Sema i slika svega?

Sema ne postoji. To je sve ono isto s... samo malo drugacije pakovanje.

Pokvario mi se aparat ovo je sa telefona, jedva!




Napajanje kulera i napajanje kola se vrsi iz dva izvora!

Jedan Filter Elektrolitski kondenzator 3300uF/50V, planiram da dodam jos jedan isti?

Posle dva sata rada, jedva je primena razlika u temperaturi ali mislim da mozda ima veze sa konstrukcijskim stvarima. Nisu simetricni, jedan TR ima jednu sajbnu vise i jednu rupu iza, bas taj koji se vise greje. Takodje se vidi i na slici da je udaljen od desnog koji je hladniji i blizi sredini!

Ujutru crtam semu!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 00:20 GMT+1]}

Šema.. šema..

Ovakve su Acine šeme

Sutra sema.

Evo i treci sat kako radi, vrlo mala razlika u temperaturi, a hladnjak gotovo hladan.

Treba da prepravim jos nesto i da hladnjak napajam direktno sa kola, kao i izvod za V/A LED jer na analogni metar ne mogu da se oslonim na preciznost, bar sto se tice Ampera.

Gasim sve i ujutru postavljam semu!

Laku noc!

Nacrtao sam zacas rukom. Ali mislim da je bolje da saceka jutro!

Polegali ste. Taman ujutru na tenane!

Jutro prodje, shema ne dodje

Upravo dosao sa posla, na kome nisam uspeo da izvucem krivinu, a ni prave linije jer nisam poneo skolski geometrijski pribor! :)

Samo da se sredim malo i vrtam semu, po kojoj cu posle napraviti sve isto na drugom rasteru, manjem, ane da bude sve razbacano. Tako mi je bilo lakse u pocetku, a i malo sam se izucio da koristim raster. U svakom slucaju kroz neko vreme bice seme. Ne znam samo sto je crtam posle toliko puta, ali posto imam nekih pitanja u vezi seme, taman se namestilo.

P.S. Izvinjavam se sto nisam mogao da odreagijem ranije ali sinoc sam bio i umoran, posao je visa sila. Nacrtao alobodnom rukom ali me je sramota bilo da to prikazujem iako je bilo sve OK. Ipak hocu da unesem bar malo ozbiljnosti za stvari koje mogu da ispostujem.

Pozdrav, javljam se uskoro! ;)

Evo seme:


zaboravila budala da nacrta tantal kondenzator 0.1uF/+35V. Trebalo je da pogledam koji je simbol i za boravio sam.

Meni se ne svidja linija sa dve diode i kondenzatorom i mozda treba jedan kondenzator ispod otpornika R1. Definitivno dodajem jos jedan isti filter kondenzator.

I ne znam gde je najbolje da se prikkljuci kolektor?

DataSheet: https://pdf1.alldatasheet.com/.../view/290963/JMNIC/2SB817.html

***Gore sam bio pogresio u nazivu TRANZISTORA. Dakle u pitanju je B817!!! Ispravio sam gresku da se ne bi zbunio neko ko cita od pocetka!

I skroz sam zaboravio da kazem da su tranzistori bez ventilatora, a i sam hladnjak jer je mali, imali temperaturu od 52*Cmax. Kada sam ukljucio ventilator koji je direktno bduvao u rebra hladnjaka, temperatura se smanjila i sve vreme bila na 30*C. Razlika dva Tranzistora je bila vrlo mala, ponekad kada pipnem budu cak i isti!

<sub>[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 17:37 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 19:47 GMT+1]</sub>

Ja sam ubedjen da je d817 npn tranzistor.
A na semi je pnp..

eto ds...

imam NPN D1047

"Complement to type 2SB1047"???

<sub>[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 18:33 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 19:48 GMT+1]</sub>

Dobro koji si tranzistor stavio, a koji si nacrtao?

I stavio i nacrtao B817!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 19:48 GMT+1]}

Mislim da je ziki_the sasvim u pravu.




A da ti nisi kojim slucajem stavio 2sb817?

Da, jesam. I to sam vec naglasio!

Koje si ti tranzistore stavio covece? Jel nas to malko heftas u zdrav mozak?

2SD817 je NPN tranzistor!
Aono sa tvojih slika moze biti da je 2SB817 PNP tranzistor pa bi valjalo da se odlucis "da se ne bi zbunio neko ko cita od pocetka"

Na mom tranzistoru pise samo B817 i znam da je PNP jer sam bio namerno trazio komplementaran tranzistor NPN-u D1047.

Ima nekoliko ds, ustvari dosta. Imas tu link za tranzistor koji sam ja stavio! PNP!

____________________________________________

Da li bi moglo da radi identicno kao i sa drugim PNP tranzistorima koje sam probao da pokusavam da NPN vezem na isti nacin?

Evo jos nekog objasnjenja: http://www.datasheetcafe.com/b817-datasheet-pnp-transistor-sanyo/



_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 20:10 GMT+1]}

Jel mislis na ds iz ovog tvog posta?
Sta pise ovo crvenim slovima?

A kako znas da je pnp?
Rekao ti neko ili si ga ti testirao?

Epa opet sam pogresio. Umesto B napisao sam D!!!!!!!

Tranzistor je B817! Izvinjavam se!

PNP ili NPN

Eee moj pankeru, ta povrsnost i nepaznja te moze mnogo kostati.

Kondenzator na plocici, mislim da je na semi onaj od 3300uF, odmaci od onog hladnjaka koji je verovatno na grecu. Zatim lm317 i tranzistore staviti na plpocicu . Tranzistore kako hoces al lm na plocicu i bez kilometarskih vodova.

Znaci ja sam kriv jer sam se sbunio sa ovim D1047.

Stvar je u tome, posto sam pomislio da je to dobar tranzistor. Trazio sam njemu slican PNP. Odnosno nasao sam komplementaran PNP njemu NPN--u D1047, a to je B817. Vidim da negde pise i 2SB871.

Izvinite sto sam napravio greske oko Ttranzistora! DEFINITVO (ako treba cu da i slikam) u kolu imam 2 x B817!!!

Znaci pojeo bi se sto sam napravio katastrofalnu gresku, a eto imam i semu ispred sebe gde sam jos nesto dopisao.

I ja sam mislio da ga pomerim da se ne bi grejao. Da li da vezem paralelno jos jedan isti kondenzator 3300uF/50V?

Bas sam nekoliko puta pitao za LM, jer znam da sam i ja procitao negde da treba da stoji blizu otpornika R1 u mom slucaju 240R. Imao sam nameru da ga vratim i da mu stavim malko veci hladnjak.

Kad bi video maketu koju sam nacrtao sve bi ti bilo jasno. Ludiiilo! To je mnogo zaj...ije od Ludila!

Tranzistore mislis na kraj plocice pa onda na hladnjak? Ne znam gde bih otpornike uklopio?!

Kupio sam tranzistore kao PNP, ja ih proveravao na unimeru, proveravao na onom HM-308 (samo tu oznaku ima, kinez za proveru raznih elemenata sa displejem gde pise PNP i raspored nozica, hfe i vrednost u mw), nasao datasheet. Bas sam se izgubio. A kada sam postavio prvo pitanje, sve na mestu?

Na slici seme sam napisao koje tranzistore koristim. Ali ne pokusavam da se opravdam jer sam pre toga napravio gresku i umesto B piso D!!!!

I sad posle ubijanja motivacije ima li uopste razloga za bilo koju raspravu. Ja mislim da nema.

Hvala Vucko na jedinim predlozima, uvazicu ih sigurno.

Sto se tice uredjaja na dalje, ili ce oba tranzistora biti razdvojena na identicne hladnjake, sto mi nije sateovano kao dobro. Ili jos sutra idem kod strugara da ih razbusi, protnemo 4 spingle i zategnem maticama. Svaki tranzistor na posebnom ali opet muski spojenim hladnjacima!

Postoji mogucnost da ide i samo jedan tranzistor!


5V/1A, proslo je vec vise od pola sata, uspravio sam hladnjak da bi rebra bila vertikalna, ali je sada vazduh koji duvao topao, mozda jer sam mu malko prizatvorio donji deo, a mozda zbog disipacije koja bi sada trebalo da je veca nego na 15V/1A!

U sustini, nikome i nista. O otpornicima ni reci pa cu zasigurno probati i sa 1R/5W.

Pozdrav, Aleksandar!


P.S. Steta sto sam pogresio. Bas sam se ponadao da ce ova tema da bude ok, a ono ispade s...!

ovde fali malo ovo crveno :)

Aco, ostavi te otpore.
Realno nista ne dobijas zamenom.

I tranzistore na isti hladnjak. Dovoljno je i 3300uF za tu struju koju pominjes.

Kad se vezu tranzistori u paralelnu nebitno da li ce biti kao stabilitator ili pojacalo moraju se ispostovati neki minimalni uvjeti!
Kolega je vec spomenuo sa vodovi ili zice moraju biti jednake duzine i istog presjeka.
Tranzistori trebaju biti po mogucnosti upareni ili pribliznih krakteristika.
Otpornici takodje jednaki.
1 ohm su preveliki otpornici za toga i neku ozbiljnu struju.
0,1 do 0,22 oma nemoj vise!
Bice okej ali dva indenticna otpornika.

Ja sam to primetio kada sam crtao semu. Ali i nju sam do tada precrtao od negde. Neka bude i moj propust. Sta tacno time postizem? Ustvari pise i u DS da te ne majem!

Hvala Sasa!

Vezano mi je ovo od ispod. :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 07.10.2019. u 21:23 GMT+1]}

U redu! Ostavljam, a taman grejem lemilicu da ih skinem! ;)

Dobro za tranzistore.

Ja opet o kondezatorima. Vec smo pominjali i neko zastupa jednu, a neko drugu tezu. Da li je za 1A potrebno 1000uF ili 2000uF.

Mislim da sam shvatio da je za ovakvu vrstu napajanja dovoljno 1000uF po amperu. Dok kada se pravi neko pojacalo snage vezano za muziku, tu bi trebalo 2000uF. To sam isto negde procitao, mozda nije tacno!

"Da li je za 1A potrebno 1000uF ili 2000uF"

ti recepti su nešto priručno, a ne tačan proračun. to funkcioniše ali samo za situacije gde talasnost ispravljenog napona
stoji i dalje dovoljno visoko iznad minimalnog napona na ulazu regulatora..
preterivanje u kapacitetu sa druge strane mrcvari diode u ispravljanju.
razumno dimenzionisanje komponenti eliminiše podosta problema.

umesto upornog naduvavanja struje 317ice pnp tranzistorom, bilo bi ti bolje da koristiš one 78hg regulatore jer imaš sve unutra plus (kolko mi se čini) izolovanog kućišta koje možeš da šrafiš gde ti volja.

A sta da radim sa diodom D2. Meni stoji na ploci.

Macola je pominjao nesto kako bi dioda trebalo da stoji na hladnjaku. Da li je mislio na tu diodu?

Epa hvala sto se neko setio da mi odgovori za 78HG! Provalio sam ja da je dobar. Cim je TO-220 vise od crvene, ovaj u gvozdeni cetvoronozac mislim da je skup, a samim tim i dobar. iZOLOVAN JE!

Da li je LT1070 ta neka klasa ili ne? Imam i CK i CT.

Takodje imam LM317K I LM338K!

Koji je eto u nekom malo boljem rangu tranzistor dobar. Da ne kupujem vise ovee od 100 dinara jer su svi skoro isti?

Otpornici su identicni, dok hfe nisam proveravao. Mislio sam opet da je to samo za muziku bitno, a i ovde ljudi pisali da se ne opterecujemo time. Kao sto sam i ja mislio, a to je da imam konstrukcijskih problema. Svi provodnici su isti. Mislim da je u pitanju polozaj TR-a na hladnjak koji nije simetrican, kao i to da iza tog koji se vise greje ima zapoceta rupa, i plus ima jednu gvozdenu sajbnu visak.

Sutra cu da razbusim drugi pa cu da vidim, a pre vracanja na hladnjak izmericu im pojacanje (hfe)!

E ovo sa otpornicima ne razumem, mislim da cu ostaviti kako je sad. Uopste se ne greju i neka ih. Tako me savetovali i to mi se urezalo u glavu.

0.1R - nema grejanja ali najlosija uparenost, 0.47R (kod mene nema grejanja) je na sredini, dok 1R - potpuna uparenost ali i pojacano grejanje istih otpornika.

Aco,

Emiterski otpornici kod paralelovanih tranzistora smanjuju njihovo pojačanje (hfe) i tako ih uparuju.
Radi se o negativnoj povratnoj vezi koju naprave emiterski otpornici.

Oni se stavljaju zavisno od tranzistora i struje kroz njih. Za te tvoje potrebe su taman oni koje si stavio kao što ti Žica reče.

Evo sličice da ukapiraš na koji način emiterski otpornici uparuju paralelne tranzistore:



E sad, posmatraj šta se događa:

Čim ti dovedeš onaj jedan volt pobude u tom deliću trenutka ne teče struja ni kroz jedan od tranzistora.
Pošto je pobuda veća od 0.7V baza-emiter barijere, oba tranzistora dobiju razlog da provedu mnogo.
Međutim, u tom pokušaju počinje teći struja kroz oba emiterska otpornika i javi se pad napona na tim otpornicima koji zavisi od veličline struje.
Kada taj pad napona dostigne 0.3V, na primer pri struji od 0.638A po komadu (0.3V/0.47R), razlika između baze i emitera bude tačno 0.7V.

E sad, ako iz bilo kog razloga jedan od tranzistora "pokuša" da provede više i poraste struja kroz jedan od emiterskih otpornika, pad na otporniku će biti veći od tih 0.3V i razlika između baze i emitera će se smanjiti ispod 0.7V, što smanjuje razlog za provođenje istog tog tranzistora.
Ako na primer neki od tranzistora "pokuša" da provodi manje, pad napona na njegovom emiterskom otporniku će biti manji, baza-emiter će dobiti malo više od 0.7V i taj će tranzistor provesti malo "jače" i nadoknaditi manjak.

Taj "pokušaj" je razrešen maltene pre nego što se dogodi, praktično je nenormalno mali delić vremena u pitanju, zato ga i nazivam "pokušajem"

Tako svaki za sebe "juri" tih 0.3V na emiterskom otporniku.
E sad, ako ti treba više od 2x0.638A kroz ceo sklop, onda ćeš morati da povećaš onaj pobudni napon od 1v na nešto više od toga,
Ako ti pak treba manje, onda ćeš smanjiti taj napon i to možeš do oko 0.6V, gde će tranzistori potpuno prestati da provode.

Taj napon barijere, za kog svi kažu da je 0.7v i nije tako precizan. Kreće se od 0.55V pa do čak i preko 1.2V pri velikim strujama baza. Sve to zavisi od raznih faktora, ali pri nekim umerenim strujama se usvaja kao okvirnih 0.7V.
Zavisi od vrste tranzistora, struje baze i temperature tog tranzistora.
Sa dva ista tranzistora je približno isti na svakom od njih.
Sa porastom temperature se smanjuje barijera baze i onaj tranzistor koji je topliji će pokušati da provede više, ali tu je sad emiterski otpornik koji značajno ublaži tu pojavu, na način poznat od malopre.
Iz tog razloga se paralelni tranzistori sa emiterskim otpornicima i termički prilično upare, posebno kad dele isti hladnjak.
Emiterski otpornici i tu dosta pomažu i to je jedna od metoda temperaturne stabilizacije tranzistora.

Emiterski otpornici su obično pristojan kompromis između uparivanja (i termičkog i po struji) i izgubljene snage na emiterskim otpornicima i biraju se tako da ti budu prihvatljivi gubici na otpornicima (zagrevanje, disipacija) i dovoljno pristojno uparivanje u prihvatljivim granicama (na primer, bude ti prihvatljivo recimo +-10% razlike struja, pa izabereš otpornike koji to zadovoljavaju).

Veći emiterski otpori - bolje uparivanje ali veći gubici na njima.
Manji emiterski otpornici - lošije uparivanje ali se manje oni greju.

Vrednosti od 0.1R do 1R nisu nikakvo Sveto pismo i jako zavise od tvojih potreba.

Na primer kad treba upariti dva moćna tranzistora, kroz koje gura recimo 50A po komadu (ima takvih samo da znaš), 0.1R bi grejao kao lud (50A^2 x 0.1R= 250W). Svakako da se u takvim uslovima biraju otpornici od nekoliko milioma.

Kad treba da upariš neka dva visokonaponska tranzistora što provode samo po 50mA po komadu (ali na primer pri 500V, što je čitavih 25W po tranzistoru), onda emiterski staviš na primer od čitavih možda 10R ili još više ćak.

Tako ti je to sa tim emiterskim otpornicima. Dao sam ti vrlo laičko objašnjenje, ali verujem da će ti biti lagano razumljivo dok ne naučiš više od toga.

Pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.10.2019. u 23:38 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.10.2019. u 23:44 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.10.2019. u 23:47 GMT+1]</sub>

Da ne zaboravim: Sve ti je naravno isto i za PNP tipove, samo su smerovi struja i napona obrnuti.

Oko izbora veličine tih emiterskih otpornika. gledaš da ti pad napona na njima pri maksimalnoj struji bude reda 1/3 do 1/2 napona barijere (0.25-0.4V okvirno). To je recimo pristojan kompromis i u većini slučajeva zadovoljava.

Jasno kao dan!

Veoma Zahvalan!

Ako sam dobro razumeo serijski otpornici treba da budu na hladnjaku na kome su i tranzistori?

Ili hladnjak sa tranzistorima ucvrstiti na alu podlogu i na njima staviti otpornike?

_____________________________

Kod mene u jednom slucaju gde imam 4 tranzistora, otpornici su na drugom hladnjaku fizicki odvojenom od hladnjaka na kome su tranzistori?

Drugi slucaj je ovaj koji sada imam napravljen. Otpornici su jednim krajem vezani direktno za emitere tranzistora, ali "vise u vazduhu" i dodatnim provodnicima se vezuju na plocu. E tu bih sada mogao da podbacim alu podlogu ispod hladnjaka i stavim ih na nju, ili da ih stavim direktno na isti hladnjak sa tranzistorima?



Sliku sam postavio da bih pokazao primer koji trenutno radi, a sve u svrhu korekcije. Nadam se da ovo sto sam obelezio moze da vam da neki uvid.

Takodje se vide provodnici. Pa sam stavio provodnike iste duzine izmedju dva tranzistora na bazi i kolektoru. Dok su provodnici koji idu od otpornika prema ploci 10cm, a od baze i kolektora prema ploci 15cm!?

Pad napona na otpornicima:

Gledano na slici, levoi otpornik koji se malo vise greje ima pad napona 0.23V.

Desni otpornik sa koga ide veza Baze i Kolektora na plocu ima pad napona 0.21V. (Nekada varira 0.20-0.21V)

Na ispravljacu sam stavio 5V/1A!

Da li je to dobro?

Na 15V/3A, pad napona je 0.63V i 0.60V. TO OCIGLEDNO NIJE U REDU!





_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 08.10.2019. u 12:10 GMT+1]}

tri puta veća struja (kroz otpornike) daje i tri puta veći pad napona na otpornicima.
šta tu nije u redu?

Pa on ocekuje isti padnapona na oba otpornika. Iako tranzistori nisu istih karakteristika.

OK. Super sto je kako treba. Ja sam se zagledao u vrednosti zadnjeg Macolinog posta. Zato sam pomislio tako. Ali da sad kapiram sta je i on hteo da kaze, a i sta mi vi kazete! Zato i pisem svaki detalj, ako ja pogresim, videce neko drugi! :)

Ja sam mislio da kad stavljam tranzistore uvek gledam da budu u paru, sto se tice pojacanja (hfe). Medjutim ovde neko rece da to nije toliko bitno pa ih nisam ni izmerio. Sledeci put hocu, a i ove cu da izmerim i izaberem dva sa najblizim vrednostima hfe!

Pojačanje hfe tranz. zavisi od kolektorske struje, nije linearno, što se može
pročitati iz njihovih DS!!

Instrument kojim ti ispituješ hfe meri pri Ic od recimo 10mA što se drastično
razlikuje od Ic na kojoj ti tranz. rade u ispravljaču!?

Za uparivanje trebaju mnogo složenije skalamerije.

Aco,

Korisno dejstvo emiterskih otpornika se jasno vidi u tvom primeru.
Na jednom emiterskom otporniku imaš pad napona od 0.6V, na drugom pad napona od 0.63V.

Uzmimo pretpostavku da su oba otpornika idealno jednaka (oba 0.470R, što baš i ne mora biti tako).
Razlika koju imaš je razlika od okruglo 5% i po padu napona i po razlici struja, što uopšte nije loš rezultat za neuparene tranzistore u te svrhe.

To je sasvim zadovoljavajuće za te svrhe jer to nije audio pojačavač gde je potrebno nešto nijansirati u granicamo od 0.01%.

Kad na primer ne bi imao emiterske otpornike, razlika bi bila toliko drastična da bi se izgubio smisao paralelovanja dva tranzistora, u šta se možeš lako uveriti stavljanjem nekih baš malih vrednosti emiterskih otpornika (možeš slobodno jer ništa neće pregoreti, samo će jedan od trazistora preuzeti najveći deo snage, a drugi će se praviti lud).

Za ispravljač je postojeće stanje sasvim zadovoljavajuće.

Pozz

Pa onda nema greske. Ne moram da eksperimentisem sada sa dodatnim alu podlogama. To ce se videti kada budem stavljao sve u kuciste. Kada dodje do toga...

Znaci otpornici mogu da vise, mogu ovako, mogu onako...

Dioda D2, koju sam pominjao, ostaje na ploci.

LM vracam na plocu, a kada pocnem da pravim drugi malo ozbiljniji sklop umesto njega ide 78HG.

Kolektor sam zalemio odmah posle LM-a i to vidim nije problem sto znaci da je i to reseno.

Ostaje mi samo uzemnljenje. Znam da glavno uzemljenje iz mreze treba vezati npr za jedan sraf od trafoa (u pitanju je metalno kuciste). Znam da delovi sa plocice ne smeju da dodirnu metalne delove kucista, pa buxne i osigurac i sve sto stavljam na prednju tablu moram da postavim tako da nema dodira sa limenom tablom koja je uzemljenja sa mrezom.

Jedino me buni da li zemlju posle sekundara, odnosno posle greca i kondenzatora treba nekako uzemljiti?

Kao na primaru, tako sad i u kolu treba staviti osigurac.

I ja sa ovim sklopom mogu da odvrtim struju i preko 3A, a to bi trebalo da je max. Sta sa tim, ako topljivi osigurac koji cu sve jedno staviti, ne vrsi posao? U sustini ja cu raditi sa njim pa cu znati sta moze, a sta ne. Ali bi ipak voleo da 3A bude max. zagarantovana vrednost koja moze da se dobije?!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 08.10.2019. u 13:32 GMT+1]}

Aco,

Otpornici velike snage su pravljeni da mogu podneti visoke temperature, neki od njih i preko 200*C.
Zato im je telo keramičko i spojevi u njima izvedeni da to mogu podneti.

Hladnjak treba da što bolje ohladi tranzistore, koji već ne mogu podneti visoke temperature.

Zašto onda montirati žičane otpornike na hladnjak sa tranzistorima? Nikako!
Otpornicima ne treba dodatno hlađenje (osim ako nisu baš oni koji su predviđeni za montažu na hladnjak >25W).
Otpornicima ćeš samo grejati hladnjak i pokvariti njegovu sposobnost hlađenja tranzistora.
Emiterske otpornike treba ostaviti slobodnim u vazduhu, i ako se jako greju onda ih visoko zalemiti da ne razleme sami sebe, tj. sa punom dužinom njihovih nožica.

Njima ni malo ne smeta 150*C, a tranzistoru ta temperatura znači odlazak u večna lovišta.

Predlažem ti da raskupusaš neke stare rashodovane elektronske sklopove i da ih pažljivo posmatraš, i u njima ćeš videti uobičajene tehnike gradnje.
Ne moraš bežati od tih proverenih rešenja, već učiti iz njih.

Pozz

Bas ceprkam i po netu, a i po mojim razbucanim stvarima, ne bi li video kako se to radi?

Posto danas ne radim, idem cas do posla da donesem neko pojacalo koje je ispravno da ga otvorim i buljim u njega! :)

Upravo tako!

To su sve proverene stvari, čim su radile godinama.
Odatle možeš učiti: od mehaničke montaže i hlađenja, preko pravljenja pcb, pa do pravilnog rasporeda komponenti i dužine vodova.

g. Macola

Moram da napravim malu digresiju, naime nije vezano za temu.

Citajuci knjigu dr. Boze, naisao sam na mnogo dobar dijagram koji mnogo brzo racuna paralelno vezane otpornike i takodje pokazuje njihovu frekvenciju ako se ne varam.

Mislim da znam zasto sam imao oscilatorsko kolo u mom ispravljacu, a to je da bi mogao da povecavam i smanjujem titraje, odnosno menjam frekvenciju. Ako sam ja to dobro razumeo.

Ako je tako moram nekako da vratim taj oscilator u kuciste i to je za novu - staru temu. Necu postavljati dijagram da se ne bi skroz udaljili od teme, samo sam napomenuo.

Inače,

Drago mi je da si nastupio na forumu u jednom sasvim novom i drastično pristojnijem izdanju.

To će prvenstveno tebi najviše koristiti a ostale članove manje iritirati.

Mislim da je to dobar novi početak.

pozdrav

Hm...

U DC ispravljačima oscilatorna kola nemaju šta da traže, osim u rezonantnim SMPS mašinama.

Nešto si tu pogrešno shvatio i moraš se vratiti na početak te greške pa ponovo to polako razmotriti.

I iskusni greše, te to nije zameriti početniku, već mu samo ukazati na grešku.

Pozdrav

U vezi raznih kalkulacija, evo jednog linka sa vrlo velikom paletom raznih kalkulatora u elektronici:

http://mustcalculate.com/

Sta ovo treba da znaci?

Novo izdanje je staro izdanje samo uvek se pocne na finjaka a zavrsi kao i svaka zapoceta tema.

@macolakg svaka ti cast na volji i strpljenju za ovakve stvari.

Onda je bilo jednostavno jos jedno kolo ali sa okruglim feritom i bakarnim provodnikom na njemu (induktor). Verovatno sam pogresio, a ako je vas zakljucak da to nije izvodljivo, resio sam dilemu i o tom oscilatoru vise ne razmisljam. Samo da se zna da ga nisam ja nazvao oscilaturujuce kolo vec neko sa foruma.

Bar znam da mogu da sklopim taj uredjaj.

Inace, doneo sam jedno pojacalo ali mono i veoma staro. Ipak cu morati da rasturam mog fendera ili jos jedno gitarsko koje imam. Nije ni bitno, bitno je da ideeee...

U svakom slucaju hvala!

Pozdrav!

Ostarelo se, ovaj link je postavljen i juce. :) Sala...

Izvini ali obracao sam se g. Macoli! I to bas iz odredjenih razloga!

Da se ovde opet ne rasplamsavaju uvrede i provokacije na moj racun, a post za koji sam naglasoio da je "digresija", za one koji znaju sta to znaci, bila je usmerena iskljucivo jednom coveku.

Stvari koje sam naveo kao npr. uzemljenje ce otvoriti jos jednu temu, da ovde ne bih pisao nesto sto nema veze sa temom.

Tema o emitorskim otpornicima je sto se mene tice resena!



P.S. Ostale nejasnoce resavacu u hodu i uz literaturu ili neki treci nacin! Hvala svima koji su mi pomogli, veoma sam im zahvalan!!!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 08.10.2019. u 15:33 GMT+1]}

Ne znam sta vam znace ove +1 komentari ali zanimljivo je dosta.

Moderatori me upozoravaju na sve, a ako posle ovoga ja ispadnem tropa, nema veze, vidi se ko i sta je pisao u ovoj temi! ;)

Nego treba kao prosli put, obrisati sve do zadnjeg Macolinog posta, kao najstarijem mozda medju nama, a o iskustvu ne bih da merim i secem ali covek koji mi je 'poklonio' najvise znanja, zasluzuje da njegova bude zadnja!

Sto se tice uzemljenja. Koliko ja znam ako se spoje uzemljenje od plocice na kojoj je print trafo i mreze moze samo da bude boom, ako gresim onda sam budala, a ako ne gresim onda ne znam sta da vam kazem!

Evo svima +1 :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 09.10.2019. u 07:49 GMT+1]}

Sa ovakvim izjavama poput ovih o uzemljenju si se lepo posr#! na svo nase pisanje u ovih par meseci a i lepo se vidi koliko citas a i koliko si naucio sto uporno potenciras. Uzemljenje moze imati veze sa bastovanstvom bar kada je u pitanju kopanje i postavljanje necega u zemlju pa vidis da sam pogodio koje ti zanimanje moze odgovarati kada predlagah par puta .
Kada je vec rec o jedinicama zasluzio si 1