima koji rade sa elektronskim cevima:
Upotrebi se na primer 4 komada manjih transformatora (zbir snaga da bude jednak konačnoj snazi koju treba regulisati), gde se parovi povežu u opoziciji (dva mag-amp), potom ta dva mag-amp opet na red, i PRIMARI upotrebe kao reaktorski namotaji.
Sa 4 takva primara na red, od 230Vac, moguća je regulacija napona nekog HV sekundara od 920Vac maksimalno, ukoliko izolaciona tela trafoa tolerišu tolike napone. A na primer split bobbin trafoi sa poliamidnim telom hladno će podneti tako nešto.
U tom slučaju se kao kontrolni namotaji upotrebe bivši sekundari tih trafoa.
Možda je ovo jedna od najzanimljivijih primena jer nije jednostavno regulisati HV sa malenom discipacijom...

Dragoslave..
Primare ta dva transformatora spoji paralelno,sekundare u seriju ali u opoziciji i za preostala dva izvoda ampermetar..
Po prikljucivanju primara na napajanje ako su transformatori indenticni i ispravni nema nikakve struje kroz ampermetar.
Namotaj vise ili manje na primaru ima za rezultat mA. Namotaj manje ili vise na sekundaru ima za rezultat skoro amper.
U biti detekcija bilo koje vece struje na taj nacin nije optimisticna indikacija za implemetaciju transformatora u mag amp.
Kod transformatora se sve preslikava sa primara na sekundar i obratno.Tako da vrijednost struje pri ovom testu daje zakljucak da ce ista da se superponira u jednoj a dodaje u drugoj poluperiodi sa strujom regulacije.
[att_img]

Može i tako naravno. Mada sam siguran da će makar jedan ubrzo da pregreje kada se uključi na 230 kao normalan trafo i to u praznom hodu.

Moja pretpostavka je da je jedan oštećen, tj. da ima parcijalni kratak spoj.

Ljudi ispade stvarno da ovaj jedan trafo nevalja, danas sam iskopao jos jedan ovakav trafo i sad s njim radi ok... (inace ovo su trafoi iz nekih starih grundigovih videa kojih sam nekad davno rastavio ko zna koliko) :D
Ono sto mi nije najjasnije je pitanje oko napona koji se mogu regulisati, gledam ovaj dio macolinog posta:

da li sad ovo znaci da ja sa ova dva reaktora u seriji mogu regulisati do 48V i u paraleli do 24 V ili sam pogresno razumio?

Kao što sam već ranije pomenuo, upravljačke namotaje, izabrao primare ili sekundare, prema svojim potrebama, uvek poveži redno i u opoziciji (ac napon na krajevima teži nuli).

Ona druga dva namotaja će ti biti reaktori i njih možeš vezati redno ili paralelno. Kada su redno onda se njihovi naponi sabiraju, jer su ravnopravno raspodeljeni kod identičnih trafoa, a struja im je zajednička i jednaka struji pojedinačnog.
Kada su paralelno, na oba stiže isti napon, i može biti maksimalno koliko je jedan pojedinačni, a struja im se paraleluje pa može biti dvostruka.
Primer, reaktori od bivših 2 trafoa sa na primer sekundarima 24V, 2A: redno 48V 2A, paralelno 24V 4A. (već sam o tome pisao i pomalo se nerviram kad nešto besmisleno ponavljam više puta)

Kao reaktori se mogu izabrati i primari, kao i sekundari. Zamislimo trafoe za 230/24 10A.
Primari bi recimo bili sposobni da regulišu: na red 460Vac oko 1A, paralelno 230Vac 2A, za sekundare već znaš.
Tu bi bivši sekundari bili upotrebljeni kao kontrolni namotaji, svakako sa nižim naponima i većim DC upravljačkim strujama nego u obrnutom slučaju (broj ampernavoja za kontrolu je isti u bilo kom slučaju).

Maksimalni napon na krajevima bilo kog namotaja, na bilo kom od ta dva trafoa, ne sme biti veći od deklarisanog jer je to stvar broja navoja po voltu u odnosu na presek jezgra, a direktno se tiče maksimalne indukcije u jezgru, koja ne sme biti veća od neke veličine.
U koliko se prekorače ti naponi, kod normalnre primene trafoa, on će ubrzo pregrejati i pregoreti. (zamisli da trafo za 220 priključiš na 380!!!)

Kod mag-amp je isti slučaj. Kada nema pobude kontrolnog namotaja reaktori imaju veliku otpornost i na njima je maksimalan napon a na potrošaču minimalan. Naravno taj napon ne treba da bude veći od deklarisanog u najnepovoljnijem slučaju jer će mag-amp početi da provodi. Praktično će bez upravljačke struje, pod dejstvom preterane veličine AC indukcije početi da ulazi u zasićenje u svakom polutalasu i radiće neželjene stvari.

Upravo si imao takav slučaj sa onim jednim oštećenim trafoom. On je bio u parcijalnom kratkom spoju, na njegovom reaktoru je bio mali pad napona, stoga je drugi reaktor dobio skoro dvostruko više nego što je deklarisan i počeo da saturira i "provodi" tih neželjenih 3,3A (jedan od mogućih dva slučaja koje sam pomenuo u prethodnim postovima).
To je posledica prevelikog napona i prevelike B. Pošto je bio vezan na red sa sijalicom, ona mu je ipak ograničila struju i sprečila pregorevanje. Da je kojim slučajem bio priključen direktno na 45V ubrzo bi pregoreo. I ovako bi ga čekalo pregrevanje i posle nekog dugog perioda verovatno i pregorevanje jer je imao preveliki dB, tj. swing indukcije, a to donosi velike gubitke i zagrevanje jezgra.

Koje napone možeš regulisati sa parom reaktora od mag-amp sastavljenog od dva identična trafoa?

- Sve od nule do deklarisanog napona za reaktore, bili to primari ili sekundari, zavisi za koji ti napon treba, i maksimalnu struju koju dozvoljava presek žice konkretnih namotaja.

Pročitaj prethodne tekstove da ne pišem po pet puta kao poslednja budala. Sve sam to već rekao u nekolicini prethodnih postova.

Pozz