Ne postoji regulativa, niti ima razloga da postoji, Windows nije nesto sto ima smisla regulisati. Svako moze, bilo kao zaposlen, bilo kao eksterno preduzece, da nudi uslugu odrzavanja racunara, bilo hardvera ili softvera, a izbor je onoga koji placa ko ce to da radi.

Takodje, ne postoji nacin kako bi microsoft to mogao da uredjuje, pricas o slobodi i pravu na rad, ne moze nijedna privatna firma da ti to ogranici. Microsoft moze da naplati svoj softver ili iznajmi svoj softver (licenciranje je komplikovana prica), ali nema nacina da ti odredi ko i kako odrzava nesto sto je tvoje vlasnistvo.

OK. Znači bilo koji priučeni "stručnjak" može da se ponudi da administrira MS softwer?

A sta bi ti doktora nauka da ti instalira Windows?

Tako je, može "stručnjak", a može i stručnjak. Navodnike skidaš uglavnom količinom novca koji si spreman da platiš.

Necu da branim nikoga ali opet mislim da ovde prvo @ssljuka treba da definise "strucnjaka" i strucnjaka?

Evo primer, jedna nasa velika domaca firma ovde koja je u IT struci godinama, na zahteva da odrade usluge podesavanja i implementaciju MS Exchange-a i ostalih pratecih servisa koji se naslanjaju na isti recimo nisu mogli da odrade a imaju ljude koji cak imaju zvanicne sertifikate od MS!

Tako da, presudno je ipak kao kod CISCO, Mikrotik i ostalih stvari a sto vazi i za sve u zivotu prakticno iskustvo i broj sati realizovanog prakticnog rada!

CISCO na primer (u Francuskoj) sto vise imas radnih sati to ti je naknada po satu veca.

Sertifikati (citaj uverenja) jesu okej ali nisu preduslov da ces bolje odrzavati MS Windows okruzenje za workstation/desktop (u SMB ili Enterprise okruzenju) ili za SOHO potrebe.

Sto se tice modela poslovanja u SR isto termin STR/SZR/SUR i sl. su sada (vec odavno) po Zakonu samo delovi naziva koji preduzetnici dodaju a inace iz ugla Zakona su PR (Preduzetnici) gde isti mogu biti PR sa/bez pausalnog oporezivanja kao i termin Agencija (isto sastavni deo naziva).

Na kraju, kao i kod lekara, to sto je neko DR i sto ima diplomu doktora ne cini ga strucnjakom vec prakticno iskustvo, rad 99% i na kraju talenat 1%.

Takodje generalni problem u SR i taj sto poslodavac (onaj koji trazi i ocekuje neku uslugu i/ili proizvod) nije u stanju da definise sta hoce i to je nekih 90-95% takvih ovde.

Naravno, takodje na to treba dodati i nas mentalitet, ego i inat.

p.s. Setim se jedne price apro toga, kaze 'brate, ee stavi ono znas ono... ludo a gde imas par reci ispred i par reci posle', na pitanje 'a koja ti je e-mail adresa?' on: 'ma nije e-mail nego znas ono majmunsko a' ...i tako dalje.

#bokinet
Upravo je to taj primer! Zašto bi neko trošio novac i vreme na sticanje MSCA sertifikata kad kod nas može svako sesti i rešavati probleme u MS Windows-u! I da li će ih na kraju rešiti, da li će objasniti "Druže ovo ti VUČE ovde, ma da ti ne objašnjavam. Zviznem ti nov sistem i kompjuter će ti biti ko nov!" To nisu ni "stručnjaci", a ni stručnjaci, već prodavci magle.
#Branimir Maksimović
Doktori mi nisu potrebni za dizanje sistema, ako administracijom smatrate dizanje sistema. To što neko zna da digne sistem ne smatram nikakvom administracijom, već gubljenjem vremena.

A sta smatras pod administracijom?

>

Slažem se! Ako podigneš sistem (kako glupa fraza, ali ajde), mogući su razni problemi. Zato iskusni administratori ni ne dižu sisteme! Zero sistema = zero problema!

Sertifikati sluze za vise stvari, pocev od toga da imas neki papir kojim dokazujes da nesto znas, sto je super kad trazis prvi ili drugi posao. Dalje, imas vendore koji svojim partnerima traze da imaju odredjen broj zaposlenih sertifikovanih strucnjaka, da bi dobio odredjen status.... sve ima svoje.

Pri tom, ja znam bar jednog domaceg MCSE kome nikad nisam uspeo da objasnim da te-ce-pe-i-pe nije jedan protokol. Jednostavno, ma kako to cudno zvucalo, to je samo ispit, koji moze da sluzi da necemu, a moze i samo da se spremi da se polozi.

Takodje, imao sam par puta situaciju gde nesto nisam znao da resim, zamolio drugu stranu za pomoc, dva razlicita visoko-sertifikovana strucnjaka nisu nasli resenje, na kraju njihov kolega, koji nikad nije nista polozio, resio problem za sat vremena. Sve dokumentovano u dokumentaciji vendora sa cijom smo se opremom mucili... tako da, sto kaze Bane, iskustvo. Uvek.

I da, cisto da znas: instalirati windows nije neki posao. Ako radis sa bilo kim eksterno, to u vecini preduzeca radi neki junior. Posao za koji ti treba dobar administrator podrazumeva highly available arhitekture, security na nivou mreze, ozbiljan rad sa email serverom ili tako nesto, a i to je, realno, neki srednji nivo. Stvarno high level ljudi se uglavnom bave, bar kad je windows u pitanju, velikim distribuiranim sistemima, konzistencijom na vise lokacija, ozbiljnom automatizacijom.... takvim stvarima. Pre svega projektovanjem, high level implementacijom i resavanjem problema koje niko drugi ne zna da resi, a ne dnevnim taskovima, jer cak i standardna HA arhitektura za windows je dobro dokumentovana i moze da je implementira neko na srednjem nivou, sve dok ima budzet za to.

Sertifikati služe sam zato da se navedu, ako je u tenderu za neku nabavku eksplicitno navedeno da su potrebni određeni sertifikati. A to se u tenderu navodi isključivo da bi firma koja ima ljude sa tim sertifikatima dobila neki posao.
Dakle, praksa je prvi kriterijum da neko zna i može da radi posao, ako neko želi da mu posao bude urađen. Sertifikati su šlag na tortu koji može da prevagne kod izbora između firme A i firme B.

Isto iskustvo, svojevremeno su u bivšu firmu došla dva stručnjaka za IBM, parvo iz razvojnog centra u Monpeljeu, da instaliraju RedHat na IBM mainframe mašini (Z-series). Kada su zapeli, kolega koji nikada nije ni video Z-series, ali zato poznaje Linux, seo i završio ono što oni nisu znali.

Administratori sistema NE instaliraju Windows. :) To rade tehničari, dakle niža bića. :) Ovo je naravno idealno, u praksi zavisi od firme do firme, negde si devojka za sve, a negde je jasno definisano šta ko i zašto radi.

Uvek se ide na to da okruženje bude standardizovano, sa unapred pripremljenim Windows instalacijama sa svim pratećim programima, drajverima, itd.

U takvom okruženju je mnogo jednostavno i brže pregaziti korisniku radnu stanicu ispočetka, nego gubiti sate i sate na utvrđivanju zašto je nešto prestalo da radi.

Uh, kako je meni ovde jedno debelo.... mozda, da ne kazem nesto gore. Sta ako se ponovi? Sta ako postoji neki dublji razlog? Mallware koji vec ima lateral movement po mrezi? Los update, koji ce proci unaokolo? Los hardver? Ako ti je jedini nacin na koji pratis masinu korisnik ovime ga obeshrabrujes da prijavi problem ponovo, bar u nekom kracem periodu... :)

Tako da, po meni, ovo je resenje samo ako imas savrsen sistem pracenja tih stanica. I da, data se podrazumeva da je data negde i na mrezi, nije to uopste tema, user data mora da ostane sacuvana, ali to nije problem. Tema je koji problem maskiras ovime.

Po meni, ako ne uradis root cause analizu, nesto propustas. E sad, ja ne radim sa korisnicima vec neko vreme, uglavnom radim sa developerima i glavno okruzenje mi je serversko, ali ja bi bar nekako uveo pracenje tih desktopa PRE nego sto bi se odliucio da vratim default image kao "najlakse resenje".

Evo danas jedan primer. 1 mašina na kojoj je Windows 8.1 u domenu (ima oko 20 Windows 8.1 mašina u tom istom domenu), je iz čista mira prestala da se autentikuje na domen. Uđem da vidim šta je, vidim da computer browsr service ne može da se pokrene, samim tim ni workstation servis, samim tim neće mašina da se prijavi na domen i ne radi autorizacija od AD.

Virus nije, korisnik nema admin privilegije, nije mogao ništa da čačka, jedino što se desilo u međuvremenu je Windows update, ali na preostalih 19 mašina nema tih problema, samo na toj jednoj.

Problem sam rešio tako što sam pod programs and features uklonio SMB1 (a posle i vratio, jer je u ovom okruženju na žalost potreban) i sve je proradilo.

Izgubio sam oko sat vremena...

Sve zavisi od situacije do situacije.

Kako je krenulo sa ovim desetkama, najčešči uzrok kada se desi "nešto" je upravo Windows "feature" update koji skrši nešto.

Naravno, često prvo počnem od memory testa i hard disk taska...

Nema pravila, a često nemam ni vremena da pola radnog vremena provedem tražeći što ti kažeš "root cause".

Nismo mi kao država reprezentativan primer.

Zamislite neku veliku firmu u inostranstvu gde se na 500 ili 1500 računara sve instalira ručno, svaki računar podešava, svakom klijentu instalira potreban programčić na zahtev upućen telefonskim pozivom, itd.

Naučili kod nas tako 90-ih i ne možete ljudima da promenite mentalitet, oni hoće najmodernije računare i servere, ali da ih koriste kao pisaće mašine. I dalje se 90% stvari radi u Word-u i Excel-u, sve ručno!

Ponegde ima poneko sa dovoljno znanja, ko, da bi sebi olakšao posao, odradi celu mrežu kako treba, kao deployment OS-a, ažuraranja, posebnih programa (ako je moguće, jer ne može sve da se odradi remote), itd.


Najbolji primer su naše osnovne i srednje škole, kao i većina fakulteta, gde se sve radi ručno. Čitave učionice sa 50-60 računara se instaliraju ručno, sve se podešava ručno... svaki put kad ima neki problemčić treba 5 sati da se odradi na 50 računara... a, generalno, niko neće ni da plati nekoga da nauči kako to da se odradi brže i efikasnije, osim retkih izuzetaka.




A za sertifikat... pa, npr. i za varioce se traži sertifikat, a ljudi uglavnom naučili varenje, ali eto, odu na neki kurs 2-3 sedmice, kao nešto ih nauče, i onda dobiju taj sertifikat, jer firme u kojima rade moraju da imaju varioca ili varioce sa sertifikatom.

Ta sertifikacija je ozbiljan biznis u svetu, a kod nas je tu i tamo korisna, ali uglavnom služi za uzimanje para, još od 90-ih kad su ljudi plaćali nekoliko hiljada maraka za MSCE polaganje u nekoj od škola, a sedne čovek pored njih i diktira im odgovore... i tako smo se navadili da nam sertifikat bude formalnost.
Sa druge strane, na neka pitanja sa tih polaganja je nemoguće dati tačan odgovor ako se samo čitala literatura, jer su vezana za neke praktične probleme koji nisu tako detaljno opisani u literaturi (npr. opisan problem u kome sa servera ne može da se pristupi deljenom folderu na klijentima, i sl.).

Kod nekih firmi sertifikacija ne važi permanentno, već za određenu verziju (mislim da je kod Adobe bilo tako sa CS verijama, ne znam sada kako je za CC), ili testiranje predstavlja samo dokaz nekog osnovnog znanja (npr. Autodesk), jer se neke stvari ne mogu proveriti klasičnim kvizovima, niti to ima smisla - npr. glupo je očekivati da neko zna napamet gde se nalazi neka opcija u menijima ili dijalozima, ima ljudi koji to ne znaju kad bi radili test na papiru, ali kad otvore prozor aplikacije, znaju bez razmišljanja da nađu gde je šta.

Bravo, ovde je sve rečeno. To se kod nas dešava. Upravo sam to hteo da
kažem.
Problemima se treba pristupiti sa više aspekata. I moje mišljenje je da ne
može svak da prčka po sistemima i mrežama raznih firmi. Jer dok taj pokaže
znanje može da upropasti dosadašnji sistem. Zbog toga i treba da postoje
sertifikati, kao što postoje za varioce, građevince i ostalu branšu koja
sada skida kajmak. Dok celo poslovanje jedne firme treba da poverimo liku
koji ne ume da definiše razliku između tcp/ip i udp protokola, da kaže
tcp...to ti je internet...
Da ne parafraziram više...
Taj problem treba rešiti kod nas kao što je rešen u svim ostalim
profesijama, jer računari nisu digitroni!

>

Sertifikati nisu garancija da ce neko biti agilan i da ce u datim okolnostim moci da doprinese resavanju problema.

To je samo nesto kao prilog i dodatak i cist izbor pojedinca - kao sto je i fakultet licno obrazovanje i zelja onog ko zeli da ga ima.

U svakom slucaju funkcionalno znanje nije uvek utemlejno ocenom, diplomom i licnom titulom niti bilo kakvim papirom/uverenjem i sertifikatom koji vam je neko dao (iz razloga sto taj neko koji zastupa opet nekoga a izdaje taj papir na kome pise opet nesto je subjektivan a ne objektivan - znaci ima i on ogranicenja u znanju).

Cak sta vise sve to moze po neki put da bude i kocnica za razvoj kako software i hardware (u IT struci na primer) ali i svega ostalog u drustvu ali i u razvoju samog coveka tj. pojedinca i u fizickom i mentalnom smislu.

Sve velike stvari su napravljene slucajno, spontano u sadejstvu sa velikim entuzijazmo i zeljom pojedinca a ne zbog toga sto je taj pojedinac mozda ili ne, stekao neku diplomu i/ili sertifikat od nekoga.

...i sam Ford je recimo bio zastpnik one cuvene 'pojednostaviti, pojednostavni, pojednostaviti...' (misleci na proizvodni ciklus).

Prema toma da li neko ima ili nema sertifikat ili jeste ili nije zavrsio fakultet to nije garancija u konkretnom slucaju da ce uspesno da odrzava 1, 10, 25, 50, 100, 250, 500, 1000 ili 5000 racunara i celu mrezu.

Sto se tice SR pa kod nas bas naprotiv sertifikati mozda su cak samo pogorsali stavri jer nam je generalno baza iz pomenutih NE-IT oblasti tanka i losa i u pojedinim ima manjka kadra koji ima f-ionalno znanje.

Ima dosta primer pocev od ljudi koji rade video nadzor koji jednostavno nisu u stanju da razlikuju IP kamere od klasicnih, sta je ostrina i kvalitet slike, opticki i digitalni zum a recimo imaju sertifikate, dok neki koji to nemaju su za N koplja u znanju ali jednostavno nece da daju pare za sertifikat... - i onda se tako desava da recimo u METROU ovde kod nas u SR, coveku obiju auto i pokradu sta su sve imali da nadju u istom, a da pritom snimci postoje ali kamere su bile podesene od strane licenciranih ljudi, na najmanju mogucu rezoluciju da snimaju parking i tako video zapis ostaje neprimenjiv kao sredstvo istrage za policiju.

Teorija i praksa.
Teorija je kad nešto ne funkcioniše i znaš zašto, a praksa je kad sve funkcioniše iako nemaš pojma zašto.

;)))))))))))))))

Sertifikat je dokaz da znas da polozis ispit, nista vise. Da ste malo vise radili sa strancima videli bi ste koliko ima ljudi koji imaju cert a nemaju POJMA. Dobar primer su Kina, Indija, Pakistan, Banglades.... tamo ili predjes u IT, ili si sirotinja, pa svi polazu - a niko nema GDE da stekne iskustvo. I onda, u igri su korupcija, ili ucenje napamet - viva TestKing. Slicno vazi i za fakultete, to se i kod nas vidi, ne mozes da tvrdis da diplomirani informaticar nema potrebno zvanje, a opet... pricam sa drugarom koji je svojvremeno predavao tamo nesto vezano za baze podataka, kritikujem mu studente da mnogo rade LEFT JOIN, ne razmisljajuci, pa moram da im objasnjavam da ne naprave gluposti, a on mi mrtav ladan kaze "ne ne ... to kod mene nisu ni ucili". Prica od pre 7-8 godina, mozda je sad bolje, ali neko je i po tome zavrsio.

Super primer za proizvodni ciklus, cela ta Lean Manufacturing sema, koju je posle razvila Tojota 60-tih, je upravo osnova procesa koji danas zovemo DevOps. Lean startups i Agile nisu izmisljenji u IT-u, vec bas u automobilskoj industriji. :) Upravo taj agilni pristup je potreban da bi se omogucila mogucnost da se u sistemu eksperimentise - i time podstakla kako zelja za stalnim ucenjem, tako i mogucnost promene. I to je upravo i razlog zasto su staticki sertfikati dosta prevazidjeni - jer se tehnologija prebrzo menja. Da bi neko radio kako treba, mora da konstantno prati, uci, slusa tudje best practices, da besramno krade ideje od vecih (svi mi kopiramo FAANG-ovce), da ako je normalan deli to znanje dalje i da jednostavno uvek radi na sebi.

Svako ima pravo, naravno, za svoj novac da trazi sertifikat, ali to nije - i nikad nece biti - garancija bilo cega, sem toga da je neko naucio da polozi neki ispit. Sertifikati proveravaju neke tacke u znanju, ne njegovu kompletnost, a kamoli sposobnost prakticnog rada.... Jer to da se uspesno organizuje mreza od 200 racunara, bilo desktopa bilo farma servera, nije ni u jednom kurikulumu.

Admnistracija informacionih sistema, bez obzira na to da li je u pitanju Administracija Windows okruženja, Linux okruženja, njihove mešavine ili nečeg drugog je zanat. Isto kao i pomenuti DevOps, SRE i mnoštvo drugih IT specijalnosti kojih je stvarno gomila. Uči se kroz 99,9% kroz praksu. Mnogo, mnogo prakse. Škole i razne sertifikacije su samo ulaznica da bi se lakše dobio posao. Čak nije preporučljivo prvo polagati za sertifikate pa tako ući u IT vode. Obrnuto je mnogo mnogo logičniji put. Kroz posao se uči zanat, a ICT je okean. Nikad, tokom radnog veka, čovek neće proći ni 5% (ako i toliko) tog okeana, ali biti dobar u delu istraženog okeana jeste neki garant za uspešno snalaženje kroz ostatak ICT okeana... Ukratko. ICT je rupa bez dna. Čovek se tu baš uči dok je živ. Tu kraja nema...

Mnogo kreativnih komentara i zapažanja, konačno zanimljiva tematika. Nesporno je da znanje, diplome i sertifikati čine dobru osnovu prilikom zapošljavanja ali ne i presudan faktor. IT sfera je nešto specifično, ma koliko to pokušavali drugim ljudima da objasnimo, ponekad ne ide. Možeš da završiš i dva fakulteta i da budeš prosečan potrčko koji svoj opseg delovanja ograničava jednostavnim nedostatkom ambicija ili nepronalaženjem u materiji, a možeš da budeš i samouki geek koji će napraviti za svega nekoliko godina boom od svoje karijere. Moje mišljenje je da diploma svakako nije merilo osposobljenosti i veštine, praksa je ono što pravi razliku u svemu i u ovom našem poslu čini 99,9% svega, kao što reče Binary Mind. Sticajem okolnosti, radim u firmi čija grupacija broji preko 5000 računara, gomilu servera, naravno na internacionalnom nivou. Kada sam postao deo te ogromne celine, smatrao sam da ću kao jedan perfekcionista vrlo lako savladati svoj obim posla, međutim, upao sam u vatru kojoj se nisam nadao. Kao junior administrator sam dobio izrazito teška zaduženja prema kojima sam u jednom trenutku bio iskreno skeptičan. Pomislio sam da sam uleteo u mašinu koja će sve više da me pritiska i kojoj neću moći da se oduprem. Nakon određenog vremena, kada je prošao period adaptacije, shvatio sam da je taj presing upravo bio zaslužan što sam ostao na nogama i što sam za 50% bogatiji praksom i iskustvom. Budimo iskreni, svako od nas ima na svom radnom mestu neki višak zaduženja koji prevazilazi njegove nadležnosti, filozofija poslovanja u Srbiji je jednostavno takva, maksimalna eksploatacija radne snage i potencijala, ali to ponekad može da bude i pozitivan faktor u celoj priči jer kada naletiš na poslodavca koji će prepoznati stvarni kvalitet, radićeš sa lakoćom. Još jednom citiram Binary Minda, oblast sistemske i mrežne administracije je toliko širok pojam i okean koji nema kraj. Svesni ste i sami da koliko god napredovali, imate osećaj kao da cupkate u mestu. Ono što nam preostaje jeste da što efikasnije savladamo postojeću materiju, usvojimo nove tehnologije i trendove i pokušamo da na neki svoj specifičan način sebi olakšamo to vreme provedeno na radnom mestu što većim stepenom automatizacije svakodnevnih procesa i aktivnosti.