Toga je bilo na pretek, na Forumu Elektronika.

Udri u "Srč" : Ruski punjač AKU

Izgleda da se niko ne bakce sa ovom temom!

@elite-yu

To se tebi SAMO čini,...

Pratimo "Situlaciju" iz prikrajka,

“Iskra” Kranj je svojevremeno imala neki plavi za 40A 6-48 V, sa ugradjenim autotrafoom i elektronikom koja je štitila od kratkog spoja, odnosno kontra povezivanja.

Uslov je bio da se priključuje na akomulator u isključenom stanju. Ukoliko se pogreši polaritet jednostavno nema uslov za napajanje 220V za ispravljač. Ima elektroničicu koja nadgleda štipaljke koje idu na akomulator.

Mogla bi slična logika/elektronika da se napravi da nadgleda da li na izlazu imamo beskonačan otpor, kratak spoj ili otpor nekog “potrošača” i da u zavisnosti od toga daje izlaz.

Ja sam nesto razmisljao, da kada se spoje stipalice na akumulator da se ukluci rele 12V, a onda da rele nesto drugo ukljuci....

Nesta ovako. Samo mora jos jedan prekidac, jer kad skines akumulator imace napon dok ga ne resetujes.

Jedan Germany punjač
prvo izmeri napon na AKU (koji mora da je preko 4VDC)
i kad vidi da je pravilno priključen onda kreće "Rokanje sa strujom punjenja",
naravno preko FET-a, koji je na hladnjaku.

PCB od tog nemačkog punjača izgleda ovako:



pOz

Neznam zasto je pokretacu teme bitno da ukoliko punjac nije prikljucen na akumulatoru nema napona na izlazu.

Moj predlog je da uradi kontrolu punjenja akumulatora i kada se dostigne prag od 14,4V da se prekine punjenje a samim tim ukoliko se u toku punjenja otkaci punjac onda napon na punjacu ode iznad 14,4v i automatski se iskljucuje punjac i nece ponovno punjenje poceti dok se ne dobije napon sa akumulatora.

Ima seme vrlo jednostavne za te kontrole punjenja.

Milane,
Zato što punjač kruži kod raznih drugara unaokolo,
i uvek se nadje makar jedan pametan da ga priključi u kontra stranu.

Znaš i sam da tada punjač posle minut-dva leti u nebo,
samo toliko.

Ne štiti @elite-yu punjač od samog sebe,
nije ON debilno raspoložen,

nego komšiluk, rodjaci, familija, rodbina,

-E od njih hoće da zaštiti punjač.

Ovo je dobra tema vezana za punjac akumulatora http://www.elitesecurity.org/t...o-unistiv-PB-automatski-punjac i ima sve zahtevane zaštite.

Jeste to odlićna tema,
nije odlična nego PERFEKTNA !

Vidiš li Ti ko je to napravio ?

Cenjeni Macola, a ON nije baš bilo ko, i ne izlazi bilo gde
_______________________________________________
To jeste vrhunski punjač sa "Začinjenim " performansama,
ne mož da ga spališ i da hoćeš.

Jedino što zahteva poznavanje topologije rasporeda delova na PCB,
i mora da se ispoštiju (od strane Macole) svi uslovi prilikom sagradnje
takvog SMART-PUNJAČA.

Eto, pozdrav ekipo,
Svako dobro,

U RadioAmateru pre X godina je bio mlogo dobar punjač sa tiristorom i UJT tranzistorom....

Ajd daj tu šemu,
ako mogneš.

Il kkoja godina i broj? valjda XX godina

pOz

Ma imam negde, samo moram da iskopam, pa nekako da uslikam telefonom i ako uspem da okačim ovde..ovih dana...

Nemoj da kopaš,
nije forum Elektronika za kopanje i dubinske radove.

Samo napiši koji je XXX GODINA, i ne brigaj.

(i ja, kad sam bio mali, sve sam hteo rukama da kopam,
pa mi dali Welerku sa tankim vrhom, i prestao sam da kopam)

Evo iskopao sam - časopis Radioamater - januar 1985

Svojevremeno sam ga napravio i radio je dosta dobro iako je za 24V uz male prepravke može i na 12V.,tiristor mora na dobar hladnjak-poprilično se zagreva,.tiristor je bio iskra KT-704...

Izvinjavam se na naopakim slikama telefon je čudo.

Evo ponovo normal

Vec je neko spomenu relej, releju iz auta mislim da treba negde oko 7-8V DC da se ukljuci, to je dovoljno da ga ukljuci prazan akumulator.
Moze i dioda na red da se namesti kao zastita od kontra spoja a relej preko svog radnog kontakata da pusti struju sa punjaca.

@RADICMX, na plus izvodu punjaca su zajedno struja sa akumulatora i struja sa greca, sto znaci kada rele ukljuci radni kontakt struja sa greca vise nepusta rele bez obzira sto skines stipalicu sa akumulatora.

Baš ovakvo rešenje je imao Iskrin fabrički punjač, gore pomenut.

A da nemas mozda semu od tog iskrinog punjaca?

elite-yu,
Mislim da ta šema baš i nije tako jednostavna,
tipa dve diode +1 rele.

Ako hoćeš potpunu zaštitu od obrnutog polariteta,
ako hoćeš FULL zaštitu od totalno ispražnjenog AKU,

Onda mora malo više delova da se koristi.

Mislim da ne može to sa par elektronskih komponenti.

Sa Gujom011 smo pre "100 Godina" razmatrali ruski punjač,
koji ima torusni trafo i dvostruki sekundar.

Taj punjač je imao 2 Tiristora i elektroniku
za prepoznavanje polariteta.

Jedini uslov je bio da AKU koji se puni ima makar 3-4Vdc na sebi,
pa da ruski punjač prepozna polaitet i počne da "Bifla" AKU preko 2 Tiristora.

Imao je i potenciometar za podešavanje struje punjenja.
Imao je i Ampermetar za indikaciju struje punjenja.
Imao je i tajmer, koji nakon 15 sati punjenja isključuje punjenje AKU.

elite-yu

Upravu si, ja kao pocetnik razmisljam.
Mozda bih mogao reed rele na stipaljku koji bih bio vezan redno sa relejom, kad su skupljena klesta da otpusti rele.

@radicmx
Ne želim da te odvratim od ideja,
ali sve što si naveo je "Sitna Riba",
u odnosu kad Elektronika kontroliše polaritet i punjenje.

Da bi sebi uskratio "nervozu+uloženi rad+trud"
aj se pozabavi šemama koje to rade več decenijama,
i TO valjano-Ispravno.

Nemoj sam da smišljaš para-psihološka rešenja,
jer nećeš doči do valjanog rezultata.

To ti je moj savet.

Pozdravljam te.

Posto sam ja otvorio ovu temu, mislim da je vreme da je i zatvorim(ako mogu). Naime, izgleda da je napraviti dodatak na obican punjac akumulatora koji bi odradio zadati zadatak ne mali nego veliki problem. Ja imam takav punjac koji nece da radi ako nema prikljucen akumulator i sa kojeg sam skinuo poklopac da vidim kako izgleda unutra, a video sam da ima bas,bas dosta elektronike izmedju ostalog i mikrokontroler,displej i svasta nesto. Definitivno sam odustao od pokusaja da to napravim. Hvala na pokusaju da resimo ovaj slucaj.

elite-yu,
Bez ljutnje,
Mislim da se teme ovde na ES-u, ne zatvraju niti im se ograničava neki rok.

Kad se problem reši, tema ostaje otvorena za daljnja pitanja.
Ne znam odakle ideja da se tema zatvori ?
Pa to ni Gojko NE radi, i ne zatvara ili briše teme.

Odakle Vam uopšte ideja da se tema zatvori ?
Neki su imali i želju da se tema briše ?!

Zašto ?

Ako je problem rešen, -Tim bolje.
Možda će neko da ima još neka dodatna pitanja oko toga.

Ali da se zatvori ???
(Šta uostalom znači da se tema zatvori ? Ni to baš mi nije jasno?)

Je imate želju da se tema "Lockuje" ...iLi šta ?

Čemu to služi ? ....ako boga znate ?

Pa dobro.

TRUE RMS
Nekad davno su releji kontrolisali struju i napon iz alternatora u automobilima.
Verujem da bih ti stari inzenjeri resili i ovo.

_{[Ovu poruku je menjao radicmx dana 02.07.2018. u 05:12 GMT+1]}

To bi moglo i prostije ako dođeš u posed bimetalnom automatskom osiguraču od 2-3A na 12V., pravili braća rusi i to nekada pa na red sa + .,i on lepo izbaci kad dođe do kratkog spoja.,e sad za ograničenje dužine punjenja i struje je što kažu sagovornici potrebna grdna skalamerija ili nešto gotovo ,možda ima na e-baj-u...

Izvinjavam se....

Ne znam gde ovo BOLDOVANO ede muku,
Morao sam da sve obrišem,
jer i mene nervira

Verujem, da me razumete...

_{[Ovu poruku je menjao TRUE RMS dana 03.07.2018. u 02:34 GMT+1]}

Kad sam pravio Elektronski Regler za Folkswagen Bubu,
pre 100 godina.

I ode drugar sa tom Bubom u Nemačku,
a na granici pretres ! (U to vreme, jel )

Pitaju--Kakva je ovo ploča, ispod zadnjeg sedišta ???

Drugar: Pa to je Regler napona za Alternator!

Odmah, teraj vozilo "na stranu" !

Okreni-Obrni,
Djabe ONI carinici bulje u PCB kad se Q razumeju u to !

Mogu carinici da šilje "Djovanija" --Neče im pomoči !

Na kraju, pustiše drugara da sa Bubom da nastavi put :)

A Regler uradjen Par-Exelance, sa trimerom za podešavanje napona punjenja,
i sa 2N4399 u TO-3 kučištu, sa Full hladnjakom i namazan (onako da preliva) termalnom pastom.

A glavni tranzizstor iskreni MOTOROLA u TO-3 kućištu!

Pa ti vidi...



_{[Ovu poruku je menjao TRUE RMS dana 03.07.2018. u 02:39 GMT+1]}

Nekad su bili releji, pa elektronika a sad je vec software pa ti sad vidi.
a i releji su jos tu od 1833.

U to vreme,
i Tranzistorski Regler je radio posao,
itekako dobro !

Sa mogušnošču regulacije napona,
olako, preko trimera.

Koliko znam i ti prvi regleri su imali diodu, pa su preko nje korigovali napon naspram temperature. Dok su neki automobili imali i prekidac za ljetno i zimsko punjenje, na zimskom je izlazni napon bio veci za 0.7V jer je prekidac stavljao na red sa pobudom jednu diodu.

Pzdrav Drugari !!!
Tema je vezana za dodatak Punjacu Akumulatora i zato postavljem pitanje ovde.

Pravim dodatak obicnom punjacu gde nakon greca imam jedan Tiristor koji secka napon i tako odrzava konstantan napon e sad zelim dodati i kontrolu struje.

Struja punjenja bi bila do 10A za standardne punjace.

Kao naj jednostavnije resenje sam planirao shunt otpornik recimo 0,05ohm( 2x 0,1 ohm /5W ) i to pojacati nekim operacionim pojacavacem jer bi to merio mikrokontrolerom. ADC ulaz u mikrokontroler je 0-5v.

E sad tu kod tiristorskih punjaca se javljaju pikovi a meni treba srednja vrednost struje.

Meni je potrebna pomoc oko tog dela uvezi merenja srednje vrednosti struje kako to mogu resiti.

Za op Amp bih stavio LM358 sa pojacanjem G = 5 tako da pri 10A imam na ulazu u ADC 2.5 v.

_{[Ovu poruku je menjao milan-markovic dana 10.12.2024. u 15:33 GMT+1]}

Znači za merenje struje služio bi šant pa onda merenje pada napona, jel sam dobro shvatio?

Tako je merenje struje bi radio šantom u minus grani.

Šant sam planirao napraviti sa 2 otpornika paralelo vezana 0.1ohm 5w mislim da se to nece grejati pri strujama od 10A.

OP Amp bi se mogao napajati sa 5v iz 7805 kao i MCU e sad moze pojacanje biti G = 5 tako da za struju od 10A imamo 2.5v iz OP-Amp.

Predpostavljam da bi šema izgledala kao ova koju sam prilozio sa nekim kondenzatorima za osrednjavanje vrednosti.

Ja bih razmišljao o strujnom transformatoru + elektronika

Neće se grejati baš mnogo, ako uporediš sa peglom.

Paralelno dva od 0.1R su 0.05R. 10A na kvadrat puta 0.05R = 5W.

Pri 10A će na tim otpornicima biti od 100 do 150 stepeni Celzijusa, zavisno od kutije, smeštaja u kutiji, temperature okoline...

Definitivno hladnije od pegle.

Treba ići na oko 0.01R i i na G=25.

To neće tek tako ići na DC grani. Strujni trafo ne meri DC struje, osim ako nije DCCT, odnosno senzor sa hal generatorom unutra.

Nešto iz ove priče ili slično:
https://eu.mouser.com/ProductD...s=paJIy8yF3MSnJ3ihx1oY2w%3D%3D


P.S.
Mislim, može i bez hal generatora, sa tri jezgra, pobuđivanjem sinusnim poljem i merenjem ivice saturacije, ali to košta kao levi bubreg i koristi se za ekstra tačna merenja. Takav DCCT je reda 500+ eura, pa naviše...

Šant mu je najjevtinija opcija, potom neki od hal senzora iz serije ACS ili nešto kao sa linka.

Sa HAL generatorom, naravno 👍

šta prića ovaj Dečko @macola ?

Ja njega ništa ne razumem 🤣

https://www.youtube.com/shorts/Zp4rJju-c3o

Ako smijem da pojasnim.
Tesko je strujnim mjernim transformatorom mjeriti DC struju.
Jedan od nacina je superpozicija magnetnih polja od DC i AC struje i mjerenje.
DC ce da pomjera tacku po krivoj magnecenja ( histereza) a AC ( koje mora biti mnogo manje od polja DC) ce zavisiti od radne tacke.
Komplikovano i skupo, a ja bih rekao neprecizno, osim ako nemas para kao NASA.
Drugi nacin je aktivna sonda sa hal senzorom - ili kako Macola zove senzor sa hall generatorom.
Princip je prost, a ako se ogranicis na dc ili niske frekvencije mjerenja ( do recimo 1 kHz) i jeftin uz razumnu tacnost.
Otprilike ovako.
Imas jezgro koje je prorezano i u prorez ubacen Hall senzor.
Imas namotaj mjerene struje ( ili samo provucenu zicu kao kod amper klijesta) i namotaj koji je pobudjen iz nekog DC ( NF) pojacavaca.
Hall se koristi kao detekcija nultog mag polja i njegov signal se vodi na komparator.
Izlaz iz komparatora ide na pojacivac koji gura struju u onaj drugi namotaj.
Fol je da komparator namjesti tako da se polja poniste, i onda ladno izmjeris struju ( ili napon na sentu) na izlazu pojacala.
Uz poznati prenosni odnos lako se izracuna mjerena struja.

Ni Ja, izgleda nadošla Lepenica!

No neko napisa da je to skupo, hmmm ima bar jeftinije:

https://www.amazon.com/AstroAI...&qid=1734990428&sr=8-4


https://www.amazon.com/s?k=dc+...-20&ref=pd_sl_2eoswpreih_e

Vidim da se "raspričasmo" oko merenje DC struja.

@veselinovic,
Hvala Jovo što si dopunio deo nedorečanog.

@zeoN_Rider,
Ti si stari vuk na forumu. Bar tebi ne moram reći da postoji "merenje" i merenje.

------------------------------------

Merenje struja, bilo AC ili DC je uvek daleko problematičnije nego merenje napona.
Razlozi tome su mnogobrojni i malo je napisati jedan doktorat o tome.
Klasa tačnosti je bar za red veličine lošija od merenja napona, a za ozbiljno veći novac.

Za punjač akumulatora je dovoljno informativno merenje u klasi tačnosti 1-5% i to sasvim zadovoljava.
Postoji čitav niz jevtinih i maleckih hal senzora za te potrebe od firme "Allegro MicroSystems".
Evo linka:

https://eu.mouser.com/c/sensor...rent%20Rating&sort=pricing

----------------------


Nemam vremena da kucam jer sam u nekom poslu.
Zato ću postaviti vrlo preglednu, kratku, ali zato vrhunsku literaturu koja sažeto opisuje metode, probleme i rešenja.
Koga bude zanimalo oko finih detalja, iz priložene literature će lako naći ključne reči.

Ne bih dalje da gušim temu sa off topic detaljima, ali mislim da prilog može biti veoma koristan svakom ko želi da sazna nešto više o tome, od početnika do profesionalca.

Pozdrav

P.S.

Na dnu dokumenta postoji koristan spisak literature.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.12.2024. u 23:38 GMT+1]}

U životu starog vuka namerio sam se DC struje onoliko, u stvari samo merenje je upoređivanje....

@zeoN_Rider,
Nemam razloga da ne verujem stari vuče.

Merim električne veličine od prvog razreda osnovne škole, a sad imam punih 59 godina.
Ponekad morao baviti visokom klasom tačnosti u širokom temperaturnom rasponu i u jako nezgodnom EM okruženju.
Zato sam rekao "merenje" i merenje.
Eno imaš u "Zavodu za mere i dragocene metale" termo komoru koju sam stabilisao sa tolerancijom +-0.002C.
Ko misli da je lako, evo dajem mu dve godine "fore" da dostigne tu cifru.

Nivo merenja zavisi najpre od toga šta je kome dovoljno.
I svakako da je merenje poređenje sa nekim etalonom.

Članu @milan-markovic sam dao konkretna uputstva (da mu se spontano ne odleme šantovi i ispadnu iz pcb):


Sasvim dobronamerno sam iskorigovao tvoju nepreciznost "strujni trafo + elektronika", jer nijedan strujni senzor sa hal generatorom ne počiva na principu transformatora (AC/AC prenos), gde neko neupućen može uzeti strujni trafo i očekivati nešto iz njega sa DC strujom (naravno uzalud, kakvu god elektroniku stavio iza).

Potom napravio selekciju grupe jevtinih ACS senzora koje bi @milan-markovic mogao da upotrebi, i stavio link sa izborom.

Mislim da nema razloga sprdati se sa informacijama koje ponudim. Nikad nisu zlonamerne. Samo se trudim da pomognem.

Odjavljujem se sa teme dok ne nadođe Lepenica.

Ih, Ja počeh još u obdaništu, pozdrav za Lepenicu i kafe Peron!

Ja, na moju sreću, nisam merio struju ni u obdaništu ni u prvom razredu.
Naime, tada sam igrao šuge, žmurke, klikere i lopte na više načina ...


Što se merenja te struje, ma šta ona bila, da i ja malo začinim. Macola, siva eminencija,
je tu rekao sve ili možda skoro sve, pa ja malo da dodam praktike na kineski način ...

Kinezi prodaju modulčiće koji mogu da se koriste za merenje struje i u ovom i u mnogim
drugim slučajevima. Mogu da se koriste i za AC i za DC merenja i okvirno postoje dva vrlo
jeftina tipa. Jedan je sa Hal senzorom, a drugi je sa otpornikom, šantom. Merači sa Hal
senzorom su tačni u granicama 2-4%, dok ovi drugi idu dobro ispod 1%.

Hal merač sa ACS712, više opsega, cena gotove pločice 77 din.


https://vi.aliexpress.com/item...scene%3Asearch%7Cquery_from%3A
https://cdn.sparkfun.com/assets/4/a/a/0/8/ACS712.pdf

Hal merač sa ACS758, 50 i 100 A, cena 145 din.


https://vi.aliexpress.com/item...scene%3Asearch%7Cquery_from%3A
https://www.allegromicro.com/~...tasheets/acs758-datasheet.ashx

Merač sa INA169, samostalni izbor struje, cena 210 din.


https://vi.aliexpress.com/item...scene%3Asearch%7Cquery_from%3A
https://www.ti.com/lit/ds/syml...22XYZ%22%7D%2C0%2C598.2%2C0%5D

I posle kažu da žuti ne umeju da naprave a da valja!?

Braca Kinezi umeju,
Umeju i te kako dobro da odrade svašta, nego šta!

Pozdrav drugari nije me bilo neko vreme vidim da ste pisali.

U medjuvremenu sam nacrtao neku semu mog uredjaja koji bi bio dodatak postojecim punjacima.

bacite pogled na semu da li je to ok oko merenja.

Moje konkretno pitanje je bilo " KAKO MERITI SREDNJU VREDNOST STRUJE " jer se kod faznog zaseka javljaju pikovi koji mene nezanimaju vec srednja vrednost.

A nacin na koji cu to meriti Hall senzorom ili Shunt + OP-Amp sve jedno je i kod jednog i kod drugog nacina isti je problem kako to isfiltrirati i dobiti srednju vrednost.

Da je to tako lako, to bi radio svako.

Moraćeš tu "Matematičku Pamet" da "Rokneš" u PIC,

- pa će PIC da obavi posao pretvaranja, integralenja i izračunavanja "Thrue RMS" vrednot struje.

zeON_Rider ti je lepo rekao: Pariraš Kinezima?

Netreba meni neka visoka tacnost vec da mogu podesiti limit struje kada je prazan akumulator. Mislim da je to izvodjivo resiti sa kondenzatorom koji bi osrednjio vrednost na uzlazu iz OP-Amp.

mislim da ce to "osrednjavanje" sa kondenzatorom
rezultirati sa mnogo-mnogo većom greškom.

Dve mogučnosti:

1) Ako staviš mali kapacitet --- biće previše "Talasanja" DC napona,

2) Ako staviš veći kapacitet biće Loš, Spor Odziv na DC napon.

3xx) ako staviš ni premali- ni preveliki --- biće MIX od predhodna dva problematična merenja.

Zbog toga treba Pametan Softwer pravo u PIC.

Milane,

Ima na toj šemi dosta problema:

- za detekciju prolaza kroz nulu je pametnije koristiti LTV841 (mislim da ima u "Retam" iz Čačka), jer taj OC ima antiparalelne LED i detektuje oba polariteta. Samo treba oba kraja detekcije premestiti na krajeve sekundara, umesto sadašnjih + i - od greca. Tada ćeš imati uzak pozitivan impuls koji je pozicioniran na prolazu kroz nulu sa oko 4us kašnjenja. Takođe potpuno treba izbaciti C8 koji jako kasni taj ZC i smanjuje nagib ivice kojom detektuješ. Za HF gličeve je dovoljan filter 4+4us tog OC.

- Preko tiristora treba obavezno staviti RC član reda 22R+100nF, takođe takav jedan i između krajeva sekundara. To će ti sprečiti resetovanje kontrolera (fazni zasek je jedna prilično brutalna metoda kontrole i pravi mnogo smetnji).

- serijski sa diodom D1 treba staviti neki otpornik reda 22-47R par W. Prvo da spreči udarne struje punjenja C1 i produži mu vek, jer akumulator kad je prazan ima veći unutrašnji otpor pa se šiljci napona pojavljuju tu gde ne treba. Taj seriski otpornik će stvoriti LP filter sa C1, koji će takođe smanjiti šansu za obaranje MCU. Naime, tranzijenti ispod milisekunde lako prođu kroz 7805...

- LM358 i slični derivati mogu ostvariti koristan i linearan izlaz u opsegu od oko 100mV do oko 3V, sa napajanjem od 5V. Ispod 100mV izlaz postaje nelinearan i nikad ne može saturirati do nule. Prvo, treba napraviti pravi diferencijalni pojačavač, da bi se izbegli CMM problemi od tranzicija tiristora, potom taj amp blago ofsetovati da pri nultoj struji imaš 100mV na izlazu ampa (lako ćeš počistiti taj ofset u kalkulaciji ADC rezultata). Da bi sopstveni ofset LM358 bio minimalan, treba ispoštovati potpuno jednake bias struje oba ulaza tog ampa. (vidi šemu u prilogu).
Takođe ne treba imati kapacitativni razdelnik C12, C9 jer rizikuješ oscilacije op-ampa. Videćeš u šemi u prilogu gde sam stavio kondenzatore, koji treba da budu reda tek desetak nF ili manje, samo da izintegrale više frekvencije, a glavni LP filtar već imaš iza op-amp, samo mu namesti koleno na oko 10Hz.

- sa 100Hz power kontrole možeš očekivati stabilan PID (za U/I regulaciju) tek sa odzivom ispod 10Hz. Dakle, smatraj da ti je maksimalna brzina odziva po struji ili naponu reda 10Hz, što je sasvim dovoljno za potrebe jednog punjača Pb akumulatora. Iz tog razloga možeš sebi dopustiti LP filtere i na merenju napona, i na merenju struje, sa kolenom na 10Hz.

- oba filtrirana izlaza možeš dodatno da osrednjiš jednostavnim mov. avg. filterom, koji se piše u dve linje koda i sa tim nivoom jednostavnosti najbolji LP filter sa najmanjim kašnjenjem. On će ti dati tačnu vrednost srednje struje ili napona.
Usput, hardverski RC filter takođe daje jako tačnu srednju vrednost, ukoliko mu je RC vreme dovoljno i ako kondenzator ima malu struju curenja (biraj elko sa nekoliko puta većim naponom od potrebnog).

Evo ti pseudokoda za taj sw. filter (ne znam u kom jeziku pišeš pa ću u C).

Što se tiče RMS vrednosti za fazni zasek, to se teško izračunava i sa 32 bit DSP na 200MHz. Utopija je baviti se tim. Tako kompleksni talasni oblici se jednostavnije pretvaraju u RMS na primer termičkim metodama ili slično (nekad je postojao LT1088, čini mi se po sećanju, ali se više ne pravi).
Na kraju krajeva uopšte ti ne treba RMS vrednost za punjač.


Ako na primer sempluješ sa ADC na recimo 1000Hz namestiš x na 100 i imaš cirkularni filter sa osrednjavanjem 100 puta...



_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 25.12.2024. u 02:15 GMT+1]}

@milan-markovic,

Milane, setio sam se nečeg vrlo bitnog što može pomoći tebi i drugima koji žele da koriste fazni zasek kao metodu kontrole snage.

Naime, život me je naterao da par decenija radim sa tiristorima i faznim zasekom vrlo velikih snaga, i naravno da se borim sa problemima koji idu sa tim "paketom".
Najsnažnija mašina koju sam ikad napravio, sa kontrolom faznim zasekom je neki punkt aparat za T priključke panelnih radijatora, sa snagom od 630KVA, te mi iskustva ne manjka...

Već na početku bavljenja tiristorima i faznim zasekom, sa MCU ili analogno, sve jedno, pojavio je se problem precizne detekcije Zero Crossing, tj. prolaza mrežnog napona kroz nulu (primetio sam nedostatak iskustva u tvojoj šemi, te stoga i pišem ovaj post).
ZC detekciju je najbolje raditi direktno iz mreže, jer mreža ima veoma nisku impendansu i tu je najmanje amplitudnih i faznih poremećaja. Kasnije u kolu, gde radi fazni zasek, iza trafoa ili slično, to je neuporedivo gore.

Problem detekcije optokaplerima, radi dobrog galvanskog rastavljanja mreže od ostatka sklopa je načešće povelika disipacija otpornika na primarnoj strani optokaplera. Da bismo zadovoljili dovoljno strmu ivicu, optokapleri na primarnoj strani zahtevaju struje reda nekoliko mA za svoje LED (na primer 10mA). To pri 230Vac, ili još gore, pri 400Vac, znači 2.3W ili 4W respektivno na tim otpornicima za led, pa ako još imamo sve tri faze u upotrebi onda čitavih 12W...

Takođe, takvi sklopovi imaju neko izvesno kašnjenje, reda nekoliko do par desetina mikrosekundi zbog samog kašnjenja u optokaplerima, te triger dolazi POSLE stvarnog prolaza kroz nulu.

Da bih prevazišao te probleme, nekada sam konstruisao vrlo efikasan i precizan, jevtin, nisko potrošni, ZC detektor-triger, koji osim male disipacije ima i triger ivicu koja nekoliko mikrosekundi prednjači u odnosu na stvarni ZC, te se iza, nekom metodom kašnjenja, ultra precizno može namestiti ZC koji je apsolutno sinhron sa stvarnim ZC.
To prednjačenje od nekoliko mikrosekundi, kod MCU daje vremena da se obradi interrupt rutina i naknadno brojanjem namesti ekstra tačan ZC. Takođe i na analognim sklopovima se običnim RC kašnjenjem to savršeno pozicionira.
Pošto više nemam nameru da radim sa tim spravama (omatoreo sam) prilažem to rešenje na slobodnu i javnu upotrebu.

Otpornici koji se postavljaju ka mrežnom naponu se dimenzionišu sa tipičnih 0.5k/Vac, pri čemu se naravno vodi računa o njihovoj fizičkoj dužini radi mrežnog napona ispred (klirens).
Napajanje MCU može naravno biti 5V, 3V3, čak i 1V8.


Evo šeme u prilogu i ispod dijagram ulaznog napona i izlaznog trigera:




<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 27.12.2024. u 18:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 27.12.2024. u 18:40 GMT+1]</sub>

P.S.

Setih se, naknadno, još nečeg iz tog vremena. Za povećanje pouzdanosti rada tog detektora pri -25C temperature, treba R2 smanjiti na 100k, i R7 na 47R.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 27.12.2024. u 19:00 GMT+1]}

Aauuu, šta napriča? ...načisto se oznojih,

Šta to piše Macola? ... klavirŠtimer,
samo unosi zabunu.

Ništa ga neRazumem.

Na kom jeziku On to piše?

🎇✨🎆🎄🎍✔🎉✔✔✔

He he Robi, mnogo mi se ti praviš naivan, kao da nikad nisi pravio šmit triger sa dva BC tranzistora. a matoriji si od mene :-)
Duguješ pivo kad prođem kroz PA, zato što me stalno zezaš :-)

Jjjjaaaaaaaaa ???

... neeee,


To mi neko hackovao nalog, ......Ee da mu je...
----------------------------

Hm,

-Čeka te Gajba Ladnog i nešto da se Nabode !

.... a nije "ulica Crvenih Fenjera" St. Pauli, Hamburg,

https://www.jungletribe.rs/blo...ki-crveni-fenjeri-sent-paulija

Pozdrav Macola,

🎇✨🎆🎉🎄🎍✔✔✔

Imam BC-107, samo jedan komad.
To je valjda dosta za "pola ŠmithTrigera".

A za drugu polovinu ću da stavim diodu iz AA ili OA serije.
Na primer AA139.
DataŠit u prikačmentu.

Ako na žalost ne može,
onda mi ostaje sa Lampama EZ80 i EL84.

Robi ne mo se mucis sa lampama da te ne zvekne struja nego posalji
meni dve EL 84, a ja ti saljem kesu od pola kila tranzistora.

Da znas,
ako se ovih dana ne javim,
onda sam pokusao
"da Liznem Anodni Napon".

cisto da vidim: ima Li struje 😂🤣😂

kao Test Baterije od 9V.

a onda mi je
"Ukljucena Lokacija" :

- novo Groblje,

Tamo ce google da me nadje.
----------------------------
Cisto da se neki "klinac"
ne Zaleti pa da prstima pokusa da
pipa/çaçka Anodni Napon.

Znaci Deco:
Anodni napon
Se Samo Gleda, Posmatra i Meri !!!

Dirkanje, pipkanje No-No-No !!!

Milane,

Pa imali smo temu punjaca za 12V AKU
Ovde na ES-Elektronika,

sa Grecom, 1 Tiristorom, potenciometrom
i par elemenata oko Tiristora,
koji se Dodaju na Postojeci AKU-punjac.

Jesu li koristio PRETRAGU ?

Secam se "0dprilike" seme.
Iz casopisa Elektor na Engleskom jeziku.

Jer Nemacki Elektor je imao
drugaciji sadrzaj za Isti mesec.

Eee tu je bio AKU punjac 12V,
sa Tiristorom i

- Limitiranjem Maximalne struje punjenja.

(na primer kada prikljucis
Prazan aku od 9-10V )

a da se nista ne Zapali na pocetku punjenja,
Ali da se AKU ipak na kraju napuni na 14,4V.

Ja svakako podrzavam samogradnju i samostalno razvijanje sklopova,
ali ja bih to ovako odradio:
https://vi.aliexpress.com/item...8Zcrf&gatewayAdapt=glo2vnm
i onda ako bas ima potrebe nakacio neki mikrokontroler da upravlja rezimom punjenja.