Po meni, samo početna priča, koju smo čuli već X puta.


Čovek nije rekao ništa novo, nepoznato ili nepredvidljivo, a što se tiče "prodaje nakućnom pragu" - ona već postoji (Maxi). Što se tiče prodaje preko Interneta, mislim da od toga opet nema ništa.



Naglasiću samo ovo "određena pažnja" - kakvo diplomatsko izjašnjavanje, ovako rečeno, ne mora ništa biti urađeno.


Ovo ne bih ni komentarisao, kampanja je zaista bila "izuzetna, svrsishodna i dala je zapažene rezultate". :)

Sumnjam da ce se Vlada nesto baktati sa e-trgovinom. Bilo bi dovoljno da donesu bitne zakone koji bi sredili tu oblast i da puste trziste da razvije ostalo, ali cisto sumnjam da ci i to uspeti pored prioritetnijih zakona (kao sto je ovaj poslednji idiotski)

Sto se tice same kampanje, tu ipak ne delim vase misljenje. Te kampanje koje uporedjujete su potpuno razlicite. Mogao bi neko da iznese podatke o uspesnosti slicnih kampanja u dve pomenute zemlje. Vlada jednostavno mora da uradi nesto na pitanju deficita koji je ogroman i koji ce nas pojesti vrlo brzo. Toliko liberalno trziste bi pojelo i mnogo jace ekonomije od nase.

Tacno, samo Vlada prvo mora da obezbedi ekonomsku infrastrukturu za kakve-takve uspesne "domace proizvode" - kojih, zaista, nema tako puno kao sto neki misle :(

Pa ko reguliše uslove na tržištu, ako ne Vlada. I drugo deficit će se već popuniti prodajom nečega, npr. Mobtela :), a na taj način su deficit pokrivale i sve prethodne Vlade.

Kakvo bre liberalno trziste, ovde je rec o monopolu koji za razne grane drze bivsi julovci.

Da, tuzna cinjenica je da je veoma mali broj nasih proizvoda koji nesto valjaju, ali je opet cinjenica da se zbog nedostatka zastite uvozi masa i stranih proizvoda koji su katastrofa. I tu je po meni problem. Znaci, ne u tome sto se uvozi kvalitetna roba za kojom postoji potraznja, vec sto se uvozi masa nekvalitetnih stvari koje imas i ovde po istoj ili nesto manjoj ili nesto vecoj ceni svejedno. U principu, jednog dana cemo doci u situaciju da ce trziste morati biti takvo, ali sada jos nismo u toj situaciji, a kako stvari stoje i necemo skoro biti u istoj.

Sto se tice trzista, upravo sa to i rekao. Vlada treba da donese zakone, uredi trziste i da pusti da stvari dalje teku svojim tokom. Naravno uz zastitu domacih proizvoda onoliko koliko je potrebno da mogu da se razvijaju, ali ne previse da bi se ipak razvijali. Deficit ce naravno biti popunjen prodajom recimo ove godine Mobtela, sledece NIS-a, a one tamo EPS-a. Ali to bas nije pametno resenje, slozices se, nadam se.

A uvozni lobi na zalost se vise ne moze povezati sa Julom, posto nisam siguran ni da oni postoje vise. Mislim, tuzna je cinjenica da su sada igraci u kvazi demokratskim strankama, i to od prve do poslednje. No to je vec politika, pa da se manemo tuzne teme.

Sada bih rekao nesto, ali necu da ne bi ispalo da opet ide ka politici, ili da ES vodi kurs jedne politicke opcije )#&*!&&!

Sto se zastite domacih proizvoda tice, to je vrlo skakljiva tema i mislim da je najbolje upotrebiti ekonomske parametre - primer je Zastava, ako nema izgleda za poboljsanje, nema tu sta da se stiti - vec da se zatvori ili pretvori u nesto drugo. Industrija robe siroke potrosnje ili tekstilna industrija, koja moze biti ugrozena ultra jeftinom kineskom robom, mozda i treba da se stiti zastitnim carinama, ako postoji zdrav plan oporavka tekstilnih firmi ili izgled za poslovanje bez gubitaka.

Anyways - videcemo sta ce se desavati na e-polju u sledecih nekoliko meseci, zakoni postoje - napisani su, samo treba da se usvoje. Zakon o telekomunikacijama isto postoji, treba formirati Savet... e-pecat, predlog postoji, treba da se usvoji... itd...

Pa, to ne pada sa neba. Pametne zemlje u razvoju (u ovom trenutku daleko razvijenije od naše), npr. na Dalekom istoku, su organizovale kampanje za osvajanje i održavanje kvaliteta proizvoda svoje industrije. Kod nas bi se svi podrugljivo smejali i odmahivali rukom i vrteli glavom na tako nešto, kao da "to kod nas ne raste". Svi bi da dobiju platu ne trudeći se mnogo oko svojih proizvoda i to dobru platu, da mogu da kupe kvalitetnu stranu robu... Pljuc, pljuc, sve u q..c, daj pare! Ne ide to tako. Kad nam domaća roba bude konkurentna uvoznoj, onda ćemo možda zarađivati (ne računam sada veštački visoke plate u pojedinim trange frange firmama i pozitivne plate u firmama koje "posluju" sa gubitkom) toliko da možemo i da je priuštimo.

Zato sto se deca u skoli ne uce sta je, recimo, TQM ili osnovama ekonomije - cisto da znaju sta je cash flow i kako se recimo garantuje kvalitet proizvoda, ali se uce ... uh... <cenzurisano> znas vec na sta mislim.

Dakle, ulaganje u obrazovanje (menadzment srednjeg nivoa? opste obrazovanje i shvatanje trzisne ekonomije? informacione tehnologije? kriticno i analiticko razmisljanje?) i jak marketing za podsticanje domace ekonomije - sistemski zakoni koji omogucavaju funkcionisanje ekonomije po zapadnim normama se podrazumevaju.

Zbog toga i podrzavam svaku akciju, pa i ovu, ali problem je sto takve akcije predstavljaju samo "front end" a ne vidim da se mnogo radi na "back endu", tj. sistemima koji omogucuju takav nacin poslovanja.

Mam kod nas se i (retke) dobre ideje (ili zakoni) izvrnu i zloupotrebe - ako bi uveli zakon kojim se stiti nase trziste od uvozne robe loseg kvaliteta, odmah bi se otimali za mesto na kome se odlucuje tj. procenjuje kvalitet, i ponovo bi se vratili na cuvene dozvole za kontigente! I eto propasti, uvozi se opet svasta, ali uvozi samo onaj ko plati ili ima vezu. Sa druge strane, potpuna liberalizacije u ovakvom stanju nase privrede verovatno znaci da se ona nece ni oporaviti. Lepo bi bilo da neko smisli nesto pametno, sto ne moze da se zloupotrebi, ali iz iskustva ...

Pricamo o e-trgovini, a PTT trazi produzenje monopola! I sto je najgore, cak ne sumnjam da ce ga na kraju i dobiti. O kakvoj onda e-trgovini pricamo? Onaj ko je pokusao da prodaje nesto putem interneta zna na sta lici slanje vrednosnih paketa sa otkupninom - ko ne zna ne bi poverovao. A o telekomunikacijama da ne pricamo.

Ono o čemu ovde govorimo, a u vezi regulisanja tržišta, je donošenje Anti-damping zakona. Jednostavno one delove industrije (ovde pre svega mislim na primarnu poljopr. proizvodnju, tekstilnu industriju ) koje treba braniti od nekontrolisanog uvoza robe sumnjivog kvaliteta.
Pa pogledajte samo šta je uradio nekontrolisan uvoz po damping cenama našoj jedinoj fabrici sijalica "Tesli" iz Pančeva. Idite u prodavnicu i pokušajte da pronađete Teslinu sijalicu. Ali šta se desilo, velike strane kompanije, pre svega mislim na Tungsram (GE) i Philips, su na našem tržištu "uletele" sa sijalicama koje idu ispod bilo kakve realne ekonomske cene, pa ih tako možete pronaći i za 15-tak dinara. U isto vreme iz Pančeva ukazuju da ta cena ne može da bude manja od 25-27 dinara. Rezultat je totalno propadanje ove fabrike.
Slično je i sa celokupnom tekstilnom industrijom, zahvaljujući uvozu pre svega iz Kine (Turske) mi nemamo više industriju konfekcije, nekada izuzetno jaku granu koja je zapošljavala veliki broj radnika. Ovo je toliko daleko otišlo da se od nedavno čuju vapaji i iz Novog Pazara.

To je sve stvar produktivnosti. Ne bih bas stao iza njihovi tvrdnji da cene ne moze biti niza. Sve je to pitanje produktivnosti. Ova rec je opsesija u EU, jer iako su pre vise godina u Lisabonu doneli odluku da im je najveci problem smanjenje jaza u produktivnosti izmedju USA i EU, do dana danasnjeg to je i dalje nekih 1,2:1.




Posto radim u PTT-u, naglasio bih da vrednosni paket sa otkupninom i nije predvidjen za e-commerce. Ima tu novih usluga, samo treba platiti pravu cenu za pravu uslugu. Ako se traze prelazna resenja, najcesce zbog ekonomske racunice, onda su i rezultati prelazni, na skali od ocaja do proseka kvaliteta servisa koji nudi e-commerce biznis. To nikako ne moze biti greska PTT-a. BTW, PTT nije isto sto i Telekom, da li je moguce da ljudi nikako ne mogu da sebi ovo objasne.

Gresis sinko, silno gresis :-) Damping nema veze sa produktivnoscu nego sa pricom o tome kako velika riba jede malu. Njihova cena nije tako mala jer je to njihova prava cena, nego jer osvajaju trziste. U startu uloze kintu, spuste cenu i rade za gubitak ali i za unistavanje lokalnih protivnika. Kad protivnici padnu na zemlju cena se podigne i u narednih par godina sa monopolskim trzistem ostvaruju profit, pri cemu uzasno brzo povrate izgubljenu cifru. Protiv toga moze da se bori drzava jedino, a ne firme same, bilo koju produktivnost da imaju. Zato drzava takve stvari treba ostro da sankcionise i onda nikom ne bi palo na pamet da se igra sa tim. Ali, naravno onda se ministri pitaju, a gde je tu moj deo.

A za PTT i njegove cene, bolje ne pricaj nista. Ta vasa prava cena za pravu uslugu bi bila smesna da nije zalosna.

Ovo je pravi primer nase pameti. Svi volimo da govorimo o globalizaciji i svetskim trendovima u poslovanju, a tesko nam je proverimo te nase zakljucke barem u jednoj zemlji u regionu, da ne pricamo o sirem geo-ekonomskom podrucju. Pogledaj malo cene tih istih sijalica u zemljama regiona, ko tamo prodaje te sijalice, gde se te sijalice proizvode, da li postoji domaca proizvodnja sijalica, da li je kapital u tim firmama domaci ili strani, da nije kojim cudom taj kapital bas iz velikih firmi koje prozvode te iste sijalice po 'dapming' cenama... Vidim da si jak sa terminologijom, pa me cudi kako ti nije palo napamet da bi taj izraz mogli znati i ljudi iz Tesle. Bar zadnjih 10-20 godina puna su nam usta reci anti-damping itd. I svi to znamo, znaju i oni iz Tesle, i nista nisu uradili. Kriva Vlada, valjda. Dobar top menadzer je onaj koji moze da predvidi vise realnih razvoja dogadjaja na nekom trzistu. Ako oni nisu mogli da predvide da je i ovo moguce, jer ja treba da ih branim. Znam da je mnogima drago sto sa ovom Vladom ima sanse da se vrati drzavna ekonomija, ali dzaba ste krecili. Ili cemo se prilagoditi realnosti i pravilima ekonomske politike ili cemo imati sijalice dva puta skuplje od onih iz sveta. Da barem imamo neke poreze ili da su plate radnika 2 puta vece od onih u Ceskoj ili Poljskoj, pa da covek nesto i kaze u odbranu. Ovako, za Teslu i slicne, wake up, komunizam je prosao a i ovo sto dolazi nece vam pomoci.

Sto se tice cena usluga u PTT-u, one su i vise nego dobre.

Zapanjen sam ovom izjavom. Mislim, a u praksi osecam, da je PTT jedna od najvecih prepreka za razvoj e-trgovine, a organizacija ove firme je na tom nivou da ako ikada dobiju konkurenciju proci ce kao oni stari taksisti koji su naplacivali najmanje 10 Dm da bi krenuli, i cekali par ljudi dnevno koji moraju (ili mogu) da koriste taksi. Da ne bi bilo da pricam napamet, evo konkretnog primera:

Moja firma prodaje putem interneta proizvod sa cenom reda velicine 10 evra (tezina je ispod 0.5 kilograma). Za svaku isporuku (paket) moramo da 5 puta napisemo nasu adresu, i 5 puta adresu kupca (doslovno po 5 puta, na 2 formulara za vrednosni paket sa otkupninom, plus sam paket). Covek u Posti koji radi na prijemu paketa mora da potrosi jos nekoliko minuta po paketu da bi sve podatke upisao u kompjuter, ispisao jos neke formulare i izlepio nekoliko nalepnica na svaki paket! Strasna procedura. O "dobrim cenama" da ne pricamo - za slanje proizvoda cija je cena realna cena oko 725 dinara, placamo 103 dinara (6x dinara za prenos vrednosnog paketa plus 3% od vrednosti plus 16 dinara za prenos postanske uplatnice), plus 8 dinara za neke markice koje lepe na paket = 111 dinara. Na ovih 111 dinara kupac mora da plati jos 41 dinar za prenos novca i 74 dinara zato sto mu je postar doneo paket na kucnu adresu! Ukupno 226 dinara, sto je preko 30% od vrednosti proizvoda! Ovo sve pod uslovom radi o robi koja ne moze da se osteti brutalnim bacanjem. Ako zelite iole pristojan tretman paketa, placa se dodatno.

Na ovo treba dodati troskove koji nastanu kada Posta zagubi nas novac, jer u tom slucaju MI MORAMO DA PLATIMO ZA OBRAZAC I MARKICE da bi poslali poternicu za novcem koji su oni zagubili!

Mnogo bih mogao da pricam o katastrofalnom ponasanju i poslovanju ove firme, a svaki put kada odem kod kontrolora da nesto raspravim ostanem bez teksta.

Zamislite samo prodaju necega sto kosta 100 - 200 dinara po komadu! A troskovi slanja preko 100% od vrednosti proizvoda! I jos trninic kaze da "vrednosni paket sa otkupninom i nije predvidjen za e-commerce. Ima tu novih usluga, samo treba platiti pravu cenu za pravu uslugu" - pa kolika li je tek prava cena, kada je ova minimalna ionako prevelika?

A kada neko iz PTT-a kaze:

onda se stvarno moze reci "bez komentara"!

Eh :)

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/E04040901.shtml

E nisam mogao a da ne odgovorim, slanje posiljke sa otkupnimom je tako uzasna usluga da se uopste stidim sto nosim zvanje dpl.inz. ptt saobracaja, kolega.
Kada sam prvi put slao posiljku na taj nacin popunjavao sam tri puta onu novcanu uputnicu, sada je vec bolje ali opet ruka mi otpadne ako saljem desetak posiljaka.
Kolega iz direkcije PTT-a radite nesto i uvedite neku modernu i kvalitetnu uslugu u cijem je centru korisnik usluge.

Opet, znam sta pricam, nikoga ne krivim i pritom Postu ne aboliram. Moje misljenje je i u Posti i van nje vrlo dobro poznato, s obzirom da 2003. godine nisam prihvatio mesto direktora Sektora za e-commerce. Taj sektor je nedavno ugasen i nikada nije imao direktora. Ukratko, nisam naivan u pogledu znacaja Poste u razvoju e-trgovine (autor sa vise radova na first-class konferencijama u inostranstvu), probleme ne zatrpavam i zaboravljam, ali nisam ni budala da prihatim svaku kritiku, koju iz aviona mogu prepoznati kao nekompetentnu i malicioznu.

[Ovu poruku je menjao trninic dana 11.04.2004. u 19:24 GMT]

Vidim ja da bi dacha i njemu slicni da prodaju preko Interneta tako sto ce robu da salju kao vrednosne pakete za 103 dinara i slicno. Vidi, ti sebe maltretiras jer si vec odlucio da ti je i to bolje nego da to radis u pet minuta preko neke od vise kurirskih sluzbi u zemlji. Eto, Posta tu nije jedina i monopolista. Ali, to treba platiti 200-300 dinara, nemam pojma ni sam, nikada nisam radio u postanskoj delatnosti.

A za nekoga reci da treba da se pokrije usima samo zato sto radi u Posti... Nemam komentar, ali to valjda nesto govori o onome koji tako nesto misli. Samo jedan parametar, mislim da sam medju najproduktivnijim autorima u zemlji kada je u pitanju e-commerce, sad vec sa 10 radova u inostranstvu, verovatno najvise radova prezentovanih na nasoj E-Trgovina konferenciji u prethodnim godinama, preko 100 sajtova za klijente sirom sveta, medju kojima su i oni koje su veci i od Poste. Mislim, kad nemas puno informacija nije pametno donositi zakljucke tako olako. Sta bih ja trebao sada da mislim o tebi?

Dejane, zar i ti da me kritikujes :). Ajde javi se na email, nismo se videli sto godina.

Pozdrav,
Damir

E, ovakvih (dobrih top menadžera) imamo "pun kufer".



Trnina, niko ne traži "podržavljenje" ekonomije, već zaštitu domaće primarne proizvodnje, što čine i mnogo veće nacionalne ekonomije u odnosu na našu. Ovo za proizvodnju sijalica sam naveo samo kao jedan banalan primer, ali pošto sticajem okolnosti radim u poljoprivrednoj kompaniji možda je bolje da se prebacim na ovu oblast.
Moja firma proizvodi godišnje 100.000 tovljenika i isporučuje ih domaćem tržištu. Cena tovljenika je bila redovna (70-80 din/kg) sve dok po "molbi" uvozničkog lobija nije odobren enorman uvoz svinjskog mesa sumnjivog kvaliteta koji je išao preko Bosne. Ovo je uslovilo padom cena "žive vage" na čak 40 dinara što nikako ne može da bude bilo kakva minimalna cena koštanja. Za našeg proizvođača, cena inputa je ostala ista, dok na drugoj strani novcem od prodaje (ako su imali kome da prodaju) nisu mogli da pokriju troškove proizvodnje. Moja kompanija je samo zahvaljujući jakim unutrašnjim rezervama i sopstvenoj proizvodnji stočne hrane, nekako "preživela" ovaj period ali su stvoreni gubici. Neki, nažalost, nisu uspeli da prebrode ovaj "crni period", a najmrakantniji primer je farma iz Obrenovca (verovatno ste čuli za ovaj slučaj) gde su se svinje gotovo međusobno pojele zbog nedostatka stočne hrane. Da podsetim samo da se tokom ovog perioda cena gotovih proizvoda, mesa i mesnih prerađevina, nije uopšte menjala, dok je cena "žive vage" samo padala. Ovo samo ukazuje na to koje je izvor ovih problema, a to je prerađivačka industrija, odnosno grupa velikih privatnih prerađivača mesa koji su ovim nekontrolisanim uvozom samo ekstra profitirali.



Eto kako se može uništiti primarna proizvodnja. Pa o kojoj smislenoj ekonomskoj politici mi razgovaramo?


Dobre? Ali po koga?

Ne mogu da pronadjem ko je to rekao da onaj ko radi u Posti treba da se pokrije usima, ja sigurno nisam, niti sam rekao nista licno protiv bilo koga, pa ni trninica. Jesam rekao da sam zapanjen izjavama o "dobrim" uslugama Poste, sto stoji.



Ako se ovde misli na moje kritike, zasto su one maliciozne i nekompetentne? Maliciozne sigurno nisu, jer sto bih ja mrzeo Postu ili imao neki drugi interes da kritikijem njen rad, osim ako sam stvarno nezadovoljan njenim uslugama (a to onda nije maliciozno). Nekompetentne - sta je kompetentnije nego kada korisnik usluge komentarise usluge onoga ko mu pruza tu uslugu? A iskreno, nisam ja nezadovoljan vec ogorcen na celokupno ponasanje Poste.



Kao sto sam vec prezentirao, nije to 103 dinara vec ukupno 226 dinara (plus 7-8 dinara za obrasce) za paket koji spada u najmanju tezinsku kategoriju. A to je preko 30% od vrednosti ne bas jeftinog proizvoda. Zamisli ako bi koristili te skuplje (i jednostavnije) servise, koliko bi onda kostalo - 40-50% od cene proizvoda. Nas proizvod u Pakomu i PIN-u moze da se kupi po znatno nizoj ceni a nama se to ipak vise isplati nego onlajn prodaja (mi ga na sajtu prodajemo skuplje jer placamo veci deo PTT troskova, a pokazalo se da ljudi kod nas prezaju od kupovine kada vide "plus PTT troskovi", jer svi imaju uzasna iskustva sa time). Da li onda moze da se prica o e-trgovini? Dostava robe je sastavni i vrlo vazan deo e-trgovine. Nemoguce je biti konkurentan oflajn prodaji sa ovakvim cenama dostavne usluge. Da ne pominjemo situaciju u kojoj sa robom treba iole normalno rukovati - to se posebno placa u Posti, a inace paketi vise lete, kotrljaju se i lupaju okolo nego sto se nose (tesko je to opisati, ovo moze da shvati samo onaj ko je ikada gledao istovar ili utovar paketa).

A tek ako krenete da se raspitate zbog cega je cena onolika koliku izbaci kompjuter, i sta sve u nju ulazi, onda postaje smesno. Za ukupnu (pravu) cenu paketa sa otkupninom cena se moze izracunati sabiranjem sledecih stavki:
- prenos vrednosnog paketa
- % na vrednost paketa
- cena uputnice
- cena formulala "Prijemni list sa sprovodnicom"
- cena formulara "Potvrda o uplati postanske uputnice"
- prenos uputnice
- % na sumu novca koji se salje uputnicom
- posebna usluga dostave do kuce primaoca
- markica za neku humanitarnu akciju
- cena pakovanja (koje mora da zadovolji neke standarde)
- plus ako zelite "izdvojeno rukovanje" i slicne dodatke



Monopolista nije onaj ko je jedini, vec onaj ko zauzme toliki deo trzista da se ucesce ostalih moze zanemariti (recimo preko 90%), a na osnovu nekih prednosti koje drugi ne mogu da ostvare. Posta je zahvaljujuci drzavnom monopolu stekla infrastrukturu koja joj omogucava da ostane u prednosti nad konkurencijom jos mnogo dugo, a to nije dobila bitkom na trzistu.

A pazite ovo: za slanje paketa u Crnu Goru su mi rekli da paket mogu da posaljem i "da se nadam da ce stici". Za Hrvatsku ne moze paket jer "kompjuter ne prihvata" ali moze kao obicno pismo, ali "ne mogu da garantuju isporuku". Cene za slanje paketa u Evropu su preko 3 puta vece nego kod Svajcarske poste, a za druge kontinente razlika je jos veca.

I da ne sirim pricu, jer smo vec poceli da se udaljavamo od teme, ne odgovori ti zasto ne koristis kurirsku ekspres usluge nego saljes pakete kao fizicko lice. Hoces specijalni SLA, ali da te tretiraju kao fizicko lice. Mojne te fore :)

Pa mislim da je jasno da moramo i da naplatimo robu, a PostExpress nema uslugu slanja paketa sa otkupninom. Uz to, cena bi bila preko 200 dinara samo za prenos paketa, bez prenosa novca.

Inace, ne znam zasto mislis da saljem kao fizicko lice i gde je tu fora? Saljemo pakete sa otkupninom i kao posiljaoca navodimo firmu (mada nam traze i br. licne karte onoga ko salje na poledjini obrasca). Raspitao sam se i sta mozemo da dobijemo ako potpisemo ugovor sa Postom (saljemo preko 150 paketa mesecno i mislio sam da mozemo da skratimo proces), ali je ispalo da jedino sto dobijamo jeste mogucnost placanja sa racuna, ali uz vodjenje jos neke papirologije (neke knjige).

Mozda i postoji neka fora, mi je jos nismo otkrili.

To sto sam za tvoju izjavu rekao da je "bez komentara" zato sto radis u firmi koja se bas ponasa onako kako si rekao da ne bi trebalo, to nije uvreda vec misljenje da je izjava nelogicna. Nema nista lose sto radis u Posti, niti sam ja to komentarisao, vec samo tvoje izjave o Posti i njenim uslugama.

Ti si uvredio sve ljude koji rade u Posti, ne mene posebno. U krajnjem slucaju, Posta igra dosta znacajnu ulogu u celokupnom lancu procesa u tvom biznisu. Ako Posta steti tvojim poslovnim interesima i kvari performanse usluge koju ti pruzas, promeni je. Uzmi neku drugu postansku ili kurirsku sluzbu. Da podvucem i izbegnem dalje zabune, o tome sta tebe muci ja sam, pre svega, sebi ali i drugima dao odgovor odavno, kada nisam prihvatio mesto direktora Sektora za e-commerce. Ja za slican slucaj u javnim preduzecima ne znam, te zbog toga sebi dajem za pravo da neki put i "branim" Postu. Jos jednom, ne ocekuj nista posebno od obicne postanske usluge, kakva jeste slanje paketa sa otkupninom. Ali kada trziste ne zna sta trazi, koji ce to korektivni faktor od uticaja pomoci mojoj kompaniji da razvije pravu usluge. Sve je u onom "ili trzista nije spremno za uslugu ili usluga nije spremna za trziste". Kad citam neke komentare jos ce da ispadne da trziste nije spremno za pravu postansku e-commerce uslugu, jer sve ukazuje da mnogi i ne znaju sta da ocekuju i traze od postanske kompanije.

Mislim da je svima jasno da nisam nikoga vredjao, samo sam rekao svoje misljenje o radu Poste pri kojem ostajem. To nije uvreda vec subjektivna ocena rada jedne firme.



To i ja pokusavam da kazem, da Posta ima veoma znacajnu ulogu u razvoju e-trgovine, ali u konkretnom slucaju moze se reci da je ona kocnica u razvoju e-trgovine jer jedino ona moze da pomogne taj razvoj, a to ne radi. Nemoj molim te opet da se vredjas, ja stvarno ovako mislim i voleo bih da mene i druge ubedis u suprotno.



Bilo bi dobro da je to kod nas na tom nivou - ako ti se ne svidja Posta, promeni je; ako ti se ne svidja Telekom, promeni ga ... Ali, na zalost, mi smo daleko od toga. Ne moze Posta da se tako ponasa, jer se radi o preduzecu koje je steklo neverovatan primat na trzistu zahvaljujuci monopolu. Zato Posta ne bi smela da se ponasa kao da postoji potpuno razvijeno trziste postanskih usluga, pa ako ti se ne svidja kod nas, idi kod drugoga. To trziste ne postoji, Posta je na netrzisni nacin stekla ovu poziciju i morala bi da se na neki nacin oduzi za to, a dobar nacin bi bio da se ponasa kao da postoji bar solidna konkurencija.



Bas mislim da Posta treba da preuzme inicijativu i ponudi takvu uslugu koja bi odgovarala e-trgovini. Ne kazem da je jednostavno, ali nije ni neka velika mudrost znati kakva je usluga potrebna za razvoj e-trgovine: mnogo efikasnija usluga (u smislu sto manje papirologije i sl, da firma moze da posalje veliki broj paketa uz vrlo malo utrosenog vremena) i cena prilagodjena (recimo) vrednosti otkupnine. Mislim da bi samo ove dve stvari resile mnogo problema. Pa, ako neko prodaje nesto za 300 dinara nece mu postarina biti 100% vec 30%, a za skuplje stvari postarina raste u ukupnom iznosu, ali se smanjuje procentualno. Ovde naravno treba postaviti neka ogranicenja u smislu donje granice isplativosti i sl, ali sve to moze da se uradi. Ovo bi moglo da bude neko privremeno resenje, a kada se upotreba kartica kod nas razvije posiljke sa otkupninom nece ni biti mnogo potrebne (ali sada jesu). Recimo, cenovnik bi trebalo napraviti tako da postoji cena za npr. paket sa otkupninom (u zavisnosti od otkupnine, mase i sl.), a ne da se ona formira od 6 stavki iz cenovnika plus neki dodatni troskovi (pa ni radnici u Posti ne znaju kako je cena koju izbaci kompjuter nastala).

Kada bi ljudi u Posti bili spremni da cuju sta je trzistu potrebno i da izadju u susret, moglo bi da se dosta toga postigne, ali mislim da ne postoji takva spremnost. U situaciji u kakvoj se nalazi nase trziste postanskih usluga (ako moze da se prica o trzistu), Posta nikako ne bi smela da kaze "kome se ne svidja, neka ide na drugo mesto", jer tako cemo ostati da tapkamo u mestu sve dok Posta ne dobije dostojnu konkurenciju, a dotle ce proci MNOGO godina.

Svaka cast tebi brale, ali ako si ti bio kandidat za direktora jednog sektora u PTT, a sa takvim stavovima u pogledu krajnjeg korisnika onda je to tuga pregolema. Ocigledno da kod vas niko nije cuo za pravilo da je korisnik uvek u pravu, vec pokusavate da dokazete samom korisniku da je budala sto je uopste trazio od vas bilo kakvu uslugu (i pri tome pazi, nije detaljno proucio koje sve usluge nudite i koja bi njemu najvise odgovarala, a da se niko od vasih ljudih nije setio da coveku ponudi bolje resenje, ako ga vec nudite) i sto jos pri tom nije imao sirok osmeh dok ste ga drali.
Moram priznati da su PTT i Telekom jedne od retkih nasih firmi ciji kraj jedva cekam da vidim i cije usluge pri pojavi konkurencije necu koristiti sve i da je konkurencija 3 puta skuplja.

http://www.e-trgovina.co.yu/crm/eccrm_1.html

Za Dachu, da jos jednom podvucem, potpuno sam svestan svih problema u razvoju e-trgovine u nasoj zemlji, krivica jednim delom, necu recu i kojim, pada i na Postu. Ipak, svako placa cenu svoga rada ili nerada. Mi cemo je mozda platiti za nekoliko godina, cenim i da su nam sanse ne tako velike da tu potencijalnu stetu dobrim radom i strategijom promenimo danas i u neposrednoj buducnosti. Ipak, vracam se na pocetak price, vrednosni paket sa otpremninom nije tvoj najveci problem. Kazes da je problem vezan za otpremninu, Nije bilo reci da bi sve bilo lakse kada bi smo koristili kreditne kartice za dinarska placanja, nije bilo reci sto jos nema zakona vezanih za e-poslovanje i e-trgovinu. Posta tu igra znatno manje pogubnu ulogu od banaka i zakonodavne vlasti.

Nego da ja vas pitam, da li bi vam bio prihvatljiv model da kupci na vasim sajtovima kupe proizvod i da za njega plate na Posti, a potom se organizuje dostava. Ceo sistem je nesto kao payment gateway, radi uspesno u Australiji, a ja sam ga dalje razvio i prilagodio medjunarodnom okruzenju. Taj model cu predstaviti na IFIP World Computer Congress 2004 u Tuluzu, avgusta ove godine. Drugi, apsolutno svetski originalan model je primena xNAL standarda u upravljanju postanskim adresama u e-trgovini. Ukratko, korisnici unose samo svoj internacionalni adresni kod, prethodno verifikovan i konvertovan u xNAL dokument od strane lokalne postanske uprave. Taj adresni kod sadrzi sve podatke koji su potrebni za slanje posiljke u celom svetu, gresku u unosu postanske adrese prakticno ne postoji (jedino ako korisnik nije u stanju da tacno unese 12 ili 14 cifara svog koda - country code + postal company code + personal code). Ukoliko zelite da imate "tradicionalan" uvid u sve podatke o postanskoj adresi narucioca, lako je dostupan Web service. Na taj nacin nepogresivo cete znati da li je narucilac fizicko ili pravno lice, da li je kupac direktor, zaposleni ili student u nekoj firmi, da li stanuje u gradu ili selu... Mocna igracka za kompanijski knowledge management. Tu je i laka integracija sa direct marketing kampanjama itd itd. Ovaj model, na koji sam izuzetno ponosan, cu predstaviti na eChallenges e-2004 (Bec, oktobar). Ocene recenzenata rada su i vise nego odlicne i rad cu predstaviti medju prvima na ovoj prestiznoj konferenciji, u najvaznijem A track-u.

Pozdrav,
--Damir

Ovako vec mozemo da pricamo, da probamo da budemo bar malo konstruktivni. Ne kazem da je Posta jedini ni najveci krivac za stanje e-trgovine, ima tu jos dosta neresenih problema, ali svako mora da uradi sto je do njega. Posta moze puno da pomogne u samom zacetku e-trgovine (kao i drzava), a kada nesto krene onda se i drugi prikljucuju. Ja sam bas pomenuo da bi dobra usluga Poste namenjena e-trgovini, sa nekom vrstom otkupnine, bila samo prelazno resenje dok se ne razvije upotreba kartica, a naravno da ce kartica biti nacin placanja u buducnosti. Ali ne mozemo da se vrtimo u krug - Posta ceka da ljudi masovno pocnu da koriste kartice, banke cekaju da se razvije e-trgovina da pocnu da nude kartice po povoljnim uslovima, niko ne uzima kartice jer nema sta da radi sa njima (nema e-trgovine), a e-trgovina ne moze da se razvije jer nema uslove... Malo sam ovo banalizovao, ali sustina je jasna. Tesko nasoj e-trgovini ako Posta dozvoli da plati cenu svog rada, jer to onda znaci da ce bolje vreme za e-trgovinu doci kroz mnogo godina. Bolje bi za sve bilo da Posta pocne da razmislja i da se ponasa trzisno, bez obzira sto tog trzista nema, da modernizuje poslovanje i ponudi nove usluge, jer Posta ima najbolje uslove da najbrze sprovede u delo ono sto je potrebno za razvoj e-trgovine. Pa neka cak i podnese neke troskove razvoja e-trgovine, vratice joj se to sigurno jer ce zadrzati vodece mesto na trzistu u grani koja ce se naglo razviti i koja ce joj donositi veliki profit u buducnosti.

Sto se ponudjenog modela tice (kupci kupe proizvod i za njega plate na Posti, a potom se organizuje dostava), nisam bas najbolje shvatio prednosti ovoga. Meni to deluje sasvim u redu kao model, ali i dalje ostaje pitanje kako bi to uticalo na efikasnost usluge i prilagodjavanje cene vrednosti robe koja se isporucuje (pretpostavljam da nije jedina razlika u tome sto je kupac platio unapred)?

Ovaj drugi model zvuci lepo, tu vec vidim unapredjenje sto se efikasnosti tice. Ali, koliko je nama blizu realizacija ovakvih projekata, kada mnogo jednostavnije stvari ne funkcionisu kako treba. Ja bih voleo da cujem neke predloge koji bi mogli da budu sto pre sprovedeni u delo, a da donesu boljitak.

trninic: ako se neko ovde ponašao neprikladno prema drugim učesnicima na temi, to si ti.

izjave tipa "Ovo je pravi primer nase pameti", "Sta bih ja trebao sada da mislim o tebi?", i "Mojne te fore" govore više o tebi nego svi ti samo-hvalospevi..

zato, ako želiš da rasprava teče u korisnom smeru, prvo počni od sebe..


a sad, da li bi bio ljubazan da objasniš prednosti numeričkog (ako sam dobro ukapirao, koristiće se samo cifre) adresnog sistema u odnosu na "tradicionalni". lako je reći "samo treba zapamtiti zapamtiti 12tocifreni broj" (ovo me podseti na "unesite 15tocifreni prost broj da bi ste nastavili" ;), ali po meni tradicionalni adresni sistem ima jednu veliku prednost, a to je otpornost na greške.

ja moju adresu (čegarska 20, niš) mogu napisati i kao "Čegrska 30, 19888 Niš, Serbija i Montegenro", tj da pogrešim u skoro svakoj reči, a da mi to pismo verovatno stigne. svi poštari znaju da je niš na 18000, niški znaju da ne postoji ulica čegrska već samo čegarska, a moj poštar laza (valjda se tako zove čovek ;), zna da jovanovići ne žive u broju 30, već 20.

sa druge strane, ako se pogreši u samo jednoj cifri, pri pamćenju/upisivanju/prepisivanju/unošenju u kompjuter tog 12tocifrenog broja, pošiljka može završiti u kini, a ne verujem da i jedan njihov poštar zna da jovanovići žive u broju 20.. :-P

naravno, kapiram ja da je numeričke adrese moguće obrađivati "jeftinije" uz pomoć kompjutera (pitanje, naročito u srbiji), ali to bi bilo bez greške samo kada bi se sami kompjuteri međusobno dopisivali ;).. dok god je ljudski faktor uključen u celu priču, moje pismo može da zaluta u kinu, a baš me zanima ko će da plati povratak tog pisma u srbiju.. ;)

i još jedno na kraju, kako mislite da u 12 cifara spakujete informacije o svim adresama na svetu (ako sam dobro razumeo)? naravno da posedujem bar osnovni matematički aparat da izračunam da 12 cifara obezbeđuje bilion adresa, ali koliko sam shvatio, adrese neće biti čist "redni broj", tj nisu baš tako gusto napakovane. iz adrese će se moći saznati i zemlja, i okrug, i tip adrese (privatno/pravno lice), i mesto zaposlenog u firmi (čemu li ovo služi?!?), i možda još ponešto..

dalje, da li će se adresni prostor deliti "na ravne časti" ili "po zasluzi". da li će jedna amerika, ili još bolje kina i indija dobiti iste adresne prostore kao srbija. pa onda unutar zemalja, da li opštine (ili regioni, ili šta god) dobijati jednake adresne prostore. šta u slučaju da jedna zemlja/okrug/... preraste svoj adresni prostor?

sa toliko dodatnih informacija i cepkanja adresnog prostora (ko je rekao IPv4 i klase), garantovano će se pojaviti neiskorišćene rupe, pa mi se čini da dve rezervne cifre (ako ima 10 milijardi adresa) neće biti dovoljne..

i btw, da li sam dobro razumeo, da će deo moje adrese biti šifra poštanske kompanije čiji sam ja klijent? gde je tu logika? pa jedna od glavnih osobina ovog sistema, koju su reklamirali kao ključnu prednost je to što neću morati da menjam adresu ako se preselim u drugi grad. ali zato ako promenim poštansku kompaniju hoću?!? (ili šta ako u novom gradu ta kompoanija nema prestavništvo?)

pitam ponovo, gde je tu logika? pa mnoge zapadnoevropske zemlje, a od prošle godine i amerika imaju zakone koji garantuju da korisnik mobilne telefonije zadržava broj kada promeni provajdera, jer to (naravno) podstiče konkurenciju, i onemogućava user-lock od strane provajdera. zar je moguće da ste prevideli jednu tako očigledno važnu činjenicu?

Ne znam da li me pitas za moj model ili za model koji ce biti u primeni u Posti. Adresni kod koji je razvijen u Posti ne mogu da komentarisem jer i ne znam mnogo o njemu. Sto se tice mog modela, 14 cifara je sasvim dovoljno, a postoji i jasna potreba za postal company identifikatorom u kodu. To ne znaci da ce korisnik time biti ogranicen da pakete i pisma dobija preko te postanske kompanije, naprotiv. Taj identifikator najpre sluzi za identifikaciju postanske uprave koja je izvrsila normalizaciju podataka i koja je odgovorna za validnost i tacnost podataka (postanske adrese) pre njenom konvertovanju u xNAL standard. Tu je i potreba da se sve to usaglasi sa UDDI standardom, jer je xNAL u osnovi XML standard i ceo model je dobrim delom zasnovan na sirokoj primeni Web servisa. Ali ono sto vas zanima, ja ne mogu mnogo da komentarisem. U osnovi, koncept adresnog koda ima mnogo prednosti u odnosu na tradicionalnu postansku adresu.

Da li sam agresivan, nemam pojma. Tebi ostavljam da procenjujes da li sam agresivan, da li ima samo-hvalospeva... Da nastavim sa "agresivnim" stilom, kako bi rekao Apu u Simpsonovima, ne znam da li znas koliko pogresnih zakljucaka i pitanja ima u tvom postu. Mojne da si mislio da ja mislim da je moguce spakovati sve adrese sveta u 12 cifara. xNAL zapis ima 31 atribut, pa sad ti vidi gde "staju" sve te informacije.

prvo, nisam ni znao da postoje dva sistema, tako da nisam ni znao o kome pričaš.

a drugo, nisam ja ništa mislio da ti misliš, nego sam lepo i uljudno pitao. a to što moja pitanja imaju rupa je je zato što nisam stručan u toj oblasti, već pitam čisto kao zainteresovani posmatrač.

to je moje opravdanje za iskazano nepoznavanje materije. koje je tvoje za pokazanu agresivnost?

Ne postoje dva sistema. Postoji jedan sistem i jedan model/prototip. Opet, ako neko misli da mi je stil agresivan, stvarno verujem da nisam nikoga uvredio. Pazljivo procitajte postove, moja prva zapazanja uopste nisu bila personalizovana niti usmerena ne nekog clana foruma. Sto mislim da drzavna ekonomija ili sto moje reci mozda zvuce malo ostrije, nije nista u poredjenju sa onim sto se stvarno dogadja. Ljudi prodaju sijalice za 27 dinara dok se one uvoze za maloprodajnu cenu od 17 dinara, Posta ne moze da ostvari svoja vlasnicka prava, meso se uvozi, gasimo elektrane i uvozimo struju... Ko je ovde agresivan i opasan po zivot, u najosnovnijem smislu ovih reci. Da nisam mozda ja?

Ja bih voleo da se vratimo na "prizemne" teme. Posto si upucen u funkcionisanje Poste, a i bavis se osmisljavanjem novih servisa i sl, stvarno bih voleo da cujem tvoje misljenje o mogucem resenju problema e-trgovine u ovoj pocetnoj fazi u kojoj smo mi sada (nista futuristicki, vec u narednih 1-3 godine). Recimo, kakvo je resenje moguce naci za onlajn prodavnicu koja prodaje pomenute sijalice i zeli da postigne konkurentnu cenu (npr. nabavlja ih isto po 17 dinara i zeli da prodaje po priblizno 27)? (jeste malo grub primer, ali samo da bih objasnio bolje sta mene zanima)

Mislim da bliska buducnost nece biti tako svetla. Ovo je faza kada je potreban najveci trud i najbolja koordinacija izmedju zakonodavstva, privrede i ekonomskog standarda gradjana. Jer bez boljeg standarda nema ni e-trgovine. Ako "brick and mortar" trgovine posluju sa gubicima, male su sanse da bi se nesto napravilo i preko e-trgovine. Moje misljenje je da bi hibridni modeli imali najvecu sansu. Znaci, hibridni modeli placanja (Pay@Post i slicni), hibridni modeli dostave (interna organizacija isporuke na odredjenom podrucju zemlje), hibridni modeli upravljanja odnosima sa korisnicima (ne klasicni call centri, vec prelazna resenja kao http://www.boldchat.com/) i tako dalje. Veliki trud i puno nerava je neophodno za iole pristojan uspeh. Naravno, uvek postoji mainstream ali i alternativa. Mislim da ce neke alternativne kombinacije poslovnog modela i same prirode/vrste proizvoda ili usluga koje se prodaju biti uspesne i u ovim, bez sumnje vrlo nepovoljnim, poslovnim uslovima.