Citat:
DSL:
Koliko je cesto u praksi da kad dreknu IGBT vrate nazad ka kontolerskom kolu? Da li se taj proboj ka gejtu relativno cesto desava...? Sta kaze praksa?
Relativno retko se dešava u odnosu na, na primer mosfete.
IGBT je "najžilavija" komponenta posle tiristora, ali nije neuništiva (oko 10 puta veći stres mogu podneti od prosečnog mosfeta istih gabarita).
Osnovni razlozi stradanja su obično neki kratak spoj u izlazu ili neregularna pobuda.
Nekorektna pobuda, na primer 11-13vpk umesto 15-18Vpk na gejtu IGBT, "ubija" odloženo, posle nekoliko dana rada, kad mu se nakupi dovoljno termalnih šokova.
U TO-247 kućištu je neobično teško (i skupo) naći mosfet od 1000V 10A, dok u istom kućištu je sasvim normalna pojava IGBT od 1200V 50A.
To su stvarno ekstremno izdržljive komponente i vrlo predisponirane za rad u veoma surovim uslovima (redovno ih koristim te praksa ne nedostaje), jedino što nisu za preko nekih 30-40KHz u hard switching režimima (i to oni noviji), a u rezonantnom radu "idu" i do 200KHz.
Ima komponenti koje poseduju crowbar diodu na gejtu, u cilju preživljavanja drajvera, ali ni malo nisam ubeđen da je taj IGBT jedan od tih.
Čak i da ti drajveri pokazuju da nisu oštećeni valja ih po automatizmu zameniti istovremeno sa IGBT jer su garantovano preživeli težak stres i ne obećavaju više nominalan radni vek.
Inače, van pitanja, a ne može da škodi:
IGBT po pravilu ima bar 10-30 puta bolju body diodu u odnosu na najsavremenije mosfete, i po pravilu ima bitno niže gubitke od mosfeta u slučajevima gde struja dostiže iznad 50% kapaciteta komponente, i pod uslovom da frekvencija nije previsoka (<30KHz)
Pozdrav