Za usput:

- Aparat za varenje = zeludac !
- Aparat za zavarivanje = ono sto tebi treba !?

Dje si legendo, sto se ne javis ???

BP.de

Pozdrav vama "oturenim" i svijet....
U svakoj standardnoj sijalici postoji volfram mikrovarom spojen sa onim izvodima-znaci moguce je.
Vjerovatno bi posao zavrsila CDW masina za mikrovar za nakit-metalne okvire naocara i sl. Takvih masina ima u prodaji ali nije je
nemoguce ni napraviti. Takvi mikrovarovi se prave u inertnoj atmosferi, najcesce argona.-
pOz

Pozdrav i vama na domaćem terenu :-)

Pala mi je na pamet žarulja ali, avaj, nije bas vidljiv taj mirovar-pre će biti ovaj pinch:

Ne verujem da je Tesla-Pančevo radila volframske sijalice
zavarivanje "Spejs-Šatl" tehnoligije?!

Pre, mislim da je to samo "uštinuto", pa traje dok traje.

U ostalom, tu ne prolazi 20-50 Ampera, pa treba jak spoj,
nego je reć o manjim strujama, a te struje "uštinuće" izdržava.

PS. Pozdrav Emire, jako mi je drago da si se javio,
Svako Dobro!

@DSL- Odlično odabrana slika! BRAVO!

Tungsten melting point at 3422 °C

Ozdravilo se znaci :)




Takvu sam kameru imao na bojleru. Nije moglo bolje ;-)

Branko, znam za ove hiljade ... medjutim, i struja nije bas naivna stvar. Kad sam našao video gde čovek pikuje neke dlake od volframa, jednu za drugu, ideja mi deluje ostvariva. Jedino ne znam, da li je moguće variti volfram za mesing/bakar/čelik i koliko prefinjenom napravom..

@DSL,

Wolfram ili Tungsten je teško topljiv materijal jer ima tačku prelaska u tečno stanje na 3422 °C , kako je i napisao @Branko tod.

Na CDW mašinama se upravo Tungsten dosta često koristi za materijal elektroda, kod mikropunktovanja, zato što će ostati minimalno oštećen dok će se ostali materijali istopiti.

Sam princip varenja CDW metodom je sličan kao i ostale metode: - Suština je oba materijala dovesti do tačke topljenja i nekakvim pritiskom sjediniti te dve otopljene "barice" ili "tečna kupatila", potom pod pritiskom sačekati da pređu nazad u čvrsto agregatno stanje.

Deluje kao nemoguće misija punktovanje Tungstena CDW metodom, jer je pitanje koji materijal izabrati za same punkt elektrode, a da prežive tačku topljenja Tungstena.
Na žalost nema ni jednog (bar nama smrtnicima dostupnog, a možda nešto kod vojske ili space programa i ima ali nemam podataka o tome).

Metoda kojom bi se, verujem sasvim uspešno, moglo pokušati je takozvani CD "stud welding".

Metoda funkcioniše na sledeći način:
- napuni se kondenzatorska baterija sa željenom količinom energije,
- krajevi (+ i -) se priključe na komade koje treba međusobno zavariti, kontaktom koji ima nekoliko desetina puta veću površinu od površine tačke koja treba biti zavarena. Dakle, ako se punktuju dve Tungsten žice, treba ih dugačko i široko obuhvatiti nosećim elektrodama, tako da prosečna struja po mm_kadratnom bude nekoliko desetina puta manja nego struja po mm_kvadratnom na samoj tački punkta. U tom slučaju će se materijal zavariti tamo gde je maksimalna struja po mm_kvadratnom, a ostatak će ostati neoštećen ili minimalno oštećen.

- dva komada koje treba zavariti se drže na izvesnom rastojanju sa priključenim naponom kondenzatorske baterije, potom se kontrolisano "sudare" i to je to. Sam spoj dva komada radi kao prekidač koji uključuje struju punktovanja.
No, to nije tako naivno kao što se čini jer bi onda lako mogli jednostavno rukom prineti dva komada i gotovo. Na žalost to neće moći baš tako jer "sudar" mora imati tačno definisane i ponovljive parametre: brzinu prilaska, prigušenje povratne pojave (odskakanja) i finalni pritisak.

- Kontrolisani "sudar" podrazumeva kretanje komada jednog prema drugom, poznatom brzinom, nekim mehanizmom koji na primer ima oprugu koja se oslobađa nekim okidačem poput oroza na pištolju. Brzina sudara treba da bude velika, veća nego što je rukom možemo proizvesti, ali mehanizam sa oprugom mora imati prigušenje takvog tipa da prilikom sudara ne dođe do odskakanja komada (to se okom ne može videti, kao što ne možete videti da kontakt u jednom običnom mikroprekidaču odskoči nekoliko stotina puta pre nego što se konačno zatvori).
Dakle, prethodno nategnut, opružni mehanizam, sa "orozom" za oslobađanje akcije i makar na jednom kraju prigušenje (pneumatsko, uljno, ili kako već) koje će pokupiti povratnu energiju sudara.
To se može rešiti malim pnematskim cilindrima, oprugama i uljnim prigušivačima i tako dalje i tako dalje.
Brzina sudara treba da je velika, ali ne prevelika jer treba da obezbedi vreme jonizacije gasa i uspostavljanja luka pre kontakta materijala.

- Površina koja učestvuje u punktovanju treba da ima na početku sudara najmanju kontaktnu površinu, koja tokom penetracije komada jedan u drugi treba da raste. Na primer: sudar dva konusa šiljcima koji se degradiraju tokom otapanja i površina im prirasta. Odnosno, kod dve žice koje se punktuju pod pravim uglom jedna preko druge, imamo prirodno tu osobinu, jer je na početku kontakt samo jedna tačkica, koja se topljenjem oba materijala vremenom oblikuje u nešto nalik zakrivljenoj elipsi, dok neke druge oblike moramo naoštriti da imaju malu početnu površinu kontakta.

- Proces traje tipično od 1-3 mS. Tokom "jurenja" jednog komada prema drugom, kada se dostigne kritično rastojanje, dolazi do jonizacije vazduha ili daleko najbolje inertnog gasa, na primer Argona sa niskim jonizacionim potencijalom i perfektnim zaštitinim osobinama, i uspostavlja se snažan luk neposredno pre nego što se komadi dodirnu.
Luk ima temperaturu reda 20.000*C i Tungsen je sasvim lako topljiv lukom, kao i bilo koji materijal na ovoj planeti (nema toga što električni luk ne može pretvoriti u plazmu).
One male kontaktne površine se otapaju neposredno pre nego što se dodirnu i posle toga nastupa kontakt između njih (koji ne sme da odskoči).
Na početku kontakta je površina veoma mala i gustina struje ekstremna i pospešuje i dalje otapanje materijala.
Komadi penetriraju jedan u drugi i tokom toga površina kontakta raste a gustina struje opada, a i temperatura u toj zoni.
U jednom momentu će gustina struje po površini opasti ispod uslova održanja tečnog stanja i počeće otvrdnjavanje spoja.
Proces je samoograničavajućeg karaktera...
Posle toga ni enormno povećanje struje ne bi dovelo ni do kakvog efekta.
Tj. kada se stigne do te ravnoteže, baterija kondenzatora je već prazna.
Sve ovo iznad traje reda 1-3 mS i ne može se okom sagledati, a bitno je da je perfektno ponovljivo i da su parametri sudara podesivi i podešeni na uslov dobrog zavara.

- Sva filozofija "CD stud welding" je u kontroli brzine i sile sudara, energije C baterije i kontrole prirasta površine tokom varenja u tih par mS. Brzina i sile sudara se kontrolišu mehaničkim putem (opruge ili pneumatika), prirast površine oblikom oštrenja, dok se energija zavara kontroliše naponom punjenja C baterije i ultra niskom impendansom dovoda struje ka elektrodama...
To je metoda koja nalikuje sučeonom punktovanju, osim što su brzine prilaska neupredivo veće.

Pozdrav,
Macola

Boro,

Lingvistički je pravilno "varenje", a usvojen je pogrešan oblik "zavarivanje" i on se često koristi (kao da razlikujemo želudac od aparata za varenje). Ispustiš želdac da ti padne na nogu ili aparat za varenje i odmah saznaš razliku da jasnije ne može biti :-) Šalim se malo.

Varim - zavario sam. Lemim - zalemio sam. Lepim - zalepio sam. (svršena radnja od datih glagola)

To je pravilno.

Zavarujem - zazavario sam. Zalemljujem - zazalemio sam. Zalepljujem -zazalepio sam. (svršena radnja od datih glagola)

Blesavo zvuči zar ne?

Pozdrav Boro legendo

Aj sto padoh na dupe na prvi komentar ali sto odskocih nekoliko puta na drugi...

Salu na stranu, znam za stud welding i kako funkcioniše. Primere zazavarivanja :-) imamo svuda oko sebe.
Upravo se i raspitujem o mogucim varijantama, nije da će se ovo bas privesti nekoj finalizaciji...
Svakim danom se svašta novo može naučiti pa i videti npr. zazavarivanje :-) trenjem ili eksplozivom...

Živi bili

Da DSL,

Kod mene u Kragujevcu je dugo godina radila jedna firma koja zavaruje bimetalne spojeve maltene nespojivih materijala.
Ne znam da li još uvek rade, pošto preko 5 godina nisam u Kg.

Njihov program je bio zavarivanje dve limene table: Al 1600x1000x10mm i Cu table 1600x1000x3mm.
Stave jednu na drugu, pa to na pripremljen poligon na zemlji i sve prekriju slojem eksploziva koji se poravna na konstantnu debljinu sloja (onako zidarski), potom se prekrije folijom pa slojem zemlje, svi lepo pobegnu dovoljno daleko pa detoniraju to.

Materijali difunduju jedan u drugi pod silinom eksplozije i granični sloj postane jedna nerastavljiva smeša oba materijala.
To se posle može: seći, bušiti, kovati, presovati, ili bilo šta drugo, ali spoj je nerastavljivi bimetal.
Koristi se za prelaske sa AL na CU električne vodove ili kao termički kompenzatori mehaničkih spojeva, a verovatno ima i još neku primenu.
Naravno, zbog prirode posla se proizvodnja obavlja na vojnom poligonu...

Na primer, termitsko (aluminotermija) hemijsko varenje na terenu se obavljalo još u 19. veku jer su tako varili železničke šine...

Sama oblast ima neverovatan broj oblika spajanja materijala, počev od najstarijeg kovačkog varenja, pa do najmodernijeg elektronskim topom i laserima.

@DSL,

Ne brinem ja šta ćeš sa kondenzatorima, čim si ovde :-)
Samo treba da lepo namestiš brzinu i pritisak sudara, ali je to nemoguće odavde proceniti i bez testa sa datim predmetima, a i naknadnim testom kidanja spoja i merenjem tih sila, eventualno i rentgenografijom.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.08.2019. u 13:40 GMT+1]}

Zavariti

https://vukajlija.com/zavariti

Za neki drugi materijal ne nadjoh, znam da u nekim vojnim cjevkama grijaca nit zavarena za nozicu za koju ne znam od kojeg je materijala,
ne moze se lemiti, prikljucak na cjevku nije podnozje, noge probusene i izvodi idu kabel stopicana 25mm2.
---
Evo klip zavarivanja koje spomenuh, ali wolfram na wolfram.-
https://www.youtube.com/watch?v=k59GlnCKOQQ
pOz

ne znam kako, ali znam da moze volfram na celik. ortaci su pravili nozle za 3 stampace neke ekprerimentalne u kini, nozla i heat chamber od volframa i odozgo zavarena celicna cevcica, zavareno watertight, pod velikim pritiskom nista ne proilazi kroz var... cevcica 0.1mm zid debeo nerdzajuci celik... nemam ideju koja je tehnologija ali def moze da se zavari

Bez ikakvih problema se može tvrdo lemiti srebrnim lotom i brenerom, ukoliko samo mesto spoja nije opterećeno temperaturama iznad 300*C.
Mehaničke osobine spoja mogu biti odlične, poput spoja vidija pločica na glodalima ili vidija testerama, koje su takođe lemljene srebrnim lotom.
Sve zavisi koja je namena tog konstrukta.

ovo jeste optereceno preko 300C (ne mnogo, 350-400C) i vareno je
"laserom" sta god to znaci ..

za srebrni lot i lemljenje ima isto primera u ovom svetu 3d stampe ali
to je spoj celika i mesinga uglavnom, ne volframa :)

Hm....sad kad pogledam, obzrom da se fina volframova mrežica završava/nastavlja finim koaksijalnim kablićem, verovatno je radna temperatura svega ovog prilično niska. Dakle, razlog za upotrebu volframa lezi u necemu drugom.
Moguce da je upotteba srebrnog lema ovde sasvim moguća...
Anyway, ljudi su se nekako vec izborili sa ovim problemom... Videcemo sta ce reci post mortem analiza :-)

Zavarivačke lasere danas ima svaka uglednija zlatara sa sopstvenom proizvodnjom.

Kada ti zatreba odeš lepo i zamoliš ih da ti zavare to i platiš uslugu.
To je obično impulsni 100KW YAG laser i vari kratkim impulsima nakit.
Nikakvu posebnu razliku mu neće predstavljati vrsta metala koju vari, pa ni Tungsten.
Popravljao sam jedan takav u centralnoj Srbiji i imao prilike da probam kako funkcioniše.
Sjajna naprava samo solidno skupa.

Ovako to izgleda kad se radi:

https://www.youtube.com/watch?v=25pDxYrMFA0

Kada se već priča o volframu, ne mogu da izdržim da ne zakačim ovo:



Ko stoji iza globalne prevare možete da naslutite iz sledećeg teksta:

http://www.viewzone.com/fakegold.html

Volfram 19,25 g/m3
Zlato 19,30 g/cm3


Nadam se da vlast neće izbrisati jer ipak ima malo veze sa temom.

Obzirom da ni cena tungstena (Wolfram) nije naivna ipak se može napraviti masivna zarada na toj prevari.

"A broad range of prices for finished tungsten products would be from $25 to $2500 per kilo, with the majority of products in the $100 to $350 per kilo range."

"Gold price : 46,317.81$/Kg"
--------------------------------

Inače, jedna zanimljvost van teme (verujem da vam neće smetati):

U vojnom smislu je tungsten jedan od zastupljenijih metala i trenutno poštenije istočne zemlje (npr. Rusija Kina) ga zbog ogromne specifične težine koriste kao jezgro topovskog metka (top je sve iznad 12.7mm kalibra, po novijoj deklaraciji iznad 14,4mm) koji ima osobine super penetratora i probija ozbiljnu oklopnu zaštitu.

Zrno penetrator je oko dva ipo puta teže od čeličnog (19.2t/m3 vs 7.8t/m3), u istom kalibru, i sa dovoljnim barutnim punjenjem poseduje srazmerno veću količinu kinetičke energije pri udaru.
Namena mu je protiv oklopna borba.

Nasuprot njima, više zapadnih zemalja koriste zrno penetrator od osiromašenog uranijuma (oko 19.05t/m3) sa sličnom probojnom moći kao zrno od tungstena, ali sa neuporedivo manjom cenom jer se radi o vrlo toksičnom i jevtinom otpadu od rada nuklearnih reaktora.
Imaju višestruke ekonomske koristi od toga: ne skladište opasan otpad jer je to skladištenje skupo, raseju ga municijom po tuđoj zemlji vodi i sl... tj. zagade tuđu zemlju a svoju oslobode zagađenja, imaju snažan razorni efekat pri upotrebi jer osim strahovite kinetičke energije, osiromašeni uranijum je zapaljiv pri udaru i nanosi višestruku štetu objektu koji je gađan...Svojim očima sam video kakve rupe ostavljaju geleri u čeličnim profilima koji su noseća konstrukcija fabičkih hala. To je probijeno kao da je rupu brener prorogoreo kroz čelik...

Da se ne lažemo, sigurno i Rusi imaju svoja zrna od osiromašenog uranijuma (kao što verujem da još mnogo naprednijih svetskih armija ima to), ali niko od njih to nije masovno sejao po svetu kao: USA, Britanija, Francuska, Holandija...

U par poslednjih decenija su taj svoj otpad, mereno desetinama hiljada tona, srdačno poklonili: Srbiji, Iraku, Avganistanu, Libiji, Siriji i ko zna još gde sve...

Te poslednje njihove ekonomske dobrobiti, lagerovanja njihovog otpada kod nas, smo dobro osetili na svojoj koži 1999. u porcijama kalibra 30mm, po 298g po zrnu, najviše iz topova aviona A10 Thunderbolt, a delom i od artiljerijskih projektila i bombi.
Dobili smo, po slobodnim procenama iz raznih izvora, oko 15000 tona toga na poklon (SAD su ljubazno priznale 11000 tona kod nas).

Očigledno je da im je bio skup tugsten u iste svrhe...

@Branko tod, @RoRa,

Ja sam "zagadio" temu uz nadu da nikom neće zasmetati, i vezano za razne primene tungstena kao materijala.
Tungsten ili volfram su ista stvar (samo deli ime dva naučnika koji su ga otkrili) i kao materijal je izuzetno upotrebljiv i koristan u razne svrhe.
To je metal kog krase izuzetne osobine među ostalim metalima: izuzetna gustina ili specifična težina, izuzetno visoka temperatura topljenja, niska skolonost ka oksidaciji pri visokim temperaturama u odnosu na mnoge druge metale, fantastična tvrdoća tog metala i u najčistijem obliku...
Kod nas se može relativno jevtino nabavljati u prodavnicama zavarivačke opreme, kao elektroda za TIG postupak.
Pri toj kupovini samo treba izbeći TIG elektrode sa crvenom oznakom (koje se kod nas još uvek mogu naći) jer su obogaćene radioaktivnim torijumom, koji poboljšava termičke i jonizacione osobine te elektrode.
Sa ostalim bojama oznake, bezbedne su za rukovanje bez rukavica i korišćenje u neke druge zanimljive svrhe.
Sve te divne osobine tungsten čine izuzetno korisnim materijalom za mnogobrojene primene: zavarivačke oblasti, grejna vlakna visokih radnih temperatura, rezne ivice alata za obradu metala, vojni penetratori, i još mnogo mnogo drugih odličnih primena (pa i prevara umesto zlata)...

Na primer u našoj, elektroničarskoj, zoni je zanimljiv za podizanje nivoa kalaja u kadicama za lemljenje, jer čelik pliva i nije za to efikasan, dok tungsten tone i podiže nivo u kadici. Tako veće kadice možemo koristiti sa malom količinom kalaja...
Dalje, uvek imam naoštrenih nekoliko pomoćnih alatića od tungstena, razna šila i sečiva, kao pomoćne stvari oko pcb i slično.
To je inače materijal izuzetne tvrdoće i vrlo se teško tupi, odnosno naoštrenost neverovatno dugo traje.
Šiljkom od volframa, tj. tungstena se može rezbariti po drugim metalima a da se veoma teško istupi.

---------------------------------------------------
Nisam pravio nikakvu ekspertizu ni o povećanju ni o smanjenju smrtnosti, u vezi sa osiromašenim uranijumom, jer o tome ne znam dovoljno.
O tome su podeljena mišljenja i u to se nisam ni mešao.
Samo sam pomenuo jednu od upotreba tog metala i kad sam se već dohvatio toga, nisam mogao a da ne pomenem jednu vrlo beskrupuloznu zamenu drugim teškim metalom, posebno zato što smo mi počašćeni njom.

Ono što pouzdano znamo svi (ma ko i za koga lobirao) je da taj otpad jeste jako toksičan, a posebno nije dobar za udisanjie ni jedan produkt sudara takvog zrna sa pogođenim objektom (i njegovog sagorevanja) jer su ta isparenja jako radioaktivna u najsmrtonosnijem alfa spektru.
Kasnije prisustvo u zemlji i vodi je zasigurno manje opasno, ali ono instant dejstvo prašine i gasova koji su razneti našom zemljom, a i širem regionu (ne mogu se veseliti tome da je samo kod nas, jer su i oni dobili deo porcije nošene vetrom), su definitivno vrlo štetna stvar koja je nanela nepovratnih posledica, bar tada.
Alfa radijacija je bezazlena pojava u prirodi, ukoliko ne dospe u organizam.
Ali, kada je u bliskom kontaktu sa ćelijama onda je to najdestruktivniji i najsmrtonosniji oblik radijacije pri najmanjim dozama, jer se radi o najmasivnijim česticama koje fizički razaraju tkivo.

Ono što još pouzdanije znam je da moja duša nikad neće oprostiti onima koji su to bacili kod nas, ma koliko to bilo štetno po zdravlje ili ne, a ništa manje mi nije žao ni okolnih zemalja koje su takođe "popile" deo doze - hteli oni to ili ne.

Mi to njima nismo radili, a oni nama jesu!

To je činjenica jasna kao dan!

Da je to toliko lepo, kakvim se pokušava predstaviti (ili lobirati), onda bi njima bilo zadovoljstvo da to seju na svom tlu.

Nebitno da li je prehrambeni otpad ili nuklearni otpad. Smeće je smeće u bilo kom obliku i nije lepo prebaciti ga preko ograde nekom drugom.

Tetka NATA je moj neprijatelj, neprijatelj moje i tuđe dece, bio, ostao i biće!

Ako vam bilo šta iz mojih komentara smeta - tu su moderatori da intervenišu

Pozdrav,
Macola

Meni ne smeta zagadjenje, sve dok je u granicama pristojnosti, sto odlikuje ovaj forum...



Trebala meni kalajna kadica kao omladincu... Limenka od sardina na ringlu, kila tinola i ozezi... nestalo tinola a onaj istopljeni jos ne proviruje preko ivice....panika...daj reko matice M8...9...sta se nadje. Kad ono...pliva. a teško u ruci...o lebe dragi...kakvo je ovo bilo iznenadjenje...ni na kraj pameti mi nije bilo da pogledam periodni sistem...

Al eto, i tako se uci..

Nije bas "Grobarenje" ali na susjednom djelu foruma (elektrotehnika) clan @rsip je postavio sliku projekcione sijalice kojoj su krajevi
wolframa zavareni za nosace. (znam da sam to negdje vidjao).-
pOz

a i Dragan (@gilopile) postavio link gdje se mogu kupiti.-

Heh. Kolege su nekako uspele da naklanfaju onaj silan wolfram. Nije vareno ali je neki pinching uradjen.
Sad je dodatni zadatak spojiti adekvatno žice SiC (silicijum karbida) na ove volframove. Nisam ni znao da postoje SiC žice, a kamoli da imaju specifične mehanicke karakteristike...

Ja NIŠTA! samo čutim i čitam...

Mogu samo da pitam: Ko šta pije i šta će te za predjelo?

Za Majstore može:

-Kafa,
-Sok, (imamo crni i žuti :) )
-Pivo,
-nešto kratko, iLi Dugačko tipa "Hoszu Lépés",

Već vidim, "Razmena Mišljenja" ima da traje do zore :)

Drago mi je...