Realno radno kolo i izmjeriš struju sa ampermetrom.

Nemam konvertor ,treba da nabavim pa me intersuje potrosnja.

Ima ih raznih, od 1000 do 2000W.
Samo, na konvertoru postoji termostat koji pali/gasi grijac, tako da potrosnja zavisi od prostorije i zadate temperature a ne od konvertora.
pored mene je elektricni radijator od 1.5kW a trosi realno ispod 150W.

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 20.11.2017. u 21:25 GMT+1]}

Znam da ih ima raznih, Bosh, Norveskih, itd ali koji ima najbolji grijac i koliki im je otpor?

Kada kažeš naj bolji, jel misliš naj kvalitetniji?

Da.

Omski mali.

Pa zar niko nema konvertor !?

Konvertor čega?

Konvertor za zagrijavanje.

Što ne kažeš da je to El. grejalica u fensi izdanju?

Jes grijalica ali je i tehnologija napredovala! Osim termostata ,Valjda su napravili i grijac koji manje trosi!

samuki,

Nemo da me iznenadjujes :)
Ma kakvi konvertori, kakvi specijalni nazivi.

I moj šporet/rerna je "konvertor"
krompira, mlevenog mesa, jaja i mleka u MUSAKU !

Nista taj tvoj konvertor ne greje bolje od jedne "povelike lemilice"
ringle, fena za kosu, kvarcne peci,

iLi bilo kog drugog otpornika koji se zakaci na neki napon.

Snaga P=(UxU) /R i tu je kraj konvertovanja.

Opet perpetum mobile.
Ovo je tehnicki forum i stvar mora biti jasna.
Robert je u pravu, kod el. grijanja sva ulozena energija ( pa cak i gubici u kablovima, kontaktima,...) zavrse kao toplota.



PS Malo off ( a mozda i nije)
Citao sam nedavno knjigu Novi vrli svijet pa sam jos pod utiskom predskazanja iz nje. Toplo preporucujem mladim da je procitaju.
Ljudi koji se bave tehnikom ne bi smjeli nekriticki nasjedati na fore trgovackih menadzera koje se uvuku u podsvijest.

off is on
sledece je kapija, pa prstenasti svet.
off is off

Nema niko konvetor!

Imam Ja al' ne za grejanje.

Otpor grejaca nije konstantan vec varira izmedju 0 i beskonacno u zavisnosti od temperature na povrsini grejaca, a koja opet zavisi od temperature okoline, strujanja vazduha, trajanja ukljucenosti, vlaznosti vazduha, efektivne vrednosti napona i jos nekih manje bitnih parametara. Na -273 C, grejac bi se ponasao slicno kao superprovodnik, sa otporom od veoma blizu 0 oma. Na beskonacno visokoj temperaturi grejac bi presao u gasovito stanje i imao otpornost od beskonacno oma. Temperatura grejaca u kucnim grejalicama obicno se krece u opsegu od 20C pri ukljucenju do naprimer 1.000C nakon duzeg rada. Grejac cija je snaga 1kW na 1000C ima otpor oko 53 oma, dok na 20C ima otpor 18 oma. Tebe naravno zanima otpor na temperaturi koja se postigne nakon duzeg rada, jer sta ti znaci otpor u prvoj sekundi nakon ukljucenja - nista, cak i da je snaga 5kW to traje sekundu i gotovo. Snaga potom iz trenutka u trenutak opada, dok se ne stabilizuje na nekoj vrednosti, na kojoj - to zavisi od karakteristika grejaca ali i od temperature u prostoriji i svih drugih nabrojanih parametara. To je razlog zasto ti je serviser kompjutera jos u prvom odgovoru rekao da otpor grejaca ne vredi meriti ommetrom - rezultat bi bio u trenutku iskljucenja 53 oma, sekundu potom 50, nekoliko sekundi kasnije 45 i tako dalje nakon nekoliko minuta bi bio 20 oma gde bi se stabilizovao. Dakle, ampermetar i voltmetar u ruke, pa otpornost grejaca izracunaj po omovom zakonu. I ako je instrument kineski pa laze 10%, zbog kvadriranja i deljenja proracun snage moze da bude do 34% pogresan.

Dodatni problem je kod grejaca koji rade na principu prekidanja struje i napona vise puta u sekundi - tu digitalnim instrumentom tesko mozes izmeriti efektivnu vrednost napona i struje, pa ne mozes ni izracunati otpornost grejaca.

To se kraće zove termogeni otpor.

Svim tim grejalicama je efikasnost priblizno ista (radijator,konvertor,fen,ringla,TA pec...) samo TA pec mozes da punis po jeftinijoj tarifi ako imas dvotarifno brojilo. Mozes proci jeftinije i sa klimom.
Neki su pravili veliki rezervoar vode otprilike 2000lit. koje greju po jeftinijoj tarifi pa preko dana cirkulisu kroz radijatore toplu vodu, tako gube malo toplote jer greju i neku prostoriju gde se nalazi taj rezervoar...
Nekad davno sam i racunao cenu energije koju dobijem iz radijatora po jeftinoj tarifi naspram peci na gas (- toplota koju izgubim na dimnjaku) i cena je bila otprilike ista.
Evo neki uredjaji kod mene.
Konvertor 43.4 Ohm, 4.67 A, 1089W
Radijator 39 Ohm, 5,83A, 1357W
Fen 40 Ohm, 6.08A, 1414W
Kao sto rekose Ohm zakon bas i nije tu mnogo tacan zato sto se otpornost menja sa promenom temperature. za proveru izmeri otpor sijalice i izracunaj snagu.

Imam Ta pec koja ima 4 grijaca po oko 40 ohma, imam uljani radijator 9 rebara i sa dva grijaca jedan je oko 30 ohma, pa me interesovalo koliki otpor ima neki noviji konvertor npr Norveski kazu da se tamo samo griju na te konvertore a hladnije je nego kod nas klima!

KONVEKTOR a ne konvertor, konvekcija je jedno a konverzija drugo.

Samuki,
kod grijanja na konvertor ima nesto sto se zove ugodnost.
Zato sto vecina elektricnih grijalica ima veoma vruc dio na kome prasina iz vazduha gori i pravi onaj neki miris.
Pored toga sve sto se przi na visokim temperaturama postane kancerogeno.
Kod konvertora zaista imas klasican grijac, ali stavljen na poveci aluminijumski hladnjak, i temperatura tog al je relativno mala.
Time se priblizio radijatoru.
Druga prednost konvertora je njegova dimenzija tj dubina koja iznosi par cm, za razliku od TA peci npr.
Treca prednost je vrlo osjetljiv termostat koji drzi skoro konstantnu temperaturu, a svaki stepen povecava cijenu grijanja za par ( do 10) %.
Ima tu jos oko grijanja i osjecaja ugodnosti da se pise ( makar dobar seminarski ili los magistarski rad), jer za ugodnost nije bitna samo temperatura vazduha.
Ima slucajeva da je temp vazduha +40 a tebi neprijatno hladno.
Evo ko zeli provjeriti neka u automobil stavi termometar i kad budu minusi napolju neka izmjeri temperaturu vazduha pri upaljenom grijanju i kad je onako taman ugodno.
Preci ce 40 stepeni.

Imam dvotarifno brojilo, a ako konvektor radi u 24h barem 12h od potrosnjoom 2kw/h i po skupoj onda nece biti nikakva usteda !?

Ne mozes porediti nesto sa nicim - u odnosu na sta usteda?

Odgovorio ti je veselinovic, a da probam ja da sumiram u par reci - sa jednim grejnim telom koje zagreva na 20C mozes imati isti osecaj toplote kao sa drugim koje zagreva na 21C, jer je ljudski mozak vrlo neprecizan merni instrument i postoje nacini da ga zeznes. I na tom rpimeru 20C/21C jedina usteda je tih 1 C. Dakle, daj konkretno poredjenje, konvektor sa cim? Neko ce ti verovatno moci obrazloziti koje od ta dva grejna tela ce zagrevati na manju temperaturu a stvarati utisak da zagreva na vecu. Grejac kao grejac je svaki isti - u promil ce dati isto dzula energije za odredjenu kolicinu kwh potrosnje, ma koliko prodavac tvrdio drugacije.

U odnosu na Ta pec.
Sad je temperatura sobe oko 21* i trosi oko 500kwh samo Ta pec na jeftinoj.

Na ADAX norveškom radijatoru je grejač od 1.5kW imao otpornost od 39 oma. Sećam se jer sam morao da ga zamenim pošto mu je jedan od terminala propao pa sam izvlačio otpornu žicu nekoliko puta i spajao luster klemom sa ostatkom kola da bi radijator grejao.

To znaci da nema nikakve ustede .

To što se otpor menja sa porastom temperature ne znači da Omov zakon ne važi. Važi on i dalje, jedino što vi nemate načina da izmerite otpor grejača tokom rada, osim da eventualno u trenutnu isključite i u roku od sekunde merite, mada će i tada temperatura da padne par (desetina) stepeni.

Moguće je merenje struje strujnim kleštima i naknadno računanje uz pomoć Omovog zakona.

E, to je vec jedan od potrebnih podataka. Sledece - da li se pitanje odnosi na ustedu kWh struje, ili na ustedu novca? Pitam zato sto sada trosis samo jeftiniju struju, a sa konvektorom bi trosio i skuplju i jeftiniju, tako da pretpostavljam da se nisi nadao ustedi novca vec ustedi nekog kWh iz ekoloskih i slicnih razloga, a u novcu ce te svakako izaci skuplje?

O ustedi novca.

U Srbiji je skupa tarifa 4 puta skuplja od jeftine. Neznam kako je u BiH.
Sa takvim odnosom cena TA peć koja se puni samo noću je neprejebiva grejna naprava. Jeftinija od grejanje na drva.

A svi ti Norveški - Švedski - Finski i ostali radijatori sevrnoevropskih imena su gutači para, ma koliko precizno umeju da ordžavaju temperaturu. Dakle, OK, i lepi su, i dizajnirani, i konvektuju i ovoono, ali džaba.

---

Uostalom, postoji jedan mnogo bolji sistem uštede struje i para. Zove se džemper. Kad sam bio mali, bilo je sasvim normalno da se zimi nosi džemper u kući. Ili u kancelariji, ili gde god drugde u zatvorenoj prostoriji. Sada smo se nekako navikli da smo uvek u majici sa kratkim rukavima. Eventualno neki duks.

Džemper baćko, i vunene čarape, pa da vidiš šta je ušteda struje i para !

Pravilo:

-Džemper više, 1-2°C manje.

Izmeri onda otpor sijalice i napon pa izracunaj struju po omovom zakonu.

Ovo sto java kaze za dzemper je apsolutno tacno.
Nekako se u tranziciji izgubilo,valjda je postalo moderno kratkih rukava da se seta.
Duks samo ako je neko bolestan :-D

A i robert je u pravu.
Da ukucane tako upraktikujem,bio bih blizu da eps meni doplacuje grejanje za sezonu,iovako je sezonski racun smesan.

Ti "konvertori", "konvektori", kako god ih zovete, nisu nista sem zice koja se greje i sistema za izbacivanja toplote + termostat. Nema tu ustede u poredjenju sa obicnim fenom. Jedinu malu ustedu pravi uljani radijator. Sve ovo ostalo vam je isti djavo da li kupili fensi grejalicu koja se montira na zid ili obican kalorifer od 10 evra. Potrosena struja = toplota = grejanje vazduha. Dok god se samo vazduh u prostoriji zagreva i nista sem njega nema nikakve ustede. Nigde se ne gomila toplota. A vazduh menja temperaturu 10x brze od vode npr.

Koliko sam "zavirivao" u unutrašnjost par ovih konvektora, primetio sam velike razlike u obliku i kvantitetu grejača. S tim u vezi verovatno postoje i omske razlike, ali rekao bih da sam otpor nije toliko bitan, nego veličina površine grejača. N.pr., "E......m konvektori su sačinjeni od velikog broja aluminijumskih lamela, gusto nanizanih na metalne cevi u kojima su smešteni električni grejači", kako kaže sam proizvođač, dok, s druge strane, kod nekih konvektora je grejač izrađen od tek nekoliko namotaja veoma tanke (otporne) žice... Tu sigurno postoje velike razlike u efikasnosti rada. Da ne dužim, potrebno mi je grejanje za kupatilo, i to električno, pa sam stoga, eto, počeo da razmišljam i o konvektorima. Kupatilo je oko 6 kvadrata, TA peć ne bi bila zgodna, drva još manje... Voleo bih da čujem iskustva o eksploataciji, ako je neko koristio konvektor u kupatilu, jer nekako mislim da su za kupatilo još i pogodni, a za ostale, veće prostorije, nisam siguran. A i malo sam skeptičan jer su puni oglasi ovih, uglavnom godinu dana starih, konvektora.