Konkretna primena zavisi od spretnosti, domisljatosti i imaginaciji projektanta.
Kad bih ti ja ispričao kako sam ženi popravio sandalu u nedoba, kad mu vreme nije... od onog šta sam našao u pretincu ispred suvozača ...

Jesi li uopšte pogledao u datasheet od dotičnog kola?

primena je tamo gde treba da stabilizujesh napon koji standardni regulatori ne mogu ;0

Nemoj da nam ispričaš molim Te!

I ovako me želudac CEPA, samo kad vidim gde si Ti, a gde sam Ja.

Ti ubrzavaš Elektrone,
a ja se ovde zaglupljujem i usporavam život,

-da me što ranije strpaju u raku.

Ako se sutra ujutru uopšte probudim, idem da dam OTKAZ! (Jednosmerni, bez kalkulacija)
a onda biram kontejner, da vidim, gde to ima dovoljno PVC flaša, za veknu leba.
_______________________________________________________________
Acika,
Ni LM317 nisi savladao, a Ti bi sa "cveta-na-cvet",

..neće moći, ove noći,

Mora se redom...

Kreneš od Lampe EL-84, koju napajaš sa EZ-80,
pa malko bockaš kristale da "uvatiš" Radio Beograd na 684kHz AM,

pa ti neko doda Germanijumsku diodu AA117, pa čuješ za tranzistor AC-550, pa BC-107,
pa, pa ,pa, ima tu još ihaha do LM317.

Kada to "pokrljaš", Ee, onda može se dalje...


_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 01.09.2019. u 18:28 GMT+1]}

Living Light,

Bas sam iz tog razloga i pitao, jer sam procenio po onome sto sam video u datasheetu da trenutno meni to ne treba...

Dobio sam jasan odgovor i hvala na tome!

Pozdrav!




I interesuje me, zasto bas da krenem od lampi i da se vracam bas mnogo unazad sto se tehnologije tice (ako je ta lampa ustvari nesto vintage), kao i ova druga... Sve razumem ali zasto bas da se pocne sa radijom, tj prijemnikom? Imam ja i germanijumske diode i poneku lampu, ne znam tacno koje su. Za AC550 nisam cuo, a bc107 (sad cu pogledati koja je razlika izmedju njega i bc 109c koji imam tonu i verovatno imam i bc107?

A sto se tice LM317T ni sam ne znam zasto sam se zalepio za njega, mozda mi deluje da se najlakse igram sa njim. Iskreno sve do sada sto sam pokusao sa LM mi je uspelo, naravno, ima i tu jos mnogo togga meni nejasnog ali polako, ja sam malo dalji od rake pa se tesim da ima vremena (ali nikad ne znas sta donosi noc, a sta dan... :), a ti se drzi i ne razmisljaj o nikakvoj raki... Pomeri se s mesta... :)

Jednostavno sam naleteo na TL783c pa da se informisem da li da ga uzimam u obzir ili da ga preskocim... Videcu sta ce biti... Ukoliko je vec toliko komplikovano raditi s tim, dalje necu ni da ga pominjem dok ne dodje vreme kada provalim za sta bi mi najbolje posluzio...

<sub>[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 01.09.2019. u 23:13 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 01.09.2019. u 23:18 GMT+1]</sub>

Aco,
Ako hočeš da sa LM317 ideš na neki sledeči nivo,
evo predloga LM200 (ima ga i u TO-220 i u TO-3 kučištu).

Izvoli šema:

imam kolo sa L200C ali nisam je ja pravio. S obzirom da hocu da napredujem, a na jednoj strani mi je izgoreo skoro jedan IC, pravicu ovu semu... Imao sam i ja namere da to pravim. Hvala za semu, jer je kod mene sve to baceno na raster i nedaj boze, nista se ne razume... Mogu i slike da ti posaljem ima ih i na forumu, tema je bila cini mi se nesto kao L200C Lab ili tako nesto.. Hvala puno!

Jedno zapazanje... Da li je moguce da se odmah posle transformatora pravi ovo kolo s obzirom na elektrolit od 10u, ili treba da napravim stabilizaciju sa npr 6800uf/50v, pa zatim da pravim ovu semu?


Nisu iste seme, bar bih rekao po tome sto ja imam regulaciju struje sa potom, mislim da on ide izmedju 2. i 5. nozice. Ako to nije u redu ispravi me...

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 02.09.2019. u 07:18 GMT+1]}

Nema na čemu.

sa tim stabilizatorom ima zilion varijanti,
-da pojačaš izlaznu struju, ma svašta nešto.

Idem na posao, pa kad se vratim otvaram moje sokocalo i pokusacu da napravim najbolje moguce slike tih kola. Zapravo imam dva kola i izmedju njih trece koje je kao neki oscilator...


U kom programu da otvorim ovaj "mht" fajl?

Snaci cu se za fajl, ali za sada nijedan od programa koje mi on prikazuje da otvara nece... To nije problem resi cu...

Sad mi pade na pamet da bih konacno mogao da se oprobam da napravim nesto u svojoj bransi... Nasao sam semu za neko pojacalo od 3W ili tako nesto... Cisto da se cuje na neki zvucnik i da ima volume pot...

U svakom slucaju, hvala na svemu... Jos da uspem da pobegnem danas ranije sa posla... :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 02.09.2019. u 07:41 GMT+1]}

Nisam uspeo da otvorim ovo nikako. Ja koristim Firefox, ali probao sam u sve pretrazivace i nece... Cak sam prebacivao u PDF i HTML format onda hoce ali vidim samo kodove...

Nije puno vazno, ako postoji neka druga mogucnost voleo bih da vidim fajl, ukoliko ne, nema veze...



Opet pocinjem da otvaram moji lab sa L200 pa cu bas slikati plocice da vidite kako je nemarno uradjeno da ne moze da se provali ni sta je sta... Vec postoji ta tema ali to je ne daj boze... Bljuvotine na sve strane... Nije ni bitno i u datasheetu ima dobrih aplikacija... Meni ce trebati i jedna sa TTL izlazom...

Stabilizacija se ne pravi sa povecanjem filtarskog kapaciteta, samo utices na talasnost na izlazu.
Sa 10u mozes okretati prase ali ako ces slusati audio i ne zelis brujanje u zvucniku, onda stavi veci kapacitet,,,

.mht otvaras sa Internet explorerom, trebalo bi da ga i Word otvara...

Znam da uvek posle greca, a pre IC-a, stavljam kapacitivnost 2000uF po amperu, neko kaze jeste tako, neko kaze nije, ja u svakom slucaju stavljam tako. Zato sam se zbunio zbog ovog filter elektrolita od 10uF.


A mht, sam probao u sve zive programe i guglao ceo dan i na kraj batalio, cak i konvertovanje nije pomoglo... Mozda imam one Addblockere pa je mozda on sam ukljucio nesto... Koristim Firefox, ali sam danas sve bio instalirao i nista...

shema je data tako da se neke stvari podrazumevaju, kao sto autor nije mogao da predvidi sta ces koristiti kao izvor za ovo kolo, tako nije ni za ono sta ces zakaciti na izlaz kao potroshac. ;0 kao sto vidish ne pishe ni koji je ulazni napon jer on moze da varira prema tvojim potrebama. zato se uzme datasranje i pogleda koje su granice ;0

btw kad sam spomenuo granice, i lm317 moze da sa vishim naponima od deklarisanih... evo jedna shemica kao ilustracija... ;0

Aco, IZVINI na okačenom sajtu, sa extenzijom .mht

Pomislih da kod tebe to otvara kao u 3.14 u Internet-Exploreru.

To što sam okačio je ovo (.mht skrin-šot na →→→ obično)
Izvoli:



Izvor: ST-Applications note 1 i 2

Prikačmenti: ST Aplikacije 1 & 2,

Klik na dole ↓↓↓, na PDF dodatak 1 i 2

_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 03.09.2019. u 00:56 GMT+1]}

Izeo te .mht
Skrinšot snimiš kao sličku tipa .gif, .jpg, .png, .tif

Ne deri se na mene,
nisam ti ja žena !!!

To mi je od pre 15 godina, kad nisam znao da postoji FF ili Hrom,
i tako ga "usnimio" u folder -Elektronika.

Eto...

Hvala, hvala... Ja nisam uspeo i digo ruke posle svih pokusaja...

Nemoj audio elektroniku u ovoj fazi, veruj mi. Zasigurno neces biti zadovoljan sa ta 3W koja mozes da dobijes, em moras da vodis racuna da sve metalno ide na minus, em o duzini vodova, em o peglanju signala filterima, nemoj da se hvatas svaki dan za drugi projekat.

Uzmi odluci se za jednu stvar i dok ne skutijas to ne prestaj. Ako vec imas taj LM o kom si pricao, napravi neko laboratorijsko napajanje sa ekranom ili sta god uspes da iskombinujes, vise ces se usreciti nego s bilo cim drugim.

Kad to zavrsis, onda ces da shvatis zasto ti se bezi i od tog L200 a bezace ti se i od LM-a osim kad ti bas bude neophodan. Sva razlika u naponu se pretvara u toplotu. Znaci ako od 20V pravis 3V, struja koja tece kroz LM je recimo 1A, imaces 17W na LMu (verovatno i na ovom drugom djavolu). Onda ces da juris DC-DC konvertere poput MC34063A i da progledas. Pa onda tek step-up... milina. Taman da vidis cemu sluze induktori/zavojnice.

LM i ostali linearni regulatori napona se koriste iskljucivo pri niskim strujama (daleko manjim od 1A pozeljno) i kada je razlika u naponu veca od 2V a sto manja, pozeljno 3V, vrlo retko preko 5V, jedino ako struja nije tipa 20mA.

Zlatni,
Nije bas da sve metalno ide na minus , sami bog zna kako ce to ovaj nas panker da skonta. A u vezi tog njegovog lm se diglo pola foruma i opet nista. Procitaj malo njegove postove u drugim temama pa ce ti valjda sve biti jasno.

Helo "DIGITALNI" ovde "ANALOGNI"

Ako Tebi nešto nije jasno oko ANAL-Logne Elektronike,
obrati se meni. Zaboravi Acu.

U ostalom, poslušao sam te, pa sam
strpao onih Tvojih 512 komada u lapatopa-----TO NE prihvata !

WIN Koment u plavom ekranu: FACKING Yor SelF

Da li da ga Resetujem , iLi šta ???

Nemojte Aci da savetujete da ide sa LM317 na "čoper"
jer če da zabaguje.

Aci prvo treba jedan ovakav sto:





ne da pravi, nego da kupi.

Ma i ja bezim od muzike jer mislim da je to tesko, kao sto si i sam rekao...

Pravim ispravljace i zadovoljan sam kako rade...

Za sada menjam samo napon, imam PNP koji mu preuzme malo tooplote i ja mislim da doda na snazi, ispravi ako gresim...

Nisam znao da se koriste za manje struje od 1A, za sta ce onda LM350 ili LM388?

Sa LM 388 dobija struju bez dodatnog tranzistora nekig 4,5A, sto je OK, sad jos i njemu da stavim jedan ili mozda dva ono-a da se grejanje rastrka...

Jeste da se greje ali dobar hladnjak i kuler direktno pomazu...

Jos uvek nisam stavljao NPN i to cu danas da radim...

Samo mi treba da preracunam koji mi otpornik treba za 144C, stavio sam 10R /2W, ali nije dugo trajalo. NJemu treba 5v na bazi tako da cu da stavim nesto od 3w/0.1r, ili nesto skroz drugacije... Moze predlog.

Svaka ti dala Living! Mozda za nekoliko godina budem i ja imao neke babaroge, za sada se krpim ovim sto imam.

Inace MJ2955 PNP na 10R/2W sa LM388 nije uspeo da ukljuci halogenu sijalicu od 50W, mozda je imala i manje, odmah kabum tranzistor... Sad stavljam ove jeftinije cisto radi matematike i experimenata i koje imam naravno. Bas me interesuje sta ce da se zbiva...


Super su ti je oprema, svaka cast!



P.S. Lajk se podrazumeva, nego zaboravih da prvo to dugme pritisnem :) LAJK!

Imam ja svoj LM, doduse sa anolognim i digitalnim volt i ampermetrima i vrlo me zadovoljavaju, iako nema vibracije :). Samo sam mislio da sada mogu da ga nabudzim da primi potrosac vise snage nesto sto je on sam, ako nisam siguran "internaly limited" (izvinjavam se na engleskom, pisem iz glave, a nije da bas svaku rec umem da spelujem).

Cudno mi je kako to onda na trzistu postoji ako je beskorisno, jeste da je jeftino, ali meni ovde fin neki poslic zavrsi... Naravno hteo bi Aca vise, tiha voda breg roni!


Predlozi neki IC? Ili sta ti vec mislis da je OK.

Iskreno receno, od coper napajanja i sam bezim. Znam da ne znam ni za ovoliko sto se majem, a kamoli da idem direkto na mrezu!

Ispravljači





Onaj prvi - linearni sa LM723 i LM741 i trandžom

Ovaj drugi (5 komada u reku) - čoper sa LM723 i još koječime.

Izvini Acika,
es Ti jeo BUNIKE, pa počelo da deluje/vata, iLi šta?

Sine moj,
NE mogu ni žestoki ispravljači/izvori napajanja da startuju halogenku od 50W !

Kada na hladno izmeriš otpor halogenke, skoro je ~NULA oma (kratak spoj)
to je SMRT za izlaz stabilizatora. Odma se šlogira.

Inaće, kada se halogenka od 50W usija,
onda joj otpor vlakna poraste/stabilizuje na oko P=U²/R, odavde je R=U²/P
a to je 14V x 14V (196) pa podeljeno (sa P) 50W = 3.92Ω

Probaj sa nečim NORMALNIM, samo nemoj sa sijalicom.

Sijalice su LUDILO.

Obična sijalica od 100W, grlo E27, (koja u radu vuče oko ~0.43 Ampera)
kada je uključiš, počupa sa Đerdapa preko 10 Ampera.
____________________________________________

Nego kad već voliš LM317, evo jedne šemice za tebe, izvoli:

Šta? Bacio si? iLi šta,

U koju reku si bacio majke ti? Da idem da vadim.
-u Dunav, Tisu,
-Rajnu, Majnu,
-Ob, Jenisej, Lena, Taiga?

Ne bacaj TO !

Eo, tačno sam znao,

-to su ti "Digitalni", koji sve analogno frljače u reku.
Neverovatno.

Ako nema u njemu PIC-a, odma baca.

Uuff,

ama, nema nista bez regulacionog trafoa... ;0 evo jedan specijalno udeshen za svaku krshtenu radionicu ;0 prodaje se trenutno na popularnom trange-frange sajtu za licitaciju po ceni mozda 2x vecoj nego kada je izashao ii fabrike... ;0 zbog tih aktivnih i reaktivnih dodataka, mozda i vredi koliko se trazi za njega ;0 procenite sami. ;0

Zbog onih slika (levo)

-ja bi tag "Gumb" u sredini okrenuo 3 kruga, garhant :)

(ehhbe mi se IZLAZni napon, bitan je ULAZ)

Ja pa samo sijalice koristim kao potrosac...

Sve su ti tacne matematike...

Jedino reostat da uzmem od 20W... (ne znam ni sa tim sta bi bilo, a cuvam ga kao oci u glavi)

Onaj kit... 0-30V/3A, nije tri, vec daje i 4,5. Na njega sam palio halogenke iz auta... :)

ma svi mi volimo dugmice da diramo i da tuniramo lm317 ;0 evo jedna mali programcic za razna podeshavanja ovih popularnih regulatora, dobro za onog koga mrzi da racuna peshke... ;0

meni te stvari dobro dodju... proverim svoju matematiku, a i vidim na koji nacin se racuna nesto sto nisam znao...

Sto se tice LM-a, cinjenica je da je dobar i lak za izgradnju... Sad sam se malo smorio sto svi kazete da je to lose ali nema veze...

Koliko W on moze da podnese 20W max?

SASA M.

Ovaj kalkulator za LM317 jeste odličan, aLi:

Gde če sa tim da mi zatruješ Aciku,
samo mu "cinculator sa LM317" nedostaje u životu,

svo ostalo znanje ima,
jelte ?

Sa Acikom moraš kao sa ženskom, (3.14)
nežno i bez preteranog doziranja saveta,
dečko ima da "OWER-Clockuje".

polako...
i ovako je baš-baš sve završio što je započeo

Ja samo onaj Technics nisam završio,
nisam zamenio STK sa 3x lakšim, na kom ne piše "Sanjo".
ostalo sam završio, mogu da umrem, još danas, ako treba.

mirna bačka...

Pa iskreno i treba mi neko hladjenje, ne stajem, radim kao singerica i bas me boli glava...

Ma krivo mi sto mi malopre ode moj prvi Yuga...

Aj zavrsi vise taj tekniks ce pomremo svi dok ga ti nabodes. Mislim na taj stk . A to vnago lm317 mi pre par dana pustilo 19v na izlaz i uhebalo kvalitetno. Trebalo mi nesto na brzaka u 3d da nabudzim al bi mrsav hladnjak i ostalo je vec istorija

Ja pogresih! Izvinjavam se!


U sustini znam ja da je ovo igracka, nisam bilde... Ali radi lepo, koliki mu je vek ne znam... Voleo bih da imam nesto bolje ali nemam... Ideja mi je bila da ta dva stavim sa torusom 2x24/2x3A... Ali s obzirom na ove slike i sve druge price i znam sta sam ja video u zivotu, zao mi dodje da unistavam neko kuciste zbog ovoga...

Aco,
Ništa sada nisi pogrešio.

Pogrešio si još ihaha pre, treba Elektroniku početi ovako:



do jahhja...

Imam ja onu semu sa 723 ali je nista ne kapiram... Tacnije imam sve uradjeno i sazvakano... Mozda bi mogao da ga napravim... I ako za nesto budem prepravljao fabricka kucista onda ce da bude za to... Ona velika sema, zajebana, moj majstor ima to samo sa dva torusa ali na 2A...

Od tada ja pokusavam i da napravim, jer kada sam ga pitao koja je cena za mene, posto ima kao jos jedan kod njegovog prijatelja prvo 50e, pa mi rece to samo plocice ustvari 100 i ja prihvatim ali kada odem da se dogovorimo on mi kaze 200e, a njegova vrednost bi bila 550e... Aca ne bi bio Aca, u tom trenutku se zainatim da ja napravim nesto sto moze da mi vrsi poso, a da nije ATX. Verovatno sam se zaj...o jer sam dosta para puko i do sad bi imao nesto dobro, kvalitetno, jako za 200e... U drugu ruku nije mi zao jer sam tada poceo da ucim elektroniku i poceo od ispravljaca... A sve u sta sam ulozio je novo i npr trafoi koje imam su nekorisceni i plus imam mnogo toga sto je ostalo u toj radionici, (gde samo jedan lm388K kosta 5 crvene i jos mnogo, mogo toga), pa mi i nije krivo. Do sada mi nista nije radilo kao ATX. Od kad sam ga sklepao, ako ga ne koristim na stand by je, pali halogenke, pali srafilice, ma sve sto sam probao radilo je...

E sad kad sam se oprlio, kao malopre kad sam prodavao auto zarastao u travu, nema nazad... Nesto ce se roditi jednog dana, do tada se snalazim i idem ka tome da pravim tu za mene strasnu semu kad je pogledam... :)

Pa vidis, cudno je to da sam kao klinac samo trazio motorcice, sijalice... Pravio male ventilatore, na BMX pravio zmigavce... Roditelji su mislili da ce to da me interesuje u zivotu i da cu mozda time da se bavim... U medjuvremenu upisem tu elektrotehnicku ali onako bezveze koliko da je zavrsim. Tad je vec poceo da me hvata pubertet i ludilo, tako da sam umesto na elektronskom imao index sa filozofskog i sve je puklo kada sam poceo da radim... Tada sam se predao poslu i sad posle 12godina radnog staza sa elektricnim uredjajuma vezanim za muziku i jos svasta nesto mi je doslo iz d u g da i ja nesto mogu da popravim...

Evo je prica za bisere.... :)

A ovi mali su cepaci... Ja sam naucio klinca da kad mu stavim na zujalicu, ume sam da spoji unimer i da zuji... :) Tatin naucnik ili vucibatina... Sta li ce da ispadne, sve se najezi...

Bas se pitam sta su zamislili da izmere? hahahha :)

I da se ne lazemo, mi ovde koristimo lenjire! Nek se javi onaj ko nije.... :)

EE,
to ti je moj vucko zbog toga što nemaš " VRANE" na izlazu, da čuvaju OUTPUT.

Evo na šta mislim.
Šta je CROWBAR SECURITY -kolo?

Ma jasno sve i uvek se dobro osiguram al situacija bila takva da je trebalo napraviti nesto za dva minuta a da radi desetak. To sto se ja nisam dobro sabrao i oduzeo pa se uhvatio za lm jbg.
Mislim da kvalitetno odosmo u off sto se teme tice.

tl783c - dobro misljenje. Ali i dobra razmena vasih iskustava i znanja... meni je ovo sve ok, nesto saznam, nesto razumem, nesto jok. :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 03.09.2019. u 22:13 GMT+1]}

Ja sam skoro imao ja mislim nesto takvo. A naravno mozda i nije...

Mislio sam da imam sliku... Slikacu sutra. Nego sam ja to sve razvezao i sad tesko da neko moze to da veze. osigurac od 16A i trafo koji je imao izvode od 30v do 150v na jednom preklopniku od mozda 12 krugova. Bas sam ga zaj...

@Vučko,

LM317 je odličan serijski stabilizator sa značajno boljim performansama od serije 78xx, precizniji, pouzdaniji, sa boljim potiskivanjem bruma, ali pod uslovom da nije falš komad nego iz neke renomirane kuće.
Kad je falšerica onda je nebitno kakvo mu je ime.

@Aca_punk,

TL783C je još bolji serijski stabilizator od LM317, sa potpuno istom kalkulacijom oko izlaznog napona, osim što treba ispoštovati onaj 82R sa izlaza ka kontrolnoj nožici jer mu je neophodno minimalnih 15mA za ispravan rad.
Tih 15mA treba da teče kroz kontrolni razdelnik napona, gde je gornji otpornik taj od 82R.

Ono što mu daje prednost nad standardnim LM317 je vrlo visok radni napon.
Pošto raspolaže manjom mogućom strujom od LM317, kada mu se doda eksterni tranzistor za više struje (kao i na LM317), dobiješ istu stvar ali do preko 120V ulaznog napona, što već sa LM317 ne možeš (sigurica je do 38-40V max, pod uslovom da je original).

Aj-DE.com ?

@Aca_punk,

Dok vežbaš razne stvari, malo ćemo popričati od discipaciji (emitovanoj termičkoj snazi) na komponenti.
Na primer, na jednom LM317 bi discipacija bila sledeće: (Vin[V]-Vout[V]) x I[A] = P[W]

Da bi stekao osećaj o veličini discipacije nečeg, žar od cigarete emituje približno 3-5W, zavisno od cigarete i kako je neko "vuče".

Discipacija na nekoj elektronskoj komponenti je ograničena njenom temperaturom, tj. graničnom temperaturom kristala (pelete) u komponenti (kod silicijumskih komponenti oko 125-150*C max, zavisno od vrste komponente).

U podacima od neke komponente se obično nalazi termička otpornost kristala (pelete) ka rashladnom krilu (Thermal Resistance, Junction-to-Case) i izražava se u K*/W ili C*/W.
Obeležio sam ti taj podatak strelicom na priloženom pdf od LM317 i on je 5*C/W.

Pošto u priloženom dokumentu piše da je maksimalna temperatura pelete 125*C (Operating Junction Temperature Range),
I da je termička otpornost ka kućištu 5*C/W, odatle ispada da bi imao pravo da komponentu opteretiš sa: 125/5=25W, ali tek pod uslovom da nekom mađioničarskom metodom uspeš da održiš temperaturu rashladnog krila na 0*C, što je teško izvesti bez nekog zamrzivača :-).

Da bi znao šta je u praksi dopustivo, računaš da ti temperatura okoline može dostići recimo nekih 60*C ako je uređaj u kutiji.

Sada imaš novi račun, gde moraš izračunati termičku otpornost celog sistema sa nakačenim hladnjakom na LM317.

Termička otpornost kristala ka krilu je 5*C/W + termička otpornost nekog izolatora namazanog pastom je oko 1*C/W (za TO-220 kućište). Dakle već imamo 6*C/W, tj. predznanje da će ti po svakom vatu snage temperatura kristala rasti za 6*C, ako je hladnjak na nula stepeni, ali na žalost nije.

E sad ti već treba termička otpornost nekog hladnjaka i uzećemo na primer (izuzetno) najmoćniji komad iz priloženog pdf, koji je obeležen strelicom.
Sa odsečenih 125mm tog hladnjaka to ima termalnu otpornost (Rth) od 0.5*C/W, što je izuzetno moćan hladnjak.
Da potsetim: ako za komad bilo čega piše da ima na primer 0.5*C/W, to znači da će tom komadu temperatura rasti 0.5*C po svakom unetom vatu snage...

Stavimo taj LM317 na izabrani hladnjak i izolujemo ga nekim izolatorom (silikonskim ili liskunom).
Imamo ukupnu otpornost od: 5*C/W(kristal-krilo) + 1*C/W(liskun sa pastom) + 0.5*C/W(hladnjak ka okolini) = 6.5*C/W ukupno.
Imamo dopuštenu temperaturu kristala 125C i očekivanu najveću temperaturu ambijenta u kutiji od 60*C.

Razlika te dve temperature je 125-60=65*C, što bi bio termički "napon" koji određuje fluks (protok) toplote kroz zbir svih termičkih otpornosti.

Dakle imamo 6.5*C/W i najgori slučaj razlike temperatura od 65*C, sledi: 65/6.5= 10W dopuštene discipacije na LM317, sa onim strahovitim hladnjakom iz pdf i to tek pod uslovom da je hladnjak postavljen tako da je u vertikanom položaju, sa rebrima koja su vertikalno, u kutiji koja ima proreze za hlađenje i u prirodnoj Al boji (ako ga ofarbaš u mat crnu imaćeš oko 50% efikasniji hladnjak približno).

Sa manjim hladnjacima je to svakako manja dopuštena snaga i to je određeno termičkom otpornosti konkretnog hladnjaka, te sam ti u prilogu stavio pdf sa dosta dobrim izborom tipičnih hladnjaka, gde su napisane termičke otpornosti.
Imaš sad vrlo pristojnu orijentaciju šta može jedan LM317 i šta mogu razni hladnjaci.
Takođe je tu i dokument od tipičnog LM317 u TO-220 kućištu.

Nadam se da će ti ovo biti od koristi, a i drugima.

Pozdrav,
Macola

P.S.

Izmenio sam jednu reč koju na brzinu pogreših. Zamenjena je je ispravnom koju sam boldovao, da bi stvari bile korektne.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 04.09.2019. u 11:59 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 04.09.2019. u 12:00 GMT+1]</sub>

Pored Fixnog napona,
STRUJU češ da menjaš na Qhurov dan!

i TO, ako se preseliš u neku drugu Vasionu !

Meni je stvarno žao Ace,

Macola:
Previše je podataka u jedinici vremena ! ..za Acu.

-DANGER! OVER-CLOCKING!

Smiri loptu, ubičete čoveka na mestu.

Kakvi "Furadani" i termički otpori...pusti To majstore...

Natoči sok od višnje bez konzervansa i uživaj.

TO ne postoji ni u nuklearnim elektranama!!!

Da treba lemilicom da sastaviš ispravljač, bilo kakav,
za 120 sekundi, iLi ostaje opcija da letiš u vazduh???

Nemoj da sve nas zahhebahhvaš, Molim te...

TO ne postoji na ovoj plavoj zemaljskoj kugli, koju če da potope Glečeri!

NIGDE, situacija ne zahteva izgradnju/sastavljanje/lemljenje sklopa za 2 minuta.

Makar to bila i RAKETA..

Hvala Macola, vec odstampano i nosim sa sobom na poso da studiram! Verujem da ce i drugima sluziti!

Sto se tice hladnjaka, imam finu kolekciju, pa mislim da imam i takav ili mozda veci ili malo manji...

Elem, interesuje me sta se dogadja ako se skine hladnjak sa procesora koji na sebi ima kuler, da li je to dobro resenje za neko hladjenje i predpostavljam da taj kuler treba da bije direktno u hladnjak, jer tako je po defaultu skinut sa ploce... Na strani gde ide procesor sam izbusio rupu, narezao navoj i tu stavio neki tranzistor... Da li dolazi u obzir takva vrsta hladjenja i gde kuler treba da bije...


_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 04.09.2019. u 07:52 GMT+1]}


Izvinite za haoticnost na stolu... U provom planu je pomenuti hladnjak... Da se razumemo odmah, imam odlicne hladnjake koji nisu od kompjutera vec skidani od pojacala i kojekakvih uredjaja...

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 04.09.2019. u 07:57 GMT+1]}

Lyving, pa nisam bas tolko ogranicen... ;)

Tako si ti jednom poceo da me ucis kasno nocu kako se racuna otpor Rb na tranzistoru. Falio je jos jedan post da sve razjasnis ali si me poslao na spavanje... :) A ovde covek ubio se pisajuci i mislim da je sve lepo objasnjeno i sazvakano...

Odo da rintam (sa prirucnikom)! ;) Hvala jos jednom Macola!

Interesantna šema za Acu,
sa LM317 i raznim zaštitama oko njega:

Nema na Čemu @Aca_punk.

Ispravio sam jednu pogrešnu reč u originalnom tekstu, koja mi je se nehotično "provukla". Ispravku sam "boldovao" i treba da je pogledaš da ne bi pogrešno učio.

Za početak je važno predznanje kako ne "ubiti" neku komponentu.

Osim maksimalnog napona i maksimalne struje, tu je i termika komponente kao jedan od najvažnijih faktora.

Mislim da će ti, posle priloženog teksta i podataka, biti značajno lakše da rukuješ elektronskim komponentama.

U principu taj grubi (ali potpuno, čak i profesionalno, prihvatljiv) račun uglavnom važi za sve elektronske komponente. I obično sve poluprovodničke komponente imaju navedene podatke o termalnoj otpornosti kristala ka kućištu a ponekad i otpornost slobodnog kućišta ka okolini (slučaj kad se komponenta koristi bez hladnjaka).
Kada iskoristiš te podatke i pravilno dimenzionišeš hlađenje (tu je čak prednost malo preterati sa opreznošću) i strujno-naponske paramete, teško da ćeš spaliti bilo koju poluprovodničku komponentu.

--------------------------------------------------

Kako odrediti termalnu otpornost nekog nepoznatog hladnjaka?

Uzmeš, jedan ili nekoliko, onih žičanih otpornika, koji su u metalnom kućištu, predviđeni da se zašrafe na hladnjak, namažeš im površinu termo pastom u tankom sloju i zašrafiš na hladnjak koji testiraš.
Potom onu slobodnu stranu otpornika, koja nije u kontaktu sa hladnjakom "obučeš" nekim termo izolatorom, na primer kamenom vunom i slično, pa preko toga staviš alu foliju (onu za sendviče).
Cilj je da se što bolje spreči (minimizuje) gubljenje toplote sa slobodne strane otpornika i da se i ono što je prošlo kroz kamenu vunu reflektuje nazad od al folije ka hladnjaku.

Tako ćeš obezbediti da ti najveći deo toplote tog otpornika završi u telu ispitivanog hladnjaka, a ne ode u prostor emisijom sa slobodne površine kućišta otpornika.

Merenje je krajnje jednostavno:
- staviš taj hladnjak, sa nakačenim otpornikom, u uslove ambijenta u kojima će ubuduće morati da radi (dakle: kutija uređaja, finalni položaj hladnjaka u prostoru i td...),
- potom iz nekog DC napajanja dovedeš poznatu snagu na taj otpornik (lako je izračunati kao U x I),
- onda meriš temperaturu hladnjaka i čekaš nekih bar 30 minuta da se smiri, ili još duže, sve dok temperatura prestane da se menja.

Kad se temperatura smiri onda je:
(Thl_temperatura_hladnjaka - Tamb_temperatura_prostorije_u_kojoj_radiš_merenje) / P_uneta _snaga_u_hladnjak = Rth_termalna_otpornost_hladnjaka, izraženo u *C_W

Na primer, uneo si 50W i hladnjak se stabilizovao na 80*C, a prostorija ima npr. 25*C : (80*C - 25*C) / 50W = 1,1*C/W.

Tako možeš saznati performanse nepoznatih hladnjaka, sa ventilatorom ili bez njega.
Svakako, hladnjak koji je predviđen da radi sa ventilatorom na njemu treba meriti sa ventilatorom u nominalnom pogonu.

Naravno da se takvo merenje može i drugačije izvesti, odnosno izvor toplote može biti i neka elektronska komponenta, ali je cilj da se najveći deo unete toplote oslobodi kroz sam hladnjak, da bi merenje bilo korektno, ili istovremeno pratiti i temperaturu komponete na najpovoljnijem mestu.

Prava merenja su daleko složenija i nije ih baš lako izvesti jer se teško obezbeđuju odgovarajući uslovi.
Na primer, buši se mikro rupa kroz hladnjak (da ne degradira površinu za hlađenje), kroz koju je provučen termo par od vrlo tanke žice (da ne odvodi toplotu sa samog vrha termo para i tim pokvari tačnost merenja) i taj termo par je zapunktovan direktno na krilo koponente (da ima što bolji termalni kontakt sa objektom merenja), i tako te slične igranke...

Generalno, samo merenje temperature je jako jako teško tačno izvršiti (ma šta laici mislili o tome) jer se provlače velike greške u merenju iz mnogo razloga. To je tek posebna i čitava oblast za neku posebnu priču.

Međutim, ova improvizovana merenja mogu sasvim uspešno odraditi posao, posebno ako se malo pretera sa sposobnostima hlađenja (što nije problem troškova kod niskih serija uređaja, dok se već na visokim serijama štedi svaki miligram materijala).

Ono dodano što treba znati je da svakom hladnjaku termalna otpornost zavisi i od temperature koja je na njemu.
Sa porastom temperature Rth opada, odnosno topliji hladnjak hladi više i bolje i to nije linearno sa porastom temperature već naglije raste ta sposobnost, ali to ima svoje granice od kojih zavisi radni vek i "preživljavanje" komponente koja se hladi. Odnosno, ipak treba težiti nižim temperaturama poluprovodnika jer im je tako duži radni vek.

U svakom slučaju je najbolje finalno merenje izvršiti u najnepovoljnijim mogućim uslovima rada: najveća temperatura okoline, prljav hladnjak, prljavi otvori za hlađenje, nečim prekriven uređaj i slično tome.
Tako se dobija najbolja pouzdanost rada uređaja.

Na primer, mnogima su stradali notebook računari jer su nehotično približili ili prislonili izduvni otvor njihovog ventilatora blizu neke prepreke, koja je sprečila dovoljno hlađenje (jer konstruktori nisu izračunali uslove hlađenja za korišćenje notebook-a na krevetu na primer, nego za rad na ravnom i glatkom stolu, bez ćebastih predmeta ispod i sa distancom od podloge koju određuju one malene stopice dole)...


Pozz

Bravo Macola! Nemam reci, samo stampam i citam...

Sad mi je sve dosta jasnije i odmah skidam ove male hladnjake i IC sa sredine rastera. Ili ce da leti van ili ce da bude uz kraj da bi mogao da stavim veliki hladnjak kao raster...

Znaci odusevio si me ova dca dana... Ja za to nisam hteo nista ni da pitam, reko smejace mi se neko, budala ne zna koji hladnjak, pa neka izmeri i to. Imam unimer UNI-T UT33C, nije ni bitno, on ima stvarcicu za merenje temperature...

Svaka cast!

Ako nekome nije tesko i hoce da prodje kroz eventualni pakao, zamolio bih da opet pokusamo da nadjemo resenje za RB Otpornik od 10R ispred baze tranzistora MJ2955...

Tacnije, ako za otvaranje tranzistora MJ2955 treba 0,07ma, a u datasheetu pise da je napon emitor baza 7V. Da li to znaci da retba da stavim otpornik koji ce napraviti 0.07ma i 7v ili 0.07ma i 0.7V? I nakon toga izracunam kolika je snaga na potrebna za otpornik. Ako treba opet da pokazem sliku koja se vrti na svim mojim temama, a mozda je vec ima i ovde postavicu...

Hvala unapred...


Stvar je u tome sto nemam nijedan PNP koji ima 7V Emitor-baza, vec sve na 5V kao BD144C... A ja bih da stavim njega npr.

Bas pise 7 ili .7V?
Aj baci pogled...paaaazljivo

izvini bilo je za BD244c!!!


i PISE EMITER-BASE VOLTAGE 5.0

Izvini ja sam pogresio za tranzistor ali sam siguran da za MJ2955 pise emiter-base voltage 7.0V

A BD144C mozda i nepostoji, za BD 140 pise -5V

Mozda ja gledam pogresnu stvar


_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 04.09.2019. u 22:23 GMT+1]}

To sam nasao jer imam trafoe velikog naizmenicnog napona. Ideja je bila da njima spustim i regulisem napon...

OK. Nasao, odstampao opet! :)

To sto gledas da je 7v je maksimalni napon baza-emiter kada je kolektor otvoren (Vebo) ,preko toga riknjava.
To ne znaci da je to napon provodjenja vec da je to maksimalni napon baza-emiter kada je kolektor otvoren.
Neka me neko ispravi ali ovako se ja secam iz skolskih dana
Pogledaj nize u datasheet gde su dijagrami napona otvaranja i struja kolektora, 0.6-0.8 je "on" voltage

Hvala druze... Ukoliko je tako, prosvetlio si me! Nadam se da jeste! Hvala sto si se javio! Pozz!

Idem u nabavku. Potrebna mi je 6A4 dioda. Koliko vidim u prodavnici u kojoj ja kupujem to nema. Da li postoji neka zamena ili se ona mozda drugacije zove? Ako moze neki brzi odgovor spremam se da idem.

Hvala unapred!

Potreban mi je za semu LM137T, gde posle Vo ide dioda 6A4 pa zatim 2n3055!


Dobro, sad sam provalio da je to obicna dioda samo sa 6A propusne struje!

Kupicu tako nesto...

Tu moze slobodnoo da stavis i slabiju diodu recimo 1N5408.

Mirko! Pazi metak!



Eskivaža - hvala Slavko spasao si mi život!



Hej momci! Nemojte se nedovoljno ili pogrešno "prosvetljivati".

Podatak "max. Veb" je maksimalni INVERZNI napon spoja baza-emiter.
Zato i piše max Veb, a ne Vbe.
Da li je pri tom kolektor otvoren ili zakačen to ne menja stvari bitno.
U DS je Vebo dato kao testni režim u kom je mereno, tj. sa otkačenim kolektorom.

Ne čita se dokument o komponenti kao vest na Facebook-u, onako ofrlje i nepažljivo! Čita se slovo po slovo, gde je važan i redosled slova! :-)

To je probojni napon deonice emiter-baza ili baza-emiter, kada je polarisan u zapornom smeru, tj. zenerov napon te deonice.
Podatak je vama koristan tek u slučajevima kada se koristi inverzni napon baze, inače vam nije bitan.
Kreće se u tipičnim granicama od 3-12V, zavisno od tranzistora i može se upotrebiti i kao zener dioda, u granicama discipacije te deonice.

-------------------------------------------------------
Inače, da bi jedan tranzistor radio kao pojačavač (struje), mora teći struja kroz deonicu baza-emiter u smeru direktne polarizacije.
Posledično toku struje baze, poteče i struja kroz kolektor-emiter putanju, naravno veća onoliko puta koliko je strujno pojačanje dotičnog tranzistora.

Dakle, upravljačka putanja struje je deonica baza-emiter i mora biti DIREKTNO polarisana da bi tekla struja baze.
Ta deonica jako nalikuje običnoj silicijumskoj diodi i padovi napona pri nekoj struji su skoro istovetni (neznatno veći) kao i na običnoj Si diodi.
Laički to treba posmatrati kao onih uobičajenih "0.7V", kao i kod Si diode, što je dovoljno za laički proračun otpornika baze u većini slučajeva.
U praksi se taj napon kreće u tipičnim granicama od 0.55-1.5V, zavisno od tranzistora, veličine struje baze i temperature komponente.

Dakle, ako nam je na primer uravljački signal veličine recimo 5V a treba nam struja baze recimo 0.1A, uradićemo sledeće:
(5V_upravljački_signal - Vbe_napon_barijere_baza-emiter_typ._0.7V) / 0.1A = 4.3/0.1= 43 OMA.

Za DIY radove uglavnom zadovoljavajući račun.

Pošto deonica baza emiter ima tipičnu strujno naponsku karakteristiku poput obične Si diode (kod Si tranzistora) onda se tako i tretira.
Dakle, ne može se dovesti neki napon na bazu, a da pri tom ne postoji nešto (otpornost, strujni izvor...) što će ograničiti struju baze!

Kao i kod diode ili LED ili slično tome.
Toj deonici treba kontrolisati STRUJU, a ne napon. Napon je posledica toka struje, laički rečeno.

Eto, da se vi totalni početnici ne patite sa tom strujom baze.
Ne treba da vas se posebno tiče napon baze i usvojite ga kao tipični napon Si barijere koji se kreće od 0.55-1.5V.
Vodite računa o struji baze.

Pozdrav





_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 05.09.2019. u 12:11 GMT+1]}

@Aca_punk,

Aco,

Prvo treba da savladaš Omov zakon i sve manipulacije njim.

Evo ti sličice omovog trougla.

Pokriješ prstom veličinu koja ti treba - ostane ti obrazac koji ti treba.

bolje je videti omov zakon kroz praksu ;0

Kad se gosn' Macola javi, otklanjaju se sve nedoumice... Mislim da mi je jasnije, jos od sinoc kada me je neko opravio da "opet" pregledam datasheet bolje. Sad mi je jasnije definitivno...

Odstampao sam ja onaj veci krug sa svim definicijama Omovog zakona, nego ne koristim prave brojeve, mesam malo babe i zabe. :) Jbg, neznanje!

Gospodine Macola, za tri dana dali ste nam na forumu tri bar meni vrlo vazne lekcije... Mislim da sad imam dobar materijal...

Srdacno se zahvaljujem na iscrpnim odgovorima, tj lekcijama... Cenim i vas pedagoski pristup, koji nama lajicima sigurno prija i cak motivise...

Kako se vrsi limitacija struja dodatog PNP tranzistora... Ne bih da mi iskoci neka jaka struja i spali nesto...

Ako je neko citao ovde sam pisao neke netacne podatke o transformatoru koji koristim, pa sam obrisao...

Treba znaci limitirati struju na izlazu sa IC 388T i PNP MJ2955 na max 5A! I dok pisem setim se da mogu da stavim osigurac od 5A pa neka gore dok ih imam i ne resim limitaciju, ako ce da gore...

Zahvaljujem se svima koji me podrzavaju!

Hvala ljudi!!!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 05.09.2019. u 18:11 GMT+1]}

Ma sve je to meni jasno... Vec su mi crtali slavinu i drug ovde kuci... Jednostavno mesam babe i zabe, vec napisah to... Kada stavim tranzistor, ne znam koji napon da iskoristim. Da li ulazni, da li pad napona na tranzistoru, ili pad napona na samom otporniku...

Sada mislim da gledam nekim drugim ocima...

Ma trafo daje 1.5A...

Sada sam probao opet halogenku da bih bio sihuran. Stavio napon na 12V i kada sam ukljucio, napon pao na 0V, a struja se podigla na 1,5A dok sijalica nije ni sinula,. Tako da sam sada siguran da je trafo 2x22V~/1.5A = 130VA

Kada sam palio halogenke bio sam privezan za kit 0-30V/3A, ali mi je davao struju da halogenka dobije konstantan napon od nekih 4.7A koliko bi i trebalo kada se preracuna Omovim zakonom...

Evo linka koji takodje koristim za ucenje Omovog zakona.

https://courses.lumenlearning....istors-in-series-and-parallel/

Inace mislim da je moja greska, najveca, u decimalama. Npr (pad napona na Rb je 0.7V) i ja sam to pisao kroz racunanje 0.7), Taj otpornik treba da spusti struju od 1A treba na granicu otvaranja PNP tranzistora odnosno 70ma. I tu pravim prvu gresku, umesto da napon pretvorim u mV ja sam je racunao kao Volt, tako da mi je struja bila u mA, a napon u Voltima i tu s ejavlja velika greska. To je sto sam otkrio za sad, gde gresim.

Moram opet da se izvinim za Trafo, ipak je u pitanju trafo koji ima preko 4A na sekundaru, Bar mi je sada halogenku upalio na 4, nesto malo. Znaci trafo je okvirno 400VA...

Ali kako se halogenka greje tako mi opadaju i napon i struja, ja dodajem ona gori jos jace... Ne znam kad bih ubio nesto od elemenata i da li bi kada se potpuno zagreje u slucaju da ic izdrzi toplotu. Zato ga sad odmah stavljam na hladjnak koji mi je Gospodin macola obelezio. Mozda bas nije isti u mm ali tu su...

Naravno i dalje sam za to da stavim MJ2955 ali sada imam jaci trafo i zadovoljan sam strujom, ne treba mi vise... Sada bih ga stavio ako je moguce da odvuce malo toplote sa IC-a (tranzistor ce dobiti takodje pristojni hladnjak) i nekako zastiti i naravno da osiguram limitaciju na 5A, da li ce to biti osigurac ili neka pametnija stvar u elektronici videcemo.

Vidim da su opet moji monolozi dosadni ljudima pa prestajem da ih pisem... UGlavnom stavljam Mj koji ce verovatno pored struje od 4A iz trafoa i ako ostavim 10R 2W, ocekujem mozda i vise od 15 A sto ce da sprzi IC-a nista necu ni videti od struje. U svakom slucaju pazicu da ne predjem 5A i stavljam na izlazu osigurac od 5A, "pa sta bude neka bude", preso sam u narodnjake... :)

"Dakle, ako nam je na primer uravljački signal veličine recimo 5V a treba nam struja baze recimo 0.1A, uradićemo sledeće:
(5V_upravljački_signal - Vbe_napon_barijere_baza-emiter_typ._0.7V) / 0.1A = 4.3/0.1= 43 OMA."

Da li je moja matematika onda ispravna za napon od 28V?

(28V - 0.7V) / 0.7A = 27.3V / 0.7A = 39 Ohm P= I2 x R= (0.7V x 0.7V) x 39R = 0.49A x 39R = 19.11W

Da li bih mogao da stavim otpornik Rb odmah posle kondenzatora, a pre regulatora. Gde bi Emiter bio direktno vezan na 28V, odmah posle elektrolita sam vezao i blok kond, sto znaci da EMITER vezujem posle bloka od 100nF koji je spojen sa zemljom, (otpornik je vezan redno sa ulaznim naponom posle bloka), Baza bi bila izmedju otpornika na drugom kraju i ulaza regulatora LM, a Kolektor na izlazu regulatora LM? U pitanju je LM kolo sa promenljivim naponom (ne znam da li bi za fixni i za promenljivi napon otpornik Rb bio isti)?

I koliko struje sada mogu da ocekujem na kolektoru?

Ispustio sam da kazem da na izlazu opet imam blok od 100nF, pa me interesuje da li kolektor treba da se lemi pre ili posle njega?


<sub>[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 11:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 17:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 20:59 GMT+1]</sub>

Inace ovde cu da izbusim jos jednu rupicu posto ih je malo da bi stavio LM338T, razmisljam da odmah stavim lepo LM338K ali ne smem da ga izgorim. Ipak je 50-ica u pitanju! :)

Ako nista drugo kada mu stavim kuler bice sigurno hladniji nego do sada na ovom hladnjaku manjeg od paklice sibica... :) Pa i bez kulera...

Da li kuler treba bese da bije u njega ili da izvlaci tj da bije prema spolja... Kako bolje hladi IC? (Ja bi reko ako direktno bije u njega ali mislim da gore nije tako pisalo)

Kojom si magijom ovo izveo: 0.49A x 32.85 = 0.49W???

Za Gospodina Macolu...

Obecao sam jos neki dan da cu vam slikati nesto... Ovo je to nesto, drugi su cini mi se svi videli... Sada mi kola nisu vazna ali kada ih poskidam rado cu i njih slikati...

Hteo sam samo da vam pokazem da hladnjak koji imam na kucistu je veci i bolji nego ovaj gore koji sam postavio.

Mislio sam da je mozda bolje da IC izvadim na njega, ali se pitam da li to moze. U datasheetu za LM pise da otpornik od 240R mora da se nalazi blizu Vout. Da li bi u tom slucaju morao da vezem otpornik mozda cak i van kucista pa da onda vucem provodnik do kucista gde cu ga spojiti sa Adj. Ili to mogu da uradim odmah na samom IC-u, mislim na to da spojim 240R i Adj pa onda da spustim provodnik u kuciste gde bi on trebao da bude dalje vezan za jedan kraj potenciometra?

I naravno mislio sam da na istom hladnjaku stavim IC i Tranzistor jer ima dosta mesta i hladnjak je gabaritan. Takodje mogu da ga sprejem ofarbam u mat crnu?

Slikacu i kola kada sve otkacim... Mozda je bolje da samo skinem limitaciju ali posto ne znam kako ovo ide, a u najgorem slucaju unutra cu nekako da stavim bar jedan crveni kit 0-30V/3A, jer sam iz tog trafoa koristio sekundar za probu, skoro svega. Ili koristim trafo deklarisan na 1.04A/24VAC









Mogao bih da objasnim raspored svih provodnika i gde idu i cemu sluze... Vise sam hteo da pokazem kako je sturo uradjeno, kao sto sam i napomenuo.

Sada dosta razmisljam da to sve razj.... i tu ili da stavim kitove ili neku od ajkula koje pokusavam sa LM-ovima ali sa njima se definitvo necu usreciti...

Mislim da je limitirano tako sto je na samom potu za napon stavljen otpornik od 0.1R/5W, a na tranzistoru 1R/5W. Otprilike je tako i sa drugim kolom samo sto na potu ima veliku vrednost otpora, a na tranzistoru manju. Keramicki otpornici, vrlo malo se razlikuju ali je u sustini to sto sam napisao.

I odprilike veza ide ovako: dva provodnika sa kond dolaze na raster na kome je L200 i otpornici, i onaj kondenzator mali, zatim iz ua741 po dva provodnika idu napotove, jedan par na napon, a drugi na struju i ostaju jos tri debela crvena (ovo je inace sve u crvenom dezenu) :) koji idu na tranzistor. Isto je i sa drugim kolom koji polazi od istog kondenzatora. Nekada je izmedju ta dva biolo jos jedno kolo sa kalemom i Lxxx i bilo je vezano tako sto je davao jos jedan izlaz ali signal nije dobijao iz kondenzatora vec se granao na jedno i na drugo kolo, a zatim na jedan pot. Cuvam i to kolo ali njega ne bih ni stavljao ni pravio, NE ZNAM INDUKTORE I KALEME!

Ustvari limitacija se vrsi izmedju 5 i 2 pina... Sad mi se vec kuva... Samo da ima mesta da ubacim ono sto hocu sve bih pocupao...

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 18:24 GMT+1]}

op...

16.0965W. Moja greska i ne znam kako... Izvinjavam se, promenicu i tamo...


hahahhaa....

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 21:01 GMT+1]}

Ajde da probamo ovako...

Dakle, napon iz elektrolitskog kondenzatora 6800uF/35V (Mozda malo do max ali njega sam stavio) je +28V, za napon baze zaduzeni otpornik Rb treba da spusti napon na 0.7V, i tako obezbedi bazi struju od 0.7A...

Pomenuti tranzistor je PNP 2N2955

Matematika je sledeca:

(28V - 0.7V) / 0.7A = 27.3V / 0.7A = 39 Ohm P = I2 x R = (0.7A x 0.7A) x 39R = 0.49A x 39R = 19.11W

Interesantno ali se o struji transformatora ne govori ovde. Pa me zanima ako je struja transformatora 1A, da li ce sve to isto biti i ako je struja transformatora npr 2A. I koje pojacanje struje i snage moze da se ocekuje na kolektoru u oba slucaja?


Izvinjavam se na greskama...


<sub>[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 19:45 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 20:58 GMT+1]</sub>

Ima mozda tri meseca kako ti postavih taj tranzistor i otpornik uz lm a ti jos ni omov zakon za ta tri meseca nisi naucio. Iskreno, ako nisi za cetiri godine elektrotehnike ne znam zasto sam i mislio da ces sada nauciti. Ne znam kako ti nista u secanju ne osta?
Sve ti je ovo vec objasnjavano kroz skoro sve tvoje teme a i u ovoj ti je samo Macola ispisao gomilu teksta. Savetovah te vec davno da krenes sa ucenjem od pocetka i lekciju po lekciju jer ti ovde niko nece ugurati znanje u glavu, za to moras da zagrejes stolicu. Nemoj misliti da se uci iz yt klipova i tutorijala kao i sa raznih foruma.
Ako ne mozes da razumes to sto procitas iz knjiga (ako ih citas uopste) predji na neko drugo zanimanje (bastovanstvo mozda) i batali tranzistore, otpornike i "pojacanje struje i snage" jer moze biti opasno po tebe a i okolinu.

Dobro, ti si za tri meseca naucio sve sto znas u zivotu... Meni ne uspeva da naucim elektroniku za tri meseca, nikako, evo sve sam probao. Jos nisam uzimao privatne casove ali planiram da zovnem tetku i tecu oboje su elektronci da me malo nauce kako da za tri meseca dodatna meseca to naucim jer su i oni verovatno studirali tri meseca, ne znam, nisam se bio rodio...

Fora je ta sto ima seme sto taj otpornik od 10?... Za koje je neko kasnije rekao da je ? ustvari snaga i da mogu da stavim i 1.25W koji ne mogu da nadjem pa koristim 1 ili 2W. Odmah sam trazio objasnjenje kako to 10r/1.25w i jos ga nisam dobio... koja je to formula izracunala, iskreno ponadao sam se danas da ce ona izracunati ali sam video u kom smeru idu brojevi i da sigurno nece da bude 10R?/1.25?!

Znaci prosto, resio sam da dodjem do brojeva do kojih ne uspevam nijednom promenom u omovom zakonu... Mozda sam neku preskovio, neku ispustio, ne znam, nije ni vazno na kraju krajeva, mogu ja da dobijem odgovor na poziv ili da upalim kola ali to ne radim... Ali mislio sam da ovde kad ti neko da vec neku semu i ti bi je iskoristio i plus iz toga gledas da nesto naucis, onda ti on pritekne u pomoc, a pogledaj svoje postove kada si ti resio da se javljas...

[quote]macolakg:
Mirko! Pazi metak!



Eskivaža - hvala Slavko spasao si mi život!



Hej momci! Nemojte se nedovoljno ili pogrešno "prosvetljivati".

Podatak "max. Veb" je maksimalni INVERZNI napon spoja baza-emiter.
Zato i piše max Veb, a ne Vbe.
Da li je pri tom kolektor otvoren ili zakačen to ne menja stvari bitno.
U DS je Vebo dato kao testni režim u kom je mereno, tj. sa otkačenim kolektorom.

Ne čita se dokument o komponenti kao vest na Facebook-u, onako ofrlje i nepažljivo! Čita se slovo po slovo, gde je važan i redosled slova! :-)

To je probojni napon deonice emiter-baza ili baza-emiter, kada je polarisan u zapornom smeru, tj. zenerov napon te deonice.
Podatak je vama koristan tek u slučajevima kada se koristi inverzni napon baze, inače vam nije bitan.
Kreće se u tipičnim granicama od 3-12V, zavisno od tranzistora i može se upotrebiti i kao zener dioda, u granicama discipacije te deonice.

-------------------------------------------------------
Inače, da bi jedan tranzistor radio kao pojačavač (struje), mora teći struja kroz deonicu baza-emiter u smeru direktne polarizacije.
Posledično toku struje baze, poteče i struja kroz kolektor-emiter putanju, naravno veća onoliko puta koliko je strujno pojačanje dotičnog tranzistora.

Dakle, upravljačka putanja struje je deonica baza-emiter i mora biti DIREKTNO polarisana da bi tekla struja baze.
Ta deonica jako nalikuje običnoj silicijumskoj diodi i padovi napona pri nekoj struji su skoro istovetni (neznatno veći) kao i na običnoj Si diodi.
Laički to treba posmatrati kao onih uobičajenih "0.7V", kao i kod Si diode, što je dovoljno za laički proračun otpornika baze u većini slučajeva.
U praksi se taj napon kreće u tipičnim granicama od 0.55-1.5V, zavisno od tranzistora, veličine struje baze i temperature komponente.

Dakle, ako nam je na primer uravljački signal veličine recimo 5V a treba nam struja baze recimo 0.1A, uradićemo sledeće:
(5V_upravljački_signal - Vbe_napon_barijere_baza-emiter_typ._0.7V) / 0.1A = 4.3/0.1= 43 OMA.

Za DIY radove uglavnom zadovoljavajući račun.

Pošto deonica baza emiter ima tipičnu strujno naponsku karakteristiku poput obične Si diode (kod Si tranzistora) onda se tako i tretira.
Dakle, ne može se dovesti neki napon na bazu, a da pri tom ne postoji nešto (otpornost, strujni izvor...) što će ograničiti struju baze!

Kao i kod diode ili LED ili slično tome.
Toj deonici treba kontrolisati STRUJU, a ne napon. Napon je posledica toka struje, laički rečeno.

Eto, da se vi totalni početnici ne patite sa tom strujom baze.
Ne treba da vas se posebno tiče napon baze i usvojite ga kao tipični napon Si barijere koji se kreće od 0.55-1.5V.
Vodite računa o struji baze.

Pozdrav




Kako da se limitira kolektorska struja?


_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 08.09.2019. u 00:05 GMT+1]}

Mislim da me ti najvise ne razumes sve vreme... Jer napravio sam ja LM sa 10R ali sam sam lupio snagu. Zasto nikad ne rece koja je snaga... Tri meseca klestima izvlacim nekome iz usta... Zasto bi inace stavljao i trazio i drugi PNP i drugi IC. Sve vreme eksperimentisem ali ima stvar koja mi nije jasna i za koju mi niko nije dao tacan odgovor ako je 10R tacan odgovor, mora da ima i snagu. Eto po tebi koja je snaga i kako bi je ti izracunao. Sta bi ti bili parametri. Ovo jeprilika da mi pokazes eto da si prema meni covek bez obzira na sve tvoje komentare koji polaze jos odkad si jedini provalio da sam promenio nick jer su me banovali. Ali verovao ti ili ne, vrati se na te postove i videces kako sam ti ipak nabacivao da ja jesam aca_punk koga su banovali ali ako te interesuje pitaj u pp... ;)


Danas ceo dan spremam kuciste i razmisljam o grejanju i o tome da li je bolje da se manem experimentisanja i gurnem dva kineza od 100w i gotovo... Ali pisem i o LM jer hocu da ga koristim, jer je trenutno najpopularniji regulator na svetu... Sami guglajte i videcete... Razmisljam ako je tako, daj da nadjem sva resenja i znam o cemu se konkretno radi... U skolskoj literaturi se nigde ne pominje LM317T i kako mu spustiti referentni napon da polazi od 0, nisam bio, srednju ne racunam ali ne verujem.

Ako se ne varam, a sad bacih sad pogled opet na tu semu koju je PedjaZ simulirao.

Tamo smo imali +20 na ulazu i na izlazu trimer od 20R. Posto sam ja koristio tada sijalicu od 12 V, tako je vila i namestena. Ta matematika je...
Na otporniku ima pad napona od 0.7V, ali na bazi imamo 0.074ma kada se to podeli =10r
Danas sam 0.049w dobio na jedan skroz slucajan nacin, ni sam ne znam kako, pitam se da li je uopste bio Omov zakon?

Ispravio sam gresku za snagu,. To sam ja i moji brojevi. Najveca nedoumica bila je gde naci takav otpornik, dok nisam probao i shvatio da je bolje veci.

<sub>[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 23:28 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.09.2019. u 23:37 GMT+1]</sub>

A gospodinu macoli zaista hvala jer me je, nekako, ni ja ne znam kako, jos preko dopisivanja, naucio da gledam drugim ocima!!!

Da, da, ista sema kao u mom labu, samo sto ja kontrolisem i struju, ali moj otpornik RSC je nekih 330R ako se ne varam i to mi dosta limituje struju!

bash imash talenta da u jednoj temi pricash o 50 stvari iz drugih otvorenih tema...

ovo je bilo u ovoj sa,o sa pocetka... pratim sve sta cu...

330Ω ne "limituje" struju,
već limitira tebe Acika :)

Mani se limitovanja, vataj se lemilice i digitrona/kalkulatora.

pOz

Roberte, džaba pankeru da bilo šta pišeš.
Ne vredi da mu i Macola piše kada on neće da nauči ni slova od napisanog.
Čak i da mu uradimo lobotomiju, sve što bi usuli unutra bi negde ponovo izvetrilo.
Samo hvatanje za lemilicu, bez hvatanja za knjige, koje je tokom školovanja zaobilazio, je neproduktivno.

Prvo mora iz pomenutih knjiga da nauči 3 osnovna spoja tranzistora i da shvati kako isti funkcionišu. Tada će mu se sve samo objasniti.

Nisam verovao da nekim ljudima treba vreme da shvate sta neko kaze, ali posto sam i ja bio jedan od takvih, razumem coveka u potpunosti. Nije lako :)