Definicija je da: privatni izvršitelj izvršava pravosnažne sudske presude. S tim da postoji i neki "skraćeni sudski postupak" kad su u pitanju komunalne usluge, gde je dovoljan "verodostojni dokument" za sudsku presudu po skraćenom tj. ubzanom postupku. Mislim (nisam siguran) da ovo ne važi za mobilne operatere, jer oni ne spadaju u pružaoce komunalnih usluga. Ali, svejedno, nije bitno u kontekstu prodaje potraživanja.

Privatni izvršitelj ne može biti angažovan od strane privatnog ili pravnog lica bez pravosnažne sudske presude. (Može, samo se onda zove "uterivač dugova" i on posluje sa utokom i bokserom)

Dakle, ako Lelekom ili Lelenor proda svoje potraživanje firmi "GG Komerc" ne može "GG Komerc" da angažuje privatnog izvršitelja. "GG Komerc" bi morao da tuži, da dobije parnicu, i sa pravnosnažnom sudskom presudom može da angažuje privatnog izvršitelja.

Teško naplativi dugovi se prodaju po ceni manjoj od 2%-5% nominalne vrednosti. Onda oni zovu, smaraju, uznemiravaju, prete (telefonom) i ako im uspe da nateraju njih nekoliko da plati dug - onda su u dobitku.

Naravno, u Srbiji se svaka pojava izvrne do svoje neprepoznatljivosti i do svoje negacije.

Pre uvođenja institucije privatnih izvršitelja, sudsku presudu, praktično, niko nije morao da izvrši. Dakle, Pera meni načini štetu, ja ga tužim, dobijem parnicu, sud presudi da mi Pera plati štetu. Ja imam pravosnažnu sudsku presudu, a Pera meni i dalje neće da plati ništa. I kaže "tuži me opet" Tako se nagomilao par miliona neizvršenih presuda.

To stanje je trebalo prevazići uvođenjem privatnih sudskih izvršitelja. Oni su dužni da opomenu onoga ko je dužan po pravosnažnoj sudskoj presudi, a ako se dužnik i dalje oglušuje o svoje obaveze, sudski izvršitelj ima pravo da stavi zabranu na platu ili penziju dužnika, ili na kraju krajeva da pleni imovinu, sve u korist onoga ko je dobio parnicu.

Naravno, to je izvrnuto do svoje negacije.

Prvo je uveden skraćeni / ubrzani sudksi postupak, gde parnica ni ne postoji, nego komunalno preduzeće predoči sudu knjigovodstvenu karticu (!) gde piše da je neko dužnik, i sud donese pravosnažnu presudu. Ako si platio, a kumunalno preduzeće nije proknjižilo tvoju uplatu - jbg.

Onda je izostala kontrola rada izvrštelja. Njihova interna komora je donosila njihov interni cenovnik, i niko, pa ni država nije imala pravo da utiče na cene angažovanja izvršitelja. Naravno, nedokučivi su putevi kako dobiti izvršiteljsku licencu. To je strogo zatvoren krug, kao neka sekta ili neko tajno društvo.

A onda im "krenuo" biznis!

Tako su se izvršitelji potpuno prebacili na stranu kriminala, gde dužnika svesno i namerno nisu obaveštavali, nepokretnu imovinu dužnika prodavali na tajnim (nepostojećim aukcijama) i sami kupovali nekretnine dužnika za smešne svote. I to ne jednom, nego puno puta.

Kažem i ponavaljam: kad u državi ne funkcioniše pravni sistem, građanin je primoran da uzme pravdu u svoje ruke.

Čitam po medijima da tek sad treba da se uvedu neka "pravila ponašanja" sudskih izvršitelja da za komunalne dugove ne sme da se prodaje nepokretnost, da svaka aukcija mora da se oglasi i obavi na internetu i tako dalje.

Ove budalaštine sa "verodostojnom ispravom" koja je zapravo "izvod iz baze podataka ili poslovnih knjiga" praktično znači: "Ako si firma i tvrdiš da osoba XYZ duguje xxxxxx din tome se veruje dok osoba XYZ ne dokaže suprotno". Dokazivanje naravno ide isključivo time što osoba XYZ mora da tuži firmu, i da trpi sudske i advokatske troškove do konačnog rešenja postupka, koji, ako je u korist firme, onda osobi XYZ nalaže da plati [ne]stvaran dug + sudske i advokatske troškove firme, i naravno svoje troškove.

Meni je suludo da firma može da skrati postupak time što izmisli dug i kao "eto. " A što se izmišljanja dugova tiče, račun koji je plaćen a potražuje se je izmišljen dug. A imaš i one retroaktivne fazone gde ti dana 01.12.19. upišu dug iz npr 05.06.18. i onda ide lepo tužba na osnovu baze podataka, izvršitelj sa svojom nagradom, sudskim i advokatskim troškovima firme i naravno "dug".

Čak štaviše, ako dobro "interpretiram" Zakon o izvršenju i obezbeđenju, član 3:

> O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj.

Dakle, javni izvršitelj dobije na mejl lepo izvod iz baze podataka koji je automatski potpisao CEO neke firme, i odma kreće u akciju potraživanja.

Imaš i pravni lek, Član 24, što je ekstra, dakle žalba i prigovor, osim što to ne važi ako u rešenju ne dobiješ tekst "Protiv ovog rešenja se ne može izreći žalba", što je default copy-paste ako verodostojna isprava izgleda iole "ispravno".

> Pravni lekovi u izvršnom postupku jesu žalba i prigovor.
> Žalbom se pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitelja, ako ovim zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom.

A šta je tačno "verodostojna isprava" određuje Član 52 "Vrste verodostojnih isprava":

> 4) izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama;

A šta je "srodna usluga"?

Član 392:
> Srodna delatnost, u smislu ovog zakona, jeste delatnost od opšteg interesa kojom se kontinuirano pružaju usluge većem broju lica na određenom području i periodično naplaćuju.

I za kraj:

Član 493: Najvažnija ovlašćenja izvršitelja

> Javni izvršitelj pre svega:

> 1) donosi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti;

Dakle, šta god ti radio, kriv si, uzeće ti sve, a ti posle dokazuj da su oni zabrljali query u aplikaciji ili pogrešili ID kad su kucali sa prstima masnim od bureka.

Greške sa obračunom dugovanja se dešavaju često, a dešava se i da se podnese prigovor na neku uslugu, u okviru koje se izriče prigovor na iznos računa, nakon čega pružalac usluge daje dugovanje na izvršenje pre okončanja postupka prigovora. E sad, ista priča, na papiru ilegalno, u stvarnosti često.

Sve nepravilnosti rešava isključivo sud, a sva potraživanja rešavaju i izvršitelji.

A jesu li telekomunikacione usluge koje pruzaju mobilni operateri delatnost od opšteg interesa ili nisu? Ostalo je jasno - kontinuirano se pružaju usluge većem broju lica na određenom području i periodično naplaćuju.

Definicija usluge od opšteg ekonomskog interesa (Član 5. ZZP tačka 24.):

Usluga od opšteg ekonomskog interesa je usluga čiji kvalitet, uslove pružanja, odnosno cenu, uređuje ili kontroliše državni organ ili drugi imaoci javnog ovlašćenja, naročito, zbog velike vrednosti početnih ulaganja, ograničenosti resursa neophodnih za njeno pružanje, održivog razvoja, društvene solidarnosti i potrebe za ujednačenim regionalnim razvojem, a u cilju zadovoljenja opšteg društvenog interesa, a naročito elektronske komunikacione usluge, distribucija i javno snabdevanje električnom energijom, distribucija i snabdevanje gasom, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom, snabdevanje pijaćom vodom, odvodnjavanje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda, prevoz putnika u javnom prevozu, poštanske usluge, održavanje čistoće, odlaganje komunalnog otpada, upravljanje i održavanje groblja, pogrebne usluge, održavanje čistoće na površinama javne namene, održavanje javnih zelenih površina i obavljanje dimničarskih poslova;

(Najbitniji deo Usluga od opšteg ekonomskog interesa je usluga [...] elektronske komunikacione usluge [...])

Imam neki dug prema MTS od pre 15 godina. I zaboravio sam na njega. Nedavno hteo da prebacim mob sa VIP na MTS ali cvrc. Treba da izmirim nekih neverovatnih 14000, verovatno sa ko zna kakvim nakalemljenim troskovima.

@CoyoteKG
Joj, pisao sam već o ovome!
Imao sam prepaid u prvom izvlačenju 2001.g. čini mi se. Posle nekoliko meseci raskinuo sam ugovor jer mi nije odgovarao. Onda me zovu kažu da dugujem nekih pola meseca. Odem do njih i odnesem dokumentaciju. Tamo dve slatke devojčice, ali guske nažalost i ne umeju da zatvore ugovor. Kažem ajde ja da vam zatvorim, ali da mi platite. Na kraju kažu u redu je. Ne sećam se koliko je vremena prošlo kada meni stigne opomena za taj dug (600 din.!). Pokušam da im objasnim da je plaćeno, ali ne vredi. Stiže meni posle više godina sudsko rešenje da to platim, a ja u žalbi navedem da mufljuzi uopšte nisu priložili drugu stranu računa gde se vidi da sam platio i sud odbaci tužbeni zahtev.

No to nije kraj. Pre X godina odem do njih da prebacim jedan lep prepaid broj na post paid. Načekam se reda i konačno sednem preko puta nekog klinca koji je krajnje ljubazan. Gleda on, piše nešto u računar i u jednom trenutku kaže "vi ste utuženi, platite taj dug pa da napravimo ugovor". Kažem mu da je to plaćeno, ali on samo gleda u računar kao tele i ne vredi. Kažem dobro, gde su pravnici idem do njih. Kaže ne može, ne možete kod pravnika. Rekoh pa kako to vi ne možete da rešite problem, a ne date mi da odem do pravnika!? On samo sleže ramenima.

I šta sam uradio tim povodom? Jednostavno prešao preko puta do Merkatora i kod Telenora za 5 minuta i bez ikakvog čekanja u redu zaključim ugovor sa kojim sam i dan danas prezadovoljan!

Dug zastareva po mogućnosti izvršenja, ali operater ili firma kojoj duguješ apsolutno zadržava svako pravo da te trajno "ocrni" u svojo "bazi podataka".

Doduše, moja majka mi je uzela Telenor Internet (onaj 3G stick) 2009., koristili smo do 2011. kada je istekao ugovor + uveli smo ADSL kod Telekoma. Kako je ugovor istekao, a ja sam i tad bio dovoljno upućen u fore provajdera (konkretno, ističe minimalni period trajanja ugovora, a ugovori su uvek na neodređeno vreme), odemo mi i ona potpiše raskid ugovora. Dobijemo primerak od Telenora koji se zove "Zahtev za raskid ugovora", što smo sačuvali.

Pre nekih godinu i nešto je htela da pređe iz Vip-a u Telenor, jer je Vip imao lošu ponudu u tom trenutku, a Telenor odličnu.

Cvrc, duguje im nekih 30 000 din NEČEGA jer je taj ugovor tekao narednih par godina. Komentar Telenora kada se pošalje taj zahtev je da je zahtev odbijen usled neizmirenih računa, o čemu je ona obaveštena. Nije obaveštena, garantovano. A svakako nijedan operater ne daje papir "Potvrda o raskidu ugovora".

I tako, sada im duguje zastareli dug koji oni neće da obrazlože, niti da obrišu, a mi nećemo da platimo. Taj zahtev smo sačuvali ali račune svakako ne, jer je prošlo između 8 i 10 godina u zavisnosti od računa koji oni traže da vide.

Inače, meni je glupost da operater može da tvrdi da je zahtev za raskid ugovora odbijen. Ne može da se odbije, može da se raskine ugovor a onda taj neki neplaćeni račun da oni potražuju. Dakle, ne zahteva se raskid, raskid se realizuje nedvosmislenom izjavom o jednostranom raskidu na trajnom nosaču podataka ili pismenim putem. Ovim slučajem je bio pismeni put i trajni nosač u vidu Telenorove baze podataka, za koju se ispostavlja da nije trajna.

Dakle, dokumentacija mora da se čuva VEČNO.

A, ako slučajno, u svoj ovoj našoj političkoj anti-buni, uvedu zakon o retroaktivnom ne-zastarevanju, prštaće tužbe i prisilna izvršenja na kamate svim dužnicima i ne dužnicima, svima onima koji su svesno odbili da plaćaju iskorišćene usluge i redovne obaveze, ali i onima koji su to radili, a nemaju sačuvan papir.

Što se neustavnosti mnogih zakona tiče, Ustav se isto može "ažurirati" i "modernizovati".

edit: Zbog ovoga imam 5 broja u Telenoru, da bude jasno. Dva koristim ja (Kućni Internet 150 Data broj koji je zapravo samo podeljen sa mojim Voice brojem i Total Voice broj), i onda majka i otac Voice, MiFi za majku jer mnogo jede Internet pa joj Total 2 nije dovoljan (Surf+ 15 GB za sada).

Inače otac isto duguje Telenoru, ali iz 2007. godine, i to svojom krivicom usled rumunskog roming (bio je u Velikom Gradištu nedelju i po dana i svaki dan telefonirao, ali je bio prikačen na rumunsku mrežu, dakle u romingu, i onda lepo stiže račun koji da bi isplatio zahteva prodaju sve pokretne imovine -- čovek je radio na ugovor 8 meseci godišnje sa patetično niskom platom). Nije se žalio Telenoru jer nije znao, a iskreno nema šta da se žali, takva je situacija.

Inače, interesantno, na ovom Total broju što koristi, se isto desio problem sa rumunskim romingom ove godine.



Srećom, Telenor je pojeftinio roming poprilično. Ista stvar, platio sam a njemu rekao da više ne nosi telefon u Gradište, i pritom ugasio roaming na telefonu.

Internet u roaming-u sam ugasio u aplikaciji Moj Telenor na svim brojevima, ali voice saobraćaj ne može, kako su mi rekli u Call Centru...

A šta je sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti?
Nećeš više da koristiš njihove usluge i zahtevaš da uklone sve podatke o tebi sa svih nosača podataka.

Mogu da navedu da su podaci o dugovanju "neophodni za izvršenje ugovora" kao i da su "neophodni u cilju izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja" i "ostvarivanja legitimnih interesa".

Ako se ne slažeš sa odlukom, žališ se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, oni će izvršiti nadzor, ukoliko utvrde nepravilnosti mogu da deluju po njima, ili da ti saopšte da postoje nepravilnosti i da tužiš rukovaoca, a ako ne utvrde nepravilnosti ili tvrde da nisu nadležni, možeš samo da tužiš rukovaoca.

Dakle 1/5 šansa da se išta desi bez tužbe.

Hoću da kažem sledeće:

Kad istekne 12 meseci potraživanja su zastarela.
Tražiš od Teleta da te briše iz evidencije u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Ako oni to odbiju tužiš ih iz istog razloga.
Oni će se pozvati na "dug" a sud treba da konstatuje da su potraživanja zastarela
i presudi u tvoju korist.

Kad se tako nešto desi onda ćemo moći da razmotrimo tvrdjenje da je Srbija pravna država.
Dotle govorimo samo o kvazi državi.

Generalno ljudi žele da izbegnu tužbe protiv velikih korporacija.

Uvek možeš da ih tužiš, ali je "fora" da uradiš nešto bez tužbe.

Pa ne znam bas - zastarevanje nastupa u smislu prava pred sudom, ali nisam primetio da ogranicava pravo poverioca da dozivotno veruje da ces da se predomislis i doneses novac. I ispravite me ako gresim - zastarevanje nastupa tek ako duznik decidno izjavi da zeli da koristi to pravo. Formalno pravno, poverilac takodje ima pravo da trazi zastarevanje, ali se postavlja pitanje hoce li to da radi, jer nije u obavezi. Meni nije poznato da li mobilni operateri uopste imaju pisarnicu na koju odneses molbu/zahtev za zastarevanje u dva primerka, gde ti jedan overe delovodnim pecatom kao dokaz da si predao? Ako nemaju, kako se dokazuje da si im urucio neki dopis?

Ne postoji obaveza upozoravanja na zakonske posledice.
Podrazumeva se da operater zna zakon i za instituciju zastarevanja.
Isto važi i za klijenta-korisnika usluge.

Naravno, klijent može da stavi na znanje operateru da će se pozvati na zastarelost da bi se skratio postupak i eventulno izbego sudski postupak.
Ako operator ignoriše zastarelost onda o tome odlučuje sud na zahtev klijenta.

Prema tome nije ti potrebna nikakva pisarnica i pečat operatera.
Jer operater već zna šta je zastarelo.

Uostalom, zahtev za brisanje iz evidencije potiče od klijenta i klijent nije dužan da savetuje operatera da se pozove na "dug" isto kao što ni operater neće savetovati klijenta da se pozove na zastarelost.

Naravno, nikome ja ne savetujem da u Srbiji tuži Telekom.
Taj vam je proces unapred izgubljen bez obzira kakve dokaze imate.
Samo komentarišem neke stavove iz zakona.

Na primer ako pažljivo pročitate citate ZZPL koje je naveo @Milan Kragujevic
zaključićete da ZZPL sam sebe poništava i ostavlja sudiji na volju da presudi po "slobodnom sudijskom uverenju".
Na taj način vi ne forsirate zakon i pravo
nego partijsku poslušnost.

Nije rec ni o kakvom upozoravanju. Jednostavno, zastarevanje je pravo koje ostvaris ukoliko zahtevas da ga ostvaris. Ukoliko ne, ne koristis to pravo i sve ide dalje svojim tokom. Nije posao suda da istice prigovor zastarelosti, poverilac isto nema obavezu da to sam radi. Ako hoce moze. Pretpostavi da ces ti u dogledno vreme to pravo iskoristiti, pa sam olaksa posao i tebi i sebi i obrise to potrazivanje. A moze i da pretpostavi da ces nekad doneti novac, pa da ostavi to tako da stoji godinama. Moze kao sto sam pomenuo na pocetku da proda potrazivanje starije od 12 meseci pa da te kupac dozivotno smara. Ili moze da preda potrazivanje starije od 12 meseci izvrsitelju. I izvrsitelj moze da ga izvrsi blokadom racuna. Fazon je sto ako se zastareli dug uspe naplatiti, ti nikako nemas pravo da se retroaktivno pozoves na zastarevanje i trazis svoj novac nazad. Problem sa izvrsiteljima je sto ti njih nikako ne mozes zaustaviti ako rade nesto pogresno. Mozes da trazis od suda da ga zaustavi, ali na sudsku odluku cekas nekoliko meseci a u medjuvremenu izvrsitelj moze da ti dolazi svaki dan i pleni imovinu. Narocito u slucaju izvrsenja dugovanja koje je zastarelo, jer za taj slucaj zakon izricito kaze da ako poverilac uspe da ti naplati dugovanje za koje si mogao traziti zastarevanje, ti nemas pravo da dobijes svoj novac nazad, nego je dug uspesno naplacen i slucaj zatvoren.

To izricito stoji i na sajtu paragrafa:
"S druge strane, zastarelošću se, protekom vremena, ne gasi samo pravo već se gasi mogućnost da se to pravo ostvari prinudnim putem, dakle gubi se pravo na zahtev u materijalnom smislu. Samo pravo i dalje postoji, ali više ne kao kao civilna obligacija koju je moguće ostvariti putem suda, već kao naturalna koju je moguće ostvariti jedino ukoliko druga strana dobrovoljno ispuni svoju obavezu. Upravo istekom roka zastarelosti jedna civilna obligacija postaje naturalna. Međutim, kako na ove rokove sud ne pazi po službenoj dužnosti već po prigovoru stranke (dužnika) u postupku, neophodno je, do zaključenja glavne rasprave, da se istakne prigovor zastarelosti, kako bi sud presudom odbio tužbeni zahtev. S druge strane, ukoliko dužnik propusti da istakne prigovor i ispuni obavezu, nema pravo da zahteva povraćaj datog po osnovu sticanja bez osnova, jer osnov, zapravo, još uvek postoji, pa se takvo plaćanje smatra plaćanjem dugovanog."

Postavlja se pitanje kako duznik moze da ulozi prigovor zastarelosti ako nema glavne rasprave pred sudom, nego je potrazivanje dato direktno izvrsitelju na izvrsenje. Narocito ako ga izvrsitelj slucajno ili namerno uopste ne obavesti da je predmet kod njega.

Samo ne zaboravite da se rok zastarelosti prekida svakom radnjom poverioca i onda ponovo počinje da teče od tog momenta.

Ne čitaš pažjivo šta sam napisao.
Evo da rezimiram:

Tražiš od poverioca da te briše iz evidencije.
Poverioc odbije.
Popričaš malo sa poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti.
Ako to ne reši problem podneseš tužbu za brisanje podataka iz evidencije poverioca.

Ako se poverioc pozove na dug ti se pozoveš na zastarelost.
Dakle imaš raspravu u kojoj se možeš pozvati na zasterelost.
U stvari ne moraš ni čekati da se poverioc pozove na zasterelost nego dug odmah možeš pobijati tužbom.

Opet, kažem, ono što je po zakonu nikako ne mora biti u presudi.
Jer sudija u Srbiji ima slobodu da presudi kako hoće.
A obzirom da je izbor sudija partijska privilegija a ne demokratsko pravo gradjana
jasno je da će svaki sudija biti pristrasan.



To važi za porez ali ne i za obligacije.
Ako poverenik ne podnese tužbu blagovremeno korisnik dug može pobijati zastarelošću.

pctel je u pravu

Zastarevanje je pravo koje ostvaris ukoliko zahtevas da ga ostvaris, i to na sudu, tj. u parnici. A kad je neko dužan, onda je on dužan. Ne može to "prošlo godinu dana - ništa više ne dugujem".

Kao što se može videti iz prethodnih postova forumaša, kompanije i te kako pokušavaju da naplate ono šta misle da mogu. OK, mala je verovatnoća, ali, zašto da iz svoje evidencije briše da joj neko nešto duguje?

Nemaš raspravu.

Rasprava, tj. parnica počinje tvojom tužbom u kojoj tražiš da se tvoji podaci brišu iz evidencije.
Tuženi podnosi sudu dokaz da postoje nenaplaćena potraživanja, koja su dovoljan razlog da tvoji podaci ostanu u evidenciji. (Ponavljam: dužan si pa si dužan. Kad prođe 12 meseci ne znači da nisi više dužan.)

Sud donosi presudu: "U ime naroda .... kompanija ima pravo da čuva tvoje lične podatke".

Čiča-miča gotova priča. Gubiš parnicu, plaćaš sudske troškove. Šta tu nije jasno?

Ne možeš ti da potegneš parnicu za lične podatke, a da onda, u istoj parnici tražiš da ti se obrišu dugovanja.

---

Imao bi parnicu ako je potegne kompanija, i tuži te za naplatu potraživanja.
E, onda ti kao tuženi podnosiš dokaz sudu da je prošlo više od godinu dana, i pozivaš se na zatarelost potraživanja.
Sud donosi presudu: "U ime naroda .... Ali Imam ne mora ništa da plati, jer se pred sudom pozvao na zastarelost potraživanja". Čiča-miča gotova priča, tužilac gubi parnicu i plaća sudske troškove.

Ali ovo i dalje ne znači da potraživanja ne postoje, i da moraju automatski da se brišu. Ne mogu se sudski naplatiti, ali to ne znači da ne postoje.

Ok. Nije uopste potrebno da osporavam to sto ti pises, kreniko od pretpostavke da je tako, danas imas dugovanje sa pravom na zastarevanje, preduzmes sve radnje koje opisujes i za godinu i po dana mobilni operater bude nateran da obrise podatke. To je optimisticka varijanta perioda od iniciranja sudskog postupka, do prve nepravosnazne presude, pravnih lekova i pravosnazne presude. Realna varijanta je 3 godine. Moj fokus je na necem drugom - privatnom izvrsitelju treba 1% tog vremena da uradi nesto sto ti se nikako ne svidja - izvrsi naplatu duga, svih troskova i svoje nagrade. Pod uslovom da negde imas nekih sredstava na racunima, karticama, akcijama - a vecina ljudi ima. Sve i da nemas, on ima vise nego dovoljno vremena da ti dobje u kucu i odnese laptop, mobilni i mikrotalasnu.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 21.11.2019. u 09:09 GMT+1]}

Kad ti podneseš tužbu za brisanje podataka iz evidencije
poverioc ne može tvoje podatke predati izvršitelju
dok je sudski proces u toku.

To (dostavljanje podataka o ličnostima trećem licu tokom procesa) bi čak bilo i krivično delo.

S druge strane, ako sud utvrdi (makar posle nekog vremena) da je izvršilac, kako kažeš, „radio nešto pogrešno“ (tj. praktično ti nelegalno zaplenio imovinu) — nije mi baš jasno po čemu se to suštinski razlikuje od toga da ti onaj kome si dužan prosto provali u stan i pokrade ti onoliko novca/imovine koliko si mu dužan. Da li ni onda nemaš nikakvih prava oko tog novca/imovine koji su ti oduzeti/ukradeni? Deo koji si citirao sa sajta Paragrafa kaže: „...ali više ne kao kao civilna obligacija koju je moguće ostvariti putem suda, već kao naturalna koju je moguće ostvariti jedino ukoliko druga strana dobrovoljno ispuni svoju obavezu“; ovaj tvoj scenario sa izvršiteljima je sve samo ne „dobrovoljno ispunjavanje obaveze“. Gde grešim?

Tuziti izvrsitelja?
Kao doo, koji nikako nece imati sta da im se pleni? :)

Hehe, bilo bi interesantno da je tako - napravis neki veliki racun, odmah podneses tuzbu za brisanje podataka i dok se presudi tvoj dug zastari. Ali ne bih rekao da tuzbom koja za predmet uopste nema novac nego nesto deseto mozes da odlazes naplatu. Koja je logika? Ako si ti izrazio zelju da se tvoji podaci obrisu, tim pre treba naplatu ubrzati kako bi se zavrsila pre tvog eventualnog ostvarivanja tog prava.

Kradja i provala su malo previse protivzakoniti primeri, ali zakon izricito kaze da ako se nesto tvoje nadje u poveriocevim rukama on to najnormalnije zadrzi i tako se naplati, bez obzira sto je nastupilo pravo za zastarevanje. Ako izvrsitelj uspe da proda tvoj laptop, mobilni i mikrotalasnu i novac prosledi Vipu ili Telekomu, jasno je da ti imas pravo da tuzis izvrsitelja ako smatras da ti je naneo stetu, ali operater je dobio svoj novac i zakon ne predgidja njegovu obavezu da ga vrati a jos manje obavezu kupaca laptopa, mobilnog i mikrotalasne da ti ta dobra prodaju po istoj ceni po kojoj su ih kupili.

To je veoma slicno kao kad duznik propusti da ostvari svoje pravo na zastarevanje, pa se naplata realizuje. On nema pravo da trazi novac nazad, ni od suda ni od poverioca, to sto je propustio da iskoristi pravo je samo njegov problem, to sto nije znao, nije bio prisutan, nije bio obavesten jo procesu e takodje samo njegov problem.

Mislim, tako sam ja razumeo sve to sto sam citao. Ako neko ima nekih drugacijih izvora za citanje, nek posalje.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 22.11.2019. u 13:27 GMT+1]}

Imajte u vidu da privatni sudski izvršilac 99% "poslova" obavi stavljanjem zabrane na deo plate/penzije. Tek kad neko nema nikakava primanja (ili bar nema primanja preko računa) a ima imovinu, onda se dešava zaplena i sve one scene koje vidimo po medijima.

Pitanje je šta se dešava ako sud utvrdi da jesam u pravu, tj. da je izvršitelj stvarno neosnovano zaplenio moju imovinu. Kažeš da zakon ne predviđa obavezu mobilnog operatera da vrati moj novac (a još manje obavezu onih koji su kupili laptop da ga prodaju nazad), ali zar ne pada onda teret na izvršioca da mi nadoknadi štetu nastalu njegovim nelegalnim postupanjem? Ako su krađa i provala „previše protivzakoniti primeri“, da li je nelegalno postupanje izvršitelja „malo manje protivzakonit primer“, pa zbog tog „malo manje“ onaj ko je nelegalno postupao u ovom drugom slučaju nema obavezu da nadoknadi štetu? (Poređenje između krađe i „kraduckanja“. )

(Naravno, drugo je pitanje koja je šansa da neko u praksi dobije sudski proces protiv izvršitelja. Međutim, ne pričamo sada o tome; pitanje je šta tačno zakon predviđa ako bi se zaista idealno sprovodio, pa zato krenimo od toga da je izvršitelj stvarno nelegalno postupao, i da je to i utvrđeno na sudskom procesu.)

Obožavam kapitalizam, to je jedna tako lepa i fer igra u kojoj pobeđuju samo najjači.

Gledam sad po [es]-u, ima baš puno tema oko tužbi mobilnih operatera. Ono što mi je interesantno je da ima 3 vrste mentaliteta ljudi:

1. Oni su lopovi, ja to nisam potrošio, neću da im platim a ni da se žalim formalno
2. Oni su lopovi, plati to, ne možeš im ništa, nedodirljivi su
3. Smatram da sam oštećen greškom operatera koja je izazvala veliki račun / svojom greškom sam napravio veliki račun. Žaliću se zvaničnim putem i [zahtevati korekciju računa / zamoliti za mogućnost plaćanja na rate].

Mislim da je bar nekih 30% [bivših] korisnika postpaid mobilnih usluga tuženo zbog dugovanja, a od toga je 60% mentalitet 1., 30% mentalitet 2., a 10% mentalitet 3.

Ne pomaže kad neko sa minimalnom platom uzme S10+ i onda ga tuže jer nema da plati.

Baš sam ovih dana imao prepisku sa studentom koji je potpisao [neki] ugovor u Telenoru 11.2018., platio 2 meseca, otišao u inostranstvo, "dogovorio da računi stižu na mail", nije platio nijedan račun iz inostranstva, i čovek se čudi zašto su prestali da mu šalju račune posle 3 meseca od prvog neplaćenog računa, i kako sada, kada se vratio u zemlju, oni njemu potražuju sve pretplate do isteka + sudske troškove + izvršiteljske troškove + kamatu za 8 meseci neplaćanja.

Usluga je radila, ali se čovek odselio u inostranstvo i ostavio dugovanje da "visi". Da je otišao u Telenor ponudili bi mu raskid u iznosu od ~800 din za 2 meseca promo preplate (rešenje MTTT o naplati raskida je "zaživelo" 08.2018.) jer nije uzeo telefon. Umesto toga čovek lepo ignoriše dug i sad se čudi kako je dug >60 000 din?!

A tu se lepo upliće priča oko toga koliko puta sam se ja žalio operaterima za greške u obračunu, kvalitet usluge, i slično.

Ja nikome ne dugujem ništa, jer su mi svaki prigovor na kraju prihvatili i problem je korigovan. [dobro, osim Telekoma, ali su oni od skoro na WirelessMedia Origami eCommerce platformi, pa ne znaju jadni šta i kako dok ih neko ne obuči]...

Pade mi na pamet još jedno podpitanje - da li mobilni operateri drže u evidenciji podatke o dužnicima koji su prodati firmama za naplatu, ili je u tom slučaju - čiča miča, gotova priča, nema duga, nema podataka?

Naravno da drže, i to potpuno nezavisno od uterivača dugova.

Dakle, to sve radi po principu trajno si banovan, pa ako platiš dug uterivačima, doneseš podatke o uplati i onda operater pita uterivača da li si stvarno platio, ako se uterivač složi, odbanuju te.

Inače, operateri koriste algoritme za proveru solventnosti i dodeljuju svakom korisniku kreditni rank.

Kreditni rank se određuje po kreditnoj solventnosti iz UBS-ovog Kreditnog biroa, ali se offset-uje za faktor rizika dodeljen korisniku, kao i verovatnoću korisnika da bude rizičan, zahtevan, veliki trošak za operatera, itd.

Npr. ja sam u Vip-u morao da platim 36 pretplate unapred za Sigurica tarifu bez telefona gde je pretplata 500 din, tj. 18 000 din. Ugovor je na 24 meseca. Jer sam imao NEO 10 sa telefonom po ceni NEO 2 bez telefona, i radi testiranja teorije sam poručio Sigurica broj.

Kada korisnik bude tužen, i dugovanje prodato, i on isplati to dugovanje i sve ostale troškove, operater mu može dodeliti visok faktor rizika i na osnovu toga veoma nizak kreditni rank, usled čega korisnik ne može više da koristi usluge operatera bez depozita od 12 ili 24 pretplata unapred.

Tu može da se iskoristi ZZPL i "profilisanje" kao i "automatsko donošenje odluka".

Prvi put čujem / čitam da je neko nekad platio 36 meseca pretplate unapred?!?

Naravno da niko nije platio, ali je sistem uredno tražio 36 meseci po 500 din kao avansnu uplatu koja će biti refundirana kroz umanjenja računa.

Naravno, screenshot sam zagubio, a kako sam na black listi zbog specifičnih situacija koje sam imao [jedan od uslova raskida je bio da nikada više ne budem korisnik Vipa], Online kupovina, čak ni provera kreditne sposobnosti, mi nije omogućena:

Hajde da se držimo teme. Bez varničenja, molim.

Zašto ne bi bilo tako?
Tražio si raskid - poverioc ti ne da raskid dok ne isplatiš "dug" i nastavlja da ti uračunava fiktivne usluge.
Ako tražiš brisanje iz evidencije na osnovu ZZPL to ne sprečava poverioca da te tuži za "dug".
Takvo podnošenje tužbe, sve sa advokatima i svitom pravnih savetnika nije kršenje ZZPL.
Kad te poverioc tuži nema zastarevanja jer će sud blagovremeno završiti sve procese.

Hoću da kažem, bilo ko da ima ugovor ako klijent traži raskid onda mu se mora dati raskid (u skladu sa ugovorom).
Ako ostanu sporna potraživanja onda to ide na sud a ne da poverioc šalje račune godinama čak i kad se usluga ne koristi.



ZZP ne dozvoljava uslovljavanje usluge uslugom
tako da VIP krši zakon.



Mogu da mu čestitam što je uvrnuo paypal za onih $20 što mu beleže u minus.

Izem ti kapitalizam i gradjansko društvo
u kome mobilni operater može da ti naredi da ga obrišeš iz svoje evidencije
a ti ne možeš da izdejstvuješ da tebe mobilni operater izbriše iz svoje evidencije.

U koju grupu spadaju oni koji svojom greskom naprave racun i nece da ga plate jer im je jednostavno skupo?

A meni to bas deluje pravedno. Ti nisi zadovoljan saradnjom sa Telekomom/Vipom/Telenorom, upises tog operatera u svesku ili u negi fajl na racunaru gde inace belezis one sa kojima ne zelis da saradjujes. Prodje nekoliko godina, telekom objavi interesantnu akciju, ti se zainteresujes, ali nadjes svoju svesku, procitas i odustanes od uspostavljanja saradnje. Prodje 10 godina, ti postanes direktor firme od 1000 radnika, treba svakom da kupis po telefon, pozoves mobilne operatere da posalju ponude, ponude stignu, ti otvoris svesku, nadjes telekom, kazes "ove necemo". Zasto telekom ne bi imao pravo da radi to isto?

Prvu. Samo iz opisa treba izbaciti suvisne reci "ja to nisam potrosio".

A sta je problem tacno? Pitam pre neki dan coveka da objasni kako je to pazario i koristio telefon kada je imao tri godine ti mi obrises pitanje. Zasto je to problem? Ja pitanje vidim kao sasvim na mestu. Isto kao da je rekao da je koristio Ericsson A1018 koji je izasao par godina pre nego sto se ovaj rodio. I onda sam ja problem koji postavim takvo pitanje a nije problem to sto on prica???

Drzi nam ovde svima slovo kao da je popio svu pamet ovog sveta a nema gde nije na crnim listama... cak mu i otac ne placa racune koje je napravio. To im izgleda nesto porodicno.

I zasto je onda problem da se coveku postave neka pitanja? Koliko sam video do sada njegovo ucesce na temama na ovom forumu on kada ga neko pita pitanje koje mu se ne svidja odmah pokusava da diskredituje sagovornika necim sto nema veze sa pitanjem (tipa: ti mora da radis za telekom i slicno) a i nikad ne daje odgovor. I to se ne sankcionise ali se zato potpuno smislena pitanja sankcionisu...?


Izvini ali nije bas u redu da se znanjem prosipa neko ko je na sve strane nepozeljan kao korisnik usluga.

Omasio si poentu :)

Eh da je 20 $ , ne bi covek o tome ni pisao .

PP mu trazi da im vrati Celu sumu koju je dobio od neke " AUS firme " + 20 $ . Koliki je ukupan iznos koji PP trazi nazad nije naveden , moze da se nagadja da je visestruko veci od ovih 20 $ .

Tako da mu oni beleze u minus ukupnu sumu .

U tom slučaju čestitke i na ukupnu sumu :)



Zato što zakon kaže da ne može.

Stavljanje korisnika usluga na "crnu listu" je protivzakonito.
Za tako nešto je u demokratskim sistemima nadležan isključivo sud.
Tako da ako vas neko (telekonj/sistem banaka...) stavi na "crnu listu"
imate sva prava da sudskim putem tražite brisanje sa "crne liste".

Bez obzira da li bankama/telekonju dugujete ili ne.
Jer, budući da je demokratija i pravna država, tada i banke imaju sud putem koga ostvaruju svoja prava.

I nikako drukčije.

Ok. Jasno. Ti upises telekom u svoju svesku i on ostaje upisan sve dok sud ne naredi da ga obrises. Telekom tebe upise u svoju svesku i ti stojis upisan sve dok sud ne naredi da te obrise. Moze tako?

Pojednostavljeno rečeno - da!
Samo ne vidim razloga da poverioc tera inat i čeka presudu suda?
Jer ako neko traži raskid ugovora zar nije jednostavnije prihvatiti raskid?
Medjutim, ako klijent neće da plati "dug"
onda je poverioc u nepovoljnom položaju jer ne može jednostrano prekinuti pružanje usluge tako da mora fakturisati izvršenje usluge.
Ali to je rizik posla - da li će naplatiti ili ne?

U kapitalizmu nema ziherašenja.
A ako je neko povlašćen i sve mu je ziher onda je to monopol i protekcionizam.
Ali protekcionizam i monopol u kapitalizmu nisu poželjni.

Zato operater (u skladu sa zakonom) nastavlja pružanje usluga ali istovremeno podnosi tužbu protiv klijenta koji ne ispunjava svoje obaveze. A od suda traži privremeno stopiranje usluge dok se spor ne reši a da se ne bi izlagao daljim troškovima. Pa šta bude. Odnosno sve može zakonskim procedurama.

Ovako imamo operatera koji i presudjuje i kažnjava klijenta godinama šaljući račune za usluge koje su izdejstvovane silom. Liči na namerno izazivanje konflikta radi zadržavanje klijenata :)

Dakle, ili imaš gradjansko demokratsko društvo pa u sporovima presuduju nepristrasni sudovi
ili imaš diktaturu putem zelenaškog monopola banaka/operatera, šta god.

Sve je u novcu. Zamisli jednu vagu. Na jednom tasu stoji novac koji je operater platio za sudske troskove izgubljenih sporova iz oblasti podataka o licnosti tokom poslednjih 20 godina. Na drugom stoji novac koji je ustedeo jer mozes da ga zeznes jednom, ali ne mozes 100x. Ne mislim ti kao ti, nego sto 2.000.000 korisnika nemaju mogucnost da ga zeznu 100x. Sta ti mislis, koja gomila je veca?

Jedna napomena za dužnike čiji su dugovi "prodati" odnosno "preuzeti od strane" agencija za naplatu potraživanja:

Nemojte se javljati na telefon, nemojte ih zvati, nemojte razgovarati sa njima ako se javite, nemojte im priznavati dugovanje, nemojte praviti sporazum o plaćanju, i slično.

http://incasso-rs.com/proces.html

Na ovom promo sajtu jedne od agencija za naplatu potraživanja imate navedeno šta sve prikupljaju od dužnika, a između ostalog beleže broj telefona sa koga ste ih pozvali, vrše istraživanje adresa, utvrđuju status radnog odnosa, i slično.

Dakle, što više informacija o Vama imaju, to je gore po Vas.

Interesantna mi je stavka 2.6. sa navedene stranice:

>predočavanje mogucnosti uzimanja kredita pod povoljnim uslovima,

Dakle, agencija bi želela da se Vi zadužite kako biste vratili dug koji oni potražuju. Meni je to totalno van ovog univerzuma neke dobre poslovne prakse i poštovanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga...

Sticajem okolnosti ( naplata preko trajnog naloga nije odradjena ) jedan od racuna prema MTS-u nisam regulisao .

U medjuvremenu sam promenio mob.operatera i vratio se u VIP .

Koje su moguce mere represije i da li ce se pravne sluzbe cimati zbog 550 din ?

Zar ti nije jednostavnije da platis?

Interesuje me da li MTS može da povuče MNP-transferovan broj nazad u svoju mrežu? U tom slučaju bi Vip raskinuo ugovor na štetu korisnika, a MTS korisnika blacklistovao... Hmmm, šbbkbb...

Upravo o ovom pišem iz teme u temu. I meni su stizali zakasneli računi. I - platim.
WTF? Realno, znam koji sam ugovor potpisao, znam da je to moja obaveza.

Apsurdno je praviti bilo kakvu pometnju oko toga kako je zakasnio račun. Ako je usluga realizovana, plati druže i idemo dalje. A imaš i bonus što je kasnio račun pa je i rok za uplatu duži.

Ako usluge nije bilo, ili ako su suspendovali pre nego što je isporučen račun, ti plati račun kad stigne pa se žali da ti umanje sledeći na osnovu nepružanja usluge ili nepravične suspenzije saobraćaja.

Nikada nije rešenje da ne platiš račun. Pogotovu ne za nešto gde si svojim potpisom i podacima dao izjavu da ćeš plaćati na vreme.

Uvek je ta pojava kod ljudi interesantna, neću da platim, nemam da platim, itd. A onda kad dođu izvršitelji iskešira se 10-20x veći iznos. Mislim, to vidim kod svojih roditelja, kod komšija, kod nekog broja kolega. Gomila ljudi ne plaća na vreme, a znaju da je neizbežno, i IMAJU da plate. Kažem imaju jer: 1) na kraju ipak plate, 2) imaju redovna primanja u iznosu većem od iznosa računa.

Ako si nešto uzeo, plati, a ako ti se ne sviđa kvalitet ili uslovi, žali se i tuži operatera ili pružaoca usluge. Rešenje nikad nije "neću da plaćam i ignorisaću dugovanje u nadi da će da nestane a da ja nemam pravnih posledica".

Apsurdno je i što svi prvo traže način da izbegnu da plate ono što su dobili i pitaju se kako da reše problem izvršitelja i slično. Razumem kada se traži naplata nečega što se nije desilo ali neplaćeni račun je najlakše platiti ... pa makar i duplo, samo da se izbegnu ovakve priče. Pravne službe ne zanima iznos, meni je jednom stigao račun na par dinara jer je UO završena valjda prvog dana u mesecu i to je redovno obračunato a verovatno bi kasnije nastavili sa opomenama.
Ni greška u korišćenju iz nekog neznanja nije opravdanje, ja sam prvi android isprobavao i nisam ni znao da nije pametno slušati radio ili povući sve gmail mejlove a da se nisam zakačio na wifi. Naravno, nisam imao ni internet u paketu i stigao je račun na 3k5 (ili možda i duplo) što sam uredno platio i nije bilo potrebe da brinem šta bi bilo kad bi bilo.

Calexx, takav je mentalitet. Kognitivna disonanca je način razmišljanja većeg broja populacije i to se odražava u svim sferama života. Od bacanja opušaka i ostalog smeća po ulicama uz komentarisanje "vidi kako su ulice prljave", do stava da "ono što ja potrošim ne moram da platim ako ne želim" uz koji sledi "lopovska država me pljačka", a realno korisnik je taj koji je opljačkao operatera, pogotovu kada se napravi neki veći račun međunarodnim pozivom, a operatera to košta poprilično zbog loše interkonekcije.

Mene je kontaktirao student koji je uzeo u Telenoru postpaid paket krajem 2018., platio 2 računa, otišao u inostranstvo, računi su mu stizali na mejl jer je tako dogovorio, ali ih nije plaćao 3 meseca. Telenor je jednostrano raskinuo ugovor i naplatio mu naknadu štete od nekih 32 000 din, a to je onda prodao agenciji za naplatu potraživanja, koja je dodala još 7000 din nagrade, i sada kad se student vratio iz inostranstva u zemlju, čeka ga dugovanje od skoro 40 000 din (nije utužen, još uvek...). Čovek me onako skroz bestidno pita kako da izbegne da plati to dugovanje. Ne negira da je potpisao ugovor, da nije plaćao, da je ignorisao mejlove, da se nije javio operateru, da kada je došao u zemlju nije kontaktirao operatera, i slično. Praktično mogu da garantujem da je potpuno svestan da je napravio to dugovanje svojom voljom. I sad hoće da izbegne da plati.

Bez obzira na moj stav, uputio sam ga da se obrati advokatu, i naveo mu relevantne članove Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i uslove agencije kojoj je Telenor "prodao" dugovanje, cenovnik Telenora na dan zaključenja ugovora i Opšte uslove Telenora za mobilnu telefoniju na dan zaključenja ugovora (sasvim slučajno sam isti dan ja uzeo postpaid u Telenoru pa imam PDF-ove sačuvane.)

TLDR: Nisi platio na mostu, tu je ćuprija sa 10x većim iznosom.

Ne želim da sugerišem da su operateri male firmice koje jedva krpe kraj s' krajem, i da moramo da se sažaljevamo i da im šaljemo bukete cveća i čokolade za Novu godinu.

Ali, obaveza plaćanja je obaveza plaćanja. Zakonom je predviđeno šta se radi ako se korisnik ne slaže sa iznosom računa, a nijedna od predloženih radnji u tom slučaju nije "neću da platim".

BTW, na temu velikih računa zbog greške korisnika:
Ako korisnik pošalje *molbu* (dakle, ne prigovor ili zahtev) operateru, sva tri operatera će izaći u susret korisniku, na jedan od nekoliko mogućih načina:

- Potuno storniranje dugovanja
- Umanjenje dugovanja
- Isplata dugovanja na rate
- Isplata umanjenog dugovanja na rate
- Storniranje ili umanjenje dugovanja uz određene uslove ("with strings attached")*

Naravno, ako korisnik ode u poslovnicu i bude agresivna, vređa zaposlene, ošteti imovinu operatera ili naruši red i mir u poslovnici operatera, [trajno] gubi pravo na takve mogućnosti.

Dešavalo se mnogo puta ljudima da im Telekom Srbija ** izda račun sa velikim iznosom (> 100 000 rsd), a nakon molbe operatoru, stornira taj račun i izda novi sa iznosom od <20 000 din uz plaćanje na rate. Ako se dokaže da je račun nevalidan, uvek su stornirali ceo iznos, a često ne izdaju zamenski sa pretplatom nego novi zamenski račun bude 1 din.

* Npr. WinBack kampanja Telekoma Srbija omogućava storniranje dugovanja pre utuženja ukoliko korisnik potpiše ugovor na 24 meseca bez bilo kakve promocije, tj. puna cena bez telefona.
** pre nego što su prešli na Wireless Media Origami eCommerce sistem -- od tada niko u Telekomu ne zna ništa i sistem im stalno pada, a računi su im polu-vidljivi i polu-proknjiženi u svakom trenutku

edit: ispravljeno ime sagovornika

_{[Ovu poruku je menjao Milan Kragujevic dana 02.12.2019. u 11:01 GMT+1]}

Ćale.

Jeste da sam dovoljno mator da većini mogu da budem ćale ali nikako da objasnim da ja koristim sva slova i da bi i pisalo ćale da sam tako hteo. ;)

Najiskrenije se izvinjavam na pogrešnom obraćanju, Slavoljube.

Sada je calexx :)

Zasto mobilni operateri ne uvedu limit pruzanja usluga do iznosa preplate ili eventualno dobrovoljnim avansom, koji bi definisao limit ?

Ovako ispada da "love" ljude na njihovo nezanje, ne-informisanost, slucajne greske i slicno. Po meni to je siva zona bliza kriminalu operatera nego samog korisnika.

Već jesu uveli limit, na više načina:

1. Hard limit od X dinara mesečnog računa [ne]uključujući pretplatu
2. Soft limit u vidu blokada roaming interneta, roaming odlaznih [i dolaznih] poziva, međunarodnih poziva, internet uopšteno, usluge sa dodatnom vrednošću.
3. Tarifni paketi sa fiksnom naknadom, npr. MTS Kontrola Troškova, VIP Sigurica, Telenor Play+...

Što se tiče načina #1:

- VIP Mobile d.o.o.


- Telekom Srbija A.D.


Naravno, Telekom ne bi bio Telekom da nemaju tu pilićarsku foru "ograničenje važi samo za nacionalni voice saobraćaj i SMS", a za Internet moraš harač Net limit da plaćaš...

- Telenor d.o.o.


Naravno, Telenor ne bi bio PPF Group pilićar da nemaju limit od 10 000 din, doduše ne znam da li se kod njih limit može promeniti. Internet prekoračenje u Telenoru je inače nemoguće, tj. Internet se uvek i svima gasi po potrošenom saobraćaju iz paketa i dodataka, stoga ovaj tekst "samo voice i SMS" izgleda stoji od ranije kada su naplaćivali svaki prekoračeni B (bajt) 1 dinar... Ah, those were the times..

Način #2 se aktivira u razgovoru sa agentom u call centru operatera, kroz web interfejs ili mobilnu aplikaciju. MTS u okviru moj mts portala ima sve kontrole, kao i Telenor i VIP, a dodatno, uz JMBG potpisnika ugovora i izrečenu saglasnost, usluge se mogu deaktivirati besplatno putem call centra operatera.

Način #3 je samo-opisiv.