Anti skejt teg je obično malih dimenzija, jel se na njega misli?

Stroboskop je samo optičko pomagalo da se ustanovi tačna brzina okretanja tanjira.

Gramofon treba da ima i glavu koja svojom iglom ode kroz brazde na ploči.

Anti-skating je regulacija bočnog pritiska.
Znači ovako. Na kraju ručke postoji teg za balansiranje iste. Njega treba postaviti na nulu a onda isti teg izvući iz ručke sve dok ručka ne bude lebdela, odnosno bila u vodoravnom položaju. Kada se to podesi, onda treba okrenuti točkić na tegu i podesiti pritisak igle. Obično je taj pritisak oko 1-1,5gr. Anti-skating bi trebao da bude sličan a tačan bočni pritisak podešava se pomoću test ploče.
Stroboskop služi za tačno podešavanje brzine okretanja ploče.
Pored vrhunske mehanike treba nabaviti i vrhunski pick-up (gramofonska glava).
Za vrhunski zvuk bile su zadužene MC (moving coil ili glave sa kretnim kalemom). Nešto "lošije" su bile sa kretnim magnetom ili MM.
Pored toga, gramofon je trebao da stoji na čvrstoj podlozi koja nije primala vibracije od zvuka.
Sećam se, ja sam od kamenoresca naručio komadinu mermera (15-20 kg) na kojoj mi je stajao gramofon.

Pitanje zasto mu treba gramofon!A sto se tice vibracija,sl1210mk2 je imao gumeno postolje tako da je to

i na podijumu pilo vodu.Ja sam koristio konkord glavu.Bizarni deo da se taj teg provlaci bukvalno decenijama po fiokama

i uvek je tu,i sada.

To je dodatni teg za teže glave.

_{[Ovu poruku je menjao zeoN_Rider dana 22.12.2016. u 23:25 GMT+1]}

Da,a sad mali off kad pomenu 1210 gramofone.Bolestina od JIMMY BO HORNE

Mislim da je ova ipak zakon za ono vreme.

Ihh,ima toga.Jeste , ali da ti ja sapnem sa ..

zeOn,
misim da si ipak u ovoj temi:

Da se potsetimo lepotana...

I iskoristimo priliku za umetnika.....Hamilton Bohannon ..a....

a verujem, da si i u ovoj :



Uz Zdravlje !!!

Lave....Gde izbunari TO ???

Na žalost nisam, ne slušam taj tip muzike.

Iz glave za gramofonsku glavu.Uvek u paru jer nema miksa.Ona je isla i blizu 2 gr. tezine.

A sada njihovo visocansvo,white and black.




A na njima ...

Jeli,

a šta cemo sa onim Disc-ovima od "Brušene Lave" od 30Kg ???

..koji su se reklamirali, onomad "pre 100" godina,

na "Direkt Drajv" gramafonima,

Sad kazes "Technics"...

a kad kupujem pojacalo, sa velikim VU metrima,

...onda Ništa Technics......'el ???..


..samo Marantz...i to Zlatna Serija !!!

https://www.google.rs/search?q...AQIGQ&biw=1239&bih=566

Suvise je to fino za ovakve stvari....i rana jutra

Oops...ili si mislio na ovo....

Ja predložih SE-A3 al' tebi bi skupo.

Kad se ne druzi sa mandovima na Bubnju.Pre dve godine bilo za 200 jura-

Bravo ...za odabir !

UUUuuu al sehhhhrete nocaske....
evo da se razbudite:

Ma ova tema je kao....

TO sto si okacio je kao kad dolazi Ringišpil u moje selo,

a to je ovo:




https://www.youtube.com/watch?v=-JhjAreMKfU

Bolje ovo.



na Ovome

...sehhhres...Za SVE pare...

Gde nadjose te pesme mog detinjstva ???

Mislis na ovo.

Pa hajde malo da pricamo o tehnici, ipak je pitanje sta treba da ima dobar gramofon, a ne sta treba da je na gramofonu.

Nemoj tako.Evo na gramofonu treba da bude ovaj kljun..

E sad,pokretac teme treba da kaze za sta preferira gramofon,koja svrha.

Ja sam vise za ove sirove varijante sa jakim motorima.Kais mi je nekako za fensi varijantu,isto tako automatika.

Da li ima potrebu za stelovanjem (pic kontrola) itd--

To ako saznamo do nove godine onda.........................

Ja imam Fisher gramofon sa kaisem , koji nema nikakva podesavanja. Koja svrha, kazes Lave.
Pa slusanje muzike..

perkomov post i zeoNov prvi posle moje poruke su bili od koristi.

Ako neko vidi negde video tutorijal za ta dva sistema utega (anitiskejting i na plocu) nek slobodno posalje.

Da, lepo je Perkom objasnio.

Antiskejting kako bi igla legla na plocu ravnomerno, tj. da ne pritiska/ vuce ni levo ni desno. Treba ti za to `test ploca` koja nema `brazde`. Ne znam da li jos moze negde da se iskopa...

Jel MT-6310 ili..............?

Stvarno,ostao sam zatecen.Misio sam da te mrzi da mesas rucak.

Mislio sam da li si za neki Thorens iz TD serije,neki Technics SLQ ili SLB serije ,Technics SL-1100A kao neku sredinu

za razliku od Disko DJ gramofona kakav je bio 1210 technics.

I naziv teme je pogresno definisan.Svaki gramofon ima sve sto mu treba a ako bi ti da ustelujes gramofon koji si kupio

i hoces da saznas kako ga kalibrisati na standard,e to je vec druga stvar.Gramofon izmedju ostalog je jedna ozbiljna spravica.

PA postoje gramofoni za sminku i fenseraj, i postoje gramofoni koji rade..svoj posao.

Antiskejting je kontra sila centripetalnoj sili koja povlaci rucku prema centru ploce koja se okrece, i treba da bude progresivan u odredjenoj meri. NAjbolje se podesava na "blank" ploci.

Gramofon mora da ima kvalitetno i nerezonantno kuciste, dobar lezaj u osovini diska, dobar motor, preciznih obrtaja, kako god to bilo reseno, i na kraju sistem rucice. Od solidne glave, nosaca, kablova, same rucke, lezaja rucke, dampiranja i balansiranja, do adekvatno dobrog i uskladjenog preampa.

I tada je veci deo problematike prevazidjen, ostaje fino podesavanje sila i geometrija, pustanje ploca i uzivanje u muzici.

Naravno,sve receno.Treba obratiti paznju pored svega na kraju i na centralni deo gramofona.

Jel uobicajaeno da je pretpojacalo za gramofon integrisano u pojacalo?

Kod kućnih uređaja, DA.

Nije ni bitna "uobicajenost", ali neke kvalitete koje jedna sprava poseduje, neadekvatan i neusaglasen preamp moze da ponisti.

U principu bi trebao da bude deo gramofona(spolja, odmah do rucke ili iznutra), naravno bez napajanja, koje bi trebalo izmestiti. Nema razloga da se tako malen i osetljiv signal razvlaci dugim kablovima i gramofonskoj glavi pravi dodatno opterecenje i devijaciju signala.

Vladd, ode ti u ezoteriju?
Pitanje je:"Šta treba da ima dobar gramofon?", i na to pitanje je već dobio odgovor.

Ne, ezoterija ima nekoliko grana razlistavanja, i neke su sulude ili besmislene.

A zavlacenje riaa preampa po nekim preampovima ke cisto stvar ekonomike i zgodnosti neke vrste. Pride je izvoriste neprekidnog audiofulskog isprobavanja i kombinovanja, naravno, pracenog velikom kolicinom isporucenih sredstava, i prakticno bez kraja.

I sa ovom logikom se iz svakog gramofona, sa nekim, malo sirim, potencijalom, moze izvuci maksimum. I to solidno prihvatljiv i zanimljiv.
Ne mislim na marketinski potencijal, tipa npr Linn sondeka, kojem treba sve promeniti, da bi i nesto radio osim sto je "cuven", vec na upotrebni, za normalne, sveprisutne ploce i za razuman novac.

Da, slažem se. Najbolji gramofon koji sam imao je slovenački Stabi Audio Kuzma Komponente. Izuzeteno prosta stvar sa Papst motorom bez elektronike koji je tioliko tačan da je za neverovati. Pri tom ima beznačajno zavijanje i podrhtavanje pa je zbog toga korišćen u mnogim referentnim gramofonima. Disk je precizno strugan iz komada, znači nije liven kao kod većine. Kajiš je okrugao i ručno se prebacivao za promenu brzine. Kutija od punog drveta, gornja ploča pravo dimljeno staklo. Težina je bila 22 kgr i radio je savršeno. Ručica po sopstvenom izboru. Napravljene su dve serije (ja sam imao prvu), a onda je Kuzma otišao u Ameriku gde je napravio bum sa nekim besmisleno skupim projektima od mermera. Kasnije se više nisam interesovao za njega.

Deo moje opreme za podešavanje gramofona koju sam sačuvao do danas (uz Ortofon i RTB test ploče kao i neke direktno rezane):

Auuuu Savo, treba otvoriš muzej.

Da, to je sjajan dizajn iz nekih vremena. Sada Kuzma pravi ozbiljne butik igracke.

Medjutim, malo je pregazena ta koncepcija, prost motor, nekakav rezani disk, nekoliko dasaka za okvir, par desetina kila sacme da se umasti sve, i naravno kupovina neke skupe rucke, da tome svemu napravi neki smisao.

Ipak su vazne vibracije, i doticne mase, ali ne u fensi formi nabijanja desetina kila za rotaciju ili u bazu. Krenu da se javljaju problemi, a onda to fensi audiofili zanemaruju. Naravno da se zavijanja i brumovi realno ne cuju ispod nekih 40dB, ali zasto ne raditi jos bolje..

A to ne bi trebalo da zanemarujemo, inace hajde sve da zanemarujemo.

Buka i podrhtavanje se uvecavaju, i plivajuca sasija je imperativ. Takodje, tezina diska(pozeljno livenog pod pritiskom) ne moze da ide u beskonacnost, posto se javljaju ekstremni pritisci u lezaju, ekvivalentni par hiljada bara, sto se vrlo gadno mehanicki odrazava na lezaj i generise sum.

Danas se sve manje koriste cisti sinhro motori, zbog velikog klizanja, obezbedjuju im se ac pobude, stabilisanih parametara...nekada je bila diskusija da li je bolji 16 pola ili 24 pola papst

Takodje kuciste, treba da ima odredjenu tezinu, ali ne beskonacnu, vec je znacajno bitnija podloga. Kuciste treba da bude netransparentno za zvukove i vibracije u maksimalno moogucoj meri. I da nema sklonost ka rezonovanju, sto automatski izbacuje recimo cisto drvo, koje je vise estetski detalj.


I kada se definisu detalji, preostaje dizajn, koji je cesto znacajniji kod fensi audiofila, nego neke zvucno elektricne osobine. Najverovatnije zbog predubedjenja i predtrimovanja sluha.

Ukratko, ne pretezak disk, na ne preteskom kucistu(ali dampiranom sa kompenzovanim cvoristima oscilacija-miksovanjem materijala ili dodavanjem opterecenja) i dobrom lezaju, pozeljno plivajuca sasija, ali podloga moze da bude znacajno teska, neki od novijih DC ili LDC motora, tipa Maxon, sa finom regulacijom brzine, i to je savrsena baza. I manji deo cele price.

Ako je pogon putem remena što veći broj polova ima motor to je bolje.

Nisam baš ljubitelj drmajućih šasija a li ako baš mora onda OK. Na primer Torens TD 160 u koga treba uložiti malo sredstava može da iznenani zvučanjem u stvari ne zvučanjem nego neutralnošću. Naravno originalna ručka nije nešto ali ako se zameni na primer sa Grace 707 ili nekom od starijih SME seije 3 dobiće se izuzetan rezultat.

Provereno od strane majti zeoN_Rider-a

Kakav gramofon ti imaš i koristiš?

Ovo što sam te citirao nema mnogo veze sa realnošću.
Prvo, Franc Kuzma je od prvog trenutka radio ozbiljne butik gramofone i ručice, a sada je tome dodao fancy notu jer mu se može. Taj Stabi je koštao oko 2.500,00 DEM što je bilo skuplje od dva Thorensa, a pri tom su sve audio kritike bile u superlativima u bilo kojoj konkurenciji.
Drugo, ono što radi odlično zauvek će tako da radi i ne može vreme da ga pregazi jer nikada neće raditi lošije od toga. Gramofoni (izuzev DJ opreme) se više i ne razvijaju ozbiljno tako da su sve koncepcije odavno poznate. Koncepcije tipa Kuzma/Linn/Thorens i dalje su u većini reprezentativnih audio prezentacija u svetu što mnogo govori o njihovoj uspešnosti. Tako si opisao Stabi da ga verovatno nikada nisi ni video iznutra, a kamoli posedovao.

Ja imam dva i po gramofona, a koristim trenutno lako modovani Philips 212.

Nemas ti Savo jasnu sliku, zbog teske propagande i folirantskih pisanija kojegde. Koncepcija dasaka, motora, mesinganog lezaja i nekog tanjira od par kila je prevazidjena koncepcija. Jeste bazicna, ali je krajnje prosecna, ma kolike cifre ispaljivali.

To su vintage dizajni, i sluze vise emocijama, nego radu. Kao i meni moj studentski filips..

Ali, valjda sam tada bio pametniji, pa sam za svaku komponentu pravio spisak osobina koje mora da ima. Pa je filips imao uljno dampirani lift, plivajucu sasiju sa oprugama na istezanje, plus opruga za horizontalnu ravan, naspram belta, elektronsku regulaciju brzine, senzorske komande, i oslanjanje na tri tacke-tri nozice na donjemm poklopcu, a ne klackajuce cetiri. I jednu lepu stvar, koje mnogi drugi nisu imali, frikcioni sloj na pogonskom disku.

Ono sto nije bilo zadovoljavajuce je sama rucka, lezajevi rucke, iako lake, plasticni donji poklopac, i nedampirana subsasija...sto je naravno i bilo predmet doterivanja..


Pa se uz prilicno truda moze doraditi i udaviti taj deo konfekcije, dampirati, otezati, zameniti ono sto je uradjeno na jedan nacin, a moze i bolje.
I nema torensa ili gramofona te klase koji moze da se istakne pored takvog filipsa.

Ali nije sustina krpiti nedorecenosti, vec je sustina u elementima koji su neophodni da gramofon bude sprava.

Pa sada, ni jedan ozbiljan gramofon nema integrisano napajanje u sebi, preamp je odmah pored rucke, lezajevi vise srednje klase su bar u uljnom bazencicu, motori odvojeni..a disk, kako je kome volja, plivajuci ili na cvrstoj bazi.

Bitno je izboriti se sa frekvencijama ispod 20Hz, koje mogu da uticu na rad gramofona, rucke, a to je prica oko mase i rezonance, pa kako ko ustimuje sistem.

Naravno, merenjem se konstatuje kakve je situacija, a posle slusanjem definise da li to prija ili ne, ili treba nesto napraviti da vise zvoni, ili da vise prigusuje. To je stvar ukusa, a tehnika je samo pripomoc.
Kljucanje na slepo igrqa bez rezona i granica.
Elem, koliko je to sve slozeno, pokazuje detalj pritiska, kada se izracuna koliki je pritisak, koji recimo pravi tanjir tezine 4 kg na povrsinu 0,2mm² oslonca lezaja doticne arhaicne koncepcije..
Koliko to utice na stanje povrsine, generisanja razne buke...

Očigledno je da su baš zbog takvih tehničko/mehaničkih anomalija Japanci napravili DD pogon tanjira.

Ajde vladd pošto tako dobro vladaš hi-fi materijom odgovori mi na jedno prosto pitanje, ali bez tvog uobičajnog filozofiranja već konkretno i precizno. Da li se slažeš da je Korato hi-fi vrh na ovim prostorima pa i šire? Naravno da se slažeš jer tako i jeste. E sada nam samo kratko i konkretno odgovori koji gramofon oni koriste na prezentacijama?

Ne, i nije bitno sta koriste na prezentacijama. Prezentacije se uvek prave fascinantno i sladunjavo, da zavaraju a ne da priuste kvalitet.

Vrh hifija na ovim prostorima je u rukama pojedinaca, koji su ulozili znanje i novac u svoj sistem i prostor za slusanje, a ne neka etiketa na proizvodu.


I tu je sustinska razlika, zovi je filozofiranjem, ali ETIKETA ne svira, vec uredjaj(i) u prostoru. Etiketu pravi marketing i nebuloze po casopisima...

To sto je nekima lakse da se vezu za etiketu i casopis pisanija, to je laksa varijanta resavanja problematike, ali sam ja zainteresovaniji za tehniku(idetalje oko iste) nego za marketing.

Doticni "vrhovi hifija" se ne nalaze u vrhovima cenovnog ranga komponenti, niti u 95% brendiranih uredjaja.

Procitaj intervju Vladimira Susurina, mnoge stvari ce biti jasnije...bar malo..
Ili pisanija Bruna Putzey-a


Ali, odlazimo od teme, sto nece valjati. Ne sporim ja Kuzmu, cak mislim da ima sjajan razvoj kroz decenije, ali treba malo realnije sagledati neke stvari. Retke su ploce koje su pandan takvih uredjaja, ja recimo imam samo par rezanih, ostale klasicne, presovane..i nisam se dugo bavio hifijem i uzivanjem u istom..

Tako da, tema je presiroka, ja bih ostao na elementima dobrog gramofona...a ne na elementima snaznog marketinga

Iskren da budem meni više ništa nije jasno.

http://www.enjoythemusic.com/magazine/manufacture/0208/

Ja kada pokusam neki stav da pojasnim, a los sam u tome, ispadne izgleda naopako.

Predlazem ovaj tekst, pa recimo ponovno citanje mojih postova.

A ko misli da se ukratko mogu objasniti neke stvari, svaka cast, ja to ne znam.

Uglavnom, duboko se ne slazem sa audiofilskim prenemaganjima, koliko god imali licnog zadovoljstva i srece u tome.

Obozavam dobru tehniku, gadim se prevara u tehnici, postujem fiziku i inzenjering, povracam na foliranja..

Uzgred, moja falinka je sto sam propustio jedno cetvrt veka hifija, pa sam ladna zaba ubacena u vrelu vodu, i nesto se bunim i koprcam..

Da sam lagano podgrevan sve vreme, mozda bih i bio pristalica nekih stvari

Ukratko, da se razumemo, gramofon koji nema invertovani lezaj diska se ne moze svrstavati u neku visu ili ozbiljniju klasu, kakvo god ime ili cenu imao.

Kako izgleda taj ležaj?

Nisi citao tekst sa linka, a evo jos jedan
http://www.stereoforum.nl/index.php?topic=5.0

Jasna slika, pride lezaj sa uljnim bazenomi sa spiralom koja zahvata ulje.
Oslonac se gadja da je u tezistu plinta, maksimalno moguce. Sto blize to bolje, i rade se sa kliznom tolerancijomdve stote po precniku, za ultrafina ulja.

@vladd,

tema je pokrenuta sa pitanjem: "Šta treba da ima dobar gramofon?" a ne vrhunski!
Bez ljutnje ali ti ne umeš da učestvuješ u temi a da ne odeš u "mudrovanje" bez obzira koliko sve to ima dodirnu tačku sa temom?
Jednostavno, voliš da mudruješ u svakoj temi?!

Koji ti deo nije jasan?

Vidi, nema nikakvu nameru niti želju da se vladdom ubeđujem i objašnjavam ko ima veći. Baš me briga za to, obojica smo matori pa to baš i nije poželjno . On verovatno nije loš elektroničar, ali kada su u pitanju vrhunski hi-fi i gitarska lampaška pojačala njegovo znanje je u domenu internet teorije pa mi zato njegova objašnjenja budu smešna. Za razliku od njega najveći deo života sam se bavio praktičnim hi-fijem, zatim dugo vf tehnikom (radioamater sam) da bih se pod stare dane ponovo vratio na nf gitarsku tehniku, a pri tom i sviram gitaru i odlazim na svirke. Pored toga celog života se bavim kinologijom (seterima) i sudija sam za tu grupu, a dugo sam igrao i šah i stekao titulu MK u vreme kada je to bio ozbiljan posao. Ne, nisam ekspert ni u jednoj oblasti, ali praktično znanje u ovim oblastima mi je veliko i poprilično prevazilazi prosek jednog ovakvog foruma.

Da se vratim na hi-fi i gramofone. Ono što sam u životu naučio je da se u audiu sve čuje, svaka promena. Znam da se neupućeni smeju kada neko pomene Van Den Hul kablove na primer i njihov dobitak. Ono što ne shvataju je da nije dovoljni promeniti samo neke kablove, ali kada se napravi gomila tako suptilnih napredaka (čak je i vrsta potenciometara vrlo bitna!) dobija se jedan ogroman napredak. To se fenomenalno čuje u direktnom A/B testu. Sada da objsnim zašto sam pomenuo Korato. To nije lokalni prodavac, to je firma nadaleko poznata i ima je na svim svetskom sajmovima. Još neke tamo davne godine dok je bio u Ruzveltovoj nabavljao je vrhunsku opremu pa sam imao prilike da slušam Audio Research lampaško pretpojačalo od 10.000 dolara. To je vrh, to treba čuti da bi se stekla referenca u glavi. Što je najinteresantnije čovek je veliki poznavalac muzike, ali veliki. Kasnije je razvijao svoje projekte, a danas to mu je osnovni posao. Kada bi neko kao vladd imao prilike da detaljno prouči njegovu FET konstrukciju pojačala (prezentovao još pre par decenija!) ne bi verovao da tako nešto postoji kod nas, a postoji. U celoj toj priči poslednji put kada sam bio tamo on je koristi za prezentacije šta mislite koji gramofon? Pa Audio Kuzma je bio na početku lanca!

Još da dodam kako nisam nikakav glasnogovornik Korata, mi smo samo usputni poznanici, teško da bi on mogao da poveže moje ime i lik, nikada ništa nisam kupio tamo (jer nisam imao para), ali duboko poštujem one koji imaju ogromno znanje i hrabrost da to pretoče u proizvod od kojeg žive!

Nije mi jasan deo a to je dokle će ova rasprava da traje i čemu će služiti. Već u prvih par postova je sve rečeno.

Predaleko se otišlo.

E pa to ti kažem !

Ma osećam

To uopste nisu "vrhunski" gramofoni, ni priblizno. Ali su posteno i tehnicki i estetski odradjeni.

Izuzetno kvalitetni gramofoni sa cenama daleko ispod 10k$, da ne kazem i za par hiljada $..
O vrhunskim resenjima nema ni reci niti smatram da je potrebno, a nije ni primereno debatovati o gramofonima sa cenom trosobnog stana...

Dobar gramofon mora da ima DOBRE detalje. I sada samo upoznajemo doticne.
BTW, malo spretniji diyeri sirom sveta prave te lezajeve za svoje igracke bez vecih problema..ne vidim u cemu je drama.

Pricamo o tehnici a ne nalickanosti.

Elementi kada se usaglase, postignut je cilj dobrog gramofona, ne mora svaki biti savrsen, ali treba da su spretno ukomponovani.

Medjutim, samo malo razvejavam podvale da su obicni lezajevi u "vrhunskim" gramofonima, pokriveni poprilicnim, prakticno nebuloznim cenama

@Sava
Opet trolujes temu., tako mator.

Otvori diskusiju po nabacanim temama.

Nije nista ozbiljno receno osim medijskog hajpa o dobrim gramofonima, i ti si se prvi uppecao na neke izhajpovane Torense. To je pomodarstvo, fenseraj, a ne tehnika. kao kada svaki darker mora da ima martinke..
Kupi se torens, pa mu se SVE zameni, a onda je u nekom proseku..

Ima on neka bolja resenja od mnogih drugih, ali je to poredjenje decijih bicikala...a ne ozbiljnih sprava. Prostih tehnickih resenja, koja funkcionisu u odredjenom, ogranicenom domenu. Domenu buke i bruma..

Ja racunam, da sa cinjenicama koje iznesemo, i kvalitetnim elemntima i delovima, da otprilike svako zainteresovan moze poprilicno da poboljsa svoj uredjaj, nadam se u pravom smeru.

Ali sam zaista siguran da dobar motor i dobar drajv ne kostaju nekoliko hiljada evra...kakve su inace fensi cene u fensi pakovanjima uredjaja..

I to su sve elementi dobrog gramofona...diskusija nije ni pocela, a vi vec zvezde fifi foruma..

Uzgred, da se osvrnem na materijal baze. Sada je popularan MDF, kao zvucno poprilicno "mrtav" materijal, nesklon rezonanci.

Stari gramofoni, pa i zvucne kutije, su pravljeni od iverice. Gusce, malo manje guste, ali ipak sklone nekoj zvonjavi.

Meni se cini, i samo na osnovu ideje, dok ne probam konkretno, da bi bilo zanimljivo raditi kombinaciju punog drveta i MDF-a u odredjenom sendvicu, drvo da bude sa spoljne strane, a MDF sa unutrasnje strane baze gramofona.

Nisu velike povrsine, ne trebaju veliki komadi drveta, a furnir je neka zamena, medjutim za tako male povrsine vise komplikacija nego utede.

Znaci, jedan od bitnih delova je i zvucno umrtvljena baza gramofona.
Sa dodatnim zonama otezanja, ili na velikoj mermernoj ploci.

Tri oslonca pozeljno, mada su 4 nekako obicaj, kao za namestaj

Nije potrebno baš pola šume poseći. Kondor umrtvi svaku kutiju sa manje sredstava ma od čega da je kutija napravljana.

Nije, naravno, drvo je vec stvar estetike i licnog ukusa, sumnjam da ima neki znacajan uticaj na zvucnu sliku u nekom sendvicu sa mrtvilom mdf-a.
Kondor je sjajan, sa njim sam umrtvio plasticnu donju plocu i pride otezao olovom.

Kondora sam potrošio na gramofone i CD plejere za jedan dobar krov.

Ono sto bih dodao, u vezi invertovanog lezaja, da postoji mogucnost odvajanja pina za pozicioniranje ploce, od glavne osovine, osovine diska.

Sto je obavezna opcija kod ultrahifi uredjaja, a lako izvodljiva kod svakog sa takvom osovinom. Ionako entuzijasti cesto prave sopstvene verzije diska, kao veliko unapredjenje gramofona.

Prica ima tematku smanjenje uticaja suma lezaja raskidanjem direktnog prenosnika suma na plocu. Iako je taj sum izuzetno mali kod dobrih lezajeva, moguce je i to sitno poboljsanje.

Zato LP 12 ima pozamašan centralni ležaj.

Linn LP12je cirkus, sto su i sami ironicno potvrdili
Pre cirkusa je to zaista obicna kanta, sa jedinom prednoscu sto za razliku od vecine kantica svoje klase imala mogucnost da dobije pristojnu rucku. Bleda kopija bolje uradjenih primeraka tog principa, Torens, AR, Ariston...ali kojoj je masinerija propagande napravila prodju.

To je prava majstorija propagande. Svaki svoj nedostatak su proglasili za prednost, koje realno nema nigde.

Engleski dizajn je uvek imao jedan problem. Vodurina, kojom su okruzeni. I to im je suzavalo opcije..nemogucnost uzivanja u papirnim membranama, problemi sa lezajevima..

Pa je i Linn morao da koristi podvodnu tehniku. Koristili su Vesconite kao materijal za lezaj, koji je 10 x "bolji" od bronze...ali pod vodom.
Dve decenije je to copalo, do pojave cirkusa, ali je i dalje sve to pod teskim hajpom, i nijedan zdravorazmni ljubitelj nece uzeti lin pored znacajno bolje rege ili u klasi 5000$ znacajno boljih gramofona.
Nicim izazvano idolopoklonstvo, sekta..

Iskren da budem engleske/nemačke/švajcarske gramofone nikada nisam nešto voleo/cenio. Ipak sam za proizvode kosookih.

Nisi omanuo uopste. Kosooki nisu posezali za manitim ustedama nikada, pa ni sada. A ni znanja im ne nedostaje.
Oni su uvek siguran izbor kvaliteta, jedino sto ih anglo zona zagadjuje audiofilskim prenemaganjima i otvorenimlagarijama tipa, jeste to vrhunska tehnika ali sonicna sinergija...bla bla..

Za gramofone su carevi, nego je audio industrija korporativno neinteresantna u nekim zonama. Ne moz audio inzenjera da ubedis da neki klempo u nekoj zabiti cuje razliku izmedju -90 i -92dB.. i da oce masno da plati jedan komad..

Evo kako izgleda jedno pisanije o Linn-u..kao da slusam politicarski ekspoze




Eto tako su "refinements" prezentovani.
Zaludjeni korisnik najvise voli da hiljadama valuta plati "simple" ac motor, FILC(ko je bezao sa fizike iz osnovne skole...ne zna za staticki elektricitet koji ce praviti vuna na vinilu), tvrde opruge, prostacki odradjenu osovinu, subsasiju od obicnog lima..
naravno, lako se prepozna i "stainless steel", da ne rdja, izlozeniji klimi koja ne spada ispod 70% vlaznosti..
Drvena sasija je lepa, ja je volim, ali tako farba zvuk da je neprijatno...neprijatno sladunjavo..
I onda dve decenije sitnih "unapredjenja" prodate "savrsenosti"..pa onda malo jaca izmena konstrukcije, posto ne moze pita od...blata..

Ludilo od gluposti.

Treba samo pogledati čuveni Technics 1210 i njegovog naslednika 1200G, sa kakvim pristupom su Japanci krenuli u proizvodnju starog/novog tipa.

Evo još za ljubitelje ovog brenda.

Direkt drajv su opake masine, a taj Tehniks je cudo tehnike. Za sve pare koje traze.

Ali je gramofonisanje vise kao hobi, pasija, nego klasicna nabavka tehnicke robe. Sto ne znaci da ne treba da ima tehnice kvalitete, ali sigurno emocije ne mogu da zamene tehniku.

Dobar plint, dobar lezaj, balansirani tanjir ili disk, kako god, i ostao je dobarmotor.
Direkt drajv ima sve tehnicke predispozicije i prednosti, ali je kais ostao u igri. Ima i dubokih vernika koji tvrde da se idler ne cuje, a trebao bi da se cuje, ali bozanski obicaj sekte je da zanemari ocitu buku zarad prinosenja zrtve bogovima prenemaganja ipomodarstva.
Idler je simbolika, bedz wanabee "vrhunskih" audiofila, tehnicki jako bucna sprava(jos jedan drekavi, spregnuti lezaj), za koju se namerno zanemaruje sve sto se drugima analizira.

Jedno lako stivo za zabavu, necu da komentarisem netehnicke, emotivne delove navoda, ima vise korisnih nego nekorisnih informacija.

http://greenmountainaudio.com/how-to-choose-a-turntable/

Ne pricam o sistemu rucka-glava, to je ipak stvar odabira i zabave, naravno da se podrazumevaju kvalitetni detalji, ali je to popilicno "nesrecna" tehnika, svaka verzija ima neke svoje nedorecenosti i nesavrsenstva, pa vise spada u zonu odabira kompromisa i odnosa cena-dobijeno, nego za neku preduboku tehnicku raspravu.

Secam se mog Turandot gramofona. Sasvim korektan zvuk je imao kada sam zamenio fabricku zvucnicu za neku Shure ( jeftiniji model u to vreme ).

Sa fabrickom, kada bi se pojacalo iznad 5,6 ( Pioneer pojacalce 2x75W i 3 sistem Pionir bas reflex 120W kutije - ne secam se modela ), i kada se stavi igla na pocetak ploce, zvucnici hoce da iskoce kako kupi zvuk sa kucista gramofona, cele stalaze....Kada sam zamenio glavu, to se svelo na neki minimum. Zvuk je uglavnom bio dosta kvalitetan. Zavisilo je i od samih plioca. Kvalitetne ploce, kupljene u Italiji su zvucale perverzija, dok neke nase, katastrofa.

A da vidiš ploče iz Švedske.

Ja sam sve pozaboravljao, godine...Ploce koje smo nabavljali iz Italije ( sa onim leptirom ) su bile skroz ok.
Secam se Ry Cooder, chris rea i jos tako nekih, zvuk da se ukakis. Produkcija na visokom nivou :)
Sada ova vnago zvuce svi isto.

Ma omatorilo se.

I to, ponajvise, a pride, sad produkcija nije ni 1% nekadasnje, tek se ozivljavaju neke radionicice za stampanje ili rezanje ploca.

Turandot nije sada za razmatranje, nekada se slusalo na cemu se moze, pecalo sa losim masinicama...zasto se ne zabaviti sa finim igrackama..

A to kupovanje ploca od spolja....proforma invoice, uplata kod banke i cekanje da stigne...pa da carina ne klepi za nekog nacelnika..
Kada odem preko granice, ili je tajming tesan ili nema ploca koje zelim...

Ja sam imao Thorens TD 166 MK II
I Stanton zvučnicu. Ne sećam se koji je bio model.

---

Bilo je to drugo vreme. Svu muziku koji si hteo da slušaš morao si da kupiš ! Ej !

Nije bilo kao danas "... aj da čujem šta je pevao Elvis 1970 ... " ili " daj da pokupim sve hitove "The Temptations". Bajaga - hitovi. Bijelo dugme - komplet. Jok. Sve je koštalo.

Bude nekome rođendan, a mi ortaci zajedno skupimo kintu i kupimo jednu LP ploču.

Ja dobijem mesečni džeparac i potrošim ga na Eagles LP na kojem je bila pesma Hotel California

---

Pošto se sve plaćalo, muzičari su bili dobri, produkcija je bila vrhunska, kompozitori su bili nagrađeni. Sve je imalo smisla, sve je bilo na svom mestu. Muzička industrija je cvetala, prepoznavao se kvalitet. Bilo je odlične muzike, u svim žanrovima.
Sada, prektično više nema muzičke industrije. Ne može biti kvaliteta, jer niko to ne plaća.

---

DJ je bio neko ko je puštao ploče u disko klubovima.
Sada, DJ nema šta da pusti na mestima gde se okupljaju oni koji bi da igraju. Nema. Praznina. Duplo golo. I onda DJ, nesećnik, improvizuje, dum-dum-dum isto-pa-isto. Šta će, jadan, kad nema. I onda, onaj koji ume da sklepa taj dum-dum-dum-dum, postane praktično kompozitor. Tako je nastao takozvani tehno, trans i ostale slične ništavosti, tj. praznine.

I onda ovi nesećnici koji nisu imali priliku da čuju muziku, nego samo trans i tehno, diskutuju šta je bolje od ta dva ili da li su ta dva zapravo jedno te isto ili se razlikuju. Ma, važi, razlikuju se.

I onda kažu, "ti si mator, pa ne kapiraš razliku". Ma jesam mator, naravno, ali kapiram razliku, i te kako.

Zato smo i postavili par klipova sa Funk muzikom.

Ne da je moralo sve da se kupi nego je i kostalo. Najvise me kostao ulazak u hifi posto sam bio nezadovoljan sa pravljenim pojacalima. I uvek mi je falila neka sitnica da bih kompletno uradio pojacalo. Seme iz radio amatera, dronjave a predstavljene kao bog zna sta.

Dve godine po celo leto sam rintao kao konj da pazarim sve sto mi je trebalo, i nije bilo dovoljno.:) Ubise me sa marzama i carinama.

Ali na kraju je sve ispalo zadovoljavajuce, prestao sam da imam egzoticne zelje i muziku smo slusali kojegde, a najvise po dzez festivalima i koncertima.

Sada kada se skockalo malo vise vremena, vratio sam se na hifi zabavu, sa nekim iskustvom, nekim znanjima ijasnijom slikom sta se desava.
Mladalacki sistem sam oziveo i neka stoji kao uspomena, a krecem da pravim jedan kompletic za licni gust i zabavu. Pa i jedan dobar gramofon je u planu, mozda se drznem i rucku da odradim, ali je to slozen posao poprilicno udaljen od pribora i alata koje imam.

Tako sam i razradio detalje u vezi gramofona, sada se sakuplja materijal i lagano krece izrada.

Ja sam pri kraju sa svojim dugogodišnjim projektom, to je pravi Frankenštajn klon svih klonova.

Biće objavljeno čim ga završim.

Nemački gramofon i Švajcarski magnetofon su višedecenijski studijski etalon.
Vidiš baš ti kosooki dugo nisu prišli hi-end gramofonima najviše zbog onoga što se isticalo kao prednost - direct drive sistemu okretanja! Uglavnom su se bazirali na nižu do gornje srednje klase sa kućištima od tvrde brizgane plastike i dd motorima, a tu je bila najveća lova. Doduše, uvek su imali i neki izlet u visoku klasu, ali gotovo isključivo sa bazama, ručice im uglavnom nisu pratile pogon. Recimo da je Micro Seiki tu bio pionir, ali bilo je sjajnih projekata i Denona i drugih.

Kako god, ostajem pri istočnjačkim gramofonima.

Pa nije zabranjeno, naravno ! Imao sam više komada japanskih u vreme kada nisam mogao da skupim lovu za vrhunski. Treba znati da je u to vreme visoko kvalitetna roba bila teško dostupna i jako skupa! Bilo je zastupstava, ali više smo se oslanjali na preprodavce, posebno one koji su imali uvozne dozvole pa to nudili malo jeftinije.

Upravo.
Japanci su klasicni inzenjeri. Ne bave se prevarama kao proizvodjaci londonske magle. Sa jedne strane.
Sa druge, oni su ipak pratili dekadentne trendove Evrope, i reagovali racionalno na trendove.

Mada se i sada hajendom bave male ekskluzivne firme. To je slabo interesantno i neisplatljivo za korporacije.

Hajend gramofoni su zabava za seike i japije, ne za obican svet. Vrlo kvalitetni, vrhunski grmofoni su na srecu dostupni po dostiznim cenama.

E sad, pitanje je sta se hoce, tehnika koja radi posao odlicno, ili skulptura koja fascinira u sobi. Slusanje muzike, ili slanje poruke ezotericnosti...

Da, podseti me Sava koliko su me drali za kupovinu u predstavnistvu, Preko 60% cene..nekada i blizu 100%,

Ja sam planirao da kupim Torensa 126, koji u startu nije bio jeftin, izlozen u valjda Mikrometalu u Emiljana Joksimovica, gledajuci cene po stranim casopisima...kada su mi obracunali sta treba jos, i koliko da platim, ostavio sam to za neko drugo vreme..

Evo jedne. http://www.lessloss.com/
Dok je curana, bice i podvarka.

Firma se zvala "Kontaktor", inače zastupali su i "AR" zvučne kutije.

Eee, da, mrzelo me da gledam racun za moje AR18:) i da se ponovo nerviram.
Dobro si me podsetio. Prodavali su i BOSE i Tadberg risivere...imali su smeka...

Nazalost i prodavci zmijskih ulja..

Ali ja to gledam kao "swarovski" audiofilicarstvo. Kada mogu gospodje da bacaju pare na djindjuve, mogu i gospoda.

Tu bi mogao da se razvije dobar biznis. Trziste postoji.
Naime, ako neko hoce da plati $91181 za 'direct drive' SDCARD player koji tezi 24kg, mogu ja da napravim i bolje.


_{[Ovu poruku je menjao scoolptor dana 02.01.2017. u 11:23 GMT+1]}

Šta se čeka?

I još jedno pitanje: a čemu to služi?

Kako se družim sa nekim poznatim muzičarima i producentima znam odavno da je vinil postao in i mnogi umetnici sa Balkana štampaju i takva izdanja. Najčešće se obraćaju firmama kao što su Optimal media, Pallas, Music on Vinyl, xvinylx i mnogim drugima. Dodaću samo da dok su naši RTB i drugi požurili da ugase analogna studija pa je oprema završila u privatnim rukama Slovenci su u potpunosti sačuvali analogiju! Bez obzira na okvirno poznavanje situacije ostao sam zatečen informacijom koju sam čuo na radiju (Rock radio) da je prošle godine u Engleskoj zarađeno od prodaje vinilskih izdanja više para nego od audio diskova i drugih nosača zvuka zajedno!!!
Iako je taj fazon in i mnogi mladi ljudi žele da saznaju šta je to gramofon i kako zvuči opet se uvek nanovo iznenadim kada vidim koliko ljudi reda 35 godina starosti nikada nisu ni videli gramofon, a kamoli slušali taj zvuk! Kako je sve više interesenata za ovu spravu smatram da bi bilo dobro reči koju reč o podešavanjima gramofona jer je to vrlo bitna stvar za pravilno funkcionisanje i čuvanje ploča.

Neke stvari su već dotaknute, neke baš površno, a ovo što sledi su najosnovnije stvari. Treba imati gramofon sa makar minimalnim mogućnostima podešavanja, oni skromniji nisu za ozbiljnu upotrebu.

Za početak gramofon treba postaviti na čvrstu i stabilnu podlogu i to potpuno hotrizontalno u odnosu na podlogu, treba ga nivelisati. Postoje specijalne spravice koje se stave na osovinu, ali dobra će biti i klasična libela koju postavimo na disk u dva položaja i podesimo.

Gramofonske ručice postoje šestarske (većinom) i tangecijalne (revox na primer). Govoriću samo o šestarskim.
Prvo što treba uraditi je podesiti ispravnu geometriju. Šestarska ručica već teoretski ne može da isprati zakrivljenost ploče u stopostotnom iznosu, a cilj je tu grešku svesti na minimum. To se postiže podešavanjem paralelnosti u dve tačke. Obično na nosaču glave postoje otvori kroz koje može glava da se kreće napred-nazad pa se podesi optimum. Za to postoje sprave kao što je na slici koju sam dao na 3. strani ono Ortofon ogledalo sa leve strane, ali je moguće i sami da nacrtamo šablon.

Sledeće što treba uraditi je podesiti pravilan pritisak igle na ploču. Najčešće gramofon ima ručicu koja skroz na kraju ima protivteg koji treba odvrtati dok se ručica ne dovede u vagu. Tada se na prstenu ispred tega postavi na "0", a onda polako zavrćemo protivteg do vrednosti koju želimo da podesimo. Ta vrednost se obično kreće u okviru 0,5-1,5 gr ili 1,5-3,0 gr, a određuje je proizvođač igle. U principu treba potaviti na srednju vrednost. Pogrešno je nameštati jako malu masu jer tada igla ne prati najbolje brazdu, skakuće i time oštećuje i ploču, a i samu sebe. Uvek je bolji veći nego manji pritisak.

Zatim dolazimo do podešavanja antisketinga, odnosno protivklizne sile ručice. Kako se ploča vrti ona centrifugalnom silom vuče ručicu ka centru pa to mora da se kompenzuje silom suprotnog pravca koju dovedemo ručici prisilno. Ova sila nije ista na svim delovima ploče i zato se tu koplja lome. Neki konstruktori su pristalice opadajuće sile, drugi rastuće, a treći konstantne. U svakom slučaju ta antisila može biti podešavana sistemom sa oprugom i to je onda konstantna sila. Bolja varijanta je ako ručica ima recimo mali teg sa najlonom koji menja silu kako se ručica pomera pa je to onda promenjljiva sila. Postojali su razni sistemi te kompenzacije pa i magnetni kod Thorensa na primer. Bilo kako bilo važno je znati da to treba podesiti jer je verovatno tako bolje nego nikako. Ta sila se podešava na istu vrednost kao i iznos pritiska igle pa ako je na 2 gr i antiskejting ide na podeok 2.

Dodaću i to da postoje MM (sa pokretnim magnetom) i MC (sa pokretnim kalemom) gramofonske glave. Ove prve su ranije startovale i najzastupljenije su. Traže posebno pretpojačalo koje su sva starija pojačala obavezno imala (MC samo skuplja), a kako moderna to nemaju nije moguće direktno priključenje već mora da se pribavi posebno pretpojačalo ili trafo, a to je dosta skupa varijanta. To mora da bude tako jer je očitavanje analogno, a to znači da igla "igra" u ritmu brazde. Kada bi se otiskivalo u realnosti brazde za bas bi bile toliko široke da bi samo jedan pasaž zauzeo površinu čitave ploče. Zato se kod stvaranja matrice zvuk sabija (preemfazis), a zadatak pretpojačala je ne samo da pojača signal iz igle već i da tonsku sliku raširi (deemfazis) po nekom unapred određenom sistemu (RIAA kriva).

Postoji tu još gomila finih podešavanja, ali to nije ključno za ovu temu. Uglavnom dobro podešen gramofon garantuje najbolji ton i najmanje trošenje ploča. Svaki gramofon ostavlja neki svoj pečat podešenosti pa zbog toga nikada nisam voleo da nekome pozajmljujem ploče. Ista ploča na dva gramofona može da pokaže različite simptome oštećenja pa da na jednom šušti jedan kanal, a na drugom ne jer je ploča oštećena na jedinstven način.

Jel poznaješ Mirka Tasića?

Mislim, mogu ja da napravim SD card plejer or 36 kila, 50% tezi od ovog za $90k.
Samo moram prvo da proucim termine. To 'direct drive' me zbunjuje, posto nema pokretnih delova.
I ja se pitam cemu sluzi, zaista.

Iskren da budem, čemu god da služi nije mi potrebno pa i 100 kila da ima

Sto rece Sava, dzabe sva tehnika, ako je sistem ne podesen. Ja bih dodao da je osnovno da gramofon ne ostecuje plocu.
To je moguce i sa dobrim glavama, ako se ne podese tezine, uglovi, antiskejting...
I to sto je bolje glava, odnosno igla, vecu stetu nanosi, dublje u kanalima pravi stetu.

Dobrih rucica ima u velikom izboru, i to se bira po zelji, afinitetu, ili nekim detaljima koji se zele postici. Zahteva jako veliko poznavanje celokupne materije, razvoja i problema, i finalno, resenja i odredjenu kolicinu neophodnih kompromisa.

Nakon rucke i gave, kao sistema, sledi korektan i prilagodjen preamp, za kojeg je bitnije da prati i odgovara nastalim tranzijentima u glavi gramofona, nego da sa nekom dalekom decimalom prati RIAA karakteristiku.

Gramofonska glava je generator signala, poprilicno male energije, osetljive induktivnosti, malih ali vrednih i preciznih signala, koje treba pojacati i modelovati bez dodatnih upliva.

Moja je preporuka poseban predpojacavac, sa posebnim napajanjem, tik uz gramofon, da se izbegnu uticaji suma i interkonekt kablova, a posle riaa preampa je prakticno svejedno s cime ce se povezati daljnji linijski preamp...
To sto se takvo resenje primenjuje kod hiend sistema, nije smetnja i nema zabrane da se primeni kod bilo kog drugog.

Nekada smo bili prijatelji !

Znači neka gitara je u pitanju?

Da, imao sam njegovu 59-ku, ali ovo je potpuno van teme.

Ma znam da je van al' ono kao komunikacija i to.

Malo hajtek izbegavanja sumova u osovinama diska i motora.

šta mislite o EMT gramofonima?

Studijski, precenjeni.

Robusni i bucni.
Uglavnom, studiji prave muziku i urnisu muziku, narocito masiranje muzike ubijanjm dinamike da se prilagodi radio prenosu, ili kojecemu...

Precenjeni kao i svako manijacenje u audio tehnici, verovatno sto daju statusnu znacku audiofilima...



P.S.

Moram da priznam, ima ljudi zeljnih neke vrste tehnike u kuci(osim konfekcijske), specificne, "profesionalne", nekada robusnog ili "laboratorijskog" dizajna.....sto je recimo logicna zelja nekog lekara i ekonomiste..ili slicnih netehnickih zanimanja.

Sto je ok, pa ocena korisnika kao sto sam ja ili Zeon nije u tom smeru upotrebljiva, u odredjenoj meri..ja sam zasicen raznih oblika, dizajna, soba mi je prepuna tehnickih skalamerija...vise imam zelju da postavim milje na zvucnike nego da imam jos jednu spravu a koja nije nesto specificno iz tehnike koja me zanima...

Ceo zivot gledam "profi" sprave, dugmice i dizajn..i nemam nikakvo ushicenje kada vidim jos jednu takvu spravu..

Meni je smešam isto tako precenjeni Thorens TD135 koji ima pogon tanjira pomoću gumenog točka (idler) a njega pogoni kaiš sa motora i košta sačuvaj bože.

To je resenje za vecu izolaciju bruma motora. Ima to i filips 202, samo sa dva kaisa.

Trziste napravilo hajp, zanemarene su apsolutne sve, cak i audiofilske, cinjenice, krs rucka, krs motor, jedino je izrada robusna, lici na neku starinsku stolarsku masinu.

Mizerna podesavanja na rucki, djubre kablovi...

Ozbiljni audiofili ih drze na polici kao ikonu, a da vredne ploce pustaju na ozbiljnim spravama. ako se uopste i zamajavaju sa bacanjem novca oko istih...

300$ traze za polovan motor(?), kao uglancan(kao da je to bitno), a za 220 evra se moze uzeti nov vrhunski Maxon motor za pogon ultravrhunskog gramofona..

Jesi li imao prilike da radiš sa tim gramofonom?

Naravno, to mi srednje ime.

E odlično onda. Pretpostavljam da nije ona sjajna EMT glava na njemu, ali svejedno reci šta je tu precenjeno?

Precenjeno u odnosu šta sada moderne glave daju.

Znači glava je precenjena, ne gramofon?
Nema veze, spreman sam odmah da otkupim tu precenjenu EMT glavu od tebe ako je ispravna!

Sve precenjeno i to u kompletu.

Znači nećeš da mi prodaš EMT glavu!? Šteta!
Pa dobro, šta nije u redu sa tom spravom? Koji je po tebi profi gramofon bolji od njega i zašto?

Technics SP10.

Em nije za pokuci, previse je ruzan, em je tehnicki prevazidjen, a najbesmislenije su mu okolne cene od nekoliko hiljada dolara.

Za recimo 5000$, koliko se trazi za pojedine pokucne primerke, se moze uzeti strahovit gramofon, prakticno hi end. Ili napraviti, sa nekom besnom ruckom od par hiljada dolara.

Nikakva livena mehanika, idler, motor od ves masine i tenkovski robustan dizajn, ne mogu da nadoknade vrhunsku rucku i solidnu glavu.

Studijska sprava, koja tek da zadovoljava minimalne standardne norme buke se zaista ni tehnicki ni slusno ne moze porediti sa savremenim koncepcijama i dizajnom.

Da ne kazem da bi mnogi u Srbiji bili srecni da imaju ceo sistem koji kosta 5000$, i otprilike da vredi te novce..da nije izvikan fenseraj...

Kao uspomena nekog vremena je ok, ali mu je mesto u muzeju. Po muzejskoj ceni...

A inace, uzmi Ortofon glavu, koliko ti budzet dozvoljava, i neces biti nezadovoljan.

Uze mi rečenice iz usta.

Aman zeoN, ja mislio ti ozbiljan sagovornik kad ono ti povodljiv ! Pričali smo o profi tehnici, ne o konzumnoj!
SP10 je dobar gramofon, ali u vreme kada se koristio EMT on je tek ulazio u profi vode i nije bio jako zastupljen. Koliko se sećam koristio ga je BBC, ali se ne sećam precizno koje bi to godine mogle da budu.
Bilo kako bilo EMT ima najbolji kuplung koji sam ikada video kao i daljinske komande tako da može direktno sa miks pulta da se komanduje sa njim. Kod profi tehnike najvažnije je da je robustna i da se ne kvari. EMT su otišli u penziju većinom kao ispravni samo uz redovan servis. U jednom danu se izmenja nekoliko muzičkih saradnika koji rukuju tim garmofonima i tako 24 sata dnevno, tako godinama, a oni i dalje rade samo uz redovan servis! Svojim očima sam gledao saradnike koji docrtavaju brkove muzičarima po omotima, a ručicu samo onako iz visine bace na ploču, lift niko nije koristio. Onda ona mala sluška pa vrtenje diska ovamo-onamo i nameštanje na brazdu i tako u nedogled! E to je profi tehnika! Postojale su jeftinije varijante kao npr. Barth kod gramofona ili Uher kod magnetofona, ali nikada nisu postali radni konji kao EMT/Studer/Revox. To su činjenice.
Čisto da dodam kako se EMT glave nisu mnogo koristile jer su bile preskupe pa su na većinu postavljene Stanton 500 koje su jako robustne, jeftine, a sasvim zadovoljavaju broadcast standarde. EMT glave su uglavnom korišćene u studijima za snimanje.
E sada vi nastavite bez mene, mrzi me više da pišem po ovoj temi.

Probaj da ga nađeš i eventualno kupiš. Inače taj gramofon ima bolje performanse nego i jedan EMT. Provereno više puta po radio stanicama.

Pametno.

Imali su oni svoje tenkove
http://www.orbem.co.uk/grams/grams_1.htm

i

What turntables does the BBC use?

Nisi od reči.

I ne treba da je od takvih reci.

To je urbana legenda da dosoli suludu cenu, koju naravno niko nema interes da osporava...ali se podaci mogu naci izmedju redova...

Obicno se studijska oprema, narocito takvih studija kompletira u paketu, a mislim da bi izbila revolucija medju engleskim firmama da se parcijalna nabavka ili nesto slicno dogodi.
Pa oni su najveci prodavci magle.

Kao drugo, studijska oprema je studijska oprema, i ne znaci da sad svako treba da ima miks pult u kuci, jer tako ima studio. Ili strerilne studijske monitore, koji sluze cemu sluze, da se zvuk prihvatljivo modeluje za najmasovnije, prilicno osrednje, a ne najkvalitetnije uredjaje.

Kao trece, broadband standard je poprilicno neprihvatljiv za ozbiljan, makar i osrednji kucni hifi....od 50Hz do 12500Hz, eventuano do 15kHz..rumble -40dB, komprimovan signal....sve ono sto treba studiju, ne treba u kuci..

I pride, nisu za preporuku kucne upotrebe rucke sa glavama koje rade na preko 3 grama..kucni fond ploca i novca za iste nije neogranicen, kao recimo studija tipa BBC..

Baska sto su sada digitalizovani maksimalno, vise se niko ozbiljno ne zeza sa analogijom po emiterskim studijima. Mozda u nekim pustarama Afrike..

Ne znam Savo kako ne razumes. Zamisli da imas kuci profesionalnu masinu za mlevenje mesa, da zena ima profesionalnu masinu za sivenje ili pranje vesa..
To uopste nisu lose sprave, vrlo otporne, robusne i kabaste, ali nekako nisu za kucu. Imaju industrijske opcije, ali nemaju potrebne opcije... I nema ih dovoljno da pokriju veliki deo domacinstava.

Ja sam davnih dana iz kuce izbacio sjajan 555 osciloskop, neupotrebljiv, trebaju mi dva causa da ga premestaju levo desno, zauzima cetvrt sobe. Jeste legenda, ali mizerne upotrebljivosti...a nemam mesta za takav muzejski primerak.

Ovaj gramofon je samo robusan, kabast, i postao je tezak i pretezak hajp. Nikakve benefite ne moze da ponudi, ima opcije koje apsolutno nikome po kuci ne trebaju, ima neke nezgodne osobine...
Jeste neka legenda, ali kojoj treba previse dorada, a pride je prosek za reprodukciju
Jednostavno je kao neki rols iz recimo 36-e godine, za garazu ili voznju oko dvorca. Nije za ulicnu upotrebu.

A pride..moze se procitati

izvor, neki lik na stranici...a la likovi sa jutubeta
http://forums.naimaudio.com/to...bbc-use?reply=1566878606092936

I sta cemo sad sa koriscenjem Tehniksa...?
Kao sto to arci mudri Zeon?

Ma razume nego neće da prizna i tera kontru.

Pa sve i da je najbolji na svetu, i da tih EMT ima 1000 iz BBC studija, i da ih ima 10000(ne bi istina bili suludo precenjeni), a nema ih... sve je to malo za kolicinu potrebnih.

Drugo, bez obzira na odredjenu vrstu upotrebljivosti, daleko ispod ozbiljnih hifi normi, to je ipak ostao gramofon samo za audiofilsko hvalisanje.

U toj tehnici se brine o leptonima i hadronima, usmeravaju kablovi:), jure se sumovi ispod 105dB..a onda ...
Mislim ima puno ludila, ali ne trebainsistirati..toludilo cesto sluzi za dranje, ne samo vunice, vec i potkozice..

Jeste to hobi, na koji se ponajvise pozivaju oni malo jace zastrane i sukobe se sa tehnikom(jos gore, i sa fizikom i sa logikom), ali ovo nije tema za hifi perverzije, vec da sublimira neke cinjenice, ponovljive i proverljive, sta sve treba da ima dobar gramofon.
Dobar, ne proglasen dobar od strane zanesenjaka.

I da nivo dobrote odredjenih a kriticnih elemenata(a skoro svaki je na svoj nacin kritican), sacinjavaju dobar gramofon, koji moze da ima predispozicije da odlicno reprodukuje zadati matrijal.
Naravno, ako se korektno i harmonicno ukomponuju doticne komponente, neke sa malo vise znacaja a neke sa nesto manje.

na šta mislite kad pišete glava? na ceo headshell sa ketridžom i iglom?

Samo glava sa iglom.

Ovo je prvi gramofon kojeg se sećam i putem kojeg smo stariji brat i ja skidali stvari sa ploča. Trebalo bi da ga još uvek imam negde u podrumu.

Njemu su miševi odavno došli glave.

Kod mene nema ni miševa ni pacova jer sam uvek imao vredne pse, a prve komšije mačke .
Međutim, ima mnogo lopova. Meni su majstori koji su izvodili razne radove na kući mnogo toga pokrali, posebno sa tavana gde je bilo mnogo starih mesinganih komada (avana, tučaka, lustera itd...). Što je najgore pokradena je i količina zlatnog nakita od strane molera koje sam ostavljao same u kući. najžalije mi je preko sto godina starog srebrnog džepnog sata koj mi je bio uspomena na dedu kojeg nikada nisam upoznao.
E sada, ovakav gramofon sumnjam da je nekoga interesovao. ne sećam se, možda sam ga i bacio u đubre. Kada otopli ako se setim pogledaću. Znam sigurno da se tu nalazi izvestan broj single ploča jer one od 12" držim gore u kući pa su većinom tu, osim nekih jako dobrih komada koje sam pozajmljivao pa nikada nisu vraćene.

Treba to iskopati, nalickati i cuvati. Deo je mladosti i prepun uspomena.

Jeste idolu moj, slažem se sa tobom.
Međutim, ova asocijacija me je podsetila da sam kasnije imao onaj Iskrin stereo u drvenoj kutiji koji sam sasvim sigurno razbucao. Sve mi je u sećanju da sam i ovaj nažalost razbucao i sačuvao jedino motor.

Pusti idolopoklonstvo, ja se sa tim stvarima, igrackama i starudijama zabavljam.
A posebno sa onima koje su deo moje mladosti.
Prvi gramofon je izginuo, udrobljen u delove, sa sve pojacalom, motorom, jednostavno je dezintegrisan, ali ovaj Filips iz studentskih dana je repariran, unapredjen, imam jos neke sustinske prerade da odradim, i bice u funkciji.
Bilo bi brze gotovo, da sam postavio neke racionalne limite dorade, ovako, iznalaze se suluda resenja.

Apropo idolopoklonstava ni sam ne znam koliko sam gramofona imao i svaki mi je bio drag do god je bio u kući, čim je prekoračio prag bacao sam oko na neki drugi.

Ovaj hobi je boles' .

Boles', jasta.

Ja negujem ovog sto je uspomena, ali daleko da je usamljen..

Malo je jedna igracka.

Ploca stoji a gramofon se okrece, iznad ploce :(

https://www.youtube.com/watch?v=Ybx4-ZlOdx4



Edit:

Cudo jedno, ovaj 21-i vek: za ovaj gramofonski idiotizam ladno su im utrcali sa $676,550 na kickstarteru.

https://www.kickstarter.com/pr...igent-turntable?ref=nav_search



_{[Ovu poruku je menjao payge dana 23.02.2017. u 06:48 GMT+1]}

Ovo se zove nasilje u porodici ( zlostavljanje punoletnog deteta ).

Perverznjaka u svetu koliko hoces.

Kakve su ovo spravice?