Ispitaj je da li je ispravna ako nije zameni sa bilo kojom i vidi jel radi.

Ako budeš merio amperažu isto kao što meriš napon, nikakva popravka diode i prebacivanje preklopnika neće te spasiti ponovnog kvara unimera.
Treba da naučiš neke osnove električnih merenja, ovde imaš lepe slike i nešto malo teksta (doduše na engleskom, tekst a ne slike!) pa pročitaj: http://www.wikihow.com/Measure-Amperage

ne znam ali ja sam kolko se secam na COM i na 20A su bije pipalice

dioda ne pokazuje nista kad je ispitujem,probacu da zamenim

Temu nisam postavio da bi ti meni slao link sa slikom kako treba da se koristi instrument.!-jasno sam napisao da sam nespretno to uradio,znaci da sam napravio gresku.a ne da ja ne znam.Hvala ti na savetu.

zamenio sam diodu ali menja non stop brojeve.? gledao sam pod lupom sprzenu diodu izgleda mi da je pisalo 150

na transformatoru je zavarcicilo ko da sam u djerdapu.

Mozda je otpornik 150 oma

A polarizacija diode?

zamenio sam sa nekom od 150 menja brojeve stalno,mogu da nagadjam sta je bilo tu,jel ispred te diode ide jos jedna ona je ispravna.

setio sam se kako sam pokusao da izmerim ampere,stavio sam pipalice na mA a merio ampere kad sam stavio na trafo sevnulo i dioda ugljenisana.

I posle ti meni držiš predavanje kako ne treba da te savetujem kako se meri jačina struje unimerom.
Gde si u tom tvom kolu čiju amperažu si merio priključio potrošač?

Odlično pitanje.

Bila jednom tema:http://www.elitesecurity.org/t...ticnica-od-ubila-multimetar-od

U podforumu Elektronika ima topovana tema o semamama multimetara i ostalih instrumenata. Tamo ima DT9205 ali ni taj VC9205 nije daleko od
toga, oba su bazirana oko 3 1/2 cipa 7106- na strujnim opsezima uglavnom figuriraju otpornici-sentovi , vjerovatno neki ispustio dusu.-
pOz

očito je bila mjerena struja koju dati transformator može dati prilikom kratkog spoja ;-)

http://www.elitesecurity.org/t...ticnica-od-ubila-multimetar-od

E ova rečenica me zasmeja.

hahahhhahah i mene unimeri do 10A mogu da izgrze i to jako kratko,moj unimer moze 10A a pise 20A,unimer kosta 1000din a ti amperi su mi toliko bitni da necu moci veceras da spavam.

I šta bi, nećeš da odgovoriš na pitanje gde si povezao potrošač u kolu čiju amperažu si merio?
Hajde objasni šta si tačno radio, šta si i kako priključio i gde si prislonio pipalice instrumenta. Sve ovo je važno zbog razumevanja problema (greške) koja je uzrokovala kvar instrumenta.

za kvar instrumenta sam kriv ja jel sam napravio kratak spoj.merenjem ampera.

hteo sam da izmerim na trafou,i bum,pre mesec dana sam merio na jednom sviceru naizmenicnu struju,mislio sam da nema 2A kako je deklarisan kad sam izmerio bilo je 2A a sad me zbunilo ovo sa transforamtorom.

citao sam onaj lik sto je stavio na 220V i spalio unimer,ja sam pogresio da sam stavio na 20A i drugu pipalicu na mA,jel lim na koji ostvaruje kontakt izmedju pipalice i stampe pio prekinut tj izgoreo od spoja to se desilo na opciji mA.

Dakle spojio si crvenu i crnu pipalicu na izvode transformatora, otprilike kao na slici?

Ma pusti to jel instrument bio na ACA ili DCA?

DA....................................

Ubio si ga k'o zeca.

Ja te posavetovah:

A ti meni obrusi:


Da nisi tako kurčevit, bar bi pogledao one slike koje sam ti poslao i shvatio bi kako se meri jačina struje. Ali ako ti ne trebaju slike i saveti, sa srećom u daljem radu. Nadam se samo da će sledeći put žrtva opet biti unimer a ne ti.

koliko sam ja shvatio,meri se + sa +. ?

Ubice ga Bili ko zeca..:D

NA instrumentu ima merenje ampera jednosmerne i naizmenicne struje..? to sad ispada nebitno.

Otvori link, jbt, neće ti ništa biti! Nema virusa, neće iskočiti gole tete, slobodno klikni na link.

Ma slusaj sta ti Sloba govori, barabo jedna

Da hoce da iskoce te gole tete mozda bi i otvorio al ovako tesko. Rece covek jos kad da nema potrebe za tim jer vec zna kako se mere ti amperi. Hebe samo sto taj trafo ima mnogo tih ampera kad ga prespoji sa instrumentom.
Izgleda da je tesko odvojiti koji minut za procitati nesto.
Vama svima svaka cast na zivcima i upornosti a ti tehnika011 ako neces da izgoris kao tvoj instrument
moras malo vise da ucis.

Ma pazariće on drugi isnstrument na Bubnju.

Znam kako izmeriti amperazu,ali i onda sam otvorio link koji je postavio SlobaBgd.
Ne mogu da verujem da je nekom toliko tesko da pojede serviranu 'veceru'...vec iz slika bi mu bilo sve jasno,a jos i malo da procita...ihaaaj.

Naravno,razume se.:)

Svaka dva dana se pojavljuje na ESu tema gde si nesto spalio ili brickovao?

Subotom ga nema, tada je na buvljaku.

Osecam da tehnologija slavi taj dan svake nedelje.

Nego, cini mi se i dalje da nije primetio ono sto mu svi pricaju, za potrosaca. Da li namerno ili sta vec ne znam, ali uporno izbegava odgovor na pitanje sta je bio potrosac u kolu.

Pozabavicu se malo analizom ovog slucaja. Naime, tehnika011 misli da je pogresio jer je unimer prebacio na mA merenje i pipalicu gurnuo u mA rupu. Smatra da njegov trafo daje vise od jednog ampera, tacnije vise od onoga sto mA rupa moze da podnese, i da je u tome najveca greska.

To je potvrdio u vise postova kada citamo izmedju redova. Prvo, potencira na "nacinu povezivanja unimera na izvor energije" a ignorise sve ostalo sto ga ljudi pitaju. Mislim da ne moze/ne zeli da shvati kako je napravio kratak spoj, ako uopste zna sta je uradio. Ne razume da nije bitno da li je pipalica u 10mA ili 10A rupi ako samo spoji na +/- izvode napajanja. To je potvrdio i time da "ima uredjaje koji trpe par ampera". Nijedan unimer nije duzan da trpi bilo sta, on se ne ponasa kao otpornik, tacnije, ne bi smeo da se ponasa. Pretpostavljam da ne zna ni sta je shunt, ni kako sam unimer dolazi do mA vrednosti, al' ajde, to je manje bitno, ne moramo da znamo kako je uredjaj napravljen da bismo ga koristili.

Obracam se svima vama iz jednog jedinog razloga - smatram da on nece procitati nijedno slovo mog posta, pa eto, ako ima nesto korisno ovde, bar nek procita neko drugi.

Dakle, on misli da potrosac u kolu nije potreban i da unimer moze da izmeri "nazivnu snagu" trafoa tako sto ce ga podesiti na 10A i tu ubaciti pipaljku. To je i Sloba, a verujem i svi drugi, primetio. Dok tehnika011 ne shvati da na ovom forumu ljudi ne daju samo gola resenja poput "zameni taj i taj otpornik" vec se mnogi zalazu i da pruze adekvatno "zasto" i utrose svoje vreme i trud u to, nijedan unimer mu nece biti dobar i nece biti tih dioda na svetu koje ce biti dovoljne. I sam sam mislio da Zeon nekad preteruje kada sam se postavljao pitanja oko audio elektronike dok nisam shvatio da me je samo usmeravao na pravi put i na drugacije razmisljanje od onog koje sam imao. I dan danas hvatam krivine u nekim stvarima, ali neke moraju da se rade po PSu i to je to.

Koliko sam shvatio nakon procitane cele teme covek ne zna razliku izmedju jacine struje i napona. Tacnije, verujem da ne zna ni sta su te dve stvari posto koristi termine tipa "ti amperi".

Dakle, dajte mu neki link za fiziku za sesti razred osnovne skole (ako se ne varam).

Pa unimer je bio potrošač, kao grejni elemenat!

Dakle,unimer je bio potrosac pa je zato stradao u pisanju do sad to se vidi,dakle moja greska,sto se tice Slobe procitao sam sve i razumeo,dok neki ovde misle da sam ja zavrsio visu elektrotehniku i ponizavaju,neki svoje greske ne priznaju,pricaju kao da nikad nisu imali slican slucaj,meni je ovo prvi put,a za one koji misle da sam svake subote na bubnju zeznuli su se,jednom mesecno odem jel neradim na parking servis,i tamo ne kupujem stvari koje bi kasnije pokusao da popravim,za to je zaduzen limundo,nalog ovde nebi bio da ja znam i da veoma dobro poznajem elektroniku iskustva nemam mnogo,a elektroniku sam kao mladji zavoleo i dosta citao po forumu i internetu.Zahvaljujem svima na izdvojenom vremenu i savetu.

Unimer je stradao jer si ga pogrešno priključio, kao kada bi merio napon ili otpor, što sam još na početku ove teme rekao. Kako se priključuje unimer kada meriš jačinu struje (amperažu) mogao si da vidiš i iz primera na linku koji sam dao, a ima i uputstvo o tome: https://drive.google.com/file/...hzSWdvSlBBN1U/view?usp=sharing

A to vađenje "nisam završio višu elektrotehničku" veze nema, mnogi od nas nisu išli u školu elektro smera ali su bili spremni da uče, da eksperimentišu, da nauče nešto iz svojih grešaka, i da se usavršavaju i čitaju.


_{[Ovu poruku je menjao SlobaBgd dana 28.04.2017. u 16:24 GMT+1]}

Poznajem najmanje petoricu koji su kupili i shebali u roku od odmah. Gurneš pipalice u šteker i okrećeš izbornik-preklopnik. Zar se to ne radi tako?!?

Ozbiljniji primer - devedesettreće, Niš, ETŠ Nikola Tesla, došli apsolventi sa obliženjeg elektronskog fakulteta na praksu. U roku od tri dana svi merni instrumenti su ispustili magični beli dim. Profesor elektronike, mislim da su ga zvali Žigec ili nešto slično, čupao je ono malo kose na glavi. Ti intelektualci su danas profesori našoj deci, pa i da je kolega pohađao neku "školu", slaba vajda.

Ja samo ne znam kako ljudi tako lako mogu da stavljaju stvari u steker. Jesam relativno mlad, 25g, zavrsio sam gimnaziju i informacione tehnologije - znaci 0 obrazovanja oko elektronike sem fizike, i do skoro nisam nista sem gotovih adaptera/napajanja gurao u steker. Sve iz hobija ucio iz clanaka sa interneta. Strah me je bio i ovde sam postavio pitanje kada sam hteo da zamenim ventilator na ATX napajanju da ne pipnem nesto gde ima par stotina V, iako je iskljuceno i ispraznjeno na dugme. Radio samo sa DC uglavnom i sa druge strane transformatora. Ne znam da li ljudi olako shvataju 230V ili je nesto drugo u pitanju. Better safe than sorry.

Ovo je malo teza urbana legenda. Ali ta prica bodri nekoga, ili prosto godi nekome.

Imaju oni svoje laboratorije, a sa druge strane, apsolventima ne treba nikakva "praksa".
Da ti sto su napravii tu pricu, uopste imaju nekog pojma sta se uci na elektronskom fakultetu, koji nivo objasnjenja instrumenata i metodologije merenja, obrade podataka i proracun tacnosti, mislim da bi se postideli svoje tvorevine.

No, nije sve to bitno, niko nema monopol na znanje, a ono se usavrsava, i svako gresi ako misli da je zavrsetkom ove ili one skole stavio tacku na znanje.

Svaka skola da odredjen nivo informacija, ali pre svega daje metodologiju i smernice za daljnje napredovanje i povecanje obrazovanja.

Ovo bez ikakvog zezanja iz prve ruke pričam, bio treća godina. Evo još jedna, još luđa.

Profesor Kitan, tako nekako ime, zaboravljam imena u roku od odmah, predmet električne instalacije. Učionica, drđi čas, nas tridesetak pajsera, a on nama razvezao priču kako se "lepo" studiralo ranije ( u odnosu na te neke devedesete). I priča nam svoj eksperimentalni rad, skinuo sa nekog TV-a kondenzator, pa pošto "zna" teoriju, hteo da ga napuni u jednoj poluperiodi, zamisli u šteker. I on to sa ponosom priča, uz bahatost prema današnjim ( opet devedesete) generacijama.

Skoro, pre možda nekoliko meseci sam razgovarao sa dvojicom profesora i nastavnika, starija garda, tipa pedeseto godište. I baš sam nastupio malo osorno, čak omalovažavajuće prema našem školstvu. Pominjući neke, pa i ove dogodovštine, ljudi su mi, onako pokunjeno, ispod glasa, nagovestili da je to školstvo, u to neko moje vreme, bilo zlatno. I da njihove mlađe kolege, znači otprilike tu neka moja generacija, sedamdesete, je ili iz neznanja ili nezainteresovanosti, a verovatno sve po malo, dovela do toga da su deca srećna ako znaju tablicu nakon osnovne.

Da se razumemo, ne želim da generalizujem, ali ono što čitam po našem netu i vidim na televiziji, a prelilo se i ovde, na ES, idemo džinovskim koracima ka

Demokratska vladavina većine

Daj Bože da grešim!

Ja sam isao u skolu za termicke i rashladne uredjaje od tad sam da kazem poceo da se igram,u prvoj godini smo lemili i ucili osnove lemljenja lemova i td,ispitivanje instrumentom oznake otprnosti i td,profesor nije davao instrumente na praksi,te smo drugo polugodiste bili u masinskom odeljenju gde je profesor drzao dva casa,i posle smo sami radili sta smo hteli jel on je imao preca posla,dok drugar nije gotovo poginuo za masinom za secenje cevi sa punim presekom,u drugoj godini smo popravljalji ves masine TA peci bez mnogo posvecenosti profesora,znam da na kraju niko nije do danas poceo da radi taj posao,jel kazu da nemaju iskustva,.to su nase skole i posvecenost profesora.ali sta je tu je.

Za svadju je potrebno dvoje, osim u izuzetnim situacijama stanja svesti.
Takodje i za ucenje.

Ja se secam, a to su bile 70-80-e, kada god sam pokazao interesovanje za nesto, zatrpali bi me postojecim informacijama. Koliko se moglo u tim vremenima, knjigama i beleskama. Prosto sam bio prestao da pricam sta me sve zanima.

Sadasnje generacije imaju nemerljivo siri asortiman izvora informacija, samo je potrebna volja, zelja..

Mogu da zamislim koliko je godina trebalo nastavniku da se smori, kada mu 9/10-na razreda drnda status na fejsbuku na casu.

Bilo je i nekada zamlacivanja, blejanja kroz prozor, citanja stripova, razmena slicica, crtkanja gluposti po svesci, ali su mladje generacije naucene, mozda podsvesno, preko geto filmova, da na casu treba da imaju doticnu "demokratiju", da vriste i da rasprostru svoje sujete i sebicnosti za vreme casa.

Ne moze SAMO predavac da bude kriv, mora deo krivice da spadne na pojedinca, a dobar deo i na drzavu, koja je od diploma napravila smejuruju.

I ranije je bilo fals diploma, da se razumemo, ali ne u ovolikoj meri, na ovoliko nacina i ovoliko rasprostranjeno, gore nego epidemija.
A posla ionako ima samo za sendvicare, lakse je trolovati internet i puniti autobuse, nego uciti matematiku..

Da se malo vratim na temu.

Odnos prema merenju mora da bude ozbiljan, odgovoran, pazljiv i da se sagledaju svi elementi merenja.
Nije merenje trka na 100m, ili kupanje "na pistaljku", da bi se radilo brzo i smuseno. Ako neko misli da je gubljenje vremena, onda neka se ne bavi merenjem, ustedece mnogo vise od vremena.
Ali ako se meri, treba analizirati sta se meri, kako je podesen instrument, kakve su karakteristike instrumenta i koje greske se mogu ocekivati, naravno, bitne i nebitne. Jedna cifra, 3%..i sl
I obavezno obaviti nekoliko merenja, tri, cetiri, da se poveca kvalitet merenja i dokaze upotrebljivost toga sto je radjeno..

I cuvati instrument od padova(sto je jako tesko, priznajem), drzati ga na sobnoj temperaturi, imati na umu da ima realne delove, koji nisu predvidjeni za ekstremne uslove.