Ako ne planiras da se bavis biznisom elloksiranja, jeftinije je da platis da ti neko eloksira.

Ovde kod nas (u BiH) sam trazio da mi neko radi uslugu eloksiranja aluminijuma ali druze kao da sam trazio atomskog fizicara da mi napravi nuklearni reaktor. U susjedstvu toga ima do mile volje (u RH - Osijek, Samobor, ZG a u Srbiji - Stara Pzova, Zemun, Nis...) ali mi je sve to podaleko i plus zajebancija na granicama.
Kad sam malo bolje iscitao ono sto je dostupno, zakljucio sam da to i nije neka narocita filozofija. Jos samo da vidim to oko IMPULSNOG ispravljaca i oblika napona koji on daje kao i vrijednosti napona i struje pa cemo da vidimo kako sve to sljaka !

http://astro.neutral.org/anodise5.shtml

Pomešati 10 do 20% sumporne kiseline rešenje sa čistom destilovanom vodom. Dovoljno da ispuni sve što kontejner ćete koristiti oko 2/3 puni. Ostaviti da se ohladi. Ova mešavina se može koristiti više stotina puta za Anodizing trčanja. To će na kraju pokupiti nečistoće bilo postaju manje efikasna. Sećam se, nikada ne dodavati vodu kiselina, uvek dodati kiselinu u vodu tako da ne Fizz i ugrize natrag! Ne dozvolite da bilo ekstra voda, kaustična soda, natrijum bikarbonat ili sličnog blizini Acid Bath.
Pripremite svoje aluminijumski komad. Finiš je sve - anodizaciju ne krije loše završi. Očistite ga sa 1200 papirom i možda za nokte.
Pokrij radnu površinu u nečemu za jednokratnu upotrebu. Stavljanje DII anodizing kupanje na velikoj površini stakla je dobra ideja - drži bilo koju zapljuskuje kiselinu sa radne ploče. Uverite se da je kašika natrijum barcarbonate rešenje je zgodan za potapanje stvari. Ja predlažem dobija veliku (tj nekoliko kilograma) šteku bikarbone iz ugostiteljskog suppler ili Cash and Carri. Ako ti prospe ozbiljan količinu kiseline, njena je lepo imati neki alkalni ruci da ga neutrališe.
Fizz aluminijum u kaustične sode rešenje dok ne izgleda lepo sivu boju. Ako aluminijuma već eloksirani, moguće je ukloniti Anodized sloj tako da ostavljajući u kaustične sode kupatilu duže. Nisam pročitao ispravne snage kaustične sode kadi za pripremu metala. Eggcup ili dva kaustična soda granula u pola litre tople vode radi za mene.
Ako imate neki desmut u azotne kiseline za čišćenje od drugih metala, a zatim isprati deo još jednom sa mnogo vode. Bez azotne kiseline, samo pokušavaju da očiste deo kao najbolje što možeš sa toplom sapunicom i zatim isperite.



Obustavi aluminijuma ulogu u kiselini tako da je potpuno uronjen koristi neku vrstu aluminijumske žice ili aluminijuma podupiračima. Jedini metali dozvoljeni u kadu su aluminijum i olovo. Proverite da li ste dobili dobru električnu vezu. Imajte na umu da bilo koji deo gde se obustavlja žica dodiruje deo neće biti eloksiranjem, i neće uzeti boju. Tvist malo žice u izbušene rupe ili tako nešto. Uverite se da ne dodiruju deo. Mast od otisaka prstiju može da ostavi trag na završenom stavku. Dobiti neke dobre rukavice.
Postavite Lead katodu u kupatilu. Ovo bi trebalo da ima površinu od najmanje dvostruko aluminijumskog dela. Ne dozvoli da dodiruju aluminijuma deo na anode.
Pričvrstite pozitivnu vezu vašeg napajanja na anode od aluminijuma i negativnog vezu sa glavnog katode.
Pokrenite snagu na 12 volti za oko 45 minuta. Katoda će fiz mnogo, anoda će pokazati neke male mehuriće. Kiselina će zagrejati. Ako niste sigurni njegov radni, koristite ampermetar da vidim vhats going on. Ne bi trebalo da omogući kiselina da postane toplo - idealno želi da ostane na 20 ° C. Neka se Acid Cool između anodizing trčanja, ili opremiti hladnjak. Ne zaboravite jedini trag ili aluminijum u rezervoaru. Čak i ventilator puše u rezervoaru pomaže. Ako mislite o tome, 12V, recimo 2 Amper, deluje kao zaglavlje 24 vati, a Thats pre nego što toplota koju stvara reakciju.
Postoji mnogo reči napisane o tome šta struje u Anodirati sa. Izgleda da bi trebalo da Anodirati na između 4 i 12 ampera po kvadratnoj stopi od anoda površine. Kod većine delova svojih gotovo nemoguće proceniti površinu. Nakon gravure u kaustične sode, vi ćete baciti svoje proračune od još više. Za moje potrebe sam pokrenuti celu stvar na 12 volti i neka izvući što više struje.
Ukloni aluminijum deo iz kiseline i isprati u destilovanoj vodi. Pokušajte da ne kaplje kiseline iz dela nad kuhinji dok ste seli na vodu. Ako morate da hoda po kući sa komadićima aluminijuma pokriveno kiselina, držite činiju bikarbonata ispod.
Dip deo u izabranom bojom za između 1 i 15 minuta u zavisnosti od toga koliko boja želiš. Grejanje boje će povećati brzinu boja potrošnje, međutim ne toplija od 50 ° C ili ćete početi da zapečati sloj. Eksperiment je ključ! Sa Dilon boja i normalno da ih pomešati sa oko litar tople vode i iskoristiti. Boju Mik se može koristiti iznova i iznova. Držite die mik out of sunčeve svetlosti.
Boil deo u destilovanu vodu 30 minuta koji zaptivaju površinski sloj. Neki od boje će iscuri u vodu pre nego što površina je zapečaćeno, ali to nije previše problema. Možda ćete želeti da se održi učešće u vrućom parom neko vreme pre nego što ga stavite u vodu. Start vode oko 95C i dovesti ga u ključaju čir tokom nekoliko minuta. Možete kupiti anodizing sealers da dodate u vodu, ali Nisam potrebno ovo. Imam nepotvrđeni sumnju da Commerical anodizing boje potrebno posebnu zaptivača.
Dajte joj dobar rub sa vrlo mekom bele tkanine. Ponekad se malo boje dolaze sa zatvorenom delu, ali to prestaje nakon nekoliko trenutaka trljanje. Mislim da je dobra dugo čir smanjuje ovaj problem.

Prevod automatski, i neka ti pomogne onaj odozgo.

Hvala Branko, vecinu toga sam razumio i mislim da je dovoljno za experiment.

Ako napravim ispravljac samo sa grecom (bez bulk konda) da li cu dobiti dovoljno impulsni oblik DC napona ili je jos bolje u tu svrhu napraviti ispravljac sa poluvalnim ispravljanjem ?

štivo zarad rešavanja enigme zašto je pulsno bolje..
u mojoj ex firmi su 2 curice hemičarke radile lepu eloksažu sa sorensenovim ispravljačem,
znači najobični nepulsirani DC. i baš bude dobro.
preporuka ti je da počneš sa običnim dc, posle je lako kada stekneš rutinu primenjivati pulsno i
stvarno ono iskustveno videti razliku. pusti ti slovca na netu, kreni praktično

Ja sam ranije naveo da sa neorganskom hemijom necu imati problema ali mozda i ne bude tako. Natrijumlignosulfat koji se koristi kao stabilizacija elektrolita - nema ga u maloprodaji. Inace sastojak ljepila koja dolaze u kontakt sa hranom (znaci totalno bezopasna supstanca).
Ako @Zica49 navrati na temu, mozda on da moze nabaviti u Natronka-Maglaj ? A ako ne, probacu bez stabilizatora iako su oni (stabilizatori kao i katalizatori) VEOMA vazni u svim hemijskim procesima !

Zadnja desna sprava u gornjem redu, vidi se jedan kanal DC I/U regulator, cenim da je 30V/5A ili 50V/3A, nema sta drugo da bude :)

Ostale posude imaju svoju neku elektroniku, uglavnom tajmeri ako dobro vidim (ili termo) prikljuceno na nekoliko pumpi i mesaca …

U svakom slucaju treba prvo da se poznaje tehnoloski proces, mnogo tu detalja ima pa tek onda da se pravi masina.
Tu jedan PLC kontroler odradi sve sto treba, medjutim da ti njemu kazes sta da radi to je posebna prica. Ovde vidim minimum 7 senzora "necega" ...

http://anodizingequipment.com/...num_anodizing_tabletop_038.JPG



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 09.10.2016. u 18:19 GMT+1]}

Ideja za izradu masine za eloksiranje je odlicna i pomocicu koliko mogu, samo za dobre rezultate to mora malo ozbiljnije da se pripremi.
Mora tehnicka dokumentacija prvo da se spremi, ne samo sheme nego i pisana, pa redom kako ide proces, koji uslovi, koja vremena, naponi struja u kojim fazama eloksiranja.
Pa specifikacija materijala, tu ce R/L/C da bude smesan sta jos treba od materijala za cevi i pumpe, izolatori, svasta treba.
Zatim mehanicki crtezi koje moras da prilagodis tvojim na pocetku zadatim uslovima tj obimom posla, da li su to predmeti od 5cm ili 50cm ili 500cm jedne od dimenzija.
To dok ne stavis na papir u nekih minimum 10-20 stranica ne mozes da pocnes da pravis. Uradis lagano istrazivanje, otvori jedan dokument i sastavi specifikaciju. Posle toga ce ti biti mnogo lakse, ili ces da pravis ili ces da odes kod firme usluzno da ti odrade :)

@mikikg svidja mi se tvoje razmisljanje. U biti i ne moze drugacije. Eh, sad ono sto cu ja uraditi je experiment koji ce pokazati da li je tehnoloski proces u redu. Ako sa malom kadicom, kiselinom (sumpornom) kao elektrolitom i Na-lignosulfatom kao stabilizatorom te naponom od 12V DC (kolko-tolko impulsnog oblika) te strujom od 144A/metru kvadratnom (to na predmet koji zelim eloksirati iznosi oko 3A) i uz prethodno odmascivanje predmeta u HNO3 (azotnoj kiselini) te povrsinskom, djelimicnom rastvaranju sa NaOH (masna soda) radi otvaranja pora u materijalu a zatim u detaljnom pranju destilovanom vodom i na kraju - ANODIZACIJA. U cijelom postupku je potrebno pratiti temperature svih kupki i to je otprilike ono sto je prikazano na slici koju si okacio. Malo izgleda zapetljano ali u sustini nije. Naravno da bi se napravila ozbiljna masina za sve navedeno, potrebno je dosta rada i ono sto nisam ovde naveo, a to je; elektronski nadzor procesa u cilju dobijanja istih rezultata kod svakog obradjenog predmeta.
Polako cu da eksperimentisem i rezultate cu kaciti ovde na temi. Bice mi drago da ucesce uzmu znalci poput tebe i mnogih koji obitavaju na ovom forumu. U svakom slucaju ono sto meni bude dostupno - bice dostupno i ostatku ekipe !
Pozdrav, BP

I meni je tema interesantna.

Kako stoje stvari po pitanju nabavke boje za eloksažu ?
- naravno manje količine za DIY.

Ranije sam čitao da mogu da se upotrebe neke boje za tekstil za tu svrhu
(ali navodno samo neke, jer većina boja za tekstil ne radi)

Zna li ko nešto više o bojama ?

Pozz

ovo ja za eloksazu koja ide sa kuvanjem u boji (tip2 i tip3 sulfuric acid anodizacija, tip1 je chromic acid, sva tri tipa se boje, tip1 je najstariji i skoro da se ne koristi, tip2 i tip3 su jeftini ali nepostojani) ... ima milion boja ali to nije bas preterano trajna eloksaza (to nije ono zlatno/bronzano/zelenkasto/crno sto vidis na uredjajima) .. problem sa tip2/tip3 eloksazom je sto je boja nepostojana, menja se vremenom i nije uniformna - uradis kuciste od pojacala i krenu da se pojavljuju posle 2-3 godine predeli koji su druge boje i to izgleda posle nekog vremena uzasno ... dodatno ta boja nema "self healing" (samozarastanje/samo opravljanje) i nije bas otporna na ogrebotine etc..

ono sto je ozbiljno dobra eloksaza je sa organskom kiselinom i ta boja ima self healing osobine, postojana je i ne menja se vremenom, nema veliki izbor boja ali to su one "fancy" eloksirane boje (zlatasta, bronzana, zelenkasta, crvenkasta, crna) ... dodatno mnooogo je boja otpornija na grebanje i udarce

dakle u prvom slucaju neorganska kiselina i struja, dobijes sivo ruzno, pa se kuva u organskoj boji (bez struje)
u drugom slucaju organska kiselina sa strujom i direkt dobijes boju

drugi slucaj mnogo bolji i laksi za rad i po meni boje koje se dobijaju su skroz dobre :D

Bogdane (i ostali koga zanima ova tema), da li znas sta mu ga dodje SILITIRANJE kao zavrsni cin u procesu eloksiranja. Na mrezi sam nasao samo kako se pominje onako kako sam vec rekao ali nigdje nema objasnjenja kako to u stvari izgleda (pominje se samo kao zavrsno zatvaranje pora aluminijuma) ?

Onda sigurno znas kako se izvodi SILITIRANJE (kao zavrsna faza eloksiranja aluminijuma) ?!

silitiranje se radi posle procesa kuvanja, ne radi se koliko se ja secam posle normalne eloksaze organskom kiselinom ... a radi se uber jednostavno:

* vruce (kvalitetnije, ovakav alu moze i da se lepi, vrlo je otporan, kuva se dugo tako da je energetski vrlo skupo i neefikasno) -> kuvanjem u kljucaloj demi vodi

* hladno (energetski efikasno ali ovakav alu se ne lepi i moze da bude manje otporan) -> premazivanje/prskanje/potapanje zastitnim premazom. premaz moze da bude hladni kobalt/nikl acetat ili vruci natrium/kalium di-hromat.

silitiranje ne pomaze previse postojanost boje .. na velikim ravnim povrsinama fleke su neumitne :( .. no taj proces je mator i ima veci izbor boja pa je popularan u nasim horuk pogonima .. cela fora je u tome sto ti nisi neorganskom kiselinom dobio oksid u boji vec si dobio siv, delimicno providan oksid (sada od tog oksida btw prave prozore !! ultra cvrsto, lakse od stakla, providno) koji je porozan, onda ga ti utopis u boju, jos malo zagrejes da boja udje u te mikro otvore i onda "zapusis" taj oksid .. ali vremenske prilike i habanje
- otvaraju te pore i boja u dodiru sa vazduhom menja osobine, isparava, obrise se, iscuri ..
- menja se sam oksid, deblja, tanji se, habanjem prolazi vaduh i stvara novi oksid etc...

sve to dovodi do toga da posle X godina od habanja imas "sareni" objekat .. nije problem kad je malecno ali na velikim ravnim povrsinama se vidi i izgleda uzasno ruzno

inace ova anodizacija sa organskim kiselinama, koja daje zastitu u vidu obojenog filma aluminijum oksida (na zalost mali izbor boja) koji je postojan za razliku od neorganske pa farbane, je bila u zemunu i posle par godina rada (znam za njih zato sto im je moj najmladji buraz, ne ovaj srednji sto radi plastifikaciju, vec onaj najmladji sto je masinski inzenjer, radio mehaniku, kade, hladjenje istih, kran koji dize i spusta alu iz/u kade i brdo druge neke mehanike tu) su zatvorili kompletno pogon i presli na plastifikaciju (kaze mi srednji buraz da su mu oni jedini realan konkurent u srbiji) zato sto nije bilo dovoljno posla za eloksazu ... tako da to sto nema bas mnogo eloksaza u tvojoj okolini ima smisla, eto tebi treba sad i kad ce ti trebati sledeci put?

nadam se da je bilo od neke pomoci

Naravno da je bilo od pomoci, ako sam dobro shvatio meni i ne treba silitiranje jer cu da radim obicnu, bezbojnu eloksazu. Da ne ispadam nesto tajanstven, radi se o predmetima koje sam ranije pominjao (dijelovi kafe aparata za espresso) te bi na taj nacin izbjegao ubotrebu teflona o kome je bilo rijeci. Bitno mi je da eloksazom postignem sloj koji ce odvojiti vodu od dodira sa aluminijumom (znam da je i bez eloksiranja aluminijum presvucen tankim slojem oksida ali je zbog debljine od 1 mikrometar taj sloj nepouzdan kao cvrsta barijera) a najvaznije u svemu je da eloksirani dio postaje otporan na djelovanje kiseline kojom se odstranjuje kamenac (u pitanju je razblazena HCl).
Jesam li dobro shvatio ovo oko silitiranja ?

pa vidi, ako radis sa sumpornom kiselinom onda MORAS da radis siltiranje inace ti ostane otpuseno sve i ima ti se lepi kamenac ko blesav :D ... ali demi voda ti je bedza, kupis balon od 5L i tu mozes da kuvas to tvoje je malecno .. uzmes prvo speres kiselinu obicnom vodom, pa onda bucnes u kantu sa demi vodom pa onda finalno prebacis u demi vodu (trecu) da u njoj kuvas da ga zatvoris .. e sad ne znam koliko dugo se kuva u demi vodi mora proveris po netu / pitas nekog ko to bas radi ..

znaci siltiranje ti ne treba ako radis organsko eloksiranje, ali posto tebe boja ne zanima sumporna ti je jednostavnija i lakse dobavljiva..
ti mozes sa sumpornom da dostignes 20 mikrona to ti je vise nego dovoljno

treba ti samo 30 - 300 A/m² .. za te pateticne grejace sto ti imas .. tu je sitna neka povrsina ti nemas tu 0.01m² ako imas i toliko (pre 0.002m²) .. to ti je znaci 3A potrebna struja plafon, i da bi to postigao kroz sumpornu i alu to ti je ono nesto tipa 48V plafon ja bi reko ... znaci uzmes 48V neki DC izvor, dodas mu neki current limiter, limitiras mu struju da ne bubla previse i vozi misko :D ... jedino mora ispostujes ono sto ti je cika branko napisao skroz gore - samo olovo i aluminijum, nista drugo nesme da bude prisutno .. ... napravi kadice od aluminijuma i vozi misko

(idealno je sve da radis sa demi vodom, i ispiranje posle kiseline, tako rade recimo ovi pripremu aluminijuma za plastifikaciju, ali je fora sto oni imaju masinu koja im pravi demi vodu, ne kupuju na balon pa im je svejedno, masina napravi vise vode za dan nego sto oni potrose)

Hvala Bogdane za zaista korisne informacije. Nadam se da cu ubrzo okaciti neke rezultate.
Pozdrav, BP

P.S. Predlozio si da kadicu napravim od aluminijuma, da li to znaci da ne moze kadica biti plasticna ?

otkud znam, verovatno moze da bude plasticna, al meni nekako logicnije
da ti cela kada bude elektroda :D ... ne vidim sto ne bi mogla plastika

Ma, naravno, logicno je da mu kadica bude jedna od elektroda !

ne mora da bude logicno, zavisi sta se tu trosi i koliko, ako se ta elektroda trosi onda bolje da je kada plasticna a da imas izmenjivu elektrodu koju butnes unutra da ti ne bi propiskila kada posle koji mesec :D ... no stvarno nemam pojma dal se tu nesto trosi posto je ALU/ALU kako to tacno hemiski funkcionise nemam ideju

Bogdane, malo si me zbunio u postu od gore (u vezi posta @brankotod, ono oko olova ne mogu da nadjem sta je brankan napisao). Da li si mislio mozda na olovnu elektrodu ?

koliko bre ti imas tema za ovo eloksiranje :D .. vec sam ti napisao tacno kako se radi siltiranje tamo u drugoj temi :D

cika branko ti je stavio neki autoprevod oko eloksaze (za tip2) i tamo
pise da u tu kiselinu ne sme da dodje nijedan drugi metal osim olova i
aluminijuma, dakle samo olovo i aluminijum i nijedan drugi metal ne sme
da bude prisutan ni u tragovima .. znaci mogu budu elektrode ili od
olova ili od aluminijuma

Aha, ok bolje da pitam nego...(ako ne dojadim). Otvorio sam temu o pulsirajucem DC strujnom izvoru. Ako imas predlog - pucaj !

taj pulsirajuci to je valjda samo bez konda

Sto se tice hemijskog procesa, tu nema mnogo filozofije: aluminijum se oksidise kiseonikom koji je sastavni dio vode a koja je opet sastavni dio elektrolita (rastvor vode i sumporne kiseline) i tu se jedino voda "trosi" . Mislim da ne grijesim jer je kiseonik iz molekula vode dostupniji od onog iz molekula sumporne kiseline.

ako je tako onda bi trebalo da su elektrode "vecne" pa je idealka onda
da kada bude od aluminijuma no ne znam

Mislim da je upravo tako.

Pogresno sam pretpostavio, ipak se razlaze sumporna kiselina pod uticajem prolaska pulsirajuce DC struje kroz elektrolit.

Pokušaću da ti pomognem koliko moje skromno znanje dozvoljava....

Postoji više načina kako se radi ''anodna oksidacija'' Al i njegovih legura.Jedan je način elektrohemijski koji ti želiš da radiš ali bojim se da to neće uspeti iz više razloga.

Anodna oksidacija je ozbiljan posao i ne trpi improvizacije.Ovo ti govorim zato što sam skoro sasvim siguran da komad/predmet nećeš pripremiti kako treba.

Priprema komada je ako želiš da oksidna prevlaka bude ikolko upotrebljiva jako važna a ceo proces obavlja se ovako:

- poliranje.kreneš sa grubljom šmirglom,pa sitnijom,pa najsitnijom...pa poliranje pastama itd,komad se priprema isto kao i za svaku drugu galvansku obradu,npr.
pobakrivanje ili niklovanje

- odmašćivanje....radi se obično u trihlor etilenu(CHClCCl2 iliti C2HCl3) što ćeš vrlo teško nabaviti ali umesto toga možeš upotrebiti čist benzin.Obično se radi
u dve kade.Potopiš komad u prvu kadu da skine krupnije nečistoće(pomogneš četkom) a zatim u drugoj kadi čistiji benzin ukloni i one sitnije nečistoće(ostaci
pasti za poliranje its)

-posle ispiranja čistom vodom komad se ubacuje u kadu za elektrohemijsko odmašćivanje a taj rastvor se sastoji od 50 g/l tri Natrijum fosfata(Na3PO4)10 g/l
Natrijum hidroksida(NaOH) i 20 g/l Natrijum metasilikata(Na2SiO3 - vodeno staklo).
Ovaj rastvor se greje na oko 60 stepeni i komad se kači kao katoda 3-5 minuta

- Ispiranje u hladnoj vodi

- obrada u rastvoru 50 g/l NaOH (Natrijum hidroksid-kaustična soda) na temperaturi oko 50 stepeni

-pranje u toploj vodi,zatim ispiranje u hladnoj vodi(obavezno dobro isprati)

- potapanje u HNO3 (Azotna kiselina ne manje koncetracije od 30%,),komad se drži sve dok ne postane svetle boje

- posle ispiranja u hladnoj vodi komad se ubacuje u kadu za oksidaciju a u njoj može da bude :

- H2SO4 (Sumporna kiselina,obično 20-25 % koncetracije) to je jedna univerzalna metoda koja se najčešće i koristi a radi se i sa jednosmernom i sa naizmeničnom strujom u zavisnosti od toga šta želiš da dobiješ.Ne treba ti nikakvo čudo od ispravljača,obična regulacija napona i struje je dovoljna.Dobijaju se oksidne prevlake velike tvrdoće i dobrih elektroizolacionih svojstava.Ako se radi na čistom Al prevlaka je bezbojna,ako je neka legura obično bude sivkasta.Debljina te prevlake obično bude 15 mikrona.Često se nakon oksidacije ova prevlaka tretira dvadesetak minuta u 10 % rastvoru K2Cr2O7 (Kalijum bihromat) od čega prevlaka postane svetlozelena i bude postojanija na koroziju...

- Oksalna kiselina(H2C2O4)....u zavisnosti kojom strujom se radi(jednosmerna-naizmenična) koncetracija se udešava od 5-20 %(manja za naizmeničnu)
Prevlaka dobija boju u ovom rastvoru i to od žute do tamnomrke u zavisnosti kolika joj je debljina što opet zavisi od toga koliko traje proces,koje struje itd...prevlaka može biti do 400 mikrona,vrlo dobra tvrdoća i athezija...

-Hromna kiselina tj.rastvor CrO3 iliti Hrom anhidrid,ovo se radi kod komada složenijeg oblika i uvek se koristi jednosmerna struja.Prevlaka je tanka 4-5 mikrona i sivkaste je boje ako je čist Al u pitanju,tamnija bude ako je neka legura u pitanju.Ima slabija svojstva nego prevlake dobijene u prethodnim kupatilima...

- Ako ne farbaš ove komade u neku boju a bojenje je posebna priča onda se vrši tzv.siliranje a to je obrada u vreloj vodi od nekoliko minuta.Tako se zatvaraju pore na dobijenom oksidnom sloju.

Ovo je uopšten prikaz,sigurno mi je promakla neka sitnica...

Ako te još nešto zanima ne ustručavaj se da pitaš ali da znaš da treba puno truda i strpljenja da se dobije odgovarajući rezultat.Takođe i oprema...postupak nije ni naivan ni bezopasan,koriste se otrovne i nagrizajuće hemikalije koje ne možeš ni nabaviti tako lako...

NIKAKO nije logično,logika govori da se moraju ispoštovati neki zakoni elektrolize koji kažu da površina anode i katode (u mnogim slučajevima)trebaju biti iste veličine ili što približnije....u slučaju anodne oksidacije kad se radi s naizmeničnom strujom jednostavno se koriste dva identična komada koje treba oksidisati...

Kade su obično od neprovodnog materijala,PVC ili čelične ali obložene tvrdom gumom iznutra(koristi se i PP i PE)...neke kade treba zagrejati,neke hladiti itd.

@štampar odlicno da si se javio, na ovom podforumu ima dosta odlicnih elektronicara ali sa hemicarima slabo stojimo (bez lazne skromnosti ja sam jedan od njih mada sam vise vezan za poljoprivrednu hemiju). Pa da krenemo polako:

-cist benzin - da li si mislio na medicinski benzin ?

-hemijsko odmascivanje: trihloretilen je jako iritabilan, da li umjesto njega moze dihlormetan (CH2Cl2) koji je odlican rastvarac ali je potpuno bezopasan i bezbijedan za rad ? Kolega @DSL mi je proslijedio adresu u Sarajevu gdje je dostupan.

-tretiranje u kalijumdihromatu K2Cr2O7: jel se predmet posle anodne oksidacije samo potopi u 10%-ni rastvor kalijumdihromata ili se pusta struja kroz rastvor (na kojoj temperaturi se odvija proces). Ovo mi je znacajno sa aspekta povecanja otpornosti oksidnog sloja kako si naveo ?

-oksalna kiselina H2C2O4: mnogo je bezbjednija (skoro pa bezopasna u poredjenju sa sumpornom i azotnom kiselinom). Da li sam dobro shvatio da proces oksidacije u oksalnoj kiselini zamjenjuje onaj u sumpornoj kiselini ili je to nastavak procesa posle tretmana u sumpornoj kiselini ?


Mislim da ce ovo sto si ti naveo i odgovori na moja pitanja biti od koristi mnogima koji imaju dodir sa temom. Odlicno si objasnio mnoge stvari mada sami hemijski procesi mogu biti veoma komplikovani i teski za objasniti.
Drago mi je da si tu sa nama i - ne mrdaj nikud !

P.S. Da li su ti poznati detalji oko anodizacije naizmjenicnom strujom (visina napona, jacina struje...) ?

<sub>[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 16.10.2016. u 14:22 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 16.10.2016. u 14:22 GMT+1]</sub>