To što si debo nema veze sa pameću, i ja sam debo, bog te ...



safetly interlock=termoprekidač

Meni ni jedan ssr do sada nije "rsno", a imam ih u radu sigurno 30
komata, i svi guraju min oko 2 kW.

To sto pokusavate je resavanje posledica a ne uzroka problema ...
Ajd ok da imate mehanizam sekundarne zastite ali vam primarni mehanizam tj taj SSR je u silnom problemu kada tako cesto crkava.
Da li je kontrolisna struja i napon u SSR kolu u mreznom delu? Imate strujne i HV sonde, upotrebite to neki put :)

I kao resavate termo prekidac da moze da se resetuje a crko najbitniji deo u masini tj taj SSR :)
Pravi termo osigurac postavi i da se prepipa osiloskopom sta to žulja SSR!
Mozda si naleteo i na fejk, razbi jedan crknut da vidimo sta ima unutra :)

U krajnjem slucaju imate i resetabilne termo osigurace da se ne mlatite sa tim dodatnim sklopovima …





_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 26.11.2016. u 06:24 GMT+1]}

Tri komada mi rade već 12 godina. Kao što sam
već rekao ni jedan mi do sada nigde nije pukao.

Verujem, kada se SSR "ušuška" (adekvatni snuberi specificno prilagodjeni konkretnom opterecenju) i ako je ispravno dimenzionisan i ozicen nema razloga da crkne i da ne radi narednih XY godina … i naravno ako nije fejk ...

Bogdane,

i ja mislim da SSr ne smije da crkne na 500W termogenog ( ma kakvog god) opterecenja,
ali si u pravu da se treba zastiti od opasnosti koje vrebaju.

Evo ti jedno rjesenje - kolo samodrzanja.
Problem ovog kola je kad nestane struje pa dodje ( ugasena pa upaljena masina,...)
grijac ponovo grijati do reagovanja zastitnog termostata.

Mozes imati i hardverski resetabilnu stvar tako sto ce termostat preko nekog releja, trijaka, tiristora, mosfeta....
napraviti kratak spoj i rsnuti osigurac negdje neki.

Vezi NO kontaktor na red sa SSR-om. Po pravilu kontaktor iskljucujes i ukljucujes, samo kada je struja SSR-a 0A, znaci pre nego sto kontroler sa SSR izlazom krene da napaja grejac, i nakon sto prekine da napaja isti.
U normalnom radu se nece primetiti prisustvo kontaktora, niti ce se doci do habanja kontakta istog, posto je struja uspostavljanja/prekidanja 0A.
U slucaju da dodje do otkaza SSR-a (kratkog spoja), kontaktor ce prekinuti napajanje grejaca, a time spreciti i pozar.
Kontaktor napajas ON/OFF temperaturnim kontrolerom koji prati temperaturu iste, ili dodatne temperaturne sonde.
Otkaz SSR-a (kratki spoj ili prekid) mozes detektovati strujnom sondom - u slucaju da struja tece kada je SSR iskljucen, i vice versa.

te ssr-ove vozi pid kontroler koji vozi fet pa fet vozi ssr (najcesce), a ssr-ovi su najjeftiniji kineski sa bleja (zato i crkavaju) ... jedan prosecam print traje 5-6 sati, ne retko print traje po 72h .. ostavis masinu da radi i zaboravis je, ssr koji "zalepi" -> pozar u najavi ... ma koliko se to retko desava ocigledno je da se desava .. ja cu kod sebe da stavim predimenzionisani kvalitetan ssr ali ljudi turaju najjeftinije kineze, takodje kod mene sedi 500V 230VAC pa je amperaza smesna, obicno ljudi teraju 12V 20A .. 20A je vec problem.. oce i rele se zalepi :(

tako da ja hocu da napravim univerzalno resenje koje ce radi ...

@miki, inace taj termo prekidac koji si stavio je povelik, prilicno se tesko nabavlja i nema ga u 125C varijanti

evo ti primer kako jedna od popularnih ploca tera 10A heated bed .. ovo je actually u kucama mnogih ljudi sirom sveta:




elem, ovo sto je branko poslao to je ono cega sam pokusavao da se setim ... dupli rele, nema trandzi .. jednostavan sklop ... na vrh mi ganglije ali ne prolazi do centra za razmisljanje :D .. to je to :) ..

@branko, ne znam dal ima ili nema veze debljina, kazu za alchajmera 99% je izgleda metabolicki problem i lekovi za diabet tip2 resavaju / smanjuju problem ... a kako debljina sje123 metabolicke procese i dovodi do t2 moze biti da ipak ima direktne zavisnosti

Napraviš naravno neki preventivni sklop sa kontaktorom, od ovih priloženih iznad, a za svaki slučaj (ako se već plašiš Marfija koji je sedeo zajedno sa Hičkokom u kafani) staviš neki od topljivih termoosigurača poput onih lepih tankih što idu u bojler.
A može i kapilarni sigurnosni (reset dugme), koji se prave za razne temperature...

:D necu bas da preterujem ali mislim da je ovo sto je branko stavio u kombinaciji sa 1$ termo osiguracem iz sah-a dobitna kombinacija ... rele + osigurac, pesma :D ..

Pesma, kada se probudis, a ono te ceka neodradjen posao.

kako nije, mnogo bolje "probudis se" i neodradjen posao nego - budi te vrelina, nisi siguran dal gajba gori ili si ti vec izgoreo i sad se peces u paklu ( ili sta vec koja sekta veruje ) :D ... ovako proveris zasto nije odradjen, popravis sta ima pustis opet, bude odradjen do sutra ..

Bodane, sve mi to lici na krpljenje, ne resavate problem u korenu!
Ok da se skarabudzi to sad za taj jedan tvoj primerak ali probaj to da resite kako treba za neku sledecu verziju sprave.

Imate na raspolaganju mocne MCU kontrolere u tim spravama, sta je problem da se uzme feadback sa grejaca i da kontroler sam skonta da je izvrsni element stradao i izbaci tamo neki glavni SSR ili da aktivira crow-bar zastitu da izbaci glavni osigurac ili da pocne da pisti buzzer neko vreme pre nego sto aktivira zastitu. Kontroler moze da skonda bukvalno u okviru 1-2 mrezne periode da postoji problem. Termo osigurac (ne prekidac) treba da bude krajnja linija zastite i ne treba bezati od toga da on MORA da se zameni ako je crko izvrsni element. Batalite mehanicke releje, samo ti to jos fali :)

Druga stvar, ako taj hot-bed radi sa dutty preko 50%, stavite IGBT mrcinu neku direktno u mreznom delu preko OPTO drajvera (sa ZVS) i to pikirate taj model tranzistora da NE MOZE da se nadje na Eblay/Ali, kapiras, da MORA da ga kupi kod proverenih dobavljaca sa poznatim karakteristikama a ne neki shoder-fejk :) Cisto jedan od predloga kako da doskocite neodgovornim korisnicima koji stede par $ (a inace potrosili na mehaniku 200-2000$) i rizikuju da dodje do ozbiljne havarije.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 26.11.2016. u 16:26 GMT+1]}

sta je resavanje problema u korenu?
- i najkvalitetniji IGBT moze crkne
- i najkvalitetniji triak moze crkne
- i najkvalitetniji fet moze crkne
- i najbolji SSR moze crkne

to sto 50 komada za 2 godine nisu kod branka, do jaja, ali vidi samo u
zadnjih nekoliko dana je prodato preko 5000 masina od samo jednog
proizvodjaca .. nekoliko dana - jedan proizvodjac .. igra velikih
brojki, dovoljno je jedan da se zapali ... eno pre neku nedelju se mali
tadirani britanac digao u vazduh, optuzili 3d printere, krenuo odma lov
na vestice ... a mali pajser je ispraznio 3 boce laka za kosu u
zatvorenom prostoru i onda je nesto zavarnicilo (sto nema veze sa 3d
printerom) i smesa je bila takva vazduh i propelent iz kanistera za lak
za kosu, explodiralo .. jbg ocigledno darwin na delu alu .. daje moglo
da se spreci .. 17 godina klinja jbg, steta .. no ko sto rekoh, igra
velikih brojeva .. meni su crkla 2 ssr-a, ok, nisu bili dobro
dimenzionisani i zato su verovatno crkli i nisu se lepo hladili ali oba
su crkla tako sto su zalepili, nisu crkli tako sto su ostali u
"otvorenom" polozaju..

imas grejac solidno velike snage koji nesto greje, ako kontroler tog
grejaca zalepi mora imas osigurac ..

> sta je problem da se uzme feadback sa grejaca i da kontroler
> sam skonta da je izvrsni element stradao i izbaci tamo neki glavni SSR

nemo se ljutis ali meni tek to zvuci kao skarabudz resenje!

sta ako ne zalepi ssr nego zbog emf-a ode mcu u majcinu, ili prosto
crkne, cuj nije da se ne desava da cknu .. eto ga pozar .. sta ako se
otkaci senzor od silne treske (detektujemo vec ako se otkine zica ali
sta ako se otkaci i krene da meri temp metalne stangle pored grejaca)
etc ... to sam mcu je tek budzevina ...

kakvi buzeri kakvi bakraci, pa ogroman broj ljudi drzi te masine po
garazama i slicno dok ti cujes buzer izgore sve ..

i igbt oce crkne abitno gde ga kupis, svaka komponenta moze da crkne, to
gde si ga kupio je nebitno, drugo, sta god ja da stavim u moju masinu,
imas milion kineskih kopija, poenta je da covek koji ima kinesku kopiju
relativno lako i jeftino ima resenje koje radi, a ne da mora da menja
celu elektroniku umesto da gurne 10$ i resi ceo problem ....

sta su ti inace "provereni dobavljaci" ? znaci mora idem u ameriku da
kupim fet ili igbt ili tiristor? posto mi se desavalo da kupim u
uprincu, kelcu, viti .. da narucim technodisom iz farnela i dobije
substandard trandzu ... mislis da treba svaki prvo da testiramo na 40A
pa tek onda da ugradjujemo ... jbg miki neozbiljno :D .. imas sta imas i
radis sa substandardnom opremom, ona je svuda oko sebe, gledas da resis
problem ... dodatno sta da rade korisnici koji zive po raznim pi123
materi123 kojima je "kvalitetna" komponenta misaona imenica, on ima sta
moze da iscupa iz rashodovane elektronike i to je to ..

sa varijantom rele + termo osigurac + ssr si za ~30$ kompletno resio
problem i nemas single point of failure .. mora bar 2 stvari da crknu
istovremeno da bi imao problem ...

- imas 2 potpuno odvojena kontrolera za temperaturu, jedan normalan
koji prati kojom se brzinom greje i slicno, da li je ocekivana termalna
kriva ili ne i ako mu se ne svidja gasi sve i drugi sigurnosni koji ako
slucajno onaj prvi ne uspe da prekine (sto realno moze da se desi samo
ako "prekidac" zaglavi - tipa zavari rele/ssr/fet ili ako se sam
firmware zadangira) i temperatura predje sigurnih 125C (ili 150C zavisi
kako ko stavi) ugasi celu spravu ..

- taman u seriju sa termoparom dodam veliki crveni "power all off"
switch koji ce sve da ugasi u slucaju da neko hoce da na silu sve
zaustavi a nece da ide da cupa sve iz struje

Taman posla da se ljutim, diskutujemo oko problematike koja nije naivna kada pricamo o sigurnosti.
Sad kad spomenu taj pozar zbog zapaljiv isparenja, pa tek tad nebih isao na nikakve mehanicke releje!

MCU moze da zaglavi, znam, ali isto tako mozes da ozbezbedis bilo interni bilo externi WDT.

Pre mnogo godina bivsa firma je radila nesto za Ex okruzenje, koliko smo samo vremena potrosili na najsitnije detalje i mehanizam fejlovanja komponenti da napravimo kontroler koji iako dodje do kvara da "tiho crkne" jer najsitnija varnica moze da odnese ceo pogon u vazduh … Izradili smo tada 10-ak kontrolera i nismo imali nikakvih problema te prirode … sta se kasnije sa tim spravama desilo ne znam, davno bilo … bile su to neke peći za pecenja lakova za izolaciju motora/namotaja, extremno zapaljiva i eksplozivna isparenja ...

PS: naravno da nismo koristili mehanicke releje i naravno da smo imali i dodatne eksterne WDT pored internih u MCU.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 26.11.2016. u 18:52 GMT+1]}

Sistem sa kontaktorom koji sam opisao se koristi u industrijskim pecima.
Doduse, koriste se tri kontaktora. Jedan, glavni, prekida svaku od faza, a druga dva, na red sa SSR-ima od 125A prekidaju 6 grejaca.
Ne mogu sva tri prekidaca u seriji odjednom da zalepe. Svaka faza, i svaki napojni kabel grejaca u seriji imaju i ultra brze nozaste osigurace.

Uobičajena i proverena zaštita za te termičke sprave je jevtini topljivi termoosigurač koji preseče napajanje.
----------

He he, Kad se već igramo Hičkok scenarija, zamisli Bogdane da je pijani Pera stavio debelu licnu umesto osigurača...

Na tvojoj mašini kratak spoj, licna predebela, upale se kablovi, a pijani Žika u zgradi naravno stavio ekser umesto osigurača...
Počnu da se tope žice na banderi i spoje se, a sasvim normalno pijani Miloš stavio vodovodnu cev umesto osigurača, na trafostanici...

I tako sve do samog Đerdapa.
Pregreju se generaori, pukne brana, s*ebe sve nizvodno pa i Bugarsku, a pošto je Bugarska u NATO paktu ameri pomisle da su Bugare koknuli Rusi pa im brže-bolje uzvrate punom snagom...

:-)))

Džizs...
hocu i ja te rakije !!

;-)

@macola, nigde kod nas nisam nasao da kupim topive ~130C termo
osigurace, samo ove bimetalne (
http://sah.rs/Termoregulatori/Bimetal%20Termostat.html ) i onda kanda
gledam da orijentisem sve prema tome sto mogu u srbistanu da kupim ...
realno, za potrebe sigurnosti ove masine, 12V koje teraju SSR provuci
kroz topivi termo osigurac i to je najbolje moguce resenje,
najjednostavnije, najjeftinije ... (def su smesno jefitni
http://www.ebay.com/itm/10-pie...m2a5b6a941c:g:iZYAAMXQCZ1TcbIm
) ... mozda ipak uradim tako

To je zbog toga, sto se NEDOVOLJNO Družiš a prijateljima sa ovog Foruma !!!

..sedi 1 !

Kad ne umes u tu tvoju tastaturu da "zavapis" sta Ti treba ,

bas Si Frajer...

sta da Ti kazem...evo mi TO ovde u fioci, na Quhhrovdan mi NE treba, Tebi treba --a cutis !

EEeee, moj Brajko....

ne znam da li gori da bude tacno 130 ali vidim da ima u Kelco bliskih vrednosti...

DSL,
Ma naravno da ima,
samo dok Bogdana ( RU-Undergaund Hackckera) skines sa SOFTWERSKIH problema ....ode voz.

Ne razume ON to, niti nas sluša u savetovanju.

Čovek, jednostavno NEMA vremena za ovako-sitne Teme...

ON, koliko vidim, upravo programira "Sondu" koja slece na Pluton.....


..a da se NE razbije kad odskoci od povrsine...

@dsl, cek ba pa zvao sam da ih pitam od 125 do 150C dal imaju bilo sta i
rekose nemaju ?!

@robert, ma znam ja da ima kod drugara ali ako ocu pravim neko "trajno
resenje" ono pogledam dal mogu lokalno da kupim sve delove, da nijedan
deo nema oznaku kod proizvodjaca "not for new designs", "deprecated" i
slicno .. mislio sam mozda da uradim neki "upgrade" pcb koji bi od ove
"uzasne" plocke napravio nesto upotrebljivo .. a sto bi mogao da bude
"plug and play" dodatak ... za "moju" masinu realno nije frka ja
mnooooooooooooogo retko stampam bilo sta duze od 5-6 sati i sansa da kod
mene nema nikoga u stanu a da printer radi je ravna nuli a sansa da svi
u kuci spavaju u isto vreme je takodje minimalna tako da statisticki ja
nemam problem .. 2 aparata za gasenje pozara su tu u radnoj sobi na
vidljivom mestu, zena zna kako da ih koristi.. tako da moja masina nije
neki znacajan problem, ali bi neki upgrade bio a to je onda vec potpuno
druga prica ..

inace ove sa bleja sto sam stavio link, ja sam do pre neki dan bio
ubedjen da su ti "ressetable" da nisu topivi, tj da se ponasaju isto ko
ovi metalni iz sah-a samo da su "manji" ... i bas kad sam oko ovoga
krenuo da jurim vidim pise "kad se jednom istope, menjas" pa krenuh da
vidim sta se valja kod nas ... n

kako crno ressetable...trun boziji kalaja i caos...
ako trazis ressetable onda...khm...natrag na projektovanje...

Je li ovo resetabilno? http://kelco.rs/katalog/images/UP6.pdf

ko sto rekoh hteo ja koji nisu ... ti sa tog kelco linka sto si stavio
su resetabilni

http://www.maktrade.rs/TERMICKI-OSIGURAC-BOJLERA-216C-DIODA_10558

http://www.kronos.hr/osigurac-...i-121%C3%82%C2%B0c-p-8942.html

https://komelshop.rs/delovi-za...ki-osigurac-za-peglu-240c.html

...... Čika google

https://www.google.rs/search?q...p;biw=1024&bih=628#imgrc=_

Ma, ima i to sta treba..

http://kelco.rs/katalog/komponente.php?IDgroupweb=5100

Eto, vidiš da nema problema Bogdane.

zeznula me teta iz kelco-a koja je rekla da nema nista od ovoga preko
100C ( a evo pise na sajtu da ima 142C i 157C oba rade posao)

Evo ima i ovde,ima i na stanju.
http://www.elementa.rs/proizvod/22384/termo-osigurac

Kakva teta, to je seka. Tetka Jelka je u pomiziji.

ona plava mladjahna teta prepoznajem je po glasu :D znam da je ona
starija gospodja vec neko vreme u pemziju ..

Malo cu da padobranisem sad, al' kad pricamo o sigurnosti nikad nije dosta.

Da 142c ipak nije previse? Ako se kojim slucajem ne daj Boze zapali nesto okolo na toj temp koja stvarno nije mala i osigurac okine kasno, sta onda?

Drugo, nisam video koja se komponenta tacno greje, ali da li imas mogucnost nekog 40mm venta da namontiras da pravi neki protok vazduha, ili jos bolje dodatno i neki maleni hladnjak? Na novom PCBu da se prosiri bakarni vod radi disipacije po ploci? Ovo me opasno podseca na problem sa AMD naponskim delom procesora. Nikad ne mozes dovoljno da ga ohladis, opada mu propusna moc struje sto je veca temperatura i gubi stabilnost, a mnogima su i ploce izgorele zbog manjka zastite, hladnjaka i preteranog stress testinga.

Jedan mali 40mm vent uvek gurnem kad se neka mala sitnica previse greje i kad mi je kriticno, lakse mi to nego da razmisljam sta ce da se desi. A bilo kakav protok vazduha pravi cudo, zaista.

Hahahah,....EBT,...

-------------------------Vujaklija se u grobu okece " Na Kant" !!! ---------------------------

Ee, Zlatni, nasmejao si me do "Balčaka".....
gde iskopa te padobrance

Sjajno !!!

> Da 142c ipak nije previse?

@zlatni, normalna temperatura heated bed-a je od 60-120C (realno 60-110,
jako retko 120, ja nikad ne teram preko 110, 120 bi u teoriji bilo
potrebno za neke specificne materijale i specificne podloge za stampu ..
standard sa borosilikatnim staklom ili pei je 100C za ABS, 60C za PLA),
normalna temepratura extrudera je od 190-400C ... obzirom da imas glavu
od 400C (aj da kazemo 220-240 ako stampas samo ABS na primer) iznad
printed bed-a dal je bed 100 ili 140C ne pravi sto se sigurnosti tice
preveliku razliku ... 125-128C osiguraci koje sam ja nasao su idealni
posto su taman iznad tih nekih standardnih vrednosti ... ali cak i ako
zalepi ssr, na ovim "out of factory" spravama snaga grejaca na povrsinu
alu ploce je suvise mala tako da se tu negde vec na oko 120C dostigne
neki ekvilibrijum izmedju snage koju grejac upucava u alu plohu i brzini
disipacije energije u vazduh sa iste plohe (kao sto znamo sto je veca
razlika temperature alu "hladnjaka" i okolnog vazduha to prenos energije
raste) tako da za "fabricki" grejac nije preveliki problem sama
temperatura heated bed-a, on sam nece napraviti problem ... fabricki je
najozbiljniji problem grejanje konektora, zica i samog pcb-a ... prosto
ne mogu da verujem na primer da ture od stampe do heated bed-a debelu
zicu kao tuda izlazi 10A (i ta zica se ne greje) a dolazno napajanje na
pcb ture zicku sa 3 licne, ne kapiraju da ta struja koja izlazi sa pcb-a
mora nekuda da dodje do istog :( .. pri tome te tanke zice su ono 10cm a
debele su metar ..

ono gde je veci problem je ljudi kace (ja npr) velike silikonske grejace
jer originalu treba po cuke, cuku da digne temp na 100C, ocelavis jbg ..
a najopasniji deo stampe (po pitanju dal ce uspe ili ne) je prvi layer
tako da obicno cekas da vidis kako ce da prodje prvi layer i ako je ok
onda ostavis makinu da radi sama ... i ako to cekas cuku .. jel .. i
onda turis 500W silikonski grejac koji digne to na 100C za 15tak sekundi
(ili brze) ... doduse digne "sebe" na tu temperaturu, staklu iznad njega
treba malo duze da "upije" ali to nije bitno, dok se extruder zagreje na
240C staklo je vec spremno za rad :D

> Drugo, nisam video koja se komponenta tacno greje,

trandza .. otvaraju ga sa 5V direktno sa mcu bez ikakvog fet drajvera i
guraju kroz njega 10A samo je zalemljen za pcb neka nikakav hladnjak ..
realno bi hladnjak trebalo turiti sa druge strane (nema mesta), lepiti
odozgo ima donekle smisla ali nedovoljno ... vec postoji ventis koji
vuce vazduh i hladi ceo pcb (jer tu postoji jos 4 stepper drajvera sa
hladnjacima koji treba da se hlade) ... resenje je fet sa manjim rdson
na tako niskom naponu gejta (ovi postojeci ne znam sta su - D484 BA712U
iskreno se nadam da to nije ovo:
http://pdf.datasheetcatalog.com/datasheets/savantic/795.pdf posto je to
BJT a ne fet :( )

ja necu da budzim ovu elektroniku jer stavljam drugu mene ne zanima
preterano a "end user" nije u stanju ni konektor da zameni a zamena feta
boljim (koji ima nizi rdson na 5V i nece umre ovako na 10A) je naucna
fantastika i mnogo sposobnijim sa lemilicom (kad pogledas filmove ovih
"iskusnih" koji pokazuju ovim "manje iskusnim" kako da zaleme zicu za
uzemljenje ili promene konektor dodje ti da zaplaces) .. tako da je
ideja da napravim neki pcbi koji se "utakne u ovaj .. da ima edge
konektore koji se samo zabodu u postojeci ... i da resi deo problema
... mozda videcemo .. mozda dignem ruke i ostavim nekom drugom da se
bavi time :D .... ono sto jeste dobro je sto vec postoji "adapter" koji
se otstampa (lako kad vec posedujes printer da printas dodatke i
poboljsanja) koji menja celu zadnju plocu kutije za elektroniku i daje
mogucnost da se tu stavi 12cm fan .. em ozbiljno utisa celu masinu (ovaj
postojeci 4cm fan je uzasno glasan) em znacajno spusti temperaturu svega
u kucistu

> Na novom PCBu da se

nece niko da pravi novi pcb baziran na ovoj elektronici, ima milion
kombinacija da se kupi nova elektronika za 50-100 dolara koja nije
kineska i koja radi mnogo bolje i koja je sigurna .. ovo je vise ideja
da se napravi 10$ "budza" koja ce da resi osnovne probleme postojece
elektronije bez menjanja iste .. znaci bez da menjas postojece konektore
i slicno gurnes jos jednu malu plocku unutra otstampas neki bracket
zasrafis par srafova gurnes par zicki i sve radi ... dakle bez lemilice
.. ideja je da arhitekta kupi nesto od 10$ i upgradeuje masinu,
elektricari nisu problem :D problem su arhitekte, umetnici i poneki
masinac :D

na ovoj ploci realno toliko toga ne valja da je to strasno .. zato se ja
i razmisljam da vidim dal mogu da napravi nesto sto bi onda dao kolegama
koji zive od prodaje reprap gadgeta da urade na veliko i prodaju ljudima
kao jeftin a valjan upgrade ... na primer pre nekih ~8 godina sam za bfb
masinu napravio 5x5cm pcb koji je prodat u par hiljada komada za isto
neke smesne pare .. nikakva velika pamet 32 shotky diode 4 velika
tantala, 2 mala tantala 1 zenrka, jedan blok i 2 mala relea .. i
odjednom je masina koja se samoresetovala, kojoj su crkavali fetovi,
kojoj se samobrisao mikrokontroler i slicno proradila kao sat .. mislim
da je nemac valjao plocu za tipa 10eur + shipping .. masina je kostala
oko 1300 funti (sto je tada bilo preko 2000eur bez shippinga) tako da
10eur za plocku koja ti napravi masinu da "radi kako treba" niko nije
video kao problem :D .. (a inace i kada sam tu plocku pravio bila je
diskusija ovde na es-u oko toga jer je osnovni problem bio staticki
elektricitet, ogromno naelektrisanje koje se skupi u glavi koja je
okruzena akrilom a radi extruziju plastike, varnica preskoci 2mm u ntc i
zicom ode direkt na adc ulaz mcu-a, u najboljem slucaju ga samo resetuje
.. pa mi je macola tu objasnjavao oko onih linearnih optokaplera za koje
tada nisam znao da postoje, miki dao ideju da turim 2 shotky diode od
gnd do adc pa od adc do vdd pa sam ja to sve malo zbudzio istestirao i
kad sam bio zadovoljan poslao nemcu semu da "pravi ako oce", on pustio u
prodaju, zaradio neki sitan dinar, mislim da ih je prodavao po skoro
nabavnoj ceni mozda se ugradio evro po plocki) ... ono sto je najgore
bilo, pajser koji je dizajnirao tu plocku, kome sam rekao koji su mu sve
problemi, napravio adapter sa kojim njegova elektronika radi nije zeleo
da slusa i napravio covek novu verziju plocke u koju je dodao 50% onoga
sa mog adaptera ali tvrdoglavac nije dodao sve i onda mu se i nova ploca
resetovala :( .. nemam pojma, ne razumem kako je ljudima tako tesko da
prihvate da nesto ne znaju, jbt ja bre ni o cemu nemam pojma sav sam
srecan kad neko uleti sa idejom, objasnjenjem .. gledam ljude koji znaju
manje nego sto sam ja danas zaboravio uz pivo misle da su uvatili boga
za .. :(

elem da zaokruzim .. da, fan svakako, ovde ljudi vec guraju 12cm i to
znacajno popravlja situaciju, ne hladnjak nema gde, da bolji pcb bi
resio problem ali ne to nije nesto sto se isplati raditi

Drago mi je da sam danas nasmejao nekoga :D

Videh da je 3D printer u pitanju ali nisam video da li je sam heatbed problem ili ploca sa konektorima. Nazalost, takva je situacija danas da je to postalo extra popularno u vrlo kratkom roku, nesto isto kao quadcopteri, pogotovu kad su i arduino projekti krenuli za njih sa GPS modulima, barometrima, pa su sve sveli na plug & play, letenje po waypointima.. i to sve sa motorima/ramom/ESC (drajverima) za recimo 30% cene nekoh tadasnjeg phantoma. Al su zato krenula desavanja poput toga da se izbaguje GPS i odlete kvadkopter do obliznje granice par stotina metara u vis. Koliko je dobra ta dostupnost "entry lvl" novih proizvoda, toliko je i losa. Vecina ljudi ocekuje kule i gradove kada vidi sta se sve moze sa tim, onda naleti na 3D printer od 200-250EUR u kitu i u fazonu je "pa sta ima da dajem 2 soma evra kad ce ovo da mi radi posao". I tu krecu problemi, razocaranja... na kraju se ostane bez igracke.

Tako da po mom misljenju, isto kao i tvom, mislim da je besmisleno raditi novi projekat te plocke od 10$ jer ce ona imati 10x vise kupaca od te za 100-150. Nazalost, takva je situacija danas, a mnogi od nas koji su shvatili da ne moze jeftino da se prodje u nekim stvarima, nece praviti te greske, ali ce gomila zagrejanih ljudi za 3d print uzeti to na keca jer ne zna ni cemu sluzi, njemu je bitno da sto pre krene sa stampom i to za sto manje para.

Greota, ne znam ni kako savest dopusta ljudima da svesno pustaju bukvalno "open source" stvari sa takvim manama u prodaju i mirno spavaju. Jedini izlaz je jaka reklama boljeg proizvoda u kom ce se obrazloziti sve mane jeftinijih i zasto ne treba da ih uzmu i plate par crvenih vise da bi mirno spavali.

Kol'ko para tol'ko muzike, uvek bilo i bice. Seticu se samo jednog Venturinog posta ovde na forumu, ne znam ni da li je covek vise aktivan, ali dobro sam zapamtio - "Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino."

:D meni nije smesno nisto od ovoga sto si pisao, sve stoji i sto se vise
ljudi ukljuci to bolje :D .. ali jbg to je put do toga da sutra svi
imamo za male pare jednostavno dobar i kvalitetan "plug&play" 3d printer
na stolu :) .. veci problem je sto kinezi ne razumeju sta kopiraju, kazu
ljudi ali i ovo i ono je kineska firma a vidi sve ok, malo zagrebes
skontas da je jedno holandez otiso kinu i napravio firmu, drugo srbin i
nemac, trece amer ... i oni koriste kineske radnike ali je izlazni
kvalitet extra, ali onda kinezi to kopiraju i nemaju ideju "sta
kopiraju" .. pokazes mu nesto on ce ponovi, das mu da osmisli nesto nema
ideju sta radi :( ... tako i ovo .. original melzi plocka nema ove
probleme, ovaj kineski klon (koji je mnogo jeftiniji naravno) ima uzasne
probleme .. kinez prosto ne kapira osnovne stvari jbg :( a ubedjen je da
sve razume (kao onaj teslin tehnicar sto mu je rekao, sve mi je jasno
kako ovo radi samo mi nije jasno kako kroz punu zicu proturite benzin do
sijalice) ...

elem nije nova plocka od 10$ .. ideja je plocka od 10$ koja bi bila
"dobudz" na ovu da opravi probleme koje ova ima (mali DCDC da se ne bi
bez razloga opterecivao linearni regulator, externi fetovi koji se
pobudjuju sa postojecih fetova sa proper draverima, hladjenjem .. jos
par sitnica ..) + set novih kablova da zamene postojece .. sve na sraf
da moze i arhitekta da zameni ... opet, videcemo, ako to izvedem za dan
dva super ako ne sta ja da im radim .. neka menjaju elektroniku boljom..

inace kinez druge stvari iskopira mnogo dobro, recimo ova masina koju
sam uzeo da siljim ima extra mehaniku, cak bolju od originala kog su
kopirali :) .. sa minimalnim izmenama moze da se dobije mehanicki masina
da ti pamet stane.. tako da ja sad gledam za koliko para od te masine
moze da se napravi "vrh kvalitet" masina (adaptacija svega, i software i
hardware .. i elektronika i mehanika ..) .. no o tome neki drugi put na
nekom drugom mestu :D

Sto kaze Dr. Braca Ninkovic, "bolje je imati dumpovan sistem koji ce uvek biti stabilniji od nedumpovanog ili lose dumpovanog sistema".

Sta to znaci u konkretnom slucaju sa grejacima i SSR, grejac koliko god imao "samo" aktivan otpor neminovno je zbog njegove strukture da ima i induktivnu cak i malo kapacitivnu komponentu.
Kada na to dodas i prikljucne kablove koje korisnici ne kontaju da moraju da zatvaraju sto manju "povrsinu petlje", na kraju dobijes vrlo kompleksnu impedansu koja je sve sem "cisto aktivno" opterecenje.

U tom smislu valjalo bi se dodati R/C clan koji ce dumpovati sto bolje sve sto se "vidi" sa PCB (mislim na impedansu) odakle se prikljucuju dalje kablovi ka grejacu.

Testiranje pa posle i kompenzacija (snubber) se nalazi mnogo prosto, treba ti prosta varijanta mreznog analizatora (NA) koju pravis tako sto uzmes jednu T-BNC racvu, sa jedne strane dovedes pravougaoni signal iz SA (50ohm, nivo nebitan, recimo 1Vpp), drugi kraj racve ti ide u OSC sa izabranim 50Ohm ulazom a srednji izvod racve ti je mesto za DUT tj taj grejac sa sve kablovima.

Kada to pustis bez DUT na OSC ces dobiti lep pravougani signal, sasvim normalno.
Kada tu postavis i DUT dobices prilicno iskrivljen pravougani signal sa nekakvim overshot-om (taj overshot je glavni za**eb koji verovatno spaljuje SSR-ove) i naravno sveukupno manju amplitudu signala.
R/C clan nalazis tako sto krenes recimo sa R koji je isti kao sto je aktivna otpornost grejaca a C trazis po oscilogramu (obicno bude u rangu nF) da dobijes sto pravilniji pravougani signal.

Tako kompenzovan potrosac nece unostiti nikakve dodatne probleme u kolu, cak je i nebitno da li ti radi Zero Crossing ili ne, imas cist R (R +/-j0) kome je sve jedno kada i kako ga palis ili gasis!

Sa ovim primitivnim NA mozes da izkompenzujes prakticno svako parce kabla ili komponentu ili parce PCB voda, gretz, trafo itd, sto ti je vise komponenti u sklopu optimalno dumpovano sistem je stabilniji! Potpuno ista pravila vaze i za mehaniku …

Sve ovo naravno moze i matematickim putem da se odradi ali SG+OSC je najprakticnije i najpouzdanije resenje, nadjes optimalnu kompenzaciju u roku od 5 minuta ...

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 27.11.2016. u 04:42 GMT+1]}

OVO je velika ISTINA !

Drago mi je da sam ovo, nocaske procitao, Miki --Hvala Ti !

Svako Dobro !

To sam sasvim slucajno "otkrio", trebao mi je potpuno neinduktivni otpornik za neka tranzietna testiranja, i gde da nadjem takve otpornike, imao samo nekakve obicne zicane otpornike (bukvalno ekvivalent grejacu iz ove teme) …

I onda malo razmislio, turio u LTspice, "rasclanio" taj otpornik na parazitivne elemente … i nadjoh ja optimalnu komenzaciju i pretvorio "otpornik sa trafike" u neinduktivni otpornik :)

Uradio sam tad i prakticna testiranja i rezultat je fenomenalan, ogroooomna razlika …

Vidi na ovom nekompenzovanom osilogramu "iglice" koje su 3x vece amplitude nego osnovni signal, to spaljuje MOS-FET tranzistore samo tako ako ih nisi debelo predimenzionisao po naponu.



Rezultat posle kompenzacije, nije bas idealan pravougaoni signal, ostao taj minijaturni overshot ali drasticno drasticno bolja situacija!

@miki, mislim da previse vremena trosis na smps :D .. bed se tera sa
on/off/histerezis regulacijom, kakve veze ima tih par pikohenrija i par
pikofarada uz otporni element za DC signal? ono tuces 12V 10A direkt u
grejac kroz dve debele zice kroz neki fet .. nema pwm-a, nema nsita, kad
stigne do zadate temperature ugasi ga, kad padne 3C ispod upali opet i
to je to .. tih 3C tamo vamo traje ~10 sekundi (da se oladi, da se
dogreje) znaci pricamo o milihercima ... fet se greje sto je kinesko
go123 sa prevelikim rds a otvaraju ga sa io pinom iz atmela i to je to
.. da tu idu neki megaherci pa da pricamo o parazitnoj induktivnosti 2
zice i samog grejaca ali za dc .. kakve veze ima

Dok tako pristupate problemu tako ce i da vam rade sprave, crkavace transitori i SSR-ovi, zaglavljivace MCU, brljavice A/D ... :)

Svrha dobrog inzenjeringa je voditi racuna o najsitnijim detaljima a ne banalizovati to sa "to je DC" … Nema tu DC, cim se to iskljucuje i ukljucuje (i to sa MOS-FET koji pravi veoma brze tranzicije) ma kojom frekvencijom nailazices na ove iglice koje ce praviti svakakve probleme!

Uzgred, cisto da znas da se tu radi o induktivnosti i kapacitivnosti za red velicina vecim nego sto mislis (ne piko hendri nego nano i mikro hendri), pa to puta napon/struja i to vise nisu bezazlene pojave ...

a vidi jos nijedan fet nije crko tamo gde trci pwm a manja struja ...
crkavaju samo ovi gde je velika struja i to samo od toga sto izgore jer
im je ogroman rds .. nema znacajnih pikova uopste pri paljenju i gasenju
grejaca .. imali smo istu pricu onda sa mojim drajverom za lemilicu koji
ima 100x vecu induktivnost (zica namotana oko gvozdja :D ) od ovih
grejaca pa se ispostavilo da je smesna stvar u pitanju na frekvencijama
od 100hz .. takodje fet koji pwm-om tera extruder grejac (koji je
namotana zicka i mnogo induktivniji od bed-a) ladan.. a trci na par
kiloherca pwm .. ali trci samo par ampera .. velika razlika ... inace
jedan kinez je stavio 24V napajanje i grejac prekonfiguriso na 24V
umesto na 12 i nista mu se ne greje i nista ne crkava.. nije poenta u
"tako pristupate problemu", poenta je necu trazim problem gde ga nema :)
(ssr-ovi koje spominjem da crkavaju nemaju nikakve veze sa 3d stampacima
neko sa nekim pilicarima ali potpuno nebitno)

Kazi mi samo konkretne vrednosti ili modele transitora koji su crkavali, ti sa "ogromnim" Rdson, na koliko napona, struje i PWM frekvencije su se terali i sa cime su se terali?

I ja cekam takav INFO....

napisao sam vec
-fet: D484 BA712U (sta god da je to)
-frekvencija: 0Hz (DC)
-napon 12V
-struja 10A

isti fet se koristi i za druge potrosace (1fan od 150mA i jedan grejac od 3-4A) na 2khz pwm i tu je ladan (topao, ne vreo kao onaj sa dc 10A) i nijedan nikad nije crko jos uvek

ah da, sa cime "sa atmelovim gpio - 5V"

Ne mogu da nadjem DS za taj tranzistor, nema veze, nebitno, ovo sam hteo da vidim …

ne mogu ni ja da nadjem njegov ds ali sam merio napon preko njega i moj
agilent nije video tu nista znacajno pri paljenju/gasenju (pricamo o
milivoltima) .. snimicu veceras opet pa cu dignem fotku

Mozda je ovaj:

http://www.aosmd.com/pdfs/datasheet/AOD484.pdf

Bogdane, pazi, nemoguce da je u takvoj postavi sa ovim tranzistorom overshot reda milivolti, to kao da nemas nikakvu induktivnost u kolu, jednostavno MORA da ima neki overshot ako nije dumpovano kolo, upravo probao u simulatoru sa svega 1uH sto je ekvivalent samo prikljucnog kabla od cca 1m duzine precnika 1mm (bez grejaca), tad u simulaciji sa izabranim tranzistorom koji ima slicne karakteristie kao ovaj AOD484 (neki BSO220N03MS ) dobijam naponske pikove oko 75V (a muceni tranzistor je inace za 30V max), kada u simulaciji dodam parazitivnu induktivnost grejaca od 30uH to brale cepa pikove do 500V, pravi impulsnu discipaciju na tranzistoru od 1.7kW plus proizvodi vrlo jaku RF buku!!!

Veruj mi kad ti kaze drugar da pri 10A nisu ni malo naivne tranzicije i da svaki mm i cm provodnika pravi frku ...

Jedno merenje je vredno hiljadu simulacija.

Sa LTspice sam dobijao vrlo dobre rezultate izmerenog i simuliranog, pravio sam bas detaljne modele relativno prostih konstrukcija bas iste teme kao ova, otpornik i jedan dvozilni provodnik, recimo da garantujem u 10% greske tacnost, a moze da se nasilji dosta bolje jer je jedina bitna stvar tu koliko dobro uradis model i koliko ukljucis sve parazitivne parametre koje znas ili zelis da simuliras.
1cm tacnosti duzine provodnika garantujem simulaciju i izmereno jer za toliko imam opreme da uslikam grafikone :)



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 27.11.2016. u 23:14 GMT+1]}

@gosha, vrlo moguce jako lici logo na cipu na to sa datasheet-a .. i
d484 .. vlo moguce da je to to kako si ga iskopo majke ti? mada po ovom
datasheet-u on sa 4.5V gs treba da je otvoren full da moze gurne 70
ampera .. kaze ds oko 20mR na 5V gs ... to znaci da disipira 2W .. nema
teorije on sa 2W da digne pcb na 110C za desetak sekundi nema sanse ..
znaci ili je neka kopija tog feta ili je neki drugi problem u pitanju

@miki, jbg ja merio 2gsps ovo ono .. i nista .. aj evo sad cu opet
veceras samo da izvetri pivo ne bi bas ovakav da rukujem sa 10A

Nadjoh svoju zanimljivu fotku simulacije i merenja jednog zicanog otpornika od 80W :D
Hehe, sta sad? :)



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 28.11.2016. u 00:45 GMT+1]}

Krajnji cilj ovog mog pokaznog primera je ustvari ovo! Od 3x veceg naponskog overhot do 0 overshot!

mikiiiii .. evo .. pustilo pivo pa sam se dovatio malo ... evo ti sa strujne sonde koja je mnoooogo brza od osciloskopa tako da mozemo posmatrati ovo kao 300MHz bw ... jer je to limit "sporije" sprave ...

gasenje, paljenje grejaca .. (gasenje 5A/div, paljenje ima 5A/div sa 5us/div i 2A/div sa 10ns/div i zoom out tog snap-a 10ns/div da se vidi ceo rise ..) .. kao sto vidis nema nikakvih pikova .. a veruj mi kad ih ima vide se :D i to samo tako .. zakacis otpornik na los smps izlaz i vidis pikove kako oces ..

kresno bi i ovaj gigahercni ali to zahteva previse fizickog rada + ako probudim zenu i dete letecu i ja sve sprave sa petog tako da od toga nema nista :D 300mhz it is :D .. takodje bas me zanima koliki je Z, X i D od ovog grejaca ali nema sanse da spojim esr sa njim, razdvaja ih 3m ozbiljnog krsa :( ... sa druge strane ovaj 500W 220VAC grejac je druga prica on je mobilan (no on nema mnogo veze sa ovim psoto on nece ide preko feta vec na externi drajver) .. elem .. on je donekle slicne konfiguracije, onaj prvi je pcb grejac na 3mm aluminijumu (alu pcb) dok je ovaj silikonski pad sa otporom u sebi koji greje ..

elem on je na 100khz (a seti se, tu nema nekog pwm-a on/off kontrola) 3uH X je 1.88R D je 9.9999999
na 1khz 2.6uH, X je 16.2mR D i dalje 9.999999

Bogdaneee … :) dobio sam ISTE (ajd da budem realniji - vrlo slicne, ne znam kolika ti je tacna induktivnost grejaca) talasne oblike u oscilogramu kroz simulator kao ti ALI kada sam pratio struju, ja sve vreme pricam o naponu sto je prilicno razlicito u ovom slucaju :)

Samo da potvrdim, pricamo o istoj konceuptualnoj shemi na tvom prakticnom primeru i mojoj simulaciji, nije slucajno nekako drugacije vezano?

BTW: mogu da ti nadjem iz oscilograma tacnu induktivnost kada bih usiljio tvoje merenje sa mojom simulacijom, ne moras da vadis Kikija :)

a dal je N ili P fet nisam gledao kako je spojen ali nije znacajno bitno .. ja podrazumevam da je N .. .. ke zabodemo i napon samo da vidim dal moram nesto da napajam sa baterijama ili je razdvojeno

Imam i ovo, imaju desno zanimljivi koeficijenti za brzu kalkulaciju …

Kada namestim rise-time po struji isto kao po tvom drugom postavljenom oscilogramu gde Agilent kaze da je 2.5us dobijam da je parazitivna induktivnost 1.2uH posto su te dve velicine u potpunoj relaciji, kada namestim i fall ivicu i to tako da ima bas istu onu grbicu pred zaravan (zavisi od drajva mosfet), na kraju dobijem da su jedno 15ak razlicitih modela tranzistora iz biblioteke od 30V koje sam i nasumice i po DS trazio kao taj tvoj, svi do jednog su bili u problemu sa prekomernim naponom, varira recimo od 45 - 150Vpp naponski overshot, a da bi to pouzdano radilo moramo da imamo bar 25-50% VECE naponske margine za tranzistor a ovde debelo premaseno … zato su ti mucenici od tranzistora crkavali, trpe neko vreme i zvizne u jednom trenutku …

Kada tako uradis simulaciju da bude sto blize realnom merenju u roku evo od 60 sekundi sam nasao vrednosti za R/C clan tj snubber koji ispada 1uF + 1.2R (idealno 0.83uF ali uzmemo prve bliske vrednosti ili 820nF ili 1uF) za taj konkretan slucaj i to "ubije" kompletan overshot. Kada tako iskompenzujes taj hot-bed grejac mozes posle da ga koristis i za tranzientno testiranje jer sad imas R +/-j0 :)



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 28.11.2016. u 17:58 GMT+1]}

ne stizem da ponovo ovo spojim da premerim sa naponom ali kao sto rekoh
nijedan koji radi pwm nije crko, da je napon problem, crko bi neki koji
radi pwm na par kilohercka, ne bi crko ovaj koji se upali / ugasi jednom
u par minuta ... a ovi sa pwm-om isti napon guraju i guraju grejac koji
ima znacajnu induktivnost (namotana zica na metalno jezgro) ... no
izmericu pa ce vidis :D ..

Bogdane, Bana Roga ti napala elektroniku

@branko, mora priznam da nisam skonto :D

@miki, evo obecah da cu snimim ... paljenje kao sto vidis nema nikakav pik, lepo ramp up ide idealno da idealnije ne moze :D ... gasenje mi sa druge strane nije bas skroz jasno :D mada ne verujem sto bi ovo smetalo fetu ..

Rekoh ti ja da to "nije DC", posebno kada pratis NAPONSKU silaznu ivicu :)
Da li mozda ovaj oscilogram za BY399 lici prvi delom (do zmijica) na tvoj, kapiras sad odakle to tu? :)
Vidi samo da kod tebe ta negativna pojava traje skoro 1uS … (cackao si vremensku bazu, ne kontam kolika je podela :)

Kod tebe tu nije bas sjajna situacija, tranzistor je izlozen skoro 40V naponu a zmijice nastaju kao posledica interakcije induktivnosti potrosaca i izlazne kapacitivnosti MOS-FET ...

pa sad, u odnosu na one tvoje vise stotina volti pikove na paljenju, ko sto vidis toga nema
ode 20tak volti u minus na 200ns (124ns/div je podela pise gore desno) . ne vidim sto bi to pravilo fetu problem, to je znacajno ispod bilo kakvog limita za doticni .. nikakvih stotina volti pikova tu nema ...

Eh, simulacija je napamet radjena, bez mnogih nepoznatih detalja … I nisam dovodio paljenje u pitanje, gde si to video? :)
Pricao sam o trenutku gasenja (kada napon na D-S sa neke male vrednosti dobijene zbog Rdson skoci na napon rejla) jer akumulirana magnetna energija u induktivnoj komponenti negde mora da se oslobodi a oslobadja se kroz ovakve pojave ...

kako gde sam video pa uglavnom si pisao oko paljenja

http://www.elitesecurity.org/p3715274

http://www.elitesecurity.org/p3715409

http://www.elitesecurity.org/p3715632

http://www.elitesecurity.org/p3715646

svi oscilogrami pokazuju pik pri paljenju ...

a za gasenje vidi se kod mene i sa strujne sonde taj ring pri gasenju to
je za ocekivati, ali pricamo o sitnom naponu od 20tak volti nikakve
stotine tu ne postoje ... niti ce ovih 20V da spali fet niti ce ga
pregrejati 20V za 300ns u drugom smeru .. on se usija mnooogo pre ovog
eventa gasenja i tih 20V naopacke :D

Ma zanemari prostu simulaciju za tako slozene prelazne pojave. Tu je neophodno prpremiti izuzetno slozen model.

Meni i dalje nije jasnou cemu je bazni problem. Ne zeli se stavljati klamp ili varistor, ili sta?

Ako se stavlja diodni klamp, kod takve pobude, treba racunati vremensku konstantu rc dela 1/10 perioda, da kond stigne da se isprazni do sledeceg pika.

Ili se izracuna energija naponskih spajkova i zakaci varistor koji ce to da odsece i zguta preko nekog napona.

P.S.
Kod pika pri paljenju treba varirati opcije trigera na osciloskopu, moze da prikaze fals spajkove.

Huh, ajd ponovo, sta kaze ovaj oscilogram iz simulacije?
Ja sam hteo da pokazem da kada prestane da vodi transitor da ce da se desi "nesto" zanimljivo (i desilo se!), kolike su konkretne vrednosti amplituda je druga stvar i sada si pokazao kolika je njihova vrednost, da li je ona OK ili ne je sad stvar za analizu.

@vladd, bazni problem ne postoji, tj nema nikakvog problema, ja postavih jednostavno pitanje kako nesto da resim i to je odgovoreno u roku od odma, a onda dobih jos kompletnije resenje sa topivim termalnim osiguracem i to je to .. spomenuh da se pcb pregreva (fet ima preveliki rdson pa se greje jer tuce 10A kroz njega) pa se miki ubacio sa ovim pikovima koji, kao sto rekoh, nisu problem .. ja ceo taj deo plohe uopste ne koristim jer sam zamenio print bed sa 500W ac koji kontrolisem externim kontrolerom..

@miki, nema meni ovo sto si stavio nikakvog smisla, niti lici na ono sto je izmerio scope .. a merio si napon preko feta a ja merim napon preko grejaca pa je obrnuto

no ko sto rekoh, problem ne postoji :)

To sto vidis u simulaciji je posledica neuzimanja u obzir svih detalja, ili nekorektnosti modela tranzistora.
Takva pojava je realno NEMOGUCA, da se iz 20V, sa brzom ivicom, kod slaboinduktivne komponente, proizvede 10X veci napon..
Cak i da imas neka preslikavanja u induktivnostima(u slucaju trafoa), ne bi se pojavio spajk veci od 3 puta nekog napona.

Znaci, ili algoritam deli neku malu velicinu u izrazu, pa nazvrljava pikcinu, ili je model komponente nekorektan.

To sto se desava sa fetom, to je sasvim druga prica, tu treba definisati koliki su prekidacki a koliki gubici pri zasicenju, premeriti struje i videti rezim i paljenja i potpunog gasenja feta. Mislim da mu nisi dao negativan napon za praznjenje gejta, pa se elektroni lagano setkaju u difuziji i gejt ostaje otvoren. Da bi smanjio prekidacke gubitke, moras brzo da odvedes naelektrisanja iz gejta(njegovog "kondenzatora"), ali ne i prebrzo da se ne izazivaju druge pojave..

Ne vidim zasto bi se stampa grejala, ako nisi kroz vodove na stampi propustio 10A, sto je mnogo za 35 ili 70 mikronsku foliju. Za te struje i brze pojave se rade ili pletenicice ili dodatno ojacanje-poseban snazni vod. Nece pri toj brzini svaki elektron da ide po zapremini..

P.S>
To je jedan od jacih razloga zasot se slabo ad hok simulacije ozbiljno koriste, cim se preskoce ogranicenja, nastaju ludosti. Do limita simulacije je ok, ali ako su potrebne neke specificne pojave, velika je muka doraditiili napraviti korektan model komponente.
Ipak je ta simulacija prvenstveno ucilo.
One simulacije koje se ozbiljno koriste, previse ozbiljno i kostaju..

ja sim ne sljivim tu 2 posto, fet nije dobio negativan napon da se
zatvori ko sto rekoh dunster koji je ovo projektovao vozi gejt direktno
sa pina atmel mcu-a, 10A prolazi kroz pcb na zalost, sirok je path i ne
greje se zbog toga, greje se zato sto je fet otvoren sa 4.5V ili koliko
mu vec atmel isporuci te mu je rdson prevelik za toliku struju a posto
se fet ladi preko pcb-a greje se pcb

Pa sa 4.5V ti nije baš najmanji mogući Rds_on ni na TTL mosfetima, a što se spajkova tiče, sasvim bi bili mogući da mosfet body dioda nije kod svih power mosfeta zener klamp.

Srećom je se neko pre koju deceniju setio da body dioda bude zener pa se napon uklampuje na desetak posto iznad max. Vds za dotični mosfet (inače bi većina nepažljivih konstrukcija sa mosfetom veselo završila u kanti :-).

E sad, ako je niska frekvencija svičovanja onda je to relativno malena discipacija pa se i ne primeti, čak i pri većim induktivnostima. A ako to bude koju destinu KHz onda to sprži body diodu (sa našeg apekta mosfet), ako nema eksternog klampa na < max. Vds.

Pri malenim Llk induktivitetima na potrošaču, Qrr (recovery punjenje), prirodno veoma loše body diode u svim mosfetima, pokupi tu prenaponsku pojavu, razvuče je u vremenu i smanji joj amplitudu.
Mosfeti nalik pominjanim neretko imaju Qrr charge reda par uC, što se pri gašenju može zameniti povelikim ekvivalentnim kapacitetom koji je sa aspekta spoljnog kola paralelno mosfetu.
Struja recovery punjenja body diode teče naravno kroz nju i zagreva peletu mosfeta, obično je reda veličine ON struje, ali pri porastu napona od Uds_on do Vclamp i naravno sa velikom pik snagom. To traje relativno kratko, reda neku stotinu nS i konačni energetski bilans zavisi od broja ponavljanja u vremenu i od temperature pelete (gori slučaj sa vrućom peletom, što obećava kumulativno pregrevanje).
Naravno, amplituda spajka jako zavisi od Llk potrošača i svakako od brzine isključenja (Rg_off, tj. struje pražnjenja gejt naboja, ili drugim rečima rečeno ukupne strujne sposobnosti pobude).

U tvom slučaju Bogdane, svičuje se niskom frekvencijom, prilično slabom pobudom iz MCU (sporo gašenje) te je amplituda spajka mala, ukupna energija mala zbog niske sw. frekvencije, i sve može raditi bez eksternog snubber, kao što si u jednom postu i pomenuo.
Ukoliko postoji sumnja da se deo zagrevanja mosfeta ipak događa zbog Llk grejača,nije teško dodati eksterni snubber (mada mislim da nema potrebe u tvom slučaju).

LT Spice, sa kojim je Miki to simulirao, sasvim korektno je obračunao pojavu ali, ili sa idealizovanim Mosfetom ili pak sa vrlo snažnom pobudom gejta (strmi off).
Moguće je i da u model nije uneto dovoljno podataka o body diodi.

Pozz

ko sto rekoh, zato se i greje

0.35V je preko n-feta na 10A (znaci 35mR je rdson, duplo vise nego najgora opcija iza datasheet-a) dakle 3.5W disipacija .. bez ikakvog heatsink-a, samo preko pcb i sa blagim protokom vazduha preko istog... brzo se zagreje .. do duse malo mi je brzo da sa samo 3.5W ode na 100C tako brzo al ..



yup.

sa malo manjom strujom (oko 4-5A) cak i pwm od khz radi ok (nema grejanja uopste), ovde je problem velika struja * veliki rdson - najbrze i najlakse resenje - SSR i sve radi 1/1 bez ikakvih intervencija na pcb-u (koji je inace uzasno napravljen tako da kad ovih 10A prolazi kroz pcb podigne gnd od senzora i vrednosti na adc-u krenu da lelujaju po 10 i vise stepeni... sto rece jedan momak koji se bavi profi dizajnom pcb-a "on this board, *every* rule of pcb design is broken")

Koji konkretan kontroler/PCB je u pitanju, da li ima oline dokumentacija?

hahaha online dokumentacija :D :D :D

to ti je kineski knockoff melzi plocke .. mislim i original je crap ali
kinez je jos gori ..

original je

http://www.geeetech.com/wiki/index.php/Melzi_V2.0
http://reprap.org/wiki/Melzi
http://reprap.org/wiki/File:Melzi-circuit.png
http://reprap.org/wiki/File:Melzi-pcb.png

sorsovi: https://github.com/reprappro/melzi

Pa disipacija je Rdson x I², za malu disipaciju treba da je otpor ispod 0,02 oma, plus i da vodovi budu takve, sto manje otpornosti, a sa takvom cmoljavom pobudom, pitanje je i koliko je fet u linearnom a koliko u prekidackom rezimu.

I svi ti problemi, zato sto je neki baja ustedeo na baferu i ofrlje radio stampu, odnosno konfiguraciju..?
Mada je cest slucaj da se internet strucnjaci frljaju sa amperima, i da im je odnos isti prema 1 i prema 10A, razlika je u nuli vise..skoro pa nista.

Nemoj mi zameriti Vladd, jer pretpostavljam da si mislio na uobičajene pogone mosfeta direktno iz MCU, gde su tranzicije lenje zbog male struje koja se može isporučiti gejtu. U toj priči savršeno važi ono što si rekao.

Ovde sam samo razmotrio slučaj gde je to sasvim moguće izvesti, i to u edukativnom smislu radi mlađih.

Za tebe ne sumnjam da znaš to.



Ne bih se složio da je to nemoguće, posebno iz razloga što sam bušio IGBT blok kao pesnica, induktivitetom od 2uH svega.
To je stvar akumulirane energije u induktivitetu, brzine isključenja tranzistora i delom vrste tranzistora.

Radi pouke mlađima, u nekoj kratkoj pauzi, napravio sam brzi test sa šemom, fotkom i oscilogramima u prilogu

Naime, ono što je u celoj priči bitno je količina energije akumulirana u parazitnom induktivitetu, što bi u nekom do sada pretpostavljenom slučaju od Llk=3.3uH pri 10Apk bilo: E(Llk)=165uJ
Naravno u igri je i brzina gašenja mosfeta, kao i sposobnosti samog mosfeta.

Radi testa sam uzeo set od serijske veze neinduktivnog otpornika od 47R/50W, kalema od 100uH, napajanjem od 30V.
Neinduktivni otpornik sam uključivao vrlo sposobnim mosfetom (1200V, tf=18,4nS) i za takav mosfet ga vrlo lenjo pobudio sa tf=320nS.
Pobuda je iz funkcijskog generatora sa Ri=50R, na 45KHz radi bolje vidljivosti oscilograma. pobudni signal je amplitude 0-15V, pravougaoni. Pomoćni PNP brže prazni gejt, ali sa kontrolisanom silaznom tranzicijom.

Pošto me je mrzelo nešto da kačim HV sondu X 100, a žao mi je da koknem Rigolovu x 10, dopustio sam Vpk na drejnu od 600Vpk.

Energija u kalemu je E([email protected])=19.85uJ, tj. 8.3 puta manja nego u Bogdanovom slučaju i kao od šale se postiže 600Vpk.

Da sam stavio novi generator sa silaznom tranzicijom od 10nS i drajver koji to može spucati u mosfet, dovoljno bi bilo da ostvarim nešto manje od pola tf, tj. ispod 150nS i da dostignem 1200Vpk.

Dakle, zaključak je sasvim jasan:

U određenim uslovima je sa beznačajnim naponom napajanja MOGUĆE dostići imponzantan prenaponski pik, koji u slučaju dovoljne gustine ponavljanja može oštetiti tranzistor.

Uslovi za to su sledeći:
- dovoljna energija u Llk,
- dovoljna brzina isključenja (velika struja iG_off),
- dovoljno mala parazitna kapacitivnost u koju se prazni Llk,
- dovoljna gustina ponavljanja gde će discipacija prekoračiti dozvoljenu...

Pretpostavljam da ne treba da objašnjavam da je sasvim sve jedno koja induktivnost je u pitanju i koja struja, ukoliko je energija u L dovoljna, tj. ovaj test model sa 100uH pri 0,63A sasvim zadovoljava test jer raspolaže sa čak 8,3 puta manjom energijom nego kod Bodanovog grejača sa pretpostavljenih parazitnih 3,3uH pri 10A.

Primera radi 1uH sa 500A (a to je komad žice od metar) raspolaže sa 125000uJ ili 0.125J, što razvali vrlo moćan tranzistor ako se ne pazi na te stvari.


Pozdrav

U originalu su koristili Fairchild-ov RFP30N06LE (30A 60A 47mR, Ima Zener na Gate i D-S)
https://www.sparkfun.com/datas...ponents/General/RFP30N06LE.pdf

Ovaj drugi tranzistor koji mislimo da je kod tebe ima drugacije karakteristike (25A 30V 23mR @4.5V Vgate)
http://www.aosmd.com/pdfs/datasheet/AOD484.pdf
U DS nema ucrtana Zener a ponasa se kao da ima, pa je pitanje da li smo nasli pravi DS za taj tvoj tranzistor ...

Miki,
U DS se odavno body dioda ne crta kao Zener, a uvek je zener. Odnosno već koju deceniju je to klamp dioda istovremeno i njena sposobnost je navedena u DS kao "Single Pulse Avalanche Energy(starting Tj = 25 oC)".

@Macola
U vezi pikova, to sam pokusavam da objasnim ali nemam takve sposobnosti objasnjavanja kao ti (sasvim normalno za kolicinu tvog znanja/iskustva) pa sam pokusao sa simulatorima ali nesto nisam bio uspesan u tome :)

U vezi diode, eh sta ti je iskustvo ;)

Ako imaš HVDC generator, sa par stotina uA uvek možeš bilo koji power mosfet testirati na Vds max, odnosno interni zener klamp. Nemoj brinuti oko spaljivanja. To se neće dogoditi sve dok ne prekoračiš discipaciju, instant ili kontinualno.

Pri tom se podrazumeva kratak spoj G-S.

P.S.

Kao što odavno rekoh, prava je sreća što je nekom palo napamet da stavi interni klamp u power mosfete, jer da ga nema 80% konstrukcija nikad ne bi proradilo, tj. bilo bi PUF :-).

He he, može i tebi biti jako korisno iskustvo onaj moj post, pošto nameravaš da koristiš SiC mosfete.

Moraš jako da paziš na Llk jer ta zverčica tako lako pravi opasan spajk, eto vidiš pri lenjih 320nS tf, a može da se naprži ispod 15nS sasvim lako :-).

U testu je bio jedan od sporijih iz SiC klase jer je za baš visok napon, C2M00800120D, 1200V, 20A pri 100*C, Rds_on 80milioma.
Međutim taj sporiji može da radi na 25MHz kao izlazni stepen predajnika sa naponskim pojačanjem oko 5, u analognom režimu :-).

Šta misliš šta može SiC GaN? :-)

P.S.

Sa početnih 30V sam proizveo spajk od 600Vpk, tj. 20 puta veći od napona napajanja sa relativno lenjom pobudom sposobnog mosfeta.

U principu sa istim kolom se može postići i nekoliko kiilovolti ukoliko bi se koristio tranzistor slične brzine za nekoliko KV a sa vrlo snažnim drajverom.
Ima ih na Digi Key samo su jezivo skupi. :-(

Jel to ONA caka, koju sam citao pre 40 godina...

Da svaki tranzistor mozes ispitati na probojni napon C-E,
ako na njega dovedes HV napon, preko nekog ogromnog otpornika,

..linearno povecavajuci napon od 0---do---MAX

i pratis kada taj napon "poklekne" ...tad je u silicijumu proveo NPN ili PNP spoj ???

Jel to neka "Caka" za odredjivanje max probojnog napona tranzistora ???

Da Roberte, i važi za BJT. Kad mosfet ne bi imao avalanshe karakteristiku izbušio bi se kao goblen od sopstvenog kapacitativnog naboja u takvom testu.

Srećom neko se setio da ga interno klampuje pa može takav test :-)

Pozz

To bi ti bolje objasnio neki fiziko-hemičar poluprovodnika. Ja se ne razumem dovoljno u to, ali dovoljno mi je da znam ponašanje u kolu, za ostalo pitam :-)

@macola, sve jasno :)
@miki, "u originalu" - ako gledas semu na github-u to je sad verovatno
vec V3, kinez je baziran na V2 koji je nesto stariji, a fet je sta god
je kinez nasao tamo, sta pise na njemu nije preterano bitno posto rekoh
rdson je ovde 35mR
@vladd 0.035*10*10 = 3.5W ne znam gde je greska?

inace bas taj lik koji je neki strucnjak za pcb dizajn (ne znam coveka,
cuh da je dobar sa raznih strana) je napisao:

summary:


ceo quote:

Izvini sad Bogdane što sam ti malo dodao nekih delimično off stvari u temu, ali mislim da će ti biti vrlo korisno u nekim situacijama.

Pozdrav

opuesteno, tema je offtopic od onog posta sa topivim termalnim
osiguracem (stigli 128C montirani, sve sljaka 1/1 :D ), sve je ovo
zanimljivo dalje :D

Naravno da je i te kako zanimljivo,
pratim,....NE Trepcem !

pOz

@Living Light

Mozda te je ustvari ovo interesovalo, avalanche breakdown kod tranzistora koji kada naprave taj proboj imaju impozatno brzu tranziciju, recimo ovde sam upotrebio najobicniji 2N3904 sa 85V napajanja u ulozi brzog pulse generatora i on pravi tranzicije reda 1ns (nano sekunde ili manje, spor mi je OSC da to izmeri, nekoliko stotina MHz su u pitanju)!

Alatkica zgodna za snimanje refleksije u provodnicima ili odredjivanje nepoznate impedanse provodnika na duzinama vecim od 30-ak cm ili testiranje brzine osciloskopa.

Naravno, Jim Williams je u pitanju:
http://cds.linear.com/docs/en/application-note/an47fa.pdf

Avalans brejkdaun je jedna prica, ono sto sam tvrdio je da je nemoguca onolika avalans multiplikacija, makar i nedampirane zavojnice, kod (valjda) savremenih fetova.
Osim ako mikikg ne drzi po kuci izbusene fetove sa krepalim zenerkama

Savremeni fetovi imaju prosirenu zonu baze ugradjenog parazitnog bipolarca, bas da sakupi sto vise rasutih, difundovanih elektrona i da prigasi pojavu, da joj radi kao "mute" element.



Nema greske, nisam je ni trazio, samo sam dao potrebne vrednosti rdson da se upristoji disipacija. Medjutim, sa ovolikom avalans disipacijom, ni to nece puno pomoci.

Jest da je van teme, ali ima veze sa spajkovima i brzim tranzicijama.
Najobicnije klasicno paljenje benzinskog motora, bilo cime prekidan primar bobine , pravi spajkove reda 200-300V, najcesce oko 250V
iako je napon napajanja reda 12V-14,4V- bez toga nebi bilo ni paljenja.-
Jest da je prekidana induktivnost "nabildana" u odnosu na grijac pa su tranzicije sporije-ali pojava kao pojava itekako prisutna.-

pOz ekipi

Kazi mi kako da napravim krepalu zenericu u MOS-FET a da ostane citav tranzistor, ja pokusavao to i nisam uspeo a bas bih voleo da imam za eksperimente :)

zar nema onih fetica bez ikakve diode da se kupi?

Naravno da ima, salim se malo, recimo za primer:

Bez diode: STGP7NC60H
Sa diodom: STGF19NC60WD

Samo onih RF maleckih. Ovih power nema.

Oba su IGBT Miki.

Sto je prica daleko od price mosfetova..
Tu se muntaju mikroplazme u strukturi, negativne diferencijalne impedanse, a komponente bez diode su samo zarad razdvajanja disipacija, slicno kao kod brzih prekidackih bipolaraca.
Bolje je kada dioda kuva sama za sebe, a pride se mogu birati idruge opcije.

U sustini su nastali iz davne ideje da se fet postavi u emiter visokonaponskog prekidackog bipolarca, i da olaksa, ili pojednostavi, drajvovanje bipolarca u ekstremnim uslovima.

Tu su sasvim drugi efektii generisanja i pojave doticnog napona. Pre svega, bobina je trafo, u nekim (starim)verzijama i akumulator energije, pride sa velikom parazitnom kapacitivnosti.
Ali je trafo, koji na sekundaru ima preko 10KV, koji mogu da se preslikaju, posto je prenos energije nekonzistentan, promenljiv, zavisi od stanja svecice i stanja u cilindru. Zavisno od ta dva stanja ce biti utrosen i vracen odredjen kvant energije.

Da ne sirimo pricu na efekte energije na svecici, bobina je step ap transformator, ogromnog prenosnog odnosa..za razliku od parazitne induktivnost grejaca.

Macolakg
Dali izmerena vrednost probojnog napona (Vce,Vcb) tranzistora u mnogome zavisi od merne struje?Merio sam sam sa 2kV preko otpornika 40Moma što bi bilo 50uA i dobio neke rezultate merenja koji su mi "sumnjivi".
BD139 Vce (119-126V),Vcb (219-256V) mereno šest uzoraka.
IRFZ44N Vds (57-59V) mereno 10kom
1N4007 (1390 -1450v) mereno 50kom
ZY150 (150v svaki komad, adve na red 300V,tri na red 405V, četiri na red 408V)
Napon je fiksan ne mogu ga menjati (oscilator + kaskada) , jedino da menjam otpornik i do koje maksimalno struje mogu ići a da ne uništim poluprovodnik?

Citiram @macolakg post.
Nacrtaj konfiguraciju bilo kojeg mjeranja koje si izvrsio i ukalkulisi unutrasnju otpornost voltmetra kojim si mjerio.
U principu mjerenja se izvode generatorom konstantne struje-vidi iz Macolinog posta kolike i volmetrom izuzetno velike otpornosti, reda 100MOma
radi sto manje potrosnje. Digitalci odreda imaju 10MOma unutrasnju otpornost.
Imam neku prastaru Iskru sa skretnim sistemom od 25uA=40kOma/V, gdje porastom mjernog opsega raste i unutrasnja otpornost.
Ubjedljivo najvecu unutrasnju otpornost imaju cijevni voltmetri "na prohvat"-nemaju linearnu skalu.-

pOz

Emire, OVO te bas nece svi razumeti...

De, de, razjasni malkice..

pOz

Za vikend cu pokusati pronaci iz 1957 jedan clanak.
U cijevnom voltmetru "na prohvat" cijev ima samo grijanje i mjeri se struja resetke (trioda ili pentoda u spoju triode) isijanih elektrona.-
Ulazni-mjereni napon se prikljucuje izmedju anode i katode cijevi i remeti struju slobodnih elektrona u kolu resetke.
kako su katoda i anoda cijevi u vakuumu-ulazna otpornost takvog voltmetra je enoormno velika i potrosnja fakticki nikakva (u odnosu na mjereno
kolo).-
pOz

Blago nama sa TOBOM !

I da imas tu kolicinu VOLJE da pomognes, razjasnis, obrazlozis i rastumacis.

BOG ti dao Zdravlja, zivotne snage i pozitivne Energije,
za SVE sto cinis za ovaj Forum !!!

Svako Dobro Emire !

pOZ

PS: Bogdane K. ---IZVINI sto odstupam od teme,
ne zameri...

Zato se koristi VN sonda, 1000X za merenje visokog napona, sa unutrasnjom otpornoscu 1000Moma i kapacitetm ispod 4-5pF..

Pa je greska takvog merenja ispod 1%.

Pride, mnogi voltmetri su predvidjeni za ispod 1KV mernog napona....

P.S.
Ako se nema veslo, onda se ne bavi raftingom

Pravio sam čeker po Prokinoj šemi,tu je unutrašnja otpornost instrumenta 100Moma.

Za datu mjernu struju mjerenja su adekvatna. PN prelazi nemaju tako ostru prelomnu tacku kao zener diode pa su naponi uglavnom veci od
stvarnih probojnih. Jedino me buni ovaj fet koji si mjerio IRFZ44.-
pOz

A gate je najvjerovatnije lebdio za vrijeme mjerenja :)

Idealna komponenta postoji u teoriji u praksi se svaka promjena kroz SD preslika u nekom obliku na G preslikavanje ostavi traga,ostavljanje traga staticki naboj.
Staticki naboj neki prag otvaranja a to rezultira pogresnim mjerenjem.
Gate se mora klampovat kod tih egzbicija.

Gejt I sors su bili kratko spojeni.Fet je još najpribližniji po DS je 55v

Ja se kod pisanja rukovodio ovim:

IRFZ44N, ukoliko je IR proizvodnje ima tipičan max. Vds 55V. Od drugih proizvođača može biti i drugačije.
Uvek treba pogledati DS proizvođača koji je označen na samoj komponenti.

Što se tiče tvog merenja BJT i dioda, nije ništa neobično da komponenta ima veći probojni napon od napisanog jer u DS se stavlja podatak koji je najniži garantovani probojni napon za najlošiju komponentu u produkciji dotične komponente.

Dakle, može biti viši, ali ni jedan komad ne sme biti ispod limita.
Kod BJT i dioda je inače solidno rasipanje nekih od parametara.

Kod mosfeta je to dosta uže rasipanje oko probojnog napona jer je to i klamp napon. Po pravilu je to nešto iznad onog što piše u DS, možda + 10-tak% tipično. Naravno i tu postoje izvesne varijacije ali ne mogu biti manje od napisanog u DS.
----------------

Nekada davno smo mi stariji od kutije 2N3055 birali po dva komada koji mogu podneti 100V, a da nemaju oznaku 2N3055H (koji je bio dosta skuplji), pa onda sa četiri takva napravimo solidno pojačalo...

Kod BJT se razlikuju četiri moguće opcije probojnog napona:

- Uceo: najniži, sa nepriključenom bazom. Uceo se može pročitati kao: "U colector emiter open" (misli se na otvoren treći priključak). Na primer, neka bude u pitanju neki HV tranzistor poput BU208 kome je recimo Uceo=700V.

- Ucer: viši probojni od Uceo, može se pročitati kao: "U colector emiter resistor", sa deklarisanim otporom između baze i emitera, na primer kod pomenutog BU208 Ucer(100 oma)=1200V.

- Uces: još viši, sa kratkim spojem između baze i emitera, čitati kao: "U colector emiter short" (asocijacija na spoj upravljačke ka referentnoj elektrodi), na primer kod pomenutog BU208 je Uces=1500V.

- Uce-v: još samo malo viši od Uces, asocira na negativni napon na trećem priključku, deklarisan u DS (obično -3V), kod pomenutog BU208 može biti još stotinak volti iznad Uces ili jednak njemu. Taj najviši napon je obično jednak probojnom naponu Ucb.

------------------------------------------------------------------------

Vidiš koliko se razlikuju naponi Uceo i Ucb. To je praktično raspon od najnižeg do najvišeg napona sa kojim tranzistor može raditi, zavisno od kondicionih uslova.

Nadam se da sam pomogao?

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.12.2016. u 11:56 GMT+1]}

Pomogao si sigurno .Samo me još interesuje max struja do koje mogu ići pa da namestim još koji strujni opseg I uporedim rezultate.
Hvala

To je već malo kompleksnije pitanje jer podrazumeva i termodinamičke osobine komponente pri testu i zahtevaće da se pozabaviš sa DS od prvog do poslednjeg slova. Inače, DS je napisan da bi ga neko u potpunosti pročitao i upotrebio.

Praktična granica je dozvoljena discipacija same komponente, a to je pak vrlo nezgodna priča.
Granica je prekoračenje temperature pelete poluprovodnika. Hot spot ili čitave pelete, sve jedno.

U DS je uobičajeno označena dozvoljena discipacija pri 25*C na peleti, što se u realnim uslovima može ostvariti jedino ako komponentu držiš u tečnom azotu (malo karikiram ali nije daleko od istine :-). Dakle, DS treba znati i pravilno pročitati jer na primer taj podatak je sasvim beskoristan ukoliko iz njega ne shvatiš šta se dogodi u realnoj primeni.

Da bi mogao sebi da razrešiš pitanja oko realne discipacije koju smeš dopustiti na nekoj komponenti, moraš dobro proučiti pravila oko prostiranja toplote i pri tom upotrebiti podatke o termalnoj otpornosti pelete prema izloženoj površini kućišta ili rashladnom krilu, potom termalnu otpornost dotičnog kućišta prema okolini ili prema rashladnom telu ako ono postoji, potom termalnu otpornost hladnjaka prema okolini pri nekoj temperaturi ambijenta... Za to je prostor ovde premali i sigurno ti neće pomoći ako ja to pročitam umesto tebe i skraćeno ovde prepričam.

Mislim da je bolji put da za test struje koristiš veličinu koja je takva da, pri pretpostavljenom probojnom naponu koji očekuješ, komponenta ne dohvati više od 1/10 nominalne discipacije i da merenje traje kratko, na primer sekundu-dve.

Naime, kada započne proboj, ti se sa nekom vrlo maleckom strujom nađeš na kolenu tog proboja, i veruj mi nisi daleko od vrednosti koju bi dobio sa puno većom strujom.

Nagib liči na nagib neke zener diode, samo je nešto manje horizontalan.

Firme koje prave komponente, testove probojnog napona vrše uskim impulsima i očitavaju napon osciloskopom.
Tako se prii puno značajnijim strujama komponenta ne preoptereti.

Pozdrav

Evo neke brze pomoći:

https://www.google.rs/search?q...ductors+breakdown+voltage+test

Hvala Macolakg

http://www.ebay.com/itm/High-V...m2815064205:g:xkcAAOSwQjNW-6j-

A mjerenje zahtijeva DC izvor napajnaja ---

To se pogleda u datasheetu iz dijagrama SOA, povrsine( dijagrama gde su apscisa i ordinata napon i struja) bezbednog koriscenja, u prevodu.
Pod nekim (vrlo specificnim) uslovima se moze izaci iz te zone, ali je dijagram ipak biblija...

Da SOA diagram je vrlo bitan i to gledati za 125C*, 25C* je prakticno neupotrebljiv.
Koliko traje impuls i kolika je struja i napon to je pokazano na tom digramu, i takodje je naznaceno da li su ponovljivi ili neponovljivi impulsi.
To kada se integrira u nekom duzem vremenskom intervalu ispadaju relativno male velicine ali sam siliciumski chip ne moze da se ohladi brze od toga sto je prouzrokovano raznim gubicima koji podizu temperaturu komponente.

Za sitne testove tog tipa struja je 1uA do 1mA, ne treba za testiranje vise tako da i nema neke velike discipacije.

Sta ce konkretna komponenta da radi u sklopu i pod kojim uslovima je druga prica i vrlo kompleksna za analizu gde/sta/kako/koliko radi!@! Realno bez LTspice i drugih simulatora vrlo je tesko pokazati i/ili uvideti sve detalje, na svaku zivu ivicu ili prekid ili promenu smera imas dogadjaj koji je tu tacno zbog ostalih komponenti u kolu a zavistnost je vrlo kompleksna u vremenu koja se menja sa uslovima pod kojima radi.

Prekidacke tehnologije su jedna prica, DC/linear druga, zavisi u kakvim kolima radi doticna komponenta i na srecu sad ima vrlo dobrih komponenti ali svaka manje-vise specializovana za odredjenu primenu a posto je SMPS trziste toliko veliko da je to neverovatno, sav razvoj, marketing, istrazivanje, kupujem/prodajem price, ukrupnjavanje kapitala i ostalo, definitivno su pokazatelj da su te tehnologije sad u potpunoj ekspaziji i da trziste trazi sve bolje i efikasnije tranzistore, kontrolere i ostale integrisane komponente koje konstruktorima drasticno uproscuju neke implementacije vec davno poznatih topologija.

Svez primer, stigao mi je TEA1892, sinhroni ispravljac, to je poznato decenijama unazad ali evo tek sad kao mala buvica u 6-pinskom kucistu koja gura jedan MOS-FET i kraj price!
http://www.nxp.com/documents/application_note/AN11507.pdf

P.S. ^^^ Inace vrlo "inteligentan on/off sklop" u punom smislu reci :D



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 08.12.2016. u 01:07 GMT+1]}