Kako se vi tamo igrate...
Čekaj, još vas i plaćaju za to?
:)

Možda neki clock + brojač
Na pojavu impulsa clock vrti brojač i u zavisnosti koliko vama odgovara da brojač izvrti, aktivira neki izlaz sa latch.
Ako je impuls kraci od tog vremena, sve se resetuje pa ide od nule.


Evo ti inspiracija:)
https://www.elitesecurity.org/p3007804





_{[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 29.08.2019. u 18:34 GMT+1]}

Pa, interesantno je ali, sve je sa nekim ekstra zahtevima. Sve nešto specijalno treba.
Ovo bih elegantno mogao rešiti sa nekim MCu da je nešto sporije ali malo prebrzi zahtevi za igranku. Jedino FPGA može da parira ovome samo sto sam ja za to čoban.
Ima više ideja da se ovo realizuje sa logičkim kolima ali tražim neko elegantnije all-in-one rešenje, alo nekom padne na pamet...
I ova tvoja ideja mi je na spisku...

Pedja, je li ovo Proteus?
Koliko je jednostavno simulirati ova kola u Proteusu?
Imam jednu ideju sa D FF i nekim generatorom impulsa promenjive freq sa kojim bih definisao širinu prozora u kome se skida uzorak za latch...

Jeste Proteus.
Poprilično jednostavno.
Evo izdvoji 3 minuta da vidis kako ide
https://www.youtube.com/watch?v=6bks6nxTU8o

Ovo moje je naravno isprobavano u nekim manjim celinama pa posle sklopljen u to što vidiš.
Zato deluje na prvi pogled komplikovano :)

Ima tu dosta rjesenje, treba se igrati. Sad ne znam koji MCU koristis, ali recimo ako je kakav ARM, to bi se moglo izvesti mozda i softverski ili ako nista u kombiniaciji sa jos necim. Evo recimo jedno od rjesenja iz glave, da ima sto manje komponenti je RC filter na interrupt pin (da okine na rastucu ivicu). Sad ne znam koliko su ti cesti impulsi, jer moralo bi se raditi i praznjenje kondezatora ili jos neka fora ako ima malo pauze. Uglavnom mislim da se sa par komponenti i interruptom MCU-a moze ovo uraditi (racuna da imate vec MCU, ono logicno mi je). A sad istu foru mozes uraditi i sa logikom, tj flip-flop-om.

POzdrav.

Impulsa, ako bude srece, nece ni biti :-)
Impuls je znak da se nesto lose desava i ovaj sklop treba da adekvatno uoblici signal, skine lazne pulseve i probere adekvatan uzorak (dakle, potvrdjen signal dovoljno velike sirine) sa kojim se aktivira latch...
Opcija sa MCU je malo izvesna...
Interesantno, dva razlicita simulatora mi daju dva razlicita rezultata za jedno te isto kolo koje sam istresao iz glave....

Razmisljao si na temu monostabil podesen na tih 250ns ( tu se moze staviti i dip swich i trimer i kojesta).
Kad se zavrsi monostabil pogledas i ako imas impuls jos uvijek eto situacije za lec.
sad sta ces odabrati za MS ne znam, ali iza ti treba malo logike.

Jesam, to je bila jedna od prvih ideja.
Vecina cipova ima RC elemente za definisanje vremena monostabila i ne izvukoh neki koji moze dati lepih 250ns a da je to vreme dodatno lako podesivo, makar i u nekim krupnijim inkrementima (ipak imamo par mikrosekundi za ukupnu rekaciju).
AKo imas neki cip da ti pada na pamet, slobodno istresi.... :)

Napravi klok + brojač koji će zapravo meriti dužinu impulsa. Pojavom impulsa počinje da broji od nule, a završetkom impulsa se resetuje.

Vrednost brojača dovedi na 8-bitni komparator (SN74ALS520) na ulaze P0-P7.

Na ulaze Q0-Q8 postavi graničnu vrednost tj. vrenost koju brojač treba da dostigne da bi signalizirao dogadjaj odnosno inicijalzovao latch.

Kada vrednost (stanje) na ulazima P bude jednaka vrednosti na ulazima Q dobije se impuls na izlazu i na njega treba reagovati.

U fazi razvoja je možda najbolje mikrokontrolerom zadavati to stanje, interaptom reagovati na impuls - označiti događaj i eventualno blokirati dalji rad komparatora.

Upotrebom kloka veće frekfencije i recimo 10-bitnog komparatora (74LS460) može se postići veća preciznost podešavanja.

Po običaju svi jako komplikujete tako jednostavnu stvar.

Prvo, sumnjam da ti treba visoka preciznost reakcije u smislu: 250nS, 250,1nS 250,2nS....
Uostalom, nisi ni napisao potrebnu rezoluciju tog sklopa, te iz toga izvlačim zaključak da ti treba u zaštitne svrhe kao latch i da pri tom ignoriše neke gličeve koji su kraći od XX vremena.

Zato takvu stvar može rešiti vrlo jednostavan analogni sklop i to na dva opciona načina:
1) da imaš info i za vreme tog gliča, a ako je duži da zakuca u leč stanje,
2) da nemaš info o gliču već samo da zakuca stanje ako je duži od XX vremena

Evo ti oba sklopa na jednoj simulaciji.

Radi simulacija sam plasirao tri impulsa različite širine na Vin: 100nS, 200nS, 400nS.

Sklop sa leve strane, kod pojave impulsa na Vin, prosleđuje njegovo postojanje na Vout, ali ostaje zalečovan tek ako impuls pređe širinu koja se namesta komponetama R i C.

Sklop sa desne strane ne prosleđuje postojanje Vin na svoj izlaz (Out1), ali lečuje kad impuls prekorači širinu koja se namesta komponentama R i C.

Reset je tasterom na primer na gornjoj bazi, ali može i digitalno, nekim mosfetićem (npr. 2N7002) tako što će kratkospojiti donju bazu ka masi, u nekom kratkom intervalu, pa Jovo nanovo.

To bi bilo to.
Uz poštovanje kvaliteta otpornika R i temperaturne stabilnosti kondenzatora C, može se imati veoma pouzdan sklop.

I nemoj da te zbunjuje ona spora uzlazna ivica na Vout i Vout1 u prvoj mikrosekundi.
To sam ja namestio da se napajanje od 5V digne od 0-5V za jednu uS i potom postaje spreman sklop.
Znači, sklop regularno radi jednu uS po uključenju, ako je takav porast glavnog napajanja.

Da ne zaboravim.

Sklop može imati enormno visoku spremnost, tj agilnost, sa enormno brzim podizanjem napajanja, reda vremena porasta 0-5V za manje od 100nS.

Za ekstremno brzo uspostavljanje napajanja treba dodati po nekoliko desetina pF između svake baze i emitera postavljenih tranzistora, da se ne bi sklop spontano zalečovao kroz milerove kapacitivnosti tranzistora.
To se može dogoditi kod enormno brzog porasta napajanja pri prvom uključenju, a mera prevencije je ona koju sam opisao.

Drugo, može se namerno napraviti da pri podizanju napajanja sklop uvek započne sa inicijalno zalečovanim stanjem i da se glavna naprava pokreće tek po resetu latch sklopa.
To se može dobiti stavljanjem prigodnog RC člana preko otpornika R1 i R6 u oba sklopa.
Taj RC član može uvek napraviti inicijalni latch po podizanju napajanja od 5V, a korisnik onda prvi put, ručno, resetom pokrenuti dozvolu nekog uređaja iza...

Pozz

P.S.

Postojale su nekad dve Filipsove komponente, koje su se zvale "PUT": BRY39 i BR101.
To su bile strukture slične ovim, samo spakovane u jedno kućište sa 4 noge.
Čuda su se pravila sa tim PUT i prava je šteta što se više ne prave.
http://pdf.datasheetcatalog.com/datasheet/philips/BRY39.pdf

BRY39 je bio tako moćna komponenta da je se sa par komada moglo napraviti ko zna koliko stotina sasvim različitih sklopova raznih namena: oscilatori, set-reset sklopovi, uobličavači, timeri, ko zna šta sve ne.
Nekad sam uvek imao po nekoliko desetina komada i pravio sa njima baš svašta, a sad više nemam ni jedan jedini pa stavljam dva tranzistora i nekoliko otpornika po potrebi.

U nekim davno prošlim vremenima, Filips kolor televizori, sa šasijama K9 i K11, su imali nekoliko vitalnih sklopova rešenih upravo sa BRY39 ili BR101, počev od glavnog SMPS i njegove perfektne zaštite, pa do horizontalnog i vertikalnog oscilatora sa prigodnim sinhronizacijama...

Opasna komponenta je bio taj malac i mogao je izgurati do nekih skoro 100KHz, što je fantastično za tiristorske strukture!

He he, kad već pomenuh Philips K9 i njegovo napajanje, malo ću da "zagadim" temu van teme.

To napajanje je bilo SMPS Buck tipa, na 15,6KHz sa GVOZDENIM jezgrom za storage kalem i naravno rešeno sa BRY39 što se može videti na ovim slikama (nađoh slike i potsetih se starih vremena).
Glavna SMPS kontrola je istovremeno bila SMPS sa sinhronizacijom na 15625Hz i drajver za horizontalni izlazni stepen.
Sve to u onom malom moduliću sa par desetina komponenti.
To napajanje je radilo briljantno i imalo stvarno perfektnu (regenerativnu) zaštitu.
Šteta što ne mogu da ulovim šemu (koje se tek maglovito prisećam).

https://obsoletetellyemuseum.b...ilips-k9-chassis_8051.html?m=1

Izvinite zbog off.

Nemam ništa protiv “zagadjivanja”.
Više bi mi prijalo da ovde nanesemo nešto za pojesti i popiti pa da zagadjujemo uz meze...

Elem... kolo je bas simpatično i biće svakako predvidjeno mesto za njega na prototipu. Zahvaljujem.
Ako stigneš, možeš, hoćeš, da uploadujes ovde simulacioni fajl, bio bih ti zahvalan... nije mi teško nacukati ove komponente nego bih radije da vidim okruzenje u kome si simulirao ovo...

Moja inicijalna ideja je bila da se na signalnu liniju nakacim sa nekom linijom za kasnjenje (ima sad jevtinih čipova i za to) i onda to dvoje ukrstim na jednoj AND kapiji. To bi bio prozor za definisanje koliko širok ili uzak impuls će se smatrati validnim okidačem za pojavu. Ukoliko iz svega toga izadje signal, onda ga lecovati i čekati ručni reset.
Ovaj lec još nisam rešio, gledam koji FF da iskoristim...
Inače, za ukupnu reakciju kola završno sa konektorom pozadi, ima oko 2us. Nije bas pretesno ali nije ni za razbacivanje, tako da nastojim da nadjem varijante koje su lake za adaptaciju ali i ne suviše komplikovane. Brojači su pk rešenje ali traže još i generisanje kloka, još jedna zeza za razmišljati o njoj...

Simulacija je u LT spice IV i evo ti fajla.
Takvi sklopovi vrlo pouzdano rade kao "crowbar" sklopovi, što je vrlo nalik tvojoj potrebi.

Ništa u sklopu nije "Sveto pismo" da se ne bi moglo menjati. suštinska ograničenja su ti granične struje baza, koje zavise od R1 i R2 i oni ne smeju biti premali da ne pokidaš baze tih tranzistorčića. Ostalo je vrlo fleksibilno.

Baker klamp na bazi donjeg može biti neka šotki diodica sa vrlo malim parazitnim kapacitetom i ona veoma ubrzava oporavak kolektora iz kvazi-saturacije.

Sklop je ultrajevtin i vrlo kompaktan i jako jako pouzdan kad se korektno dimenioniše, a R ili C možeš naravno šaltovati nekim dip-sw, i preporučujem ti da preklapaš kompomentu koja je jednim krajem oslonjena ili na masu ili Vcc (na nisku impendansu).
Možeš imati i trimer umesto R.


Preciznost podešenosti će biti dovoljna sa otpornikom R od 1% i sa C NP0 temperaturne stabilnosti.

Kratkospajanjem bilo koje od baza-emiter, sklop se resetuje ako nema prauzroka za latch.

Evo fajla:

Evo naslednika
NTE239 Silicon Controlled Switch (SCS)

Možda ga je i nasledio ali pre ohoho godina :)

Bio je naslednik.

Nešto ga ne vidim u prodaji, osim kao obsolete i za nekoliko desetina $.

Hvala za fajl.

Gde nalazite modele za komponente za LT Spice?

http://ltwiki.org/index.php?title=Main_Page

Nisam ja tek tako trazio vas fajl...

Ja, startujuci simulaciju nad vasim fajlom, ipak ne dobijam isti rezultat...

Ono sto sam dodao je jedan parametar kod izvora napajanja i prosireno trajanje simulacije ali izlaznog impulsa nigde na vidiku...!?

Ne znam šta nije u redu sa tvojim simulatorom DSL? (niti volim da mi se persira, niti radim obrnuto)

Evo postavio sam uslove kao kod tebe i to radi.

Štaviše, ja sam takve sklopove pravio od pre dve tri decenije, dok nije bilo nikakvih besplatnih simulatora, a po potrebi ih pravim i danas.
Komponente sam nabacao intuitivno i simulator je potvrdio.
Simulaciju sam napravio samo radi tebe i tvog razumevanja kako to radi. Meni stvarno nije potrebna simulacija da bih smrtonosno sigurno znao da to radi.

Evo sličice tog kod mene, sa novim uslovima koje si stavio.

Moguće je da koristiš LT spice VII, a nisam siguran u potpunu kompatibilnost, ukoliko modele ne povučeš baš iz njegovih libs...

OK, verujem da radi, nisam ni bio sumnjicav, kapiram i kako funkcionise, ali ne kapiram sto mi simulacija ne prolazi. I nije prva zbog koje stavljam prst na celo....
Malo sam hteo da se poigram sa odzivom kola na sirinu impulsa al, ne lezi vraze...
Hvala na potvrdi da je fajl OK.

DSL, polako, (Ne letimo svi kao Orlovi nad SWhhhedssskom :-) )

Evo, imam "INTUICIJU" da uz dobru volju macole
ovo će da se reši--"Kao rukom odneto".

Jedino, ni taj macolina ne visi na forumu dano-noćno,
pa kad pročita, javiče se.

DSL, ako "Stvar" gori, ....kaži!!!!
Da se odgovori ubrzaju,

-Pa ljudi smo po BOGU, shvatićemo te, čoveče.

pOz

Vozdra

LTSpice XVII.
Napravicu ponovo celo kolo sa njegovim komponentama... medjutim, ovo je petnaesti sat kako drezdim nad racunarom i jedva vidim i ovo sto kucam..

uzdravlje

Instaliraj ipak LT spice IV. Imam oba ali mi je IV bolji za upotrebu.
---------------------------

He he, vidim da se igraš sa brzinom porasta napajanja za 500nS..

Kako to misliš da postigneš? Bombom možda?

Pretpostavimo da imaš na stabilizatoru za 5V samo 10uF decoupling kondenzatora:
- treba ti ravno 100A da 10uF napuniš na 5V za 500nS!

Takve brzine uspostavljanja napajanja sam napomenuo samo kao specijalnu prednost ovakvog sklopa, za situacije visoke spremnosti, tamo gde je hardverska zaštita tata svemu, pre nego što se bilo koji MCU uopšte probudi i uspostavi mu se normalan clk.

Inače, u realnosti se jedan prosečan stabilizator, na primer 7805 "diže" sa 10uF na izlazu za oko pola do jedne mS, a ne nS.
Bez vrlo specijalnog napajanja zaboravi na nano sekunde u podizanju napajanja.

Realno se za takve, ispod mikrosekunde, slučajeve dizanja napajanja, barata sa udarnih nekoliko desetina do nekoliko stotina ampera i to sa elementima koji to mogu preživeti i primarnim izvorom koji raspolaže takvom zalihom.
Takve stvari se tek rade kod nekih udarnih test generatora i sličnih mernih potrepština, ili vrlo specijalizovanih slučajeva SMPS...
Ali treba da se zna da je ovakav sklop potpuno spreman pre bilo kog MCU. Uz neznatne modifikacije to može biti reda stotinak nS, ili u okviru tipičnog dead time nekog SMPS na primer.

Čoveče ODMORI malkice,
nemoj da te "Djavo nosi uzbrdo",

Ee sam te zamolio POLAKO,
ehhhbo te i latch, i 4-5µs,

hello: Prezupčičeš !!! --Obratiti pažnju na TO !
Pazi na sebe, trebaš porodici, a i nama.

P o l a k o.

Uzdravlje

Upravo odmaram mozak rešavajući ovakve problemčiće.

Neko rešava ukrštene reči, a neko ovako...

Heh, racunao sam da ce simulacija svariti to jer ne vidim da sam negde unosio unutrasnju otpornost generatora niti vodova... Zato sam i ostavio delay kod generatora pulseva na 1us, da se sve trigeruje malo kasnije, nakon sto prodje settling time kod napajanja...ali avaj...

I kako se rotira usr... komponenta kada se postavlja na semu?

Nisam mislio na tebe, macolino,
nego mislim na "SVENSKU",

Preteče me naš prijatelj....

Ctrl+R, samo se malo privikneš na prečice kbd.

Bar po meni, LT spice je jedna od najbržih stvari za ekspresno crtanje neke šeme, mada ima relativno ograničen izbor simbola. Za crtanje je prava mala raketa :-)

Simulator će svariti sve i svašta, jer na šemi i nemaš nikakav kond na napajanju. U realnom životu je sve to malo drugačije, ali se dosta lepo mnoge stvari mogu proveriti simulatorom, pod uslovom da postaviš stvari pravilno.

Iznad imaš odgovor za rotiranje komponenti i većina stvari se radi prečicama kbd.

P.S.

Simulator ne ume ništa da konstruiše. On je samo koristan za proveru, da ne spaljuješ komponente bez potrebe.

Tnx.

Ja se navikao na Protel/Altium, pogotovo sto je za dosta precica dovoljan samo jedan taster... Za rotaciju kliktati SPACE dok je komponenta u vazduhu...za svaki space 90 stepeni...
Ko se na sta navikne, to mu i postane ubojito oruzje...
Meni nije toliko do spaljivanja komponenti koliko vreme koje se takvim nacinom spali...

Ok. Samo guraj druže.

Sklopić koji sam ti predložio je pouzdan i vrlo efikasan. Po potrebi se može i digitalizovati podešavanje na mnogo načina, ali ako nije nužno ne bih se bavio tim jer imam drugog posla.
Mislim da će za tvoje potrebe savršeno odraditi posao brze zaštite sa ignorisanjem lažne dojave.

Pozdrav,
Macola

Joj, joj kako ću ja da Vas uhhhmbijem,
jednog dana, a možda i pre.

Ako BOG da zdravlja da se svi okupimo oko iste vatre,
a da imamo barem 3 kotlića sa raznim "Felama".

Naime,
želja mi je da ta, ovakva, "Oštro-Umna" Banda,

-Razmeni dubokoumna mišljenja oko iste vatre,
čisto radi daljeg napredka !!!---svakog od nas.

To mi je želja,
-Da se vidim, družim, razgovaram, smejem,
sa ljudima sa kojima godinama čavrljam na ES-u, a nikad se rukovali nismo ?!

Život če da nam prodje, dok se usaglasimo...

..aj malo Vi..

Kako se nismo rukovali?

Kako nismo nesto calabrcnuli zajedno? Nije bila bas vatra al samo zato sto je bila vrucina...

Sa starom verzijom LT Spice sada je sve OK...
Simulacija ima istovetne rezultate kao i kod v...kod tebe. Ostaje igranka sa parametrima i sastavljanje sklopa uzivo...

Vidi DSL,

Sasvim namerno sam upotrebio BC846 i BC856, jer su njihova najrođenija "braća" true hole BC546 i BC556.

Sa tom true hole verzijom se lepo napravi malena "ikebana" za eksperiment od deset minuta, bez potrebe za večnim čekanjem pcb i dokazivanjem da nešto radi...

Ma, skontao sam, ne brini. Ipak, pre lemljenja i pravljenja testne ikebane, volim malo preispitati koncept. Lako je menjati pojedine parametre a razlemiti jednu komponentu iz ikebane da bi proverio ponašanje, zna napraviti dosta stresa...
Da ne pričam da je ovde TH slabo koristena tehnologija zahvaljujući dosta kolega koji su radili RF end u drugim švedskim kompanijama i sve je rad pod mikroskopom. Nabavljati TH samo zbog testa je čekanje isto kao i za pcb pa mi nekako dođje svejedno... ovako, simulaciju mogu cukati i u 02h, kao nocas...
Sinoc sam pokušavao naći model za 74hct595 ali, našao neki skrnav i neispravan, pa će ikebana morati da radi :)

Pa sastavi li ga više?

a bilo Hitno za Juče !

Eeto, eto primera TRKE za Parama

Hoćeš da ga Ti "zavariš" iLi da sednem u Forda,
( povedem i moju Julianu, da je malko maknem iz sela gde: Ehhbeš selo, gde OKREČE AFTOBUS)

-i da dodjem u "Skandinaviju" da ga ja zaheftam onako da se ne stidiš?

Pa, ne znam kako da ti to saopstim, ali ovde ne daju rad vikendom. Stoga se nije moglo ući u firmu i udisati isparenja fluksa. Meni bi bilo lakše da je moglo ...ovako sam zakovao nocas do 02 pokušavajući neke druge simulacije.
Sad ti je bolan sve virtuelno :) više narod i ne zna stvarno da živi.

Neka kupe lepo još bolji smart telefon, pa će im on smišljati sklopove...

Nešto ovako i nema te boli glava..

Pa ako popiješ desetak takvih krigli, boleće sigurno :-)

Nekad je bio u modi sve manji, a sad je preovladala ženska logika, pa suprotno. (na telefon mislim)

Ee moj macolino,
u pravu si, nekad je u modi bio sve manji a sada,
i muškarci mogu da teraju kamen uzbrdo:

Jetson nano?

Ne znam da l' su vam striktno definisana pravila da l' je nesto u redu ili nije, procitao sam nabrzaka temu, ali ima CPU i GPU snage za svasta nesto sto moze da posluzi jer vidim da ima dosta promenljivih. Osim ako nisam bas predlozio overkill :) Paralelnim procesingom resite ukoliko postoji problema sa brzinom reagovanja, tu je 128 CUDA jezgara takodje.

Ma može i CRAY da se angažuje ali smisao se gubi. Ovde je analogna reakcija sasvim dobra i ne treba uprezati toliko cpu snage. Cpu snaga je angažovana na drugom mestu koje okuplja 1.2 miliona parametara i vodi računa o njima.
Minimizacija uz adekvatnu reakciju je majka. Smanjujete broj mogućih tacaka u kojima se može desiti otkaz.
Pre jedno 15ak godina, u jednom selu pored mog grada u BiH, radila je jedna EI telefonska centrala, Dziti... nije bila bas poslednja reč tehnike ali nije bila ni nazadna po mogucnostima... u to doba već ulazi napredna tehnologija iz Svedske (Ericsson) i Iskratel i nazirao se kraj i penzija i toj centrali... Negde u neko nedoba padne 10kV vod preko bakarne parice nekog kukavca i na toj ploči strada 2 od 4 POtS porta. 10kV. I sad, zbunjeni ljudi u firmi (mada me čudilo da nisu imali bar jednu rezervnu ploču ali sam ubrzo skontao zašto - to jednostavno nije crkavalo. Nikad. Ni jedna jedina ploča!). Kad su se obratili EI dobili su par zamenskih ploča džaba.
Posle je cela centrala zamenjena silom modernizacije...

U celoj ovoj priči oko kola za latch moram nadodati i mogućnost da se digitalno menja vreme odziva preko eterneta jer je svaka žica ovde umrežena pa mora i ovo.. no to je već moj krst koji moram da nosim... sto reče jedan vic: Ja sam ga cero dovde a vi ga cerajte dalje...

Kako najjednostavnije izbrojati ovce na livadi?
1) izbrojiš noge pa podeliš sa četiri.
2) izbrojiš noge, pa pomnožiš sa dva pa podeliš sa osam, kod osmobitne verzije.

:-)

DSL,

Reče da ti treba digitalno i daljinsko podešavanje vremena delay-latch.

Stavi na moj sklop, umesto otpornika R prigodan NV digitalni potenciometar, na primer iz serije MCP4021/2/3/4.
Lako se upravlja klizačem i unutra imaš NV memoriju, tj. EEPROM gde ti ostaje zakucan položaj klizača do sledeće "digitalne posete" radi moguće korekcije.
Dakle, pristupiš mu samo kad želiš korekciju parametara pa memorišeš, tj. ne moraš da ga refrešuješ stalno.

Imaš "pravo" na oko milion upisa u EEPROM.
Čip je vrlo interesantan kao digitalni trimer za svašta nešto.

C ti ostane fiksan sa nekom optimalnom veličinom za skalu promene od do.

Pozz

Gde nadje osmobitne ovce kad je sad sve 32/64.... To neki mator vic :-)

Ta ideja sa digit pot je vec implementirana. U labu ima nekih čipova od AD I2C pa cu njih da upljunem na ploču... Videću sutra i ove tvoje, sta su i kakvi su... sad sam vec na shut down.
Naravno, hvala na predlogu!

Ziv je *duino! :D

Ovo sve sa 32/64 vec zahteva neki OS i bukvalno ima ogromne viskove za rad :) O ceni da ne pricamo ako se radi dosta proizvoda. Ja sam ovog Dzetsona nabavio iz zezanja vise, ne znam ni da li mozemo da ga zovemo klasicnim MCU kad se sad sve zove single-board, ali je prva stvarcica koja ima pravi GPU sa 128 jezgara. Kad imas neki jaci workload koji treba da se izvrsava, i mnogo, mnogo kalkulacija u sekundi, zaposlis tih 128 jezgara da rade svoje, rasteretis 4 osnovna jezgra da ti rade na primarnoj stvari i samo uzimaju podatke od CUDA jezgara. Zato pomislih kad vec imas toliko sitan response time i toliko tih izmena da moze da ti koristi, iako nije bas za to namenjen. Namenjen je za glupost iskreno, neka AI on-field vizualna skeniranja slike, maltene bezicna graficka kartica.

Mi novi klinci guramo sve u digitalije :) Kad *duino sa serial to usb konverterom kosta dolar i po... pre 4-5 godina sam Atmegu328 u Kelcu placao par puta vise.

Vi novi klinci sa *duinom morate nečim da napajate svoje spravice i da imate analogne front-ends za bilo šta što prevazilazi okvire vaših ADC ulaza, nečim da pokrećete motore i slične stvari.

Ne može sve da se reši digitalijom Zlatni, trebamo vam još mi matori, dok nas bude bilo...

Salio se ja malo, ne zamerite. Tek kad se krene u rad sa bilo kojom platformom, krece po fiokama i kutijicama da se trazi svasta nesto. Cak bih rekao da MCU ume da nauci coveka da postuje analogne elemente i ostale manje kompleksne IC vise nego inace.

Zivi vi nama bili i da docekamo zajedno 512 bita ;)

AD5272 je digitalni pot koje imamo po fiokama... 6 ili 8 bit res

Moje razmisljanje je da se safe funkcije pokusaju, kad god je moguce, izbaciti iz mikrokontrolera.
Naravno i analogija moze da se pokvari, ali vremenski zahtijevna safe funkcija je prioritet prvog reda,
a kontroleri znaju da se zabaguju.

Zaštitni sklopovi su vrlo neobična priča i grade se prema nivou štete i nivou opasnosti koja može nastati.

Što je opasnija i skuplja situacija, sve se više ide ka krajnje jednostavnim metodama koje imaju što manji broj komponenti (MCU nije jedna komponenta već integracija nekoliko stotina hiljada unutra).
Statistička verovatnoća otkaza raste rapidno sa povećanjem brojem komponenti (bile one interno u jednom čipu ili pojedinačno), sa porastom broja spojeva i tako dalje.

Kod vrlo urgentnih stvari se ide: pod jedan na lemljenje isključivo Pb kalajem sa 2% bakra, a ako je situacija još ozbiljnija onda se čak i u današnje vreme ide na wire wrap.
Jako se vodi računa o uslovima okruženja: vlaga, temperatura, vibracije, EMI, zračenja...
Sistemi se mogu udvostručiti, utrostručiti, učetvorostručiti, i to samo na takav način da ne ometu jedan drugog u bilo kakvoj situaciji otkaza nekog od njih.
Ljudski faktor se predviđa kao da ga lično Hičkok režira.

I tako dalje i tako dalje... Što jednostavnije i što efikasnije, da bude nepokvarivo kao čekić.

Jovane--B R A V O !!!

Istog sam mišljenja.

Da malkice pomognem macoli (a znam da njemu nema pomoći)
Wire-Wrap je ovo:

https://www.jameco.com/Jameco/workshop/TechTip/wirewrap.html

Od jednostavnog ka komplikovanijem,
ponekad taj Wire-Wrap ume da iz-Komplikuje situaciju do besvesti, primer:

Imam i alat za Wire Wrap namotavanje.
Ako nekome treba slobodno nek se obrati,
da alat ne sedi besposlen u fioci.

Citam ove odgovore i mislim da ovi stari inzinjeri previse spominju rijec analogno. Iskreno ne kazem da se ne moze svasta rjesiti analogno i razumijem da bi za Vas svjet bio mnogo bolje mjesto da nema digitalije i mikrokontrolera, ali treba se nekad osvrnuti na realnost. Recimo ja preferiram sto manje komponenti, jer to znaci i manje posla oko lemljenja, manje montaze, i vjerovatno konkurentnije rjesenje. Drugo, vjerovatno se 99% stvari moze rjesiti samo koristeci par otpora i ulazom mikrokontrolera, pogotovo sto danas ovi 32bitni STM32 il islicna familija su da ne kazem jeftiniji od 8bitnih, a u njima lezi pravo dobro jezgro, koje u sustini moze sve, a sta ne moze to vjerovatno i ne treba praviti. Ja iskreno volim analognu elektroniku, hobi mi je RF, ali eto ako je neko rjesenje u pitanju, jos ako se to treba negdje ugraditi, prodati uvjek iskombinujem sa mikrokotnrolerom, jer ako nista manje je posla i elemenata za pokvariti. Plus ako se neko sjeti nekog dodatnog zahtjeva, sve se moze i "softverski" nadograditi. Drugo, ionako za svaki uredjaj treba neki MCU, tako da to bude samo jedna od dodatnih funkcija, jer eto sta raditi od signala nekog, moras nesta obraditi, ili ako nista neku diodu/lcd upaliti sa informacijom, tako da u vecini projekata to je neophodno.

Sad naravno da svi misle da nove generacije programiraju u "arduino"-u, pa se tako postavljaju prema kompletnoj digitalnoj tehnici :D

Pa vidiš Slađane,

Stvari su malo drugačije nego na tvoj prvi pogled bez dubljeg pristupa...

Neki od nas analognih matoraca pišu u nekoliko programskih jezika.
Moja malenkost na primer piše u: asm, basic, C, a pomalo sam vežbao u Forth okruženju (ne mešati sa "Fortran").
Takođe su mnogi od nas koristili MCU kad vi mladi niste ni postojali, a ni čuli za to.
Na primer, pokojni otac od Mikikg, Zoran Marković (YU1ZM) je bio veliki mag za pisanje u Z80 i njim pravio PLC sa po 2000 I/O, a bio je pretežno analogni elektroničar.
Mi duboko poznajemo hardver nekog MCU, sa svim manama i prednostima istog.

Sećam se da sam na primer prvi u EX-YU (osvedočeno) nabavio-uvezao preliminarnu seriju PIC18F452, onog momenta kad je napustio fabriku i počeo se prodavati.
Prvi njihov komad sa linearnim adresiranjem, bez onih nekoliko dosadnih banaka u flešu...
Pre toga se pisalo čak i onom PIC16C74, gde je se brisalo UV lampom kroz prozorče, kao na EPROM.
Sada koristim pristupačne STM32...

Dakle, nije sve kako misliš i nije izražen otpor prema MCU, u šta je uključen i bivši Atmel (sada u vlasništvu Microchip, prepušten njima od strane Dialog semiconductors).

Arduino je okruženje koje može povući mlade na korak dalje, ali istovremeno može i izazvati tešku lenjost i kopiranje bez mozga.
Naravno, to je stvar inventivnosti pojedinca i budućnost nekog samo od toga zavisi, a ne od okruženja koje koristi.

Protivnik sam stavljanja MCU i na zidarsku mistriju, jer je to neverovatan kičeraj i demonstracija kvazi znanja i kvazi poboljšanja ergonomije uređaja, a trenutno je to vrlo jak trend u celom svetu. Guraju se pogrešne stvari u pogrešnu rupu i svakako temeljna znanja rapidno opadaju.

Posebno je narušena ergonomija rukovanja mnogim napravama, sa neverovatnom zamenom teza da je upravo ergonomija poboljšana.
Ne čudi me to puno, pošto sam učesnik druge polovine dvadesetog i prve polovine dvadeset i prvog veka, i sa jasnim argumentima tvrdim da je ovaj vek - vek zamene teza.

Na žalost, crno i belo su zamenili mesto, kao i sive oblasti oko granične linije pomenutih boja.
Zamenili su mesta: poštenje-nepoštenje, pravda-nepravda, muško-žensko, istina-laž, moral-nemoral, informacija-dezinformacija, znanje-neznanje...

Recimo oko ergonomije, kad je već pomenuh (mada bih mogao o stotinu ostalih nedostataka);
Uzmimo na primer jedan običan električni šporet (štednjak) sa četiri staklo-keramičke grejne ploče:
- verzija 1, sa kapacitativnim senzorima,
- verzija 2, sa arhaičnim obrtnim prekidačima i obrtnim termostatom.

Pošto imam oba, takođe sa argumentima mogu tvrditi da je ovaj sa kapacitativnim senzorima neopevano s*anje što se tiče ergonomije rukovanja, tj. onaj sa obrtnim prekidačima je za njega "tata" što se rukovanja tiče, jer ti treba pola sekunde da uključiš sve što ti treba, ali zato ovaj senzorski izgleda mnogo "fensi" i moraš po njemu da pipkaš desetak puta po sekundu da bi skuvao kafu i zagrejao supu.
Šta ćeš kad šporet voli da se pipka, tj. voli dugu predigru. :-)

Nego da se vratimo mi na MCU i mesta njegove upotrebe.

Sve je to lepo što vi mladi volite svuda da gurnete MCU, čak i umesto jednog RC člana da biste dobili neko prosto kašnjenje...

Problem kog se niste uvek dotakli je da to sve savršeno radi na stolu, a kad se nađe u okruženju na primer nekog snažnog industrijskog korona generatora, koji generiše 20KV pri 20KHz i blokira radio prijemnike na 100m, a MCU obara sa 5m, ili možda u blizini nekog kontaktora koji varniči i takođe šlogira MCU sa metar-dva i to bežično :-), e onda ide sledeće:

Upomoć čika analogni matorci!
Šta da radim da mi se STM32Fbla_bla ne šlogira kad škljocne kontaktor na metar od njega?
Ima li neka tetka Saveta na ovom forumu ili još stotinu drugih foruma?
Kako da u Arduinu napišem da mi ga ne resetuje glupi kontaktor? :-)
Kako da sa jednog video klipa naučim nešto što se uči par decenija?

Evo ti recimo jednog primera, gde matori analogni čikica prikuca nad-briljantnu "trojku" i za enormno sitne parice uštedi jedan višekanalni DAC za neke aplikacije, upravo u vašem "digitalnom" svetu, gde mnogi od vas od drveta ne vidite šumu:
https://www.edn.com/design/ana...ripple-with-analog-subtraction

Kako volim da kažem, jedan elegantni potez slikarskom četkicom i savršenstvo do j*ja, upravo za MCU namenjeno.
Kapa do poda za ultra jednostavan a briljantan potez i krivo mi je što se ja nisam setio tako proste stvari! :-)

-------------------------------------------------------

Članu @DSL treba pouzdana protekciona naprava, koja je dužna zaštititi neke strašne megavate i stotine K$ u pogonu, jako pouzdano, beskompromisno i u roku koji je jako kratak.

Zamisli jedan MCU, pa da ga je Sveti Ilija pravio lično, i da je oklopljen kao tenk i da mu sve žice ulaze u metalnu kutiju kroz cevaste kondenzatore, a koji je u ulozi tog protektora.
I tako pored njega škljocne jedan glupi kontaktor, zabaguje ga i pored svih oklopa, ili prođe neko sa elektrostatičkim nabojem na odeći od npr 100KV, i onda se fino sprži na primer 500K$ za jednu sekundu...
Koga upucati posle za 500K$ ? :-)
Mislim, upucavaju i za daleko sitnije pare...

Ne stavlja se tu MCU sinko.
Ne gura se pogrešna stvar u pogrešnu rupu, ali vremenom se nauči šta gde ide...

Pozdrav,
Macola

P.S.

Postoji velika razlika između ovog (Hal okruženje neću ni spominjati):


i ovog, mada može i niže od tog:



i ako je u stvari potpuno isto na kraju.

Razlika je u poznavanju hardvera.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.09.2019. u 15:16 GMT+1]}

Eh da, da ne zaboravim.

Cenjeni Slađane i ostali dragi mladi koji volite digitalije ili analogije, sve jedno:
Imate veliku podršku od nas matoraca da što više i što dalje napredujete.
Nemate u nama protivnike.
Nas bezgranično raduje što postojite i to nam daje nadu da se neće ugasiti iskra inventivnosti.
Mi smo tu da pomognemo iz prikrajka, da ne promašite poneku stazu i naš savet može biti koristan upravo vama.

Mi odlično razumemo snagu i višak energije koju nosi mladost, a još bolje razumemo i kad pile uči petla kako se prave jaja jer i mi smo to, isto baš, nekad radili :-)
To je prirodna odlika mladosti i neophodna putanja kojom se mora proći da bi se steklo iskustvo i zrelost.
Jednostavno, za napredak je neophodna izvesna ku*čevitost, tj. hrabrost da se suprotstaviš nekom i imaš svoje snažno mišljenje koje moraš braniti (pa to kasnije sazri i koriguje se).

Posle ćete vi gnjaviti kao mi sada, kad dođe vaše vreme da ostarite i postanete dosadni i da vam predavanja drže mladi :-)

Samo neka ide redom kako treba.

Napred momci u nove pobede jer vole vas vaši matorci!

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.09.2019. u 15:45 GMT+1]}

Pre svega pohvaljujem književni stil pisanja macolakg-a.
S lakoćom se čitaju i poduži komentari.
Možemo učiti ne samo iz stručnih oblasti koje se obrađuju
već i način i metod kako se određena tema predstavlja, objašnjava, dokumentuje.
Šteta ako macolakg još nije napisao neku stručnu knjigu. Možda je krajne vreme.
Pozdrav i dobro zdravlje.

Ma sve je to tacno, ali vremena se mjenjaju, iako izgleda da je sada lakse nesta raditi, ono imas na internetu, sad je mnogo teze. Recimo u vremena z80, to je bilo jednostavno, imao si par procesora, mozda malo informacija i korisnog koda. Zato sto god da sastavis to je bio svemirski brod. Danas pored interneta, i mobilnih i da napravimo letjelicu koja ode na mars to nista vise nebi znacilo. Interesantnija je neka budala koja se smije na YT-u od svemirskog programa.

A sto se tice MCU-a, iskreno i ja prvi, onako inzinjerski bi rekao, koja budala stavi MCU na mistriju, ali eto radi toga mi inzinjeri molimo boga i radimo 20 sati za platu opstinskog pisara. Vidis to je nasa greska, ne gledamo da postoji jedna oblast koja se zove ekonomija. Kad stavis MCU u mistriju, ti automatski si napravio mistriju koju niko nece popraviti, u najgorem slucaju ces prodavati taj isti MCU po cijeni koja je skoro ista kao i sama mistrija. Tako da ce kupac vjerovatno kupiti novu. Znaci MCU se vecinom stavlja bas iz tog razloga, plus udobnost izmjene i brzina izbacivanja proizvoda na trziste. Prosla su vremena kad si mogao projektovati uredjaj do kraja, voditi o svakoj sitnici, pa onda tek prodavati. Danas je bitno nesta izbaciti prvi, pa makar to bio poluproizvod, jer ako ti to ne uradis, drugi ce, i onda je sa tobom gotovo :D

A sto se tice ovih smetnji, ma bas sam postavio temu u vezi toga, znaci ako uredjaj ne ide u industriju, postoje standardi koji su toliko rigorozni da mozda pola ove elektroniko koje mi kupujemo iz poznatih kineskih izvora nebi smjelo da se prodaje. Sad sto se tice industrije, i tu se moze srediti. Naravno ne moze nista preko noci to se slazem :D

A sto se tice analogne ili digitalne elektronike, meni se cini da ubrzo niko nece znati ni da je postojala. Evo kod nas, ako ne znas da programiras ili nemas stelu da te ubace u kakvu drzavnu firmu, mozes fino gladovati od iste. Mozda ima nekih poslica, ali to je ono ako bas si iskusan, naravno sto je nemoguce za nekog ko zavrsi fakultetm jer ne mozes izaci iz skole sa 5g radnog iskustva, ili mozda iz nekih i mozes :D.

Zato ako nista nije lose propagirati i arduino (ne samo copy paste), ako nista moze biti korisno da naucis malo C-a. :)

Hvala @Proza_1!

Nisam baš najbolji oko zapetih jer ih u brzini sejem i gde treba i gde ne treba, osim toga i ko zna koliko još grešaka :-)

Shvatio sam koliko je danas malo vremena za čitanje i koliko je neophodno izvući siže iz glomazne informacije.

Iz tog razloga pišem ovako, u nekim podeljenim blokovima sa najmanjim zajedničkim sadržateljem, sa nekim razmakom između, jer sam shvatio da se gust i povezan tekst neće čitati.
To troši dosta prostora ali se zato čita.

Na žalost, nisam napisao još ni jednu knjigu, mada godinama nameravam i nadam se da će mi život i vreme dozvoliti tako nešto. Biće mi zadovoljstvo ako to neko korisno upotrebi.

Pozdrav

Ma razumeli smo se savršeno Slađane.
Trenutno jedem hleb upravo od upotrebe MCU i tako već par decenija i veruj mi da mi jako pomaže analogna elektronika.
Samo sam u zoni gde je neki TFT uglavnom pomoćno sredstvo, a "glavni" je brz kao raketa i tutnji negde ispod i pokreće neke mašinčine u jezivo neprijateljskom okruženju po MCU.

Danas je procesorska snaga maksimalno potrošena na sličice, a vitalne stvari i dalje radi svega nekoliko kilobajta.

Takođe, podržavam Arduino, ali ne i copy paste :-)
Možda jedino na pra pra početku zabavljanja tim.

He he, behu to interesantna vremena:

Internet - nema.
Knjige - juriš iz inostranstva.
Programskog koda za edukaciju - ni jednog slova.

Z80 je imao knjigu od 500 strana koja je bila set POZNATIH instrukcija i bar još toliko NEPOZNATIH instrukcija :-)
Sve si morao istražiti sam.
Padati pa ustajati i tako do beskonačnosti...
Karikiram malo ali je to jako blizu istine.

Za malo pa da se složim da je danas teže :-)
Da nisam živeo u tom vremenu možda bih se i složio, ali avaj, bio sam u tom i jesam u ovom vremenu.

Recimo, onda je jedno industrijsko postrojenje vukao jedan Z80 sa nekoliko kilobajta i dosta periferije okolo.
To je radilo dobro.

Sada to isto postrojenje, koje proizvodi isti proizvod, istim tempom, vuče multiprocesorski sistem, sa po jednim MCU u svakoj sitnoj periferiji, sa glomaznim sistemom koji pokreće HMI, lep i šaren sa mnogo finih sličica, konektovan na razne mreže i interne i eksterne.

Postrojenje i dalje neumorno radi dobro, pravi iste proizvode i istim tempom i veselo je lepo i šareno sa kojih nekoliko gigabajta koda :-)

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.09.2019. u 17:27 GMT+1]}

Mi smo bili srećni sa nekoliko ukusa, mirisa. boja...
Jedna gitara, vatrica u parku, pet piva i kobaja nataknuta na prut, koja zamiriše na vatrici i pozove ostale noćobdije na siromašni pir.
Pevamo Riblju Čorbu, čuje se na kilometar...
Pevamo do zore polutrezni, jer se nas nekoliko ne može napiti od pet piva, srećni toliko da se ne može izmeriti.

Danas je deci malo 16 miliona boja, 16 miliona ukusa i mirisa, gajba piva i zlatan lanac od pola kila oko vrata.
Toliko im je to nedovoljno i toliko su nesrećni, pa potraže sreću tako što se ubodu u venu...

P.S.

Ma da vidiš čuda!
Osavremenili se i matorci!

Bake i deke jašu po internetu samo zveči :-)

P.P.S.

He he, a gledah svojim očima još jedno čudo.
Tetka od svojih 50+ godinica, koja ne zna jednu rečenicu pošteno da sastavi, iz vrlo zabačenog sela i domaćica po profesiji, plaćeno bere maline jednom rukom, dok drugom zadovoljava potrebe društvenih mreža na ajfonu 6 :-)
Nisam baš odmah poverovao sopstvenim očima, ali korpus delikti me je naterao.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.09.2019. u 17:32 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.09.2019. u 17:33 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.09.2019. u 17:34 GMT+1]</sub>

Macola, mi kanda smo isto godiste.
Sve potvrdjujem 1000% samo ne umijem tako lijepo da pisem.
Sladjane, ja imam cerku ( vjerovatno) tvojih godina, kkoja pise i misli u C-u, pa kad treba nesto reci prevodi C u srpski.
Da napise kod je 700 puta bolja od mene ( mada sam je ja ucio prve korake) i to mi je drago. Zao mi sto nije bar milion puta bolja :)
Ali pokatkad zapne analogija, zapne nacin tehnickog rjesenja stvari, zapne nacin funkcionisanja, metod mjerenja tj pretvaranja fizicke velicine u 0/1.
E onda se sjeti matorca i rijesi se.
Zapese nedavno u firmi sa gomilu inzenjera i magistara oko neke smetnje, rjesavali danima-a matorac se sjeti da je dovoljno upresti zice i eto proradi.

Sve me to podsjeti na onaj fol oko hemijske olovke u svemiru-bestezinskom stanju.
Ameri utrosili godine rada i milione dolara da naprave olovku koja ce da radi u bestezinskom stanju, a
rusi oduvijek koriste grafitnu olovku.

Ma ja bi se sada rado mjenjao, da imam samo Z80 i da njega programiram. Ja za zivot moram nauciti 100+ framework-a, jezika koje danas postoje, sutra niko ne zna da su bili. Moram znati 101 skracenicu, i to sve vazi danas, a sutra ako nekom u googlu padne na pamet da to nije dobro, jednim klikom izbrise.

A slazem se za kod, da prikazes 3 informacije na web interfacesu treba ti 1GB nekog koda, zapakovanog u neki framework, ovi mladji znaju to kao node moduli. Inace niko i ne zna sta tu svega ima, ali kad bi se sabiralo, ima vise nego mozda citav kod za sve procesore u 1981-ov, i sve to da prikazes par button-a, input box-ova na web interfacesu, ali naravno da to bude u trendu :)

Problem koji "matorci" imaju je po meni iskrivljeno secanje. Oni su kao mladi radili "epohalne stvari" sa sada u starosti su puni iskustva. Drugim recima, niko pre njih i niko posle njih ne valja.
Danas ima klinaca koji imaju pristup ogromnim resursima, i koji se nekim stvarima ozbiljno bave jos od zabavista, za koje su te "epohalne stvari" obicne igracke.

Treba svakome ukazati duzno postovanje.

Niko te ne sprečava druže moj da nađeš klnjigu od Z80 i da probaš :-)

Hvala, ali nema sta da probam.
Sa Z80 sam se igrao na Galaksiji.

Ma da, to hocu da kazem, i jedno i drugo se treba postovati. Ja iskreno vise volim popiti kafu sa starijim, ono popricati o tim vremenima. Ali sada je malo drugacije, nema vise firmi koje bi te podrzale. Ja za svoju elektroniku izdvojim sve, imam opreme vjerovatno vise nego 99% preduzeca koja se bave istom. Prije se fino zaposlis u energoinvest i razvijas i ucis o trosku firme, a sad to moras o svom trosku :)

Ma Z80 je meni poznat, ali eto da mi neko da neki projekat sa solidnom zaradom za dan bi bio spreman za njega :D

Mislim da smo skrenuli sa teme, i izvinjavam se.
Mislim sve pozitivno i ja jedno i drugo, jer u istim smo "problemima" svi :)

Svakako @scoolptor!

Treba ukazati poštovanje svakom, pa i onom ko kopa po kontejneru. Nikad se ne zna ko ima kakve vrednosti i čemu to može poslužiti.

Ono što pišem nije ni zluradost niti neko mišljenje da je naša generacija bila nešto superiorna, naprotiv.
U naše se vreme nisu mogle ni sanjati ovakve divne i moćne stvari koje danas postoje i koje živimo i gledamo, svakako ni klinci koji su "zmajevi" i "jedu malu decu" sa modernim digitalijama.
Srećni smo što živimo u vremenu čuda i koja naši prethodnici nisu mogli videti.

Iz našeg ugla imamo pravo neke stvari kritikovati, neke savetovati jer iskustvo je nezamenljiva stavka, jer ćete i vi to raditi u svoje vreme, a radili su i oni pre nas.
Jednostavno, sa našeg smrtničkog aspekta je vreme za sada jednosmerna kategorija.

Nema ni traga nepoštovanju i vidiš da usrdno pomažem i onima koji baš malo ili nimalo znaju u nekim drugim temama.

Jedino ako šalu nisi zamenio sa nepoštovanjem možda...

Uglavnom sam komentarisao ono sto sam primetio u svom okruzrnju, ne ovu konverzaciju.

Aha ok drugar.

Bežim odavde da više ne tresem kavez van teme. Predugo sam filozofirao ovde :-)

Ne beži nigde. Možeš jedino ako ideš da pišeš knjigu!
Temu sam ja pokrenuo, dobio lepe i korisne sugestije i nemam problema sa filozofiranjem ovde...

Stavise, sledi par novih klupcica za igranje ovih dana...

No problemo - što bi rekao Arnold "Šrafciger" :-)

U prilog tome:



Iz takvih knjiga se učilo...

Lako je tebi kad znaš mađarski :-)

Pošto već pričasmo o nekim protektorima i slično i upotrebi MCU, gde je akcenat na ekstremnoj pouzdanosti...

Postoji neki broj metoda za veliko povećanje pouzdanosti kod upotrebe MCU, gde se očekuje visoka šansa obaranja ili zaglavljivanja MCU, poreklom od iznenadnih elektromagnetskih smetnji, zračenja i slično.
Tim metodama se postiže maksimalna redudancija sistema i uspešna popravka defektnih stanja.

Jedna od takvih metoda, koja se rado koristi u militariji, je da čitav jedan programski ciklus izgleda ovako otprilike:
Eksterna hardverska analogna :-) naprava nadgleda vreme jednog programskog skena, nešto poput NE555 ili sličnih jednostavnih tajmerskih naprava.
Ako ta jedinica resetuje MCU, to se beleži kao greška, sa parametrima te greške, potom jedinica resetuje MCU i sebe. Ako MCU prvi resetuje tu jedinicu, onda je sve normalno i ide se od početka.
MCU je opremljen eksternom nenarušivom memorijom, ranije nekog RAM sa baterijom, danas memorijom tipa FRAM ili sličnom koja može raditi istom brzinom kao i MCU i ima ogroman broj upisa bez defekta (tipično 10exp14 kod modernih FRAM)...
Za neke namene se koriste metode i komponente visoke imunosti na radijaciju.

Naravno, kod se piše tako da ima sposobnost oporavka od neuspešnog programskog skena, urađeno kao algoritam popravke u glavnom kodu.
MCU uvek kreće iz stanja reseta i ako je sve u redu, obavi jedan programski sken, pakuje mikrodetalje u eksternu mem, odlazi u reset, potom se budi, pokupi prethodna stanja iz eksterne mem, počisti eventualne greške i obavi jedan sken, opet reset i tako u krug.
Ako nešto nije u redu, eksterni dekoder detektuje mesto u programu gde je narušena normalnost, hw_wdt istekne i resetuje MCU i pokuša se ponovo sa ispravkom grešaka.
Eksterne naprave za nadgledanje, jedna ili više memorija okolo, dodatni MCU i slično, nude uspešan rad u okruženju namernog ili slučajnog ometanja normalnog rada.
Zaustavljanje, zaglavljivanje, reset ili pogrešan skok PCL uvek završavaju resetom i sve se uglavnom da naknadno popraviti u sledećem programskom ciklusu koji može biti veoma kratak. Greška koja se može dogoditi uglavnom potraje koliko i vreme jednog programskog skena i ako taj sken nema mnogo linija koda to može biti izraženo mikrosekundama.
Takve greške se daju lako popraviti i pošto potraju jako kratko ne nanose veliku štetu normalnom toku događaja.
Naravno, samo izvršenje događaja hardverski može biti napravljeno da ima obaveznu potvrdu od nekoliko programskih skenova sa verovatnoćom od >xx%, ili abort.

Ovo bi bio neki vrlo pojednostavljen pseudo kod takve naprave, sa najradikalnijim pristupom kontrole od linije do linije:




To je jedna od metoda kojom se na primer mogu voditi "pametna" oružja i oruđa u uslovima maksimalnog ometanja ili raditi vitalne kontrole na letećim spravama i slično.
Svakako da se za takve poslove mogu koristiti i ulančani višestruki sistemi, ali samo na takav način da "smrt" jednog sistema nikako ne blokira izvršenje ostalih, što se uvek svodi na vrlo pametan analogni hardver :-).

Pretpostavljam da ovo prethodno može dati poneku ideju ljudima koji imaju potrebe za dobrom redudancijom sistema...

Ma vecini vjerovatno ne treba tolika pouzdanost, a i MCU su danas skoro pa neunistivi. Svaki procesor u sebi ima bar jedan WDG i mogucnost reseta na propad napona, tako da samo sto ga ne stavljaju u mixere. Ja sam AVR mucio raznim sokovima, i sem sto mu spalim izlaz jezgro radi kao da se nije nista desilo :D

Vec evo jedne problematike, kad je vec tema zatvorena, a malo je povezana za ovu tematiku nova/stara vremena. Radi se o tome da se neke stare sprave pokusaju osposobiti, i recimo zamjeniti Z80 (6502 ili slican procesor) sa novim, ali radjenim u danasnjoj tehnici (ili na fpga). I sve bude ok, procesor isti, nivoi naponski isti, instrukcije, ali ploca nece ni da krene. I sta mislite sta je razlog? U razlogu se krije zasto je danas mnogo teze biti inzinjer nego prije 15-20 godine, jer eto pogledajte digitalne ploce tada i sada. Da vecinom ove ploce danas prorade, bar ako su jednostavne, ali eto ako ima malo vise stvari postoje problemi koji prije malo ko u obzir (sem mozda Jim Williams i kompanije, ali daleko je to od nas).

Pa Slađane,

Članu @DSL je upravo trebala protekcija za nešto što jezivo košta i radi sa enormnim snagama.
To nisu baterije na stolu ili nešto sa sličicama što može raditi, ili ne, sa beznačajnom štetom.
Radi se o nekoliko stotina kiloevra i o mnogo megavata. Nešto sam informisan o tome, a ako ti kažem šta je moraću posle da te ubijem :-).

To da je AVR ili ARM pouzdaniji od 6502 ili Z80 jednostavno nije tačno.
Previše sam toga video u praksi i u vrlo teškim okruženjima da bi ti, mladi čoveče, mogao da mi promeniš mišljenje, ili činjenice koje su korpus delikti. Činjenice su tek nepromenljive jer postoje.
Padaju i jedni i drugi podjednako, ali moram priznati da za 35 godina još ne videh spontano pregoreli 6502.
Po meni je to jedan od najpouzdanijih procesora koje sam video u višedecenijskoj praksi.
Kada se dohvatiš teže industrije onda možeš komentarisati da li nešto može da zabaguje ili ne.

Drugo, to što danas svaki bolji komad ima nezavisni RC hw watchdog (kod ARM na primer IWDG) i može da resetuje MCU, ni malo ne pomaže ako se recimo nešto sa potiskom od 500 tona kreće metar u sekundi i treba da stane na nekoj poziciji, a ako promaši pokrca sve živo iza ili možda ugrozi ljude.

Sa ARM ili sa 6502, sa deset 32bit jezgara ili sa jednim 8bit jezgrom, sve jedno, mora se znati postupak pri ekcesnim situacijama i on se ne razlikuje bitno, tj. beznačajno malo zavisi od snage i gustine integracije nekog procesora.
To je stvar procedure posle takvog reseta, u čemu god napisana.

I ne zaboravi da sam ARM, NXP LPC2136 prvi put implementirao u industrijsko okruženje 2005. godine, te jako dobro znam o čemu pričam, a znam i o tome što ti pričaš...

Kažeš probao si svašta da radiš AVR-u i po tebi je on vrlo "žilava zverka". To se sasvim lako da proveriti mladiću.

Evo predlažem ti kratak i veoma jevtin eksperiment koji će za trenutak spustiti tvoje snove o robusnosti bilo kog MCU, direktno sa plafona na zemlju.

Posle ćeš već malo drugačije razmišljati o tome što sam pisao, jer ne pišem da bih skupljao neke glupe virtuelne poene koji ničemu ne služe, već da prosledim dalje svoje iskustvo i saznanja, kao što je već red, ako imaš toga na zalihama.

Znanje je sasvim beskorisno ako se ne primeni ili prenese drugima. Samo po sebi je sasvim bezvredno bez te dve kategorije.

Evo ti prostog eksperimenta:

Kupi (ili nađi polovan) jedan običan kontaktor sa špulnom na 230Vac, nemoj mu staviti nikakvo prigušenje, nikakav RC član niti varistor preko špulne.
Samo ga stavi na isti sto gde "boravi" tvoj "ljubjleni" AVR (sve je to slično, ma ko ga pravio, bez favorizacije bilo kog proizvođača MCU).
Poveži kontaktor običnim kablom i običnim prekidačem ka mreži i nekoliko desetina puta uključi i isključi dok tvoj AVR nešto pametno radi.
Kontaktor može biti samo na istom stolu sa tvojim AVR, bez ikakvog žičanog kontakta sa instalacijom AVR, i videćeš kako AVR pada dok si rekao keks.

Može i još strašniji test, da isti kontaktor vežeš preko sopstvenog mirnog kontakta, poput toga kako se vezuje elektromagnetsko zvonce na ulaznim vratima stana.
Onda kontaktor zuji i trči po stolu sa relativno kratkim životnim vekom (par desetina radnih sati), ali i predugim za potreban test, jer je dovoljno po par sekundi po testu. Tester potraje za mnogo napravljenih sklopova.

Uradi to pa se javi opet.

Kada ti AVR, ARM, PIC, Z80, 6502, ili ma koji drugi, ostane u radnom stanju na stolu gde radi taj eksperiment, častim te jednim opasnim ručkom u najskupljem restoranu u našem regionu.

U industrijskom okruženju je na stotine takvih kontaktora neposredno blizu kontrolerima koji sadrže razne MCU, od najstarijih do najmodernijih, i svi se zabodu kao ekser ako se ne preduzmu mere supresovanja smetnji.
Od Omrona, preko Simatika, pa do Šnajdera ili šta god, pa da ga je NASA pravila, svi padaju samo tako!

Sve te stvarčice divno rade na stolu kod kuće, ali se jako dobro može proveriti robusnost onim testom koji sam pomenuo, posebno onim drugim...
Kad to nastavi da radi normalno pri onom drugom testu, to ne da je robusna mašina nego si sastavio pravu "zverčinu".

Pozdrav,
Macola

P.S.

Sa zadovoljstvom čekam rezultate testa jer sam onda siguran da sam naučio nečemu korisnom još jednog člana.

Ma sve je to matematika, ako dobro isprojektujes mozes staviti ARM i iza nuklarnog reaktora, a daleko smo inace bi ja castio pivom da se malo ispricamo, nebi trazio rucak poslije uspjesnog testa, ali naravno sa plocom koju ja napravim, a ne da u vazduhu zalemim avr i onako na licne zakacim diodu :D. Ma vecina pridje tim stvarima malo sa majstorskog gledista, ono niko ne voli da racuna. Znam ja zaglaviti svaki procesor, na 100 nacina, ali to nije poenta.

Inace moje pitanje je islo u malo drugacijem smjeru, zasto z80 koji bi danas napravio recimo u ST tehnologiji (na istom jezgru koristeci slicne tranzistore/mosfete), nebi mogao da radi na ploci (ne mora da znaci ali postoji velika sansa), koju je neko konstruisao prije 15-20 godina? Ovo je veoma bitno pitanje i pokazuje kako je danas razviti neku plocu, a kako je bilo to prije :D

Slađane, nije poenta u tehnologijama izrade kontrolera/procesora, poenta je iste zaštiti od smetnji. I najobičniji rele, koji može da bude galvanski odvojen od kontrolera, ume da isti zabode "na dobro jutro". Pište kojekakvi po forumima samo tako. Sledeće, CNC plazma rezači ili mašine sa obradnim motorima pogonjenim preko frekventnih regulatora takođe umeju da "pobudale" kada plazma gorionik propali, .....
Možeš ti sam kontroler i u pleKanu kutijicu da turiš, da mu samo nigice vire, pa da ga opet zabodeš relejčekom.
Borma sa smetnjama je veoma kompleksna i dugotrajna.

Ne oslanjati se samo na HwWDT kontrolera, i on zna da zabode. Što je već napisao Macola, kompleksan pristup držanja kontrolera "zivog i budnog" je neophodan u industrijskom okruženju.

Ma moja primjedba je bila prvobitno samo na pretjeranu rjec analogna elektronika, kao da su druga rjesenja inferiornija. Sto se tice mene postoji samo dobro i lose rjesenje, nebitno u kojoj tehnici se radi. Postoje rjesenja koja su moguca, isplativa, jer ja ciljam na proizvodnju, jer nesta sto ce se napraviti samo u par primjeraka, od komponenti iz starih rezervi (kojih vjerovatno ne mozes nigdje naruciti tj. napraviti pravu proizvodnju) ne spada u to.
A ovo sa procesorom je trebalo da objasni neke komplikacije danasnjeg dizajna, koje uopste nisu postojale prije, u digitalnoj (vremenu z80 6502), a naravno ni u analognoj elektronici. Ne znam da li je iko od vas mjerio "rise time" z80 procesora, i recimo stm32 procesora. Ko jeste, a zna malo teorije o vodovima, sigurno ce primjetiti da "stare" ploce su samo jedna velika antena, i da rade samo zato sto se posrecilo da tehnika kola koju koriste ne moze proizvesti strme ivice. Ako stavite osciloskop na jednu takvu plocu vidjecete veoma jake signale kapacitivno i induktivno spregnute od drugih linija. Hocu da kazem, da je to danas je nedopustivo, i vjerovatno kad bi tako projektovali uredjaj dobio bi otkaz, a prije 20 godinu to je bilo vrh tehnike. Hocu da kazem da danas postoje neke druge komplikacije u elektronici, koje su isto tako zeznute a koe prije nisu ni postojale. A ovo sa sumovima i smetnjama ostaje, tj danas imas i stare i nove probleme.
I da dodam, ja danas kad razvijam plocicu ne mogu nista zalemiti kao prije (na matadorci), treba mi oko sokolovo da zalemim ldo ili dc-dc pretvaraca sa parsmd komponenti, tj. nema vise igranja kao prije. I sve ide mnogo brzim tempom, nema vise projektnih timova, vec danas crtam semu, sutra programiram embedded, prekosutra vec gledas json objekte prema web interfaces-u i pises backend. Ovo bi prije 20 godina radilo 5 timova, ali danas dok je kineske konkurencije o 5 timova mozes samo da sanjas :D

A sto se tice sumova i smetnji to je druga stvar, ja se nisam ni dotakao te teme. Uglavnom vidim objasnjenje kako nesta moze ili ne moze na MCU, ali to nek ostane za ispitivanje :D. Ja isto tako ne tvrdim da li ce nesta stati ili ne stati, ali mogu potvrditi da se svasta moze uraditi ako se dobro isprojektuje.

Heh dragi mladi kolega. Kažeš preterano analogno. Kažeš da je negde pomenuto da su MCU rešenja inferiorna.

Nigde to nije pomenuto, nego sam samo natenane raskrstio gde je optimalnije staviti MCU a gde to nije najpametnija opcija.

Moj argumenti za takav tip ugentne zaštite su sasvim jednostavni:
-MCU se presporo budi za urgentu zaštitu, bez PLL se oscilator tipično stabilizuje za nekoliko milisekundi, sa PLL za nekoliko desetina milisekundi.
Za to vreme će izgoreti čak i trafostanica koja pokreće tih mnogo megavata koji su štićeni... Traženo je odmah maskirano vreme od samo 250nS.
-MCU je podložan padu sistema i sporo se oporavlja od tog čak i u slučaju vrlo redudantno napisanog sw.
Što se opet svodi na isparavanje tog sistema sa megavatima, dok se MCU ponovo "seti" đe je ba zapelo.

Moj sklop kako stoji može biti spreman za manje od 100nS, sa niskofrekventnim tranzistorima koji su upotrebljeni, jer nije bilo potrebe za bržim pošto ulaze u deo tih početnih (maskiranih) 250nS koje se ignorišu.
Da je bilo potrebe upotrebio bih RF tranzistore i imao spremnost bržu od JEDNE tranzicije tvog AVR.
Sklop je ultra jevtin. ultra jednostavan i ultra pouzdan, i malo prostora zauzima.
To su moji argumenti za "analogno preterivanje" oko tog slučaja.

Pre bih ja mogao imati primedbu oko "digitalnog preterivanja", bez obzira što pretežno jedem hleb upravo od MCU i digitalije, samo što ne guram to tamo gde ne sme da se gura, već tamo gde je optimalno :-)
Evo opet argumenata oko digitalnog preterivanja.

Ovo je drugi post u temi:


Ovo je treći:


Ovo je čatvrti:


Ovo je šesti:


Ovo je osmi:


Ovo je deveti:


Ovo je deseti:


Iiii... U jedanestom postu...
Se pojavljuje jedan magarac koji "preteruje" sa analogno :-)
Sa cela DVA tnazistora od po 5 centi koja glatko i potpuno rešavaju baš taj problem i to na dva moguća načina, tj. dve opcije iste naprave sa blagom rekombinacijom elemenata.
Jedna opcija ima instant monitoring i latch.
Druga samo latch.
Obe pouzdane kao smrt sama, u najmanju ruku već zbog malog broja spojeva i komponenti, što se prilično slaže sa minimalnom verovatnoćom događaja u odnosu na sklop koji ima samo jednu komponentu ili lem više od toga...
Osim toga se i pakuje na prostor manji od na primer LQFP48.
Spreman je urgentno pre bilo kog MCU jer dok ti se stabilizije oscilator već može proći voz...

I tako dođosmo do preterivanja oko "analogno".
Stvarno sam preterao i sa trošenjem hw resursa i sa programerskim satima za taj sklop :-)

------------------------------------------------
Lepo je sve to što pričaš o tranzicijama od reda par nano sekundi kod novih naprava i o načinu projektovanja pcb (za koje usput koristiš sw za tu temu a ne računaš ručno rute).

Potsetiću te da je radar izmišljen u toku Drugog Svetskog rata, u Britaniji, i da ta tehnologija podrazumeva nanosekunde i sve što pripada takvoj priči.
Naravno, možeš već zamisliti koliko je to unapređeno u potonjih svega par decenija, tj. do šezdesetih prošlog veka,
jer ljudi kad nađu nešto novo vole da se igraju tim kao deca.
Tada su već operisali sa delovima nanosekunde i sve to računali RUČNO.

Na temeljima tih znanja sada funkcionišu ti softveri koje koristš i koji manipulišu pcb u cilju minimizovanja refleksija i ujednačavanja latencija.
Samo je pokupljen krvav rad entuzijasta i velikana i strpan u simulacioni softver koji objedinjuje jednu veliku bazu predznanja i vama jako ubrzava posao i smanjuje muke.
Sasvim srazmerno današnjem tempu događaja. I tako treba da bude.

Što se tiče neuspešnog rada nekog STM sa ivicom od 5nS, na ploči od Z80, nisam se do ovog trenutka bavio tim pitanjem, čak ga nisam ni detektovao kao pitanje, jer nije bilo vezano za uski deo teme. Malo sam se vratio nazad pa našao.
Pa sasvim je normalno da projektant treba da bude svestan da se ne puca na komarca topom i da tada ljudi nisu imali potrebe da troše mnogo sati za pravljenje spejs šatla za ivicu reda 100-300nS.
To je bilo dovoljno za tada i ništa od toga ne radi "slučajno" već sasvim namerno i decenijama uporno.
Inače, 6502 je "skinut" sa programa vođenih projektila i "pušten" u civilni sektor, jer je smućkan brži od njega...
Usputna info.

2004. kada sam sam ukrstio Alterin FPGA kao moćan IO ekspander, sa PIC16F, morao sam pažljivo terminisati vodove zbog Alterinih 5nS ivice.
To je podrazumevan potez onom ko zna šta radi, posebno hardverašima.
Imao sam tada vrlo inventivnog ortaka koji je "jeo" FPGA za doručak i koji je bio SW a ja HW koji podržava rad sa tim zvečkama.
Sve je to dežavi dragi kolega...

Niste vi momci izmislili nikakve nanosekunde i projektovanja vodova za tu brzinu rada.
To je se dogodilo mnogo pre nego što smo i ti i ja bili u planu, samo nije bilo spakovano u simulacione sw.
Sada se to približava radarskoj tehnologiji i normalan je sled napretka.

I opet ponavljam, uglavnom jedem hleb od STM32 a vrlo malo od "analognog".

Pozdrav,
Macola

P.S.

I uradi brate taj test sa kontaktorom, da ne donosiš zaključke napamet tek na osnovi pretpostavki.




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.09.2019. u 00:31 GMT+1]}

Hi guys,

Moram reci da mi je jako drago sto se ovakva "provokacija" "primila" i sto se nadje neko sa dosta iskustva a da ima volje i pre svega vremena da plasira ovde svoje vidjenje stvari. Jos bolje kad nema neki tvrdolinijaski stav nego uvažava dobre osobine oba sveta. Takodje, drago mi je sto se prica nije pretocila u svadju nego u ukrstanje argumenata.

Ono sto mi je zaista zao je sto se ovako iskoristen trud ne ulozi i u drugim temama. Svestan sam da to zavisi i od onih koji treba pazljivo da čitaju i slušaju. Dzaba onda zarezi na koje Macola obraca paznju ako neko ne konstatuje ni recenicni smisao.

Ono sto je mene iskustvo naucilo je da u sistemu koji imate ispred sebe obicno najskuplja komponenta glumi osigurac. Najsofisticiraniji deo je obicno i namontiran na zilet...duni malo u njega i ode Vinca u vazduh.

Svo iskustvo koje godinama nabacate ode u vetar ako napravite nesmotrenu gresku ili neobazrivoscu ubijete stvar koja kosta vise nego sto cete u zivotu zaraditi.

@DSL,

Nema ovde nikakvog razloga za svađu i priča je bila konstruktivna obostrano.

Nemam ni malo sumnje da je Slađan odličan inženjer i da dobro projektuje mnoge stvari, šta više jako verujem u njegov kvalitet, ovako na daljinu, jer ljudi koji su borci ne mogu tek tako loše raditi to što rade.

Stoji i čijenica da je današnji tempo takav da prinudi projektante da implementiraju "sirov" i nedovoljno ispitan proizvod, jer konkurencija se ne šali i ne čeka.
Praktično na pola razvoja nešto već nužno postaje radni prototip, smišlja se proizvodnja serije i to već plasira na tržište, pre nego što je se pošteno "rodilo".

Osim toga, obuka projektantskog kadra je takva da se u učenju prinudno mora preskakati po nekoliko stepenica, gde se pogube neke važne sitnice.
Jednostavno, vreme se ne može komprimovati bez obzira na "vek informacija" i svu tehnologiju koja prati to.

Čovečanstvo je upalo u preduboku zabludu da im umne sposobnosti rastu srazmerno napretku tehnologije :-)
Na žalost, u pitanju je opaka i fatalna zabluda!
Telefon je za deceniju postao "pametniji" na peti stepen, dok ljudski um maltene nije mrdnuo sa te tačke.
Mentalne sposobnosti su samo malo bolje nego u srednjem veku, moralne i duhovne takođe, jedino je količina informacija nenormalno porasla, dezinformacija još više, ali mogućnost obrade istih nesrazmerno lošije.

Power Piont prezentacija u fleševima nauči nekog kako da zakuca ekser, ili YouTube "obrazovna institucija" :-), ali kada se prvi put prebije prst čekićem ili iskrivi ekser, tek onda se shvati da obrazovanje u skokovitim "fleševima" nije dovoljno...

Nekada je se imalo vremena za postupnost i budući stručnjaci su polazili od metle i pranja delova, da im osete oblik miris i ukus.
Količina mikro detalja koji se natalože u takvom iskustvu je imponzantna i neprocenjivo korisna.

Danas je količina dostupnih informacija, kojima smo bombardovani, prosto neverovatna, ali količina beskorisnih info i dezinformacija još neverovatnija.

Gospodo elektroničari, odnos signal-šum, u današnjem svetu informacija, je neuporedivo lošiji nego ikada, što govori o ukupnom kvalitetu korisnog signala!
Čak i muzika snimana 80. je imala odnos dinamike (DR) reda 12-20, danas je muzika komprimovana na DR 3-6 (pogledati štivo: Loudness War).
Sve ostalo je poprimilo sličan oblik: tok života, rat, mir, ljubav, mržnja, pa i informacije.

Toliko je tempo ubrzan, zahvaljući softveru i mogućnostima naknadne i daljinske ispravke grešaka, da se greške često provuku i ka oblastima gde mogu biti jako opasne posledice istih, sa potajnom nadom da će se stvari ispravljati "u hodu" i nadom "neće valjda baš sada i ne baš mene (ili nas)".

A zašto ne bi baš sada i baš tebe? Zašto bi bilo šta moralo biti izuzetak?
Pojedinac je u svom mikro svetu okrenut ka sebi, duboko izolovan od ostalih bića i pored neverovatnih mogućnosti kontakta kao nikad do sada, samozaljubljen (narcisoidan) je i smatra se izuzetkom iz pravila i onda BUM!
Baš njega i baš sada!

Imamo vrlo svež primer sa novim Boingovim avionom na primer, ili prethodnih godina sa airbagovima nekih vrlo poznatih automobilskih marki.
Takođe je pre neku godinu, upravo iz Švedske u kojoj boraviš, bila vraćena ogromna serija novih Tojota zbog sw greške, gde u vožnji sw kontrolisan "gas" zaglavi na 3000RPM i tu ostane, radili vi šta god, osim da "ugasite" motor.
I tako dalje i tako dalje... Primera ima bezbroj.

Na nekim mestima to košta gomilu života, na nekim drugim mestima gomilu novca, što je indirektno plaćeno opet nekim utrošenim zdravljem i životima...

Ranije je stepen kvaliteta i sigurnosti imao uobičajene tri klase: visoku, srednju i nisku klasu, poput prividnih klasa i kasti u ljudskom društvu.
Naravno, svi vidimo da srednja klasa nestaje, skoro u potpunosti, ali je se to zarazno prenelo i na tehniku.

Ostala je rupa, prazan prostor u srednjoj kategoriji i ljudskih klasa i tehničkih klasa.

Otale su samo dve, visoka i niska.
Svakako da dolazi do spontanog povremenog mešanja, na oko nedodirljivih klasa.
I ranije je naravno dolazilo do povremenog prelaska iz više u srednju iz srednje u visoku ili obrnuto, ali sa neminovnim prolaskom kroz tu srednju zaštitnu.
Skoro da nije bilo moguće "skočiti" iz niske u visoku direktno, ni u društvu ni u tehnici.
Srednji nivo je bio svojevrsna zaštitna barijera između marginalnih zona.

E, sad je već nestala ta zaštitna barijera, srednja kategorija, koja je sprečavala direktan prodor i razmenu između marginalnih klasa i u društvu i u tehnici.
U tehnici visoke kategorije se često potkradu greške iz najniže kategorije, i u najnižoj kategoriji se pojavljuju vrhunski detalji iz visoke...
Posledice su često vrlo očigledne i svu tu zamrljanu smešu gledamo sopstvenim očima svakog dana...

Inženjeri današnjice, pritisnuti stiskom od poslodavaca, jačim nego što steže Boa Constrictor, ne stižu oslobođenim umom da misle, uključe se u strahovito složene sisteme i metode i onda često previde one sasvim jednostavne sitnice koje mogu spasti stvari.
Jednostavno "preuče" ili što bi klinci rekli "pređu igricu", pod prisilom smrtonosnog stiska oko vrata.

To je jako slično pojavi gde vrhunski električar "kopa" po nekom ormanu pola sata pa se tek onda uhvati za neki od osigurača, za koji se inače laik prvo uhvati :-), i ispostavi se da je bio upravo osigurač...
Čovek se savim lako duboko zakopa u složeno posmatranje stvari i lako od drveta ne može videti šumu.

Vremenom se može naučiti jedan vrlo poseban način posmatranja stvari, gde se uvežba sposobnost "svičovanja" ugla posmatranja i nivoa složenosti pristupa.
Poput kamere koja slika istu stvar iz mnogo uglova za kratko vreme, iz nekih fotki oduzme boju i slične pretrpane detalje, pa se onda odabere najpovoljnija fotka za dati predmet.
Taj način se brže uči kada projektant ima više "opekotina" od grešaka, tj. kako vreme prolazi i taloži se iskustvo, jer nepogrešivih nema.
Jednostavno, raste kombinatorika ukoliko se ne prestane sa vežbanjem iste... I to se mora neprestano vežbati.

Evo već godinama pišem po ovom forumu.
Neke ljude iritiram, neki me mrze, neki vole, neki respektuju i mislim da je to sve samo njihova stvar.

Iz nekog dubokog ugla svesti, nametnut mi je zadatak da demonstriram drugačiji pristup i drugačije uglove posmatranja iste stvari, u cilju pouke i prenošenja te teško stečene metode, na koju potroših čitavo detinjstvo i do sada život.

To ovde ponekad radim, sasvim besplatno, i ko ume uhvatiti koristi od toga neka uhvati.
Rešenja koja ponudim su sitna prolazna i transparentna stvar. Manje je bitno konkretno rešenje.
Pravi ključ je u metodi, načinu pristupa i dželatske efikasnosti dejstva.

Pozdrav svima,
Macola

P.S.

Još onog momenta, kada je se pre koju deceniju, na globalnom nivou, termin "ljudska radna snaga" pretvorio u termin "ljudski resursi", meni je bila kristalno jasna i predvidiva budućnost čovečanstva po raznim pitanjima...

Neko je već negde rekao: "svet koji poznajem polako nestaje."

+1

Ma dobro bi bilo da postoji neki institut kod nas, gdje bi mogli svi da se nadjemo na jednom mjestu. Kako godine idu sve manje ljudi ima da progovoris o slicnim temama. Inace u sustini slicne ideje propagiramo, ali eto nekad se covjek zapita jel sve to uredu, da li i drugi misle tako :D.

Evo mladost odlazi, nekako kad si mlad dovoljno je da nacrtas simbol tranzistora i vec te neko povuce u inostranstvo. Valjda i tamo je potpuno neisplativo studirati i baviti se istim poslom (plata ista kao i za bilo koje zanimanje, a da nesta napravis treba ti godine iskustva, ne moze preko noci postati inzinjer) pa tako da jedinu sansu vide u nasim mladima, ono iz iskustva vide da smo vrijedni i pametni, pa ce nas oblikovati po njihovim zeljama. Mozda to i nije lose za nekog mladig, jer ako ostane ovde male sanse ce biti da ce se naci na mjestu da nesta nauci, ali za drustvo je to pogubno. Uvjek sam govorio kad nasi politicari izadju na TV (da ih ne prozivam po imenu) i kazu kako je i prije isto bilo, da su i prije ljudi odlazili. Ma prije smo slali "snagu/misice" a danas saljemo "pamet", sto je drasticna razlika.

Inace kao sto sam rekao, na istoj smo talasnoj duzini, i vjerovatno bi se fino ispricali na kafi/pivu :D

E da, u petak sam isto tako sjeo sa Jovom. On je ovde 100m od mene i ja ga znam samo iz vidjenja. U kafani smo ostali jedno 2-3 sata, procesljali milion teme. Ostao sam mu duzan poslati semu kineske led sijalica, koja radi sa linearnim regulatorom (nije mi vjerovao na rjec, isto kao sto sam i ja na prvu mislio da radi na principu nekog VF dc-dc switching regulatora, gdje pcb linije koristi kao induktivnost), pa evo jednog od tih kola: https://img.ozdisan.com/ETicaret_Dosya/468660_3180063.PDF

macola,

+10 XXXL !

Dobar pokazatelj kako sa iskustvom možemo polako i sami sebi da delimo dobre savete :)

Imali smo nas nekoliko ideju da se jednom okupimo na institutu i čitamo knjige ali je mene od te ideje otkacila činjenica da sam otišao u inozemstvo... ostaje za neki drugi put..

Zaključak se nameće prirodnom logikom: osnovati taj institut u kafani :-)

Lepo je to @DSL zapazio.

Samo je pitanje koji bi konobar izdrzao sedam dana slusajuci ove stvari a da ne poludi. Sigurno bi mu bilo mucenje slicno ovome: https://youtu.be/dfJHDQuvUsE?t=325

:-)

Nemam pojma o čemu Ti sanjaš ?

Tu ima MIX govornog područja, koje razume.

Evo primera: