Ne treba tražiti načine kako koristiti njihove usluge, već bežati od takvih i javno govoriti protiv njih.

Pu.... kad se ja slozih skroz sa Nedeljkom, onda im je kraj :)
N/J.

Da, jednostavno ne koristiti. Svesno to rade, zato sto veruju da nema alternative. Isto i sa adobe proivodima.

Kako nema? Ima. :D

The.Expanse.S04.1080p.AMZN.WEBRip.DDP5.1.x264-NTG

Radi na svim platformama. :D

Inače ne možeš uticati na kompanije da daju podršku Linux korisnicima, kad je takvih večito 2%.

I od tih famoznih 2% desktop korisnika, koliko se pretplatilo na neki streaming servis?

Ima, skinulo se i deli se dalje :) For the people!



Mogli su da se manje potrude oko "zaštite" sadržaja, pošto je po default-u Widevine podržan na Chrome Linux, ali Level 1.

Netflixu je L1 dovoljan za 720p, ali Amazon izmišlja toplu vodu pa traže L2, a naravno bez Widevine nema nikakvog stream-a.

Što se tiče procenta korisnika koji su se pretplatili na neki streaming servis, verujem da je broj veoma mali,
praktično Linux korisnici sa aktivnom pretplatom na neki streaming servis čine 0.000% od ukupnog broja desktop korisnika.

Svejedno, ne treba meni podrška ili nešto dodatno, već da ne otimaju ono što je već dostupno u okviru EME SDK koji koriste.

Čak se ni Mozilla nije borila protiv DRM-a na web-u, već su određeni zaposleni unutar kompanije, kao i individue koji su svojim
open source kodom doprineli projektu Firefox, pokrenuli "pobunu" povodom DRM-a, što nije urodilo plodom, a Mozilla je na to
odgovorila tako što su jedno vreme nudili DRM-free Firefox za preuzimanje.

Defend the Open Web: Keep DRM Out of W3C Standards (2013)

Bilo, prošlo, izgubili smo. Jedino što se dalje može činiti, koliko sada razumem, je deljenje sadržaja na načine koji ne podržavaju i održavaju kompanije koje koriste EME i ostale DRM "standarde".

Do what you want cause a pirate is free. You are a Pirate! -- Lazy Town je predvideo budućnost.

(less SFW verzija, za one koji se tako osećaju)

Nije stvar u 2% nego im se koncept slobodnog softvera ne svidja. Takve ni u kom slucaju ne podrzavati.

Otkud znas?

Moja pretpostavka je zato što, da su implementirali "osnovni" EME DRM sa Widevine, i nisu ništa dalje dirali, radilo bi na Linux-u. Oni aktivno sprečavaju Linux korisnike da nesmetano koriste uslugu, jer naknadno ograničavaju kvalitet u odnosu na CDM Level, i to na neupotrebljivu vrednost.

Kako je Widevine svakako "probijen", tj. Netflix 4K WebRip torrenta ima koliko hoćeš, a to zahteva Level 3 (zaključan hardver sa vlasničkim softverom i potpunom "bezbednošću" celokupnog procesa rada svog softvera, od uključenja do prikaza slike, kao i sertifikovan HDMI kabl i ekran koji podržava HDCP 2.2).

Što je najgore, Linux kao kernel i operativni sistem je više nego sposoban da ograniči pristup sadržaju, što se vidi npr. na gomili Smart TV uređaja koji koriste neku vrstu Linux-based operativnog sistema, a na kojima je Widevine L3 aktivan.

Problem je čisto političke prirode, nema nikakvu osnovu u tehničkim sposobnostima hardvera i/ili softvera, niti kompleksnost implementacije.

To su ajkule koje gledaju svaki cent. Potencijalna zarada u milionima nije za baciti.

Kakve veze ima slobodan softver sa DRM-om za video sadrzaj?

Zato što se DRM realizuje ograničavanjem slobode korisnika putem nekog softvera.

Slobodan softver (definisan u smislu GNU filozofije o slobodi softvera) mora da poštuje 4 osnovne slobode:



https://www.gnu.org/philosophy/free-sw.en.html

Softver koji ograničava način prikaza i pristupa sadržaju krši slobodu 0. Softver koji se ne može modifikovati pa pokrenuti zbog verifikacije digitalnog potpisa krši slobodu 1. Softver za koji nije dostupan izvorni kod ne ispunjava preduslov za slobodu 1.
Softver koji ne dozvoljava deljenje i ograničava korišćenje na jedan uređaj / korisnika krši slobodu 2. Softver koji se ne može menjati niti deliti, i za koji nije dostupan izvorni kod, krši slobodu 3.

Mišljenje GNU projekta o DRM-u je ovde: https://www.gnu.org/proprietary/proprietary-drm.en.html

Nigde u GNU licencama ne pise da je dopustena piraterija, niti na tako sto treba insinuirati. Ako necemo da postujemo licence sadrzaja zasticenog autorskim pravima, cinimo krivicno delo, i nema veze da li je sadrzaj pod vlasnickom licencom ili GNU licencom, za pirata.

Pa, to je upravo argument da jeste stvar u 2% i da bi imali podrsku da je vise jer bi im se tada isplatilo. Ako im je stalo do para a ne do ideologije, onda ce gledati takve stvari a ne do koncepta slobodnog softvera.

Ne radi se o sadržaju, već o tome da aktivnim sprečavanjem korišćenja sadržaja na određenoj platformi rade protiv sebe, jer će korisnici, koliko god ih bilo, zapravo ilegalno preuzeti materijal, pošto ga legalno ne mogu gledati na toj platformi.

A slobodan softver po prirodi četiri slobode ne može da spreči korišćenje, jer se može izmeniti da dozvoli korišćenje u skladu sa slobodama 1 i 3.

Nisi me razumeo Milane, pirat krsi i vlasnicku licencu i GPL jednako, dakle koristice GPL kod u svom closed-source programu. To GPL vec ne dozvoljava, ali pirata bas briga da li je zakon na njegovoj strani ili ne. I to je isti zakon, sto stiti filmadzije i Microsoft i Adobe, isti zakon stiti i FSF.

Ne shvatam kakav closed-source program?

Pirat koji želi da ilegalno preuzme seriju The Expanse može to da uradi koristeći potpuno slobodan softver (OS Linux, Transmission torrent klijent, OpenWRT na ruteru) i da video materijal pogleda koristeći slobodan softver (mpv) i/ili konvertuje (ffmpeg). Isto važi i za dalje deljenje.

Pirat koji želi da ilegalno distribuira seriju može to uraditi npr. korišćenjem HDMI capture uređaja koji ima softver otvorenog koda, pri čemu pirat zaobilazi tehničke zaštite protiv kopiranja u pravnom smislu, i krši Uslove korišćenja servisa, ali ne krši GPL licencu.

Vlasnička licenca u ovom slučaju ne postoji jer se koristi FLOSS software, a licenca za sadržaj nema veze sa GPL.

Copyright na medijski sadržaj spada pod domen rada Creative Commons, a copyright na kod pod GPL.

GPL se ne može koristiti za licenciranje video sadržaja, niti Creative Commons za programski kod.

Uslovi korišćenja servisa će svakako biti prekršeni, povodom dela tehničke zaštite od kopiranja, međutim u većini država članica EU to nije ilegalno.

Ilegalno je dalje distribuiranje dobijenog video materijala korisnicima kojima vlasnik autorskog prava nije omogućio pristup materijalu.

Dakle, za ličnu upotrebu i arhiviranje, zaobilaženje mera tehničke zaštite sadržaja od strane korisnika kome je dozvoljen pristup je legalno u EU, dok to nije legalno u US (DMCA (section 1201), CFAA).

Pirat (recimo piratska grupa) moze da ima svoj closed source program (recimo crack ili installer za igru) koji moze da sadrzi GPL kod i pored toga sto source nije objavljen, sto leak source koda moze da pokaze kasnije, ili je ocigledno ako se koristi GPL licencirana biblioteka. Bilo je raznih hakerskih alata koji su koristili lzo kompresiju a nisu bili opensource, iako je lzo GPL. Ne LGPL, ne Runtime exception, vec puni GPL.
Poenta je, pirat krsi isti zakon koji stiti i vlasnicki i GPL softver, i bas ga briga.

Ovde se ne radi o tome, već o činjenici da su korisnici Linux OS-a prisiljeni da postanu pirati jer je kompanija Amazon odlučila da im onemogući pristup video sadržajima na servisu Prime Video.

Nije niko prisiljen da krsi zakon, piraterijom ili drugacije.

Dobro, to je tačno. Neće proći na sudu - e ja sam linuxaš, jedino što sam mogao jeste da seriju skinem sa torrenta. :D

Ono što se jedino može, jeste da se traži povraćaj novca od Amazona.

Nije prisiljen, radi se o moralnom očekivanju jednake usluge za istu cenu bez obzira na korišćeni operativni sistem, a piraterija je "f*ck you" pružaocu usluge koji diskriminiše korisnike.



Već jesam, biće odobreno, ali to nikako ne opravdava situaciju.

Nisam nameravao da se javljam u ovoj temi , ali moram da ukazem na cinjenicu da , ima dosta postova u njoj koji Zagovaraju , Promovisu Pirateriju !!

Politika foruma je oduvek bila da se Piraterija ne Promovise na sajtu !

Price tipa moram da budem Pirat i da krsim zakon , jer mi ne daju da gledam na Linuxu su price za malu decu !

Jel forum promenio svoju politiku i da li je postao Piratski forum ?

Poenta je u sledecem:

Da DRM ne postoji, svaki korisnik bi mogao uz minimalan trud da skine content i radi sa njim sta zeli. Desni klik, inspect element, wget, zdravo. Da, to je zabranjeno. Sve stoji... Ali, realno, da nema DRM-a, postojao bi ogroman skok piraterije. Smanjili bi se, drasticno, prihodi producenata. Mi sad imamo fantastican conent koji producira Netflix i Amazon od para koje generisu te platforme....

Ako hocete da podrzite Free, gledajte samo video pod Creative Commons licencom, i donirajte takve projekte... Gledanje piraterije pod izgovorom da eto, zli DRM ne dozvoljava da gledate streaming je pateticno. Piraterija nije samo "f*ck you pružaocu usluge koji diskriminiše korisnike", vec i svima koji podrzavaju open source....

Mene isto ovo nervira, btw. Ja zelim da stvim R-Pi pored TV-a i gledam lepo Netflix. Iritantno je do bola.... Ali sam svestan da su opcije DRM ili nista.

Kakve veze imaju open source licence za softver sa sadržajem koji se koristi pomoću tog softvera? Neposredno nikakve.

Posredno, u ovom slučaju imaju. Ako amazon ima neki sistem zaštite sadržaja, a ta zaštita je takva da se zasniva na tome da softver pomoću koga se koristi ima određena svojstva, to onda znači da bi izmenama softvera softver izgubio ta svojstva i da bi zaštita pala. Zbog toga amazonu smeta da se taj sadržaj koristi pomoću softvera koji se može menjati i to je njegov motiv da se suprotstavlja korišćenju tog sadržaja pomoću softvera podložnog izmenama.

Naravno, zaštite sadržaja koje se zasnivaju na svojstvima softvera pomoću koga se sadržaj koristi su neefikasne i tu se vidi besmisao postojećeg kopirajt sistema.

Profesionalizacija autorskog rada je veoma važna. Međutim, kopirajt sistem je pregazilo vreme. Više ne funkcioniše jer nema načina da se sprovede. Prema tome, neophodno je promeniti sistem profesionalizacije autorskog rada, tako da više ne bude zasnovan na ograničavanju i kontroli umnožavanja, već na nečemu što je moguće sprovesti.

Kako vreme prolazi, sve se više ispostavlja da je RMS bio i ostao u pravu.

Da li je manje patetično platiti a onda piratovati?

Drugo, nije problem u mom konkretnom viđenju ove situacije što zahtevaju DRM, već što Widevine L1 dobija 720p na Netflix-u što je sasvim OK kvalitet, dok na Prime Video to je 360p.

Bez Widevine podrške ne radi video na Prime Video niti na Netflix-u, tako da je jasno da oba servisa koriste DRM da zaštite sadržaj, ali Amazon ima visoke standarde bezbednosti sadržaja.

Mislim da je dovoljan kompromis Widevine L1 = 720p, kad se svejedno 4K materijal koji zahteva L3 pojavi na torrent sajtovima par sati nakon što bude objavljen.

@Nedeljko Upravo to pokušavam da objasnim. A što se tiče RMS-a, bio je i ostao duh FSF-a i slobodnog softvera, i ako je nateran da napusti entitet FSF. Predvideo je sve. Žalosno je što ga (kao društvo) nismo poslušali.

Da, ali alternativa je jos gora. Jedini sistem koji je ponudjen kao alternativa je da drzava placa autore po nekom svom kljucu, ali onda se drzavi daje da odlucuje o tome sta je prihvatljiva umetnost. Meni je vec muka i mislim da ima previse kontrole medija, dati drzavi monopol na finansiranje umetnosti ce dovesti do jos goreg efekta.

Ili ce se omoguciti autorima da svoj rad naplate kao do sad, ili ce neko napraviti bolji sistem. Zapravo, DRM i on-line distribucija jesu novina i jesu promena i jesu sistem koji je doveo do decentralizacije. Streaming servisi koji novac umetnicima rasporedjuju po tome koliko se njihovo delo gleda/slusa su napredak, samo sto se FSF i zajednica oko njih bune jer u celoj prici postoji i DRM komponenta. Kad bi postojao nacin da se efektivno, na bolji nacin spreci piraterija streaming servisi bi bili radi da izbace DRM, to i njima trosi CPU cikluse koji nisu jevtini, za sad ih koriste jer su procenili da bi bez njih gubili mnogo novca.

@nkrgovic

Alternativa nije da država određuje plaća, niti da određuje raspodelu kako joj se ćefne.

U slučaju softvera, plaćali bi ga kupci hardvera kroz softverski porez koji ulazi u cenu hardvera.

Što se raspodele tiče, mogle bi se sprovoditi automatske masovne dobrovoljne ankete, tako što bi korisnici koji to žele, onda kada žele skidali program za anketiranje, koji bi automatski pretražio sadržaj računara, napravio spisak instaliranih programa i taj spisak poslao negde. Onda bi to ušlo u statistiku i algoritam klasterizacije bi vršio svrstavanje programa u programe koji pripadaju, odnosno ne pripadaju istom segmentu i određivao bi veličinu svakog segmenta i na kraju bi na osnovu toga izračunavao raspodelu novca. Formule celog računa bi bile usvojena propisom i nediskriminatorske. Umnožavanje i razmena softvera bi bili slobodni. Svaki autor ili grupa autora ili proizvođač bi imao interes u tome da se njegov softver što više širi da bi više zaradio.

Sta bi bio motiv za prosecnog korisnika da pokrene program koji ce mu vrsiti inspekciju kompjutera?
Sta bi bio motiv za autora/proizvodjaca da ne pokrene takav program na milion virtuelnih masina sa instaliranim njegovim softverom ili kopijama muzike?

Koliko ljudi zapravo ode na ulicu da potrazi anketare da im odgovara na pitanja sto bi bio pravi ekvivalent. Niko ili gotovo niko.
Dobrovoljno davanje krvi je slicniji primer ali posto bitna razlika. Pokretanje programa koji ti vrslja po kompu je daleko invazivniji (gubitak krvi je kod dobrovoljnog davanja je u skoro uvek zanemarljiv).



Ima, ali po koju cenu su spremni da to urade? Po cenu da pokrecu spijunski softver na svom uredjaju? Malo ko.


Zakonske sankcije a.k.a. kazne.


Vrlo mali broj ljudi je voljan da pokrece program cija je glavna namena da im vrsi popis stvari.


Ali koriscenje na VM je legitimno. Sve je vise virtuelnih masina u odnosu na ukupan broj. A virtuelna masina ima virtuelni serijski broj, ne mozes ih imati u bazi prodatih, kad nisu prodate. Na stranu koliku to dodatnu logistiku stvara da se vodi evidencija svega toga.


Takodje, sta je sa stream-ovanim sadrzajem? Njega nema na uredjaju. Hoce li taj tvoj BigBrother.exe da skenira i istoriju surf-a? Mozda da se zakonski zabrani brisanje istorije i koriscenje private rezima browser-a? :)

Proslo je vreme naplacivanja slusanja i pregledavanja. Bioskopi i koncerti. Torent majka mara. Termin pirat su izmislile kompanije koje se bezobrazno bogate na prodaji vazduha ne bi li toboze to predstavili
kao nesto slicno pravim piratima koji pljackaju brodove. Nije to nikakav zlocin, mozda prekrsaj u smislu ukoliko zaradjujes na tome. Ukoliko ne zaradjujes na tome nikakvog tu zlocina nema.

Pa kakve su to L3 zaštite koje Amazon fura kad sam upravo skinuo Expanse webrip, ripovan sa njihovog servisa?

Upravo time hoću da kažem da je ovo čisto maltretiranje korisnika, ne mogu oni da spreče nekoga da pusti seriju na L3 uređaju (npr. Nvidia Shield Android TV Box) i prikači HDMI splitter a onda i 4K capture uređaj, i snimi to u HEVC formatu na računar, a zatim uploaduje na file sharing sajtove, odnosno krene da deli na torrent mreži.

Dakle, ako L3 ne može da spreči kopiranje u prvih par sati od dostupnosti sadržaja, zašto im je onda L1 premalo za 720p.

Iživiljavanje, to je razlog. Nikakvo pametovanje ne može da odgovori na sledeće pitanje: "Kako Netflix može 720p na L1, HBO GO može 1080p na L1 (nisam proverio bez Widevine), a Amazon traži bar L2 za 720p." Drugima je OK, čak i npr. HBO-u koji je 100x veća produkcijska kompanija nego Amazon Studios, ali se Amazon tu nešto pravi mnogo opasan sa Prime Video servisom, pa gura 360p korisnicima na Linux-u...

@Shadowed

Čuj, špijunski softver koji pravi država i za koji se tačno zna šta radi i šta prikuplja.

Što se tiče kazni kao "motivacije" za licenciranje softvera, praksa pokazuje da je ta "motivacija" vrlo slaba. Stepen piraterije je toliki koliki jeste zbog toga što je vrlo lako piratizovati sadržaj uz skoro nikakve šanse da se bude uhvaćen i kažnjen. O tome se i radi što taj sistem "motivacije" odavno ne funkcioniše i da se sistem profesionalizacije autorskog rada mora zameniti nekim funkcionalnijim.

Što se strimovanja tiče, strimuj šta hoćeš bez zabrane snimanja i delenja isporučenog sadržaja opet postoje načini da se izmeri koliko je nešto zastupljeno.


Isporuka nezakonito napravljenih kopija je krivično delo, zarađivao ti na tome ili ne.

Amazonova zastita , ne mora da bude probijena ! Ako jeste , brzo bi oni patchovali .

Postoje programi koji snimaju ekran u realnom vremenu ! Naravno za film 4K bi trebao da imas takav monitor .

To je svakako najjeftinije resenje , kada " iznajmis" film , a pozelis da ga imas za stalno

Upravo tako.


Znaci, pretnja zakonskom kaznom nije dovoljan motivator da ljudi ne piraterisu ali je zato zelja za pomoc autorima dovoljan motivator da ljudi pokrecu program koji ce im skupljati informacije o tome sta imaju na kompu. I za to vreme ce se drzati za ruke i igrati bosi na livadi dok ih gledaju male zeke i lete leptirici oko njih? :)

Inace, drzava ti nije uopste potrebna za to. Takav model mozes implementirati potpuno nezavisno i ako je tako dobar za sve, funkcionisace bez problema.

@Milan Kragujevic,

Korekcija oko brojeva za Widevine

Level 3 --> dovoljna sw. dekripcija i sw. dekodiranje / render (sve bez hardverske zastite)
Level 2 --> neophodna hw. dekripcija (zasticeni kljucevi) i sw dekodiranje / render
Level 1 --> neophodna hw. dekrpcija kao i hw. dekodiranje / render sa zastitom memorije na svakom mestu gde se procesira signal

Level 1 zahteva TEE (na ARM-u i sta god da je ekvivalent na Intelu) za dekripciju i dekodiranje/render sa obaveznom HDCP 2.x zastitom ako signal napusta uredjaj sto znaci:

a) Trusted boot (kompletan lanac od inicijalnog bootloadera, preko firmware-a, OS bootloadera, OS-a sve to drajvera i TA-ova koji trce na TEE-u moraju biti potpisani i odobreni od predhodne komponente
c) Ugradjenu mogucnost za revokaciju sertifikata i implementacija i forsirani upgrade svega (IPL, firmware, CDM TA delovi, OS drajveri i sl.)
d) Zasticenu memoriju za drzanje dekriptovanog stream-a kao i dekodiranih semplova/frejmova
e) Zasticenee algoritme za dekripciju i dekodiranje / render (prakticno, potpisani TA-ovi na TEE-u)
f) Obaveznu HDCP 2.x zastitu (koja je hw/TEE-only od verzije 2.3) ako licenca dozvoljava izlaz na eksterni displej ili bilo kakvu vezu izmedju modula koji ne mogu da razmenjuju memoriju preko zasticenih bafera

Konacno, koje rezulucije ce biti podrzane na kom WV nivou ne zavisi samo od provajdera (a-la Amazon Prime, Netflix) vec i od vlasnika/distributera sadrzaja (Disney, Fox, itd.) i o tome se vise pitaju ovi drugi nego ovi prvi.

Sve u svemu, cela stvar nema nikakve veze sa Linuxom - mada u ovom slucaju verovatno neko Linux smatra za "laksim" za hakovanje L3 sistema od Windowsa (sto je besmislica, podjednako je lako, mislim vec su izvukli kljuceve iz softverskog CDM-a davno). L1 je sasvim druga prica zato sto su svi algoritmi hardverski i zahtevaju hardverske mere zastite i kripto verifikacije sa obaveznim pravom na revokaciju / sw. uprade.

Sto se L1 zahteva tice, nema ni teorijske sanse da se tu nesto promeni. Za vlasnike sadrzaja je cak i FullHD (1080p) sadrzaj "neprocenjiv", o 4K/8K UHD signalu i da ne govorim, jedva neki pustaju 4K uopste da napusti studijsku distribuciju i to samo uz 100% hardversku zastitu dok 8K verovatno moze da se gleda samo sa odobrenom i sertifikovanom opremom dostupnom vrlo malom broju ljudi (interni holidvudski procesi i 1 distributer koji rentira i hardver i filmove za "kucne bioskope" holivudske ekipe).

U principu, L1 nije razbijen i nece biti lako razbiti ga (cak i da neki hw. bude probijen, bice revociran i to je to).

4K "ripovi" osim ako ne dolaze sa diska su verovatno screen-copy. Originalni 4K streamovi ne napustaju hardverski zasticeni perimetar i vrlo brzo se dozna ako neki hw. ima neprimecen "debug mode" zbog vrlo verovatnog watermark-ovanja izdanja.

Hvala na korekciji. Čitaoc može da invertuje brojke u mojim postovima, gde je L3 u mom postu zapravo L1, a L1 zapravo L3.

Izvinjavam se na grešci.

Povodom određivanja nivoa bezbednosti CDM-a, Amazon može da odabere bilo koji broj u ovom konkretnom slučaju, jer je Amazon Studios distributer za seriju The Expanse (od S04, ranije je bio Syfy). Producentska kuća je Alcon Entertainment, deo WarnerMedia.

Generalno na desktop-u samo Intel Core 8th Generation procesori imaju sertifikaciju L1, i to za Edge browser sa ugrađenom Intel UHD GPU, na Windows 10. Sve ostalo je L3.

4K rip-ovi jesu screen copy, jer se HDCP 2.x može "zaobići" sertifikovanim HDMI spliterom koji ide u capture karticu.

Generalno, ako je Netflix-u OK za sopstvenu produkciju 720p na L3, HBO-u na HBO GO servisu isto, zašto onda Amazon izmišlja toplu vodu i gura 360p korisnicima koji koriste "alternativnu" OS platformu... To je cela priča, oni se u ovom konkretnom slučaju sa ovim konkretnim okolnostima samo iživljavaju.

Ništa drugo.

Zato nisu zaslužili novac, iz moralnih razloga. A seriju hoću da gledam, jer sam je gledao dok je bila na Syfy, i gledaću je. One way or another.

_{[Ovu poruku je menjao Milan Kragujevic dana 15.12.2019. u 00:25 GMT+1]}

Gresis oko L1 ("L3" u tvojim postovima) - ne mozes .ga "prevarititi" HDMI splitter-om na duzi rok zato sto taj uredjaj krsi HDCP 2.x licencu i brzo ce mu biti revociran kljuc.

Razlog zasto to eventualno sljaka je sto dovoljno proizvodjaca iz Kine mogu da krljaju brze zamene sa novim kljucevima (dok im ne blacklistuju firmu, onda otvaju novu) - ali to je vec dekodirani signal, sto znaci da, osim ako ne zelis da ga "spakujes" lossless-om (sto ce da te kosta puno HDD-ova :-) gubis kvalitet re-enkripcijom.

Da bi dobio originalni 4K ulazni signal (MPEG-DASH sa H.265 i AAC-om recimo) koji trazi L1 Widevine, morao bi da hakujes sam TEE od procesora i da se docepas zasticene memorije procesora u trenutku kada semplovi napustaju (hardverski) CDM i stoje na raspolaganju A/V dekoderu.

OK, mozda ti se posreci za neki levi uredjaj (prakticno moras da mu prvo deaktiviras secure boot a onda hakujes TA/TEE tako da se docepas zasticenih bafera - ali ne zaboravi da obicno secure procesor valida firmware i bootloader sto prvo taj zadatak cini teskim (hakovanje TEE-a je onda sledeci problem ali ako si hakovao CPU da ucita hakovan firmware vec si resio dosta problema), ali cim se to provali taj uredjaj ce ili biti apgrejdovan (obaveza) ili ce biti revociran ako je nemoguce resiti problem.

Oko novih uredjaja, zackoljica je da je za L1 licencu neophodna kompletna analiza arhitekture i odobrenje za dobijanje L1 kljuceva. Ako neka firma ima duzu tradiciju "debug" modusa i sl. gluposti verovatno ce izgubiti L1 licencu i to je to.

A, da, Netflix ima potpuino poseban (dodatan) proces sertifikacije uredjaja koji vec imaju L1 Widevine :-)

Iskreno, korektno implementiran DRM na L1 nivou, recimo kako Apple implementira sigurnost je prilicno zaje*an do nemoguc za razbijanje. Cak i ako ti se posreci da hakujes IPL da ucita tvoj firmware, onda preskocis validaciju OS-a ili nadjes neki exploit koji ce ti omoguciti da za*ebes TEE i docepas se zasticene meorije, sve sto je potrebeno je da uredjaj bude "uhvacen" i njihov kljuc leti na blacklist.

Cak i ides full brute-force i pokusas da pokupis keybox direktno iz hardvera a-la James Bond style analizom cipa (i ako implementator jeste idiot i drzi kljuc u jednostavno "vidljivom" formatu) opet imas problem #1 - uredjaj ce biti brzo "provaljen" i blacklistovan.

L1 WV je strahovito jednostavan ali i mocan. Ono sto ga cini mocnim su zahtevi za hw. TEE i revokacija kljuceva. Dok je za DVD/BD to bio veliki problem, za online streamove je to nista lakse, samo licensni server treba da dobije novi manifest sa kljucevima i to je to. Svi klijenti odma dobijaju listu za "odstrel".

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 15.12.2019. u 00:38 GMT+1]}

Ako je praktičan cilj gledati seriju sa dovoljno detalja da ne izgleda kao blatnjav ekran, biće sasvim dovoljno rekompresovati izlaz sa uređaja uhvaćen putem splitera.

Što se tiče ukidanja ključeva za HDCP spliterima, generalno se to očigledno retko dešava, jer stalno izlaze novi WebRip snimci UHD sadržaja.

A što se tiče Netflix-ovog posebnog procesa, nažalost veoma sam upoznat sa time, kako imam Kaon KSTB6020 ("EON Smart Box" by SBB) na kome ne radi Netflix jer ne prolazi whitelist provere build.prop parametara.

Osim toga, bio bih zadovoljan sa L3 720p, dakle te perverzije sa UHD lossless sadržajem meni ništa ne znače, prvo jer gledam stvari ili na krš LCD monitoru, ili na još gorem krš televizoru (ponestalo nam Tesla UHD modela, pa dok stvore model za 2020-u koristim neki Blueberry od 12000 din kao nužno sredstvo -- 32" 720p), a osim toga vid mi je dovoljno loš da mi ti detalji apsolutno ne znače, a tek HDR na OLED ekranu... Pa ja pola nijasni sive ne razlikujem.

Dakle, nemam potrebe da hakujem TEE, niti da blokiram update, niti da iščitavam memoriju. Nije ovde bila poenta da ja hoću da distribuiram UHD kopiju ove serije pa tražim pomoć kako da ukradem materijal.

Amazon firma je lešinarsko-ološka, i rade šta žele. Kako nije moguće uticati na njih na neki način osim izbegavanja plaćanja, to ću da uradim -- da im ne platim. Tj. da uzmem pare nazad.

A serija je skinuta odavno.

Kako god neko ce uvek da napravi rip serije i filma i bice dostupno na torentu. Ne moramo mi sad da lupamo
glave oko toga.

Nedeljko:"Isporuka nezakonito napravljenih kopija je krivično delo, zarađivao ti na tome ili ne."

Pazi ko jos danas reze CD-ove i prodaje? Sta se sada podrazumeva pod kopijom?
Prica sa kopijama se zavrsava negde 2006 kada je broadband internet usao u nase domove...

Jedini razlog koji mi pada zasto Amazon ima nizi L3 kvalitet na Linuxu od Windowsa je taj sto je na Linuxu, trenutno, iskljucen VMP (Verified Media Path) za browser CDM.

Iz jednostavnih razloga, VMP zahteva proveru i same aplikacije, sto znaci potpisan izvrsni fajl, a to bas i nije trivijalno na Linuxu (gomila distroa, verzija, parametara kompajlera i svega ostalo sto binarne fajlove cini drugacijim + naravno fakat da Linux distroi generalno dolaze i u izvornom formatu i neki ljudi vole da ih kompajliraju :-)

To teorijski znaci da L3 Widevine na Linuxu pruza, bar malo, manje zastita od Windowsa ali, iskreno, da se ne za*ebavamo - to je kod koji trci na CPU-u, u najboljem slucaju je malo duzi posao oko hakovanja i razbucavanja CDM-a, ali za nekog iznad-prosecnog hakera je to posao za nekoliko dana max.

L1 je sasvim druga zver. L1 prakticno zahteva da je sve od IPL-a pa sve do ekrana zasticeno. Ako postoji gomila 4K ripova, sumnjam da je to zbog L1 manjkavosti, bice da su nasli nesto drugo sa ceka vuku strimove.

Chromium nema Widevine uopšte, a Chrome binary distribuira Google, i to dva komada: .rpm i .deb (koji verovatno imaju identičan binary, samo prepakovan za dva različita package managera), dakle mogu i to da urade ako hoće.

L1 nije tema priče uopšte, niko ne očekuje da to bude omogućeno na PC-ju. Takve stvari su dostupne na "jačim", tj. softverski proverenim STB-ovima, Smart TV-ima, i naravno Xbox, PS, i mooožda Switch. Sve ostalo je L3. Neki skuplji Android telefoni sa efuse anti-tamper indikatorom mogu inicijalno da budu L1, dok ih se ja ne dočepam, onda gube Widevine potpuno.

Chromium nema Widevine, ali standardni Linux recept je kopiranje Chrome Widevine CDM-a i kompajliranje Chromiuma u "oficijelnom" modu i promena browser string-a u Chrome.

Firefox, takodje, koristi isti Google-ov Widwevine L3 CDM sa licencom.

Taj CDM, inace, radi dekripciju za audio i dekripciju i dekodiranje za video (prakticno a-la L1, samo sto se sve radi na CPU-u). Osim masivne obfuskacije binarnog koda koja je predstavlja problem za iskusnog hakera, cela stvar je prakticno nesigurna.

Zato provajderi obicno i salju 480p ili, eventualno, 720p na L3 uredjaje - zato sto znaju da je zastita, prakticno, minimalna.

Kao sto rekoh, L1 je kompletno drugacija stvar i daleko ozbiljnije izvedena.

Naravno, realno, cela stvar je osudjena na propast (u smislu, sadrzaj ce da procuri) ne zbog DRM-a koliko god da je dobar, vec zbog pukog fakta da neko, negde, ima pristup originalu, pa makar to bili i radnici samog studija. Ako se radi o mogucnosti za $$$ ili famu, neko ce na kraju da se docepa izvornog sadrzaja.

@Milan Kragujevic

Nema razloga zasto PC ne bi bio L1 kompatibilan. Sve sto ti treba je secure boot, trusted OS, sigurni hardver (svi novi inteli i AMD-ovi) sa hw zastitom (Intel SGX & co), eventualno bi NVIDIA morala da sertifikuje svoj hw koji bi morao da prima strim i sam radi L1 CDM + decode/decrypt na kartici, ne znam kakva je situacija tu ali je teorijski to isto trivijalno i HDCP 2.3 izlaz za bilo kakav displej koji nije hardverski deo sistema (monitori i sl.)

Naravno, cim iskljucis secure boot (otkljucas bootloader u Android svetu), to je kraj L1 kompatibilnosti. Ali to je cena koju Holivud trazi da se plati ako hoces da legalno gledas njihov 4K sadrzaj.

Ako hoces Holivudski sadrzaj u 4K legalno, Holivud trazi da oni kontrolisu tvoj PC, a ne ti.

Izbor je na tebi :-)

Izbor je na meni, i ja sam izabrao da piratujem 1080p sadržaj jer nemam sposobnosti vizuelnog razaznanja boljeg kvaliteta na trenutnom hardware-u i bioware-u. Drugi izbor je bio da gledam 720p sadržaj sa L3.

Btw, Widevine je >ekstremno< jednostavan, u principu se svodi na AES-128 semplova.

Ono sto Widevine cini mocnim u L1 izvedbi je fakat da Widevine (Google) zahteva predhodno odobrenje arhitekture i da su minimalni zahtevi kompletno trusted lanac od inicijaliczacije hardvera do izlaza na ekran + mogunost revokacije uredjaja u bilo kom momentu koji, odjednom, moze da obuhvati sav sadrzaj i sve uredjaje,.

+ Netflix ima svoj proces odobrenja uredjaja koji je jos jedan korak, iako je Google vec sasvim dovoljan :-)

Da, teorijski, hack-ovi su moguci, ali zbog prirode sadrzaja (stream / VoD), revokacije su prilicno uspesne i nista novo nece raditi na hakovanim uredjajima.

Ostaju samo HDMI uredjaji (sa degradacijom kvaliteta) - dok HDCP konzorcijum jednostavno ne izbaci sve pre HDCP 2.3 standarda (koji isto zahteva TEE) ili kradja originalnog sadrzaja u studijskim procesima (post-procesiranje, early-screening distribucija) sto je prakticno nemoguce za izbeci.

Ovo je sustina.

Glavni razlog zasto ja podrzavam Free and Open je Freedom, ne cena. Ja ne zelim da iko zna sta ja gledam "u svoja cetiri zida" i da razvija metodologije merenja ko sta strimuje. Ja zapravo zelim da budem anoniman prema svima kojima mogu, meni se svidja npr. GDPR (i nas zakon koji je realno samo to prepisano), gde Amazon nema pravo da skuplja podatke o meni, osim za svrhu naplate. Mogu da naplate, mogu da rade statistiku koliko se sta gleda, ali ne i ko konkretno sta gleda. Postoje podaci sta koji "profil" gleda, ali ne u tom profilu nema licno identifiable informacija, profil je labavo vezan za billing.... Ja zapravo hocu slobodu i privatnost. (Molim vas, zamislite da smo u EU, a ne u Srbiji gde drzava nema nacina da ovo sprovodi).

Ako je moj izbor da :

a) Kupim namenski uredjaj za streaming, koji kosta 30,50 ili 200 EUR, ubodem ga u mrezu i u TV i cepam striming viskog kvaliteta.
b) Mogu da strimujem na kakvom god hocu uredjaju, a da komitet za slobodne medije izvlaci statistike ko sta gleda i rasporedjuje novac.

Ja definitivno biram a).

Pri tom, ja taj uredjaj zabodem u odvojen VLAN i miran sam, a u scenariju b) razmisljam da li je na celu tog komitetta XX, YY ili ZZ i da li ce njihov motiv biti da u komitetu uhlebe botove i u kojoj meri ce koristiti taj komitet za guranje neke svoje agende. Cak i ne razmislajm da li ce, ZNAM da hoce....

Moje poverenje u VLAN izolaciju je dosta visoko, kao i moja potreba da zastitim svoju slobodu. Moje poverenje u komitet koji prikuplja podatke o gledanosti i njihovu nepristastnost da ravnopravno promovisu sve sadrzaje, kao i da ne gledaju kroz prizmu politickih interesa je ravno nuli.

Ovaj post je samo-cenzurisan, orginalno sam umesto XX, YY i ZZ imenovao politicare koje tu ocekujem, ail sam zbog postovanja prema forumu odlucio da unesem ovakve odrednice. Slobodno razmislite koga bi drzava postavila na to mesto sami.

Ne, nije onaj stolar što pravi stolice

@Shadowed

Poenta je da nije neophodno da visok procenat korisnika obavi anketu, već statistički relevantan broj korisnika. Dakle, ako u celom svetu taj program pokrene 100.000 korisnika, to je više nego dovoljno za statistiku. Prema tome, nema narušavanja privatnosti jer to radi samo onaj ko hoće, a takvih ima dovoljno. Ako se raspodela izračunava po propisanoj formuli, onda država ima vrlo ograničene mogućnosti manipulacije koje se svode na izbor formule, koja pritom mora da bude javna. Naravno da jednoj strani više odgovara formula X, a drugoj formula Y, ali formula mora biti smislena. Ako su obe formule X i Y smislene, OK.

@Branimir Maksimović

Da bi se autorsko delo koristilo, mora imati zapis na nekom materijalnom nosiocu. Da li je taj nosilac elektronski, magnetni, optički, mehanički, svejedno je.

Recimo, jedan primerak Linux kernela se nalazi na mom hard disku, drugi je u RAM memoriji mog računara, treći je na tvom disku, četvrti je u RAM memoriji tvog računara, a delovi se nalaze i u procesorskom kešu itd. Sve su to primerci tog autorskog dela. Umnožavanjem se povećava broj primeraka.

Ako ja kupim papirnu knjigu u knjižari, pa je dam tebi, to je isti primerak. Broj primeraka nije povećan.

Međutim, ako ti ja preko mreže isporučjem sadržaj, onda se broj primeraka povećava. Osim što meni ostaje moj priemrak, još jedan se pojavljuje kod tebe i to je isporuka kopije.

Drzava moze da prati gradjane kako god pozeli !

I to ne ova nasa - nefunkcionalna , vec ove prave - demokratske . Skoro je bilo pre jedno Mesec dana , da je Spanija donela odluku da u Statisticke svrhe izvrsi u dogovoru sa operaterima mobilne telefonije , pracenje pozicija - kretanje svih mobilnih telefona na svojoj teritoriji !

Gradjane Spanije , drzava nije pitala , hoce li da ucestvuju u " statistickom " istrazivanju ili nece !

Operaterima su platili za podatke , koji pokazuju gde se svaki korisnik nalazio , gde se kretao itd . Jedino ko nije hteo da bude pracen , mogao je da iskljuci mobilni i da ga ne ukljucuje .

ademare, pročitaj Zakon o elektronskim komunikacijama (između ostalog), kod nas se uveliko prikupljaju podaci o lokaciji svih mobilnih uređaja, kao i sav ostvaren saobraćaj, i čuvaju se 2 godine, a pridružili smo se Huawei Safe City projektu uz dodavanje kamera sa prepoznavanjem lica i eLTE tehnologijom za live streaming UHD videa direktno u operativne centre gde se sve informacije prikupljaju, sortiraju, organizuju i čuvaju.

Zvuci kao prilican overkill, bice potrebno puno diskova za cuvanje svih YouTwitFace video klipova, Netflix strimova i sl. 2 godine :-)

Takodje ne znam sta tacno misle da rade sa enkriptovanim saobracajem (danas, vecina).

Čuva se metadata, ko, šta, kada, gde, sa kim, koliko dugo, na kom uređaju. Ne čuva se sadržaj.

A enkriptovani saobraćaj, ako misliš na HTTPS, ipak prosleđuje domen kome se pristupa u plaintext-u [1]. Dakle, ako je zabeležen phcdn, znaće šta si radio sinoć, a ako žele da znaju šta si tačno gledao, poslaće mejl Amazon-u za Elastic LoadBalancer logs za neki remote port na nekoj IP adresi nekog datuma. Kako je sve iza ELB najčešće plaintext, Amazon će poslati konkretan fajl koji je korisnik gledao :)

[1] https://en.wikipedia.org/wiki/Server_Name_Indication

ZEK: Član 126. Zakonito presretanje elektronskih komunikacija reguliše obavezu operatera el. kom. da omogući [zakonito] presretanje el. komunikacija, a Član 128. Obaveza zadržavanja podataka definiše rok za čuvanje podataka na 12 meseci (smanjeno izgleda, "pre" je bilo 2 godine).

Član 129. Vrste zadržanih podataka definiše tipove podataka:

1) praćenje i utvrđivanje izvora komunikacije; ("ko")

2) utvrđivanje odredišta komunikacije; ("sa kim")

3) utvrđivanje početka, trajanja i završetka komunikacije; ("kada, koliko dugo")

4) utvrđivanje vrste komunikacije; ("šta")

5) identifikaciju terminalne opreme korisnika; ("na kom uređaju")

6) utvrđivanje lokacije mobilne terminalne opreme korisnika. ("gde")

Cemu to? Mislim da osobe od interesa bivaju pracene ionako, samo je ovo vise paranoicno.

Osim ako postoji DRM, koji je radio end-to-end enkripciju sadrzaja, pa zapravo ne mozes da vidis sta je gledao.... :D

Mislim, da se razumemo, ne mislim ja da nekoga boli uvo da li ja gledam hairy midget porn, samo mislim da je moje pravo da niko BEZ NALOGA, PROCESA I PROCEDURE PROPISANE ZAKONOM ne treba to da zna. Takodje, ne mislim da treba da postoji komisija / komitet / stagod koji to prati "da bi znao kome da dodeli sredstva". Razumes li sad zasto je lose da se tako finansira?

Pazi, ja ne branim DRM kao takav, samo mislim da je privatnost i sloboda da je imas bitnija od mogucnosti da gledas u plejeru koji hoces.... Ja zelim da vidim vise crowdfunded stvari, samo drustvo jos nije na nivou svesti da toga ima - pa placam Netflix, jer mi se ipak gleda nesto.

Znas kako i Hitler je sve radio po zakonu...

> komisija / komitet / stagod koji to prati "da bi znao kome da dodeli sredstva"

Imamo Nielsen

@Branimir i malivuk

Ma znam, ali zakon je bar transparentan i ima neke prepreke da se preskoce... Dodavanje jos jedne "direkcije" ili "agencije" pri vladi, sa zadatkom da prati ko sta gleda "da bi rasporedjivala novac" bi, po mom iskustvu :

- Povecalo kontrolu
- Uhlebilo partijske drugove
- Rasporedjivalo novac prema interesu partije a ne po gledanosti

To je sve. Jednostavno, mislim da taj sistem "placanja iz poreza" nije realan.

U svetu slobodnog softvera te niko ne prati. Ako pak sam hoćeš da pošalješ podatke radi statistike za raspodelu softvera, to je druga stvar. Ne vidim šta je sporno u tome.

Prikupljanje poreza postoji oduvek.

Ajde nemoj da spinujes...

Ti si pricao o tome da se softver, a sad i media content placa po kljucu, gde se prati ko sta koristi, ubira neki dodatni porez za to, pa rasporedjuje po gledanosti. Je'l ti i dalje stvarno mislis da je to realno?

Nedeljko:"U svetu slobodnog softvera te niko ne prati."

Netacno, autori obicno statistiku koriscenja salju sami sebi, Firefox naprimer, pa i neki drug programi koje sam vec zaboravio.
Tim pre sto su besplatni grepnuce podatke ovako ili onako. Od neceg se mora ziveti...

@ Milan Kragujevic

Nemam pojma zasto ovde siris Lazne vesti . Siris laznu Propagandu da se sva komunikacija snima i cuva 2 godine svih gradjana ??

Citiras izvuceno iz konteksta neke clanove koji sasvim Drugacije glase !!

Clan 126 .

Presretanje elektronskih komunikacija kojim se otkriva sadržaj komunikacije nije dopušteno bez pristanka korisnika, osim na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

Znaci ili pristanak korisnika ili Sud , nema trece !


I ostalo da ne citiram je Sve tvoja Fantazija !!

Prestani da Zamajavas clanove foruma , sireci lazne vesti !

ademare:"kojim se otkriva sadržaj komunikacije"

hm, ovo deluje da zabranjuje otkrivanje a ne i snimanje. No nebitno, bitno je da
u zakon dozvoljava pracenje, a ja kolko znam i svi ISP-ovi su duzni da drzavi daju
podatke tako da je i to pokriveno.

ISP-ovi su duzni da to urade na osnovu odluke suda, to jej sustina. Na zahtev izvrsne vlasti (policije, tuzilastva, DB-a) sudska vlast (u teoriji nezavisna) donosi odluku. U normalnom sistemu, ovo su poluge da se spreci zloupotreba....

Isto kao sto ce Amazon ili Facebook dostaviti podatke samo uz takvu dokumentaciju, a ne i samo "na mail" od nekogaa...

Nikola:"ISP-ovi su duzni da to urade na osnovu odluke suda, to jej sustina."

Sustina je da se sve to snima i koristi se po potrebi...

@Bane:

Da, ali to nije isto kao da se novac dodeljuje od strane komiteta za slobodne medije, koji snimaju ko sta gleda, rade analize kad god hoce i dele novac kome oni procene....

Pa pazi ako se to upotrebi u komercijalne svrhe, debele milijarde bi bile u igri...

Nista od ovoga pomaze ako je enkripcija end-to-end, sto nkrgovic pomenu i ako korisnik ima dobar opsec (onion routing, burner telefoni, hw za jednu upotrebu, itd.) - zato se razne troslovne agencije bore da App vendori ubace backdoor-ove u aplikacije, posto bez backdoora jedina sansa koju imaju je kompletno hackovanje uredjaja i pristup aplikativnoj memoriji, sto sa modernim telefonima postaje teze i teze (jos ne 100% nemoguce, ali za Apple recimo imas 2-3 kernel level 0day exploita godisnje, to je dovoljno za vrlo bitne ciljeve ali ne za neko masovno prisluskivanje) + Apple je krenuo da nudi $1-$1.5M za kmode exploite i pomerili su gomilu stvari u hardver (kljuceve i sl.) a sve ostalo kriptuje derivatima tih kljuceva - tako da cak i ako imas 0day kernel exploit, i dalje nemas pristup keybox-u koji je specijalno dizajniranom cipu i ne mozes da citas fajlove/bafere.

Broj ljudi koji to mogu razbiti destruktivno je verovatno dvocifren, max trocifren na ovoj planeti. Ne destruktivno? Izmedju nule i jedan :)

Ako se radi o FISC/FISA sudu, prakticno nije mnogo veca precka od e-maila:



Divota je sto FISA moze da naredi primaocu da u tajnosti drzi i potvrdu samog postojanja naloga (mada postoje nacini da se to izigra) a kamo li teksta sta pise u nalogu.

Jedino resenje protiv ovoga je da sam hardver nema opciju da bude dekriptovan, recimo uz pomoc necitljivih kljuceva implementiranih u toku proizvodnog procesa DRM cipa.

Naravno, drzave onda mogu da zabrane uopste koriscenje takvog hardvera, ali bi time same sebi pucale u nogu posto bi gomila drugih sistema postala manje sigurna.

FISA court je US, cisto sumnjam da Vlada Republike Srbije ima mogucnost da izda nalog istom. Doduse, nisu ni nasi nesto bolji, ali opet, postoji NEKA precka... Plus, kao sto si rekao, enkripcija :)

Ivan:"Nista od ovoga pomaze ako je enkripcija end-to-end"

Koliko prosecnih korisnika mobilne i fiksne telefonije koristi enkripciju i onion routing?
Tu dolazimo i do PC korisnika. Mislim da je to zanemarivo malo.

ademare, bitno je da shvatiš razliku između "sadržaj" i "metapodaci". (isti problem je bio u temi za optiku, "distribucija medijskog sadržaja" vs "širokopojasni pristup internetu")

Metapodaci se "preventivno" snimaju i čuvaju 12 meseci, i to svaki ISP radi. Mogu se otkriti po dobijanju sudskog naloga, ali su zbog same prirode materije ti nalozi uvek tajni.

Sadržaj se ne beleži preventivno, već isključivo ako postoji izdat nalog za presretanje komunikacija, u kom slučaju se naknadno nastale komunikacije beleže.

Dolazi se do situacije da policija može da, uz asistenciju suda, od Telekoma Srbija zatraži informacije o uređajima koji su određenog dana, npr. 15.12.2018., na određenoj lokaciji, npr. u radijusu od 1km od Čika-Ljubine 18-20 Beograd, čiji su terminalni uređaji napravili konekciju ka određenoj IP adresi (npr. 104.37.86.1) sa određenim metapodatkom u zaglavlju TCP zahteva (npr. Host: "poceloje . rs").

Na osnovu liste podataka koje dostavlja Telekom Srbija, Odeljenje za VTK može da izda specifične naloge za presretanje sadržaja komunikacija Operateru na osnovu "osnovane sumnje" za "remećenje javnog reda i mira" i "okupljanje bez dozvole", uz "pretnje smrću upućene određenim političarima".

Operater će započeti proces beleženja komunikacija i u određenim intervalima to dostavljati OVTK podatke.

Šta se dalje dešava zavisi od OVTK i prikupljenih podataka.

Dakle, ovo nije propaganda, već samo način da se javnost obavesti o nesigurnosti tradicionalnih metoda komunikacije u doba big data alata i machine learning-a.

ZEK i "zakonito presretanje" omogućava da se lakše dođe do informacija o sadržaju postojanjem "osnovane sumnje", kroz prikupljanje svih metapodataka.

Ovo predstavlja vrstu "dragnet" nadzora i generalno se primenjuje u svetu, ali je procenjeno da previše ograničava slobodu i privatnost građana bez povećane efikasnosti sistema kada se poredi outcome a ne statistički podaci o broju evidentiranih prekršaja.

https://en.wikipedia.org/wiki/Dragnet_(policing)

Koga interesuje više info o razlici između sadržaja i metapodataka, može da pogleda ovaj link: https://www.propublica.org/article/nsa-data-collection-faq

Ono što radi NSA rade i operateri el. kom. kod nas. Samo što naši operateri to beleže za našu državu i to samo komunikacije naših građana, a NSA beleži celokupne informacije svih ljudi u celom svetu.

Nothing is beyond our reach.

Ne, to ti pominješ praćenje ko šta koristi. Ja to nisam nigde pominjao. Nađi. Nema.

Pisao sam da se uvede softverski porez, koji se plaća prilikom kupovine hardvera. Da.

Pisao sam o tome da postoji softver koji svako ko hoće može da skine, da ga pokrene i da taj softver akda se pokrene pretraži sistem i spisak instaliranih programa pošalje negde. Dakle, program skide i pokreće onaj korisnik koji hoće da učestvuje u takvoj anketi. Znači, nije nametnuto, već dobrovoljno. To onda nije povreda privatnosti. Priču o praćenju i špijuniranju si uveo ti.

Prema tome, ne spinujem ja, nego ti.

Zar nemamo to već, tipa 15% [dodatnog] poreza na uređaje za skladištenje podataka (CD/DVD, HDD, SSD, USB drajv, etc.) kao i na uređaje koji poseduju mogućnost reprodukcije audio/video zapisao? "Muzički dinar"...

https://www.blic.rs/biznis/muz...a-cd-najveci-u-regionu/y28qpck

Zašto onda muzika nije slobodna?

Zato što ništa ne obavezuje SOKOJ da muziku učini besplatnom, već taj muzički dinar stave u džep.

Zašto se zakonom ne dozvoli slobodno umnožavanje i raspodela muzike?

Ne mislim ja da treba to Srbija treba sama da uradi jer bi izašla iz Univerzalne konvencije o kopirajtu. Zašto se onda u svetu ne usvoji treća Univerzalna konvencija o kopirajtu po kojoj bi umnožavanje i raspodela muzike bili slobodni, a muzika se finansirala muzičkim dinarom?

Ne samo koliko ljudi koristi onion routing i enkripciju na mobilnom i ima dobar OPSEC nego i koliko ljudi to ume da podesi i da se drzi OPSEC? Ja sam siguran da Mika koji valja gudru na cosku ne ume, jer ni u skoli nije bio najbolji, a ako ista uradis da to omogucis, kao firma, zakucace ti policija na vrata.
Recimo, zeleo sam da isprobam Signal Messenger na mom mobilnom, ali nije ga moguce koristiti na VIP broju, jer remote administracijom njega iskljucuju tako da ne moze ni da se pokrene, posle izvesnog vremena. Signal ima end to end sifrovanje, za razliku od WhatsApp, Viber i FB Messengera.
Posledica svega je da je vrlo tesko to sto kazes, biti nevidljiv. Umesto sofisticirane enkripcije i onion routinga, teroristi se koriste samo jednostavnim kodiranjem poruka i koriste prepaid mobilne za jednokratnu upotrebu. To kodiranje je vrlo prosto, recimo, terorista nece govoriti o Skupstini koju ima nameru da napadne, vec je to za njega pravni fakultet, dakle, teroristi "idu na pravni fakultet na nastavu u 09:00" a ne u Skupstinu gde ce da izvedu bombaski napad. Uz pametno izabran kod vrlo je tesko da onaj ko prisluskuje zna o cemu se radi.

Pare! Zato sto izvodjac/autor zeli da zaradi. Muzicki dinar za koji se zalazes ne bi ni izbliza predstavljao onaj iznos koji muzicka industrija zaradi danas, samo se pravis da ti to nije jasno kroz celu ovu temu.

Kako ces da rasporedjujes te pare? Kako ce muzicar koji se ne emituje, npr. nastupa po proslavama, da se finansira, ako je muzika dzabe? Da li je potreban fakultet za to? Pa ti ljudi ponekad nemaju ni osnovnu muzicku skolu, a kamoli fakultet muzickih umetnosti! I sta ces da im kazes, ono sto ih je neko snimio, moze legalno i da emituje, da prisvaja dobit, a njima nista?

A komisija ce da proverava ko nastupa po proslavama, da neko ko zna da svira, ali mu to nije delatnost, ne prijavi sebe za te muzicke pare? Smesno.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 16.12.2019. u 08:11 GMT+1]}

@bojan_bozovic

Baš me zanima kako bi to zarađivali manje ako je muzički porez onoliki koliko se inače potroši na muziku.

Ovo drugo što opisuješ potpada pod plagijarizam i rešava se na taj način. Zabrani se isporuka takva da nisu svi autori navedeni.

Cak i da je muzicki porez onoliki koliko se daje na muziku, ostaje problem raspodele i korupcije. Tvoj sistem idealno radi onoliko dobro koliko i ovaj sadasnji, ako te dve prepreke ne postoje.

Mislim da muzicki dinar uzimaju oni koji ne prave muziku. Svakako da ta ideja nije dobra. Mislim da generalno naplacivanje slusanja
muzike uopste moze da se naplacuje samo onima koji pustaju istu na javnom mestu. I oni vec i placaju: kafici, radio stanice,
disko klubovi.

Placaju i oni kojima je lakse da koriste striming umesto da do sadrzaja dodju putem torenta jer hoce da ustede svoje vreme.

E, ovo mene zanima, a ti kazes da to nisi rekao... pa ajde da pojasnimo:

Ako se strimuje sadrzaj, kako se utvrdjuje ko sta gleda? Ne pricam o tome da postoji DRM i zastita i da naplatu radi onaj koji isporucuje sadrzaj, vec kako se radi u tom tvom DRM-Free sistemu? Je'l se sve vreme drzi upaljena aplikacija koja belezi, ali samo dobrovoljno ko hoce? Ko onda odlucuje u rasporedi novca?

Shvatas li sad zasto je taj metod los? Onog trenutka kao neko ko ne zaradjuje pare moze da odluci gde se one trose imas problem. Imas dva resenja:

- Ili se odluka donosi politicki
- Ili je ta "aplikacija" obavezna, pa svi znaju ko sta gleda

Nijedno ne valja.

Prvo sam se izjasnio za softver.

Što se tiče filmova koji se gledaju preko neta, opet je moguće dobrovoljno i anonimno anketiranje gledalaca. Još je lakše jer su gledaoci svesni koje filmove gledaju, pa mogu da pošalju pismeni formular. Od svih koji pošalju može da se izvlači srećni dobitnik. Kod softvera je teže jer korisnici ne znaju koje sve programe koriste. Za to je potrebna stručnost koju nemaju.

Nedeljko, ne mislis li da ce anketirani pristrasno da nabroje samo ono sto im se posebno svidja, i sto zele da finansiraju? A pornografija, na primer, kako bi se to finansiralo, i tu bi verovao da ce ljudi bas da budu iskreni sta gledaju? Mozda negde u SAD i na zapadu, ali hajde da objasnim.
Do 1933. tj. dolaska Hitlera na vlast, u Nemackoj homoseksualnost nije bila legalna, ali nije ni gonjena. Dok god bi je krio, ne bi imao problema. Od dolaska Hitlera na vlast, medjutim, to je bio put u koncentracioni logor i smrt. Da li zaista ocekujes da negde gde standardi demokratije i ljudskih prava nisu tako visoki kao u SAD i u Evropi, pouceni time, ljudi budu iskreni i kazu da gledaju gay porn? Ili priznaju neki drugi svoj fetis?

Nedeljkov metod je savrsen za sferne ljude u vakuumu :)

Slucajno sam prisustvovao "uterivanju" tkz. "muzickog dinara", pre 7-8 godina u jednoj kafani u unutrasnjosti Srbije i to je nesto najslicnije danasnjim izvrsetiljima, koji imaju apsolutno diskreciono pravo da otimaju sta stignu, izmedju ostalog i imovinu treceg lica.

@bojan_bozovic

Što se "pristrasnosti" tiče, pa valjda poenta i jeste u tome da umetnik pridobije segment publike određenog žanra.

Ako se šteta sastoji samo u propasti pornografije, zabole me. Neka takvi autori traže direktne donacije od onih koji žele da ih podrže.

@Shadowed

Kad nekome ponestanu argumenti, on etiketira.

@dejanet

To ti je vrsta poreza. On se uteruje neplati9šama. Naravno, prinudnom naplatom. Da je taj vlasnik kafane platio dažbine, ne bi došlo do toga. Naravno da nisun otimali imovinu gostiju, a ti fazoni "kafana je moja, a sve u kafani je ženino" kod izvršitelja ne prolaze.

Nedeljko

Nemas ti pojma za sta se zalazes, jer vec je sada pornografiju tesko promovisati. Sajtovi poput fejsbuka i jutjuba, otvoreni za reklamiranje drugog filmskog sadrzaja, za pornografiju su zatvoreni. I gugl reklame ne mogu bas da sadrze pornografiju.

Ako to jos otezamo, dobar deo pornografske industrije mogao bi preci u ilegalu, sto je samo mogucnost za organizovani kriminal, da to preuzme u svoje ruke. I da bude mnogo vise zloupotrebe, recimo maloletne dece.

Dakle, to da ce pornografski studiji prikupljati donacije, ako budu primorani na to, to su price za malu decu!

Suoceni sa time da nema para, preci ce u ilegalu, i onda nece moci zakonski da se uredi njihovo poslovanje.

Ne etiketiram vec hocu da kazem da se tvoj sistem bazira na idealizovanju ljudi, nanerealnom pogledu na stvarnost i to kakvi su ljudi.

Bukvalno i ja ovo isto pricam. Samo sto na sve to sto si ti rekao jos racunam da ce oni sto budu organizovali biti ispolitizovani i korumpirani.

Shadowed gde god se neko uzda u idealizovanju ljudi to mora da propadne, recimo marksizam...

Ma ajde da je samo to... Zamisli situaciju gde drzavna komisija za raspodelu sredstava odlucuje koliko novca dobija Alo, koliko Informer a koliko Danas? Sta mislis ko bi SMEO da kaze da cita Danas, a radi u drzavnu firmu? U manjem mestu? Radi mu zena/otac/majka/muska tetka ? Ovo je put kad diktaturi i kontroli....

Jos mu je jaca ideja sa softverom koji ce da belezi. Otprilike, sednu muz i zena da gledaju TV, pali se webcam, prepoznavanje lica ih identifikuje i belezi tacno sta su gledali i koliko.

Nema greske.

I nema nicega sto drzava ne odobrava kao podobno. Ne daj boze da te uhvate da gledas neki dvd sa buvljaka, ides u gulag...

Pornografija nek crkne, zabole me. Ko hoće, neka nalazi uživo. Ima sajtova za druženje i upoznavanje, kao i drugih (nedigitalnih) načina upoznavanja. Ko hoće, neka snima porniće, pa neka traži direktne bitcoin donacije od gledalaca koji žele da ga podrže + ostvaruje prihode putem sistema, pa koliko u'vati u'vati. Ako crnke, nek crkne.

Među sređenim zemljama u kojima sistem funkcioniše ima kako onih u kojima je prostitucija legalna, tako i onih u kojima je prostitucija nelegalna. I gle, u onima u kojima je prostitucija nelegalna ima mnogo manje kriminala vezanog za prostituciju (pedofilija, ubijanje i otimanje žena i dece...).

Nerealno je da ima puno ljudi koji hoće da učestvuju u anketi da bi na taj način učestvovali u nagradnoj igri. Ma, kako da ne.

Odlučuje se po formuli, a ne po nečijem ćefu. Nadležni organi ne smeju da sprovode partijske interese partije na vlasti (borba protiv opozicije i političkih neistomišljenika), već da sprovode zakon.

Sad mi se još imputira nešto što nisam napisao.

Ma svakako! Bilo bi kao osamdesetih, kad su ljudi svercovali VHS trake sa Trejsi Lords, a to sto je ona maloletna snimala pornice bilo je manje vazno. Sta ces, zaradjivalo dete onako uzgred, da ima za dzeparac...

Ako ti jos nije jasno, ljudi imaju potrebe koje ce trziste da zadovolji na ovaj ili onaj nacin, ukljucujuci i sverc, dvdove kupljene na buvljaku i eksploataciju maloletnica u divljim studijima koje imaju veze sa kriminalcima. Reci bas me briga, nek crknu, jer se ne uklapaju u moj sistem arogantno je i neozbiljno.

Uklapaju se u postojeci sistem, koji pruza zastitu od zloupotrebe maloletnika u porno filmovima. To sto tvoj sistem to ne obezbedjuje nije prednost, vec je mana. Na osnovu toga mozes li reci da je tvoj sistem bolji od postojeceg, ili ces opet "bas me briga"?



Malo sam se nasalio, no to je u svakom slucaju san snova za svaku diktaturu na ovoj planeti, i napisano je u skladu sa zeljama takvih rezima.

Ovo je ceo pasus, ne znam kako ovo moze da bude izvuceno iz konteksta, ali ja moram da pitam : Je'l ti ovo ozbiljno mislis?

Bojane, i ja sam tako mislio da se kriminalitet smanjuje legalizacijom prostitucije, ali statistike govore suprotno.

Potrebe za švercom pornića nema, jer je distribucija legalna.

Ne znam šta si zamislio. Kako će tačno mafija da zaradi od pornića? Iz kojih tačno izvora? Od koga će pare da idu prema mafiji i kako?

Sverc nastaje jer ih niko ne snima, a niko ih ne snima jer nema para. Niko nije dosao i kliknuo "ja gledam hairy midget porn" u anketi.....

Nedeljko
Odgovorio ti je nkrgovic, u nekoj nisi ne bi uopste bilo pornica, sto bi prouzrokovalo njihovu ilegalnu nabavku.
Kriminal u taj posao moze da se ukljuci na razne nacine, od direktnog finansiranja, obezbedjivanja opreme, reditelja, glumaca i glumica, preko distribucije i prodaje. Recimo nek je neka fetis pornografija legalna u jednoj zemlji, ali u drugoj ne moze da se takvom smatra jer u anketi nema nikoga ko je gleda. To je nelegalna roba, koja se dobija bez naplate poreza (kroz tzv. kinematografski i muzicki dinar).
Ako niko ne gleda po anketi neki fetis, recimo footjob, kako bi se on nasao legalno na trzistu, a niko ne placa kinematografski&muzicki dinar za njega?

Nedeljko

Ja bih voleo da nabrojis koje probleme vidis u trenutnom sistemu, i sta mislis da bi tvoj sistem bolje resio. Moje je misljenje da neka od drzave organizovana agencija koja bi utvrdjivala gledanost i slusanost i rasporedjivala prihod ne doprinosi jer

1. Morala bi biti organizovana na nivou drzave, jer bi ubirala porez, i u takvim korumpiranim sredinama kakvi su Iran, Indija, i ostale trecesvetske zemlje
2. Slusalac ili gledalac danas plati ono sto zeli da koristi, direktno davajuci autoru ili preko kinematografske/muzicke kuce. Ako bi se tu umesala drzavna agencija ne bi bilo to moguce, pa slusalac/gledalac ne bi mogao direktno da podrzava autora.
3. Problem je, kako vidimo, i sa nekim sadrzajem za koji korisnici ne bi zeleli da izjave da ga gledaju (pornografija).

To su problemi koje ja vidim. Navedi sta je po tebi prednost.

Izneli ste oksimoron. Šverc nečega čega nema.

Neka mi neko prošvercuje perpetuummobile.

Sa oksimoronima se ne može ndalje.

@Nedeljko: Nisi mi jos odgovorio na ovo...

Ozbiljno mislim. Ne znam šta je tu sporno.

Vas dvojica ste pisali o švercu nečega čega nema. Tako da...

crva nije ni bilo, dva put ništa je ništa.

Offtopic: Signal je moguće koristiti na VIP broju. Moguće je i sa drugim brojem, koji nije u tom telefonu. Takođe, Whatsapp i Viber imaju E2E enkripciju, ali je problem metadata. Tj. Facebook i Rakuten znaju sa kim razgovaraš, koliko dugo, koliko često itd. i iskoristiće te informacije da zarade koji dinar ;)

Što se DRM-a tiče, sad mi pade na pamet da je to verovatno razlog zašto mi NBA league pass ne daje više od 720p u FF-u na Linuxu (proveriću u Winu i drugim browserima). Ali mi je nerealno da streaming servisi toliko ogrančivaju sadržaj. Kao da je suvo zlato, a ne ono braon u 99% slučajeva. Sreća pa nemam potrebu da često konzumiram video i audio sadržaj koji je napravljen u poslednjih 25 godina, pa sam navikao na lošu sliku i zvuk :D

Mislim da, ako ti je e2e enkripcija zaista potrebna zbog profesije kojom se bavis, vrlo verovatno je koristis :-)

Za profesije sa one strane zakona, naravno da zika diler sa coska nema pojma o tome, ali neki Hans koji zaradjuje nekoliko stotina hiljada $ dnevno valjajuci kontrolisane farmaceutske preparate bez recepta ima "malo" vece znanje o opsec-u (mada i tu ima izuzetaka - Ross Ulbricht pada na pamet prvo).

O ljudima na visim "poslovnim pozicijama" u narko kartelima i da ne pricamo. U nekim bananama bukvalno imaju svoje paralelne komunikacione mreze i resurse da analiziraju javni telefonski i mobilni saobracaj "civila" kako bi utvrdili ko druka, ko saradjuje sa policijom i sl.

Ali nista nije bulletproof, evo pohvatase skoro sve darknet admine iako su mahom imali relativno dobar opsec (izuzev par idiotskih izuzetaka poput pomenutog Ulbricht-a).

Problem je sto je muriji dovoljno da napravis samo jednu gresku, a ti svaki dan moras da budes pametniji od murije :-)

Ali ako nisi velika riba i na tvom "slucaju" ne radi FBI+NSA+Interpol mozes imati prilicno dobar opsec uz pomoc relativno malog broja mera.

Mislim da jako malo provajdera daje 1080p na Widevine L3 ekvivalentnim sistemima poput tvoje FF Linux kutije (koja koristi Google-ov L3 Widevine CDM).

720p je obicno neki maksimum, sa gomilom koji ne idu iznad 480p. Zattoo servira neke TV kanale u Full HD modu Widevine L3 sistemima ali to je vise izuzetak nego pravilo.

Za 4K slobodno mozemo da zaboravimo otvoreno dekodiranje/dekripciju. Vlasnici sistema zele da 4K sadrzaj bude dostupan samo uredjajima koji su 100% identicni sertifikovanim i imaju hw. DRM.

Widevine protokol ima cak i fleg koji specificira minimalnu HDCP verziju za video izlaz (HDMI/DP) - postoji i opcija potpune zabrane spoljnog video izlaza bez obzira na HDCP verzije i da je samo dovoljen izlaz na fizicki ugradjen ekran (!).

Inace, da, pare su u pitanju i to velike. Mozda tebi sadrzaj jeste g*ovno u vecini slucajeva - ali ljudi placaju isti ili, ako ne, bar gledaju reklame.

Problem sa greskama je sledeci, sto je OPSEC slozeniji, to ga je teze pridrzavati se. Ne kazem da kriminalne i teroristicke organizacije nemaju svoje cybersecurity eksperte, imaju, ali prosecan clan tih organizacija ne moze da zavisi od slozenog OPSEC i sofisticiranih tehnickih mera.
On mozda nije ni natprosecno inteligentan, to je prednost, ali druge stvari su vaznije. Zato ni Osama Bin Laden nije koristio kompjuter i mobilni - imao je neke mobilne brojeve usivene u svoju odecu za zlu ne trebalo, ali mobilni nije koristio. Da jeste skembali bi ga mnogo brze, pretpostavljam, jer svaki mobilni omogucava "lawful interception" tj. da bude prisluskivan od strane policije, bez toga da korisnik zna, a takvu mogucnost imaju i americke bezbednosne agencije, preko hardvera i softvera koji ide u mobilni.

Ono sto je problem je da se mora potpuno odvojiti tajni zivot i identitet, sa onim koji sluzi za prikrivanje. Terorista, spijun, kriminalac moraju imati i svoj javni identitet i dovoljno ubedljivu pricu zasto su npr. na nekom mestu u neko vreme sa nekim ljudima, a tu spadaju i online identiteti, i recimo laptop sa ekriptovanim linuxom za rad online, gde se jos i ne koristi kucni ili poslovni wifi, vec javni wifi iskljucivo, jer sluzi za agitaciju preko laznih twitter ili facebook naloga. Neko vreme svako moze dobro da se drzi OPSEC ali sve vreme malo ko, a dovoljno je da se napravi jedna greska i tajni identitet je otkriven.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 17.12.2019. u 05:43 GMT+1]}

Vec kad smo dodirnuli OPSEC, stoji da je u svakako covek najslabija karika. Ako opsec treba da se pridrzavamo iz dana u dan, i iz godine u godinu, to je svakako veliki problem, i sto su pravila jednostavnija, to bolje. Recimo, imati jedan enkriptovan linux laptop, moze najjeftiniji polovni, s time da se u njega ne unose pravo ime, email, twitter, facebook nikad, i da se vezuje samo na javni wifi sto dalje od kuce, jer kada se na taj wifi veze i telefon vlasnika internet kafea, onda Google, Apple, Microsoft vec znaju i tacnu lokaciju, koja treba da ne bude blizu kuce. Taj bi laptop mogao da sluzi za "patriotski rad". Isto je pravilo, ne vezivati svoj mobilni za Wifi za koji je vezan i laptop, jer Google onda ima pravi email, pravo ime, lokaciju, zna se pravi facebook, pravi twitter. Tor tu ne moze da se koristi jer je pristup socijalnim mrezama preko Tor vrlo ogranicen - necemo da pola sata mora da se resava captcha za jedan post.

Ali moze se napraviti opsec koji nije ni previse slozen, da se radi prikriveno na socijalnim mrezama bar neko vreme, recimo, dok AI ne poveze naloge prepoznavanjem stila pisanja, nesto sto USA DoD vec koristi, i ti nalozi ne budu blokirani kao sumnjivi.

Naravno cilj ovoga opseca bi bio samo da se koriste socijalne mreze pod laznim identitetom za legalne stvari. Politicko angazovanje, ili eventualno policijsku istragu pod laznim identitetom na socijalnim mrezama.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 17.12.2019. u 08:29 GMT+1]}

Ko se bavi Piraterijom moze i da nastrada . Ako ne u Srbistanu , onda u komsiluku !

https://www.novosti.rs/vesti/n...-prava-pa-mu-je-oduzeta-oprema

Novinari naravno ne znaju tacno da objasne na koji nacin je optuzeni omogucavao drugima da gledaju serije za koje nema autorska prava .

I onda se na forumu propagira Piraterija kao nekakva Osveta Amazonu i Netflixu jer ne zele da puste bolji kvalitet preko Linuxa ??

Tipa " sada cu da sherujem 30 dana " !

Ako je drzao torent treker ili linkove, onda je pomagao pirateriju. To sto pirati probaju da se vade da ne dele fajlove, vec samo hash sume (magnet linkove), nebitna je tehnicka stvar kada se lako dokaze da bez trekera i tih magnet linkova download nije moguc.

Ma danas lik uleti preko pune proleti na crveno jedva ga zaustavi pandur i ... pusti. Kola su bila neki SUV.

Distribucija piraterije je krivično delo.

Krivični zakonik - Član 199. Neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava



O upotrebi materijala bez distribucije nema nekih posebnih odredbi, a do sada nije kažnjavano. Dakle, ne širite paniku, čovek je imao "criminal enterprise" od koga je zarađivao, te se bosanska policija pomučila da ga uhvati.

Korišćenje ilegalno pribavljenog materija nije krivično delo, već predstavlja povredu prava nosioca autorskih prava, što zahteva da nosioc prava privatno tuži "korisnika".

Serovanje je Piraterija !

Imovinska korist , naizgled kod Torenta ne postoji ? Pise za sebe ili za drugog ostvario imovinsku korist ?

Kada omogucis da neko gleda Besplatno seriju , ostvario si njemu Imovinsku korist , tako sto on nije platio gledanje , vec si mu omogucio da gleda besplatno !

To je samo zelja. Piraterija je pljackanje brodova na moru, ovo je samo manji prekrsaj...

Živo me zanima ko je uložio pare u proizvodnju tih serija i ko zarađuje na njihovoj distribuciji. Ako je finansirano iz budžeta, a neko je uzeo tapiju nad tim, onda to nije pravedno.

Moze da bude finansirano i iz budzeta, ljudi koji su radili na snimanju filma, u ma kojem svojstvu, imaju autorska prava kojima slobodno raspolazu, i ako su svoja autorska preneli ugovorom na neku firmu, i to je sasvim u redu, jer to se ugovorom regulise.

To je itekako pravedno.

Mislis da neko ko se delimicno finansira iz budzeta, ili potpuno, gubi autorska prava? Na osnovu cega, ako pri finansiranju to nije uslov u ugovoru, da se autorska prava prenesu?

Zamisli da ja uzimam tvoje pare i sa njima zaključujem ugovore kakve ja mislim da treba.

Ja angažujem ljude da nešto naprave, zaključivši sa njima nekakav ugovor, platim ih tvojim parama i oda to tebi licenciram.

Zamisli da ja tebi kupim fotoaparat, i onda ti uskracujem pravo da zaradjujes od njega kako ti je volja i da raspolazes autorskim pravima svojih fotografija, nego kazem da su fotografije moje i da ja njima treba da raspolazem?
Ili muzicki instrument? Ili kostimografiju ili scenografiju za film/pozorisnu predstavu?

A to je upravo ono sto kazes, da drzava, kao donator, ima neka prava. Mozda ima, moda i nema, sve je to ugovorima odredjeno, a mi u njih nemamo uvid.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 18.12.2019. u 13:42 GMT+1]}

Država nije donator. Donator tuđim parama nije donator.

Ako ti meni kupiš fotoaparat, to je izraz tvoje slobodne volje, kao i moje da li ću da ga primim.

Ovde narod plaća proizvodnju filma, a da nije pitan u vezi toga kakav ugovor treba da bude u vezi sa tim filmom. Da je pitan, jasno je da bi se izjasnio da treba da bude public domain.

U redu bi bilo da se, na primer, finansira nešto iz budžeta, ali da država ima tapiju nad tim, zarađuje na tome i puni budžet zaradom od toga, jer od uvećanog budžeta građani imaju koristi.

Budžet su naše pare koje smo dali državi da bismo imali koristi od njih.

Prešao na Windows 10 (doduše licenciran LTSC 1809, od "negde").



Konkretno jer je sa poslednjim kernel-om toliko zabrljan OS da 1) svako drugo paljenje dovodi do ugašenog ekrana, 2) ventilator na 100% konstantno, 3) wifi OPET ne radi, 4) ne radi sleep mode, 5) ne radi GPU acceleration za video, 6) random zakucavanje, 7) ne radi touchpad.

Za većinu ovih stvari sam otvorio bug-ove na kernel bugzilla i na launchpad.

Koga interesuje:

HP 15 sa Ryzen 5 3500U i NVMe SSD (koji se nekad ne vidi iz grub-a)

Amazon DRM nije bio presudan, ali je MSFT ugurao svoje prste u OEM procese pa sada više ni PC ne radi kako treba OOB.

Ironično je što taj laptop radi samo sa 1809 Windows 10, ako je 1803, 1903, 1909, ili bilo šta drugo, dobijam BSOD.

BIOS update-a nije bilo, dok su svi ostali laptopovi drugih proizvođača dobili BIOS update koji ispravlja svakave probleme, uključujući i neispravan HRNG/TRNG na AMD Ryzen 3xxx.

A da stavis Windows u virtualku? Mozes da gledas Stream tu ili kvalitet nije zadovoljavajuci?

Mislim da MSFT nije nigde ugurao svoje prste, vec su i oni i OEM-i QA troskove, dakle manje testova, kraci razvojni ciklusi i mnogo kraca duzina podrske za neku verziju sw-a.

Zasto?

Iz istog razloga - MSFT-u je Windows daleko manja stavka danas u ukupnom profitu nego nekad (jasno je da je Azure buduci glavni izvor prihoda), dok su OEM-ima PC margine nikad tanje.

Bukvalno da bi bio profitabilan nije samo neophodno da sve sklapas u najjeftinijoj zemlji (to se podrazumeva) sa najjeftinijim komponentama, nego da su ti svi ostali poslovni procesi maksimalno optimizovani (ne za kvalitet :-), sve sto je moguce autsorsovano itd.

Iskreno, pravo je cudo da jos sve to i radi.

A radi najvise zahvaljujuci tome da su hw. platforme manje-vise standardizovane od Intel-a i AMD-a (OEM-i bukvalno dobijaju na gotovo funkcionalni referentni hw. dizajn sa kompletnim firmware referentnim kodom, i onda vecina verovatno gleda da sve pojeftini nekako, samo najjaci OEM-i imaju svoje timove koji rade potpuno sopstveni hw. dizajn, takvi su skoro pa nestali iz skoro svih trzista osim high-end serverskih, mislim WTF to je toliko skupo da niko vise to nece raditi za konfekcijski hardver).

Ako ti se desi neki BSOD to je verovatno posledica "pojeftinjenja", neki levi WiFi radio ili NIC cip ili tako neka glupost ili neka OEM genijalnost tipa custom firmware / kontroler za power management sa sopstvenim drajverom koga je, pogadjas, pisao najjeftiniji kontraktor pod rokovima gde si morao da odaberes jednu od dve stvari: kvalitet ili spremnost na vreme.

Ok, ne znam kako radi taj deo MSFT sveta. Ono što znam je da Intel procesori nisu imali drastičnih promena u skorije vreme kao AMD kada je prešao sa "Bulldozer/Piledriver/Steamroller/Excavator" na "Zen/Zen+".

Problemi koje ja imam sa svojim računarom su više vezani za drastične promene kod AMD CPU-a, u pogledu "sporednih" delova (dakle, x86_64 je ostao isti, ali je dodat SMT -- a ukinut "modul" sistem ranijih generacija, promenjen je način rada L1 keš memorije, [polu-]implementiran HBM, skoro ceo southbridge je integrisan u SOC) a dodata je i nova generacija GPU-a (Vega 8 vs Radeon HD), nego za konkretne poteze Microsoft-a.

Moja "teorija zavere" za koju nemam dokaze, je da je Microsoft "motivisao" OEM-e da rade sve "the Microsoft way" gde god je moguće, nauštrb Linux kompatibilnosti. To su često bili potezi koji su OEM-ima još lakši, jer ne moraju da dodaju određeni standardizovan API već mogu da hardver urade što traljavije, a onda drajverima poprave te probleme. Drajveri su, naravno, zatvorenog koda, a za izradu Linux-specifičnih drajvera bez saradnje OEM-a bi bilo neophodno dosta testiranja konkretnog uređaja i reverse engineering od strane ljudi koji imaju pametnija (i bolje plaćena) posla.

Sam problem sa Ryzen laptopom je izazvan prirodom platforme, koja je "izašla" ove godine (Zen+ mobile APU), i biće rešeno u budućnosti, ali je jasno da AMD nije morao da radi sve nestandardno, niti da potpuno (!!!) "zaboravi" objavi (vlasničke) drajvere za Ryzen 3xxx mobile seriju (do dan danas ih nema) za Linux, a jasno je da je open source drajver veoma loš za taj konkretan SOC/CPU.

Intel nema takve probleme na Linux-u, jer je sama arhitektura ustaljena i postepeno ažurirana, uz ulaganje u kompatibilnost sa Linux-om (01.org projekat) na svakom koraku. Naravno, Intel laptop koji košta kao ovaj ima CPUMark score od ~1500, dok ovaj laptop sa Ryzen procesorom ima ~8500 -- što je razlog zašto sa izabrao ovaj laptop a ne Intel ekvivalentnih performansi.

Intel laptopovi u tom cenovnom rangu su kliše, dakle 1366x768 ekran, 4GB DDR4 RAM, 1TB HDD ili 120 GB SATA SSD, 100 Mbps Ethernet (doduše imaju 802.11ac WiFi), 2-cell Li-Po baterija siromašnog kapaciteta, i naravno neizostavni Intel Pentium Gold SoC sa Intel UHD grafikom.

Moj laptop je 1920x1080 sa 8GB DDR4 RAM, 256 GB NVMe SSD, 1 Gbps Ethernet* (i ac WiFi), 4-cell Li-Po baterija (takođe siromašnog kapaciteta**) i Ryzen 5 3500U sa Vega 8 grafikom.

* Neverovatno mi je smešno da je prednost laptopa u 2019. da ima Gigabit Ethernet, što su svi laptopovi od ~2006 do ~2010 imali kao obaveznu stavku.
** Netbook koji sam imao 2011. je imao ~40 Wh bateriju sa procesorom koji troši 5 W. Današnji laptopovi imaju procesore koji troše od 5 do 15 W, ali su im baterije po pravilu <20 Wh, jer thin&light>truly portable.

Dakle, slična priča kao i sa Amazon Prime Video -- kako uticati na proizvođače laptopova i procesora (tj. AMD) da se malčice više potrude oko Linux podrške za nove proizvode.

Odgovor -- nikako. Zato ću sledeći put da platim 50% više para i kupim Intel, i ne brinem. Sati koje sam potrošio na rešavanje problema su mogli da se iskoriste za "koristan rad" a novac uloži u Intel laptop

Nije to nikakva zavera, vec prosta selekcija prioriteta - Intel ima bogat Linux ekosistem zato sto su njihovi procesori prakticno standard N godina i koriste se u razne WS/serverske svrhe duze vreme tako da je sam Intel raspisao gomilu Linux koda iz ciste koristi.

Ali Intel ima SSG grupu koja ima hiljade i hiljade developera. Mislim, samo zamisli tu cinjenicu - firma bukvalno ima hiljade sw. developera na raspolaganju za pisanje drajvera, toolkit-ova i sl. To nisu inzenjeri koji rade na procesorima/platformama, vec buklvalno podrska koja pise softver, drajvere, biblioteke i alate.

AMD nije u toj poziciji - daleko su manja firma i moraju resurse da alociraju daleko pazljivije, tako da za desktop/laptop sisteme sigurno ne uzimaju Linux za neki prioritet. Serveri su druga prica, ali serveri imaju sasvim drugaciji ekosistem, a i tu je AMD dugo vremena mucio muku, mislim i dalje prakticno nemaju konkurentan AI/ML toolkit iako su im GPU-ovi sasvim konkurentni sto se tice cistih performansi, NVIDIA jednostavno ima drasticno vise resursa.

Nije lako ugurati se u igru kada si ispao iz nje dugo vremena. AMD-u svaka cast na povratku i preokretanju situacije na serverskom polju, ali to je samo pocetak. Potrebno je jako puno posla da obezbedis sw. podrsku za sve zivo sto je ljudima potrebno.

Treba znati kupiti !

Ako ne znas da kupis trebao si da pitas za savet na forumu , a ne da svoje greske , predstavljas kao Aksiome trzista !

Koliko vidim taj tvoj Laptop je na rasprodaji .

Intel sa Boljim , brzim procesorom i duplo vecim SSD-om , ekran isti itd. je skuplji 50 Eura ! i5-8265U

Ovi Pentiumi koje pominjes su trenutno i po 220 Eura , ceo laptop . Cenovno poredjenje sa R5 3500U je Neozbiljno . Pentium najnoviji za sada 5405U .

U stvari HP od 14 inca je jeftiniji . HP od 15 inca ekran je Skuplji od intela !

i5-8265U nije bolji od Ryzen 5 3500U, svejedno.

Ja sam HP kupio za oko (manje od) 50 000 din. Pentium Gold 5405U i 4417U se mogu naći između 28 000 i 63 600 din.



Nerealno je očekivati da je neophodno konsultovati se sa forumom povodom kupovine x86_64 laptopa u 2019. kada ciljam Linux kompatibilnost.

Laptop u cenovnom rangu mog HP-a košta 47 000 din i ima Intel i3-7020U, čiji je CPUMark ~3500.

Christopher Domas, npr :D https://www.youtube.com/watch?v=lR0nh-TdpVg

Definitivno jedna od osoba koju ne zelis da imas za neprijatelja :)

Nije mi baš najjasnije koga je ovde Srđan Pavlović citirao. Link nije naveden, a ni pretragom nisam probašao.

@Nedeljko: https://www.elitesecurity.org/p3926667

O tome koliko ovaj sadašnji "funkcioniše", govori stepen piraterije. Ljudi se dele na "budale" koje poštuju zakon i "pametnjakoviće" koji ga krše.

Nedeljko, hajde navedi kako bi drugaciji sistem bio bolji, i doneo vise para autorima.

Sistem koji predlažem autorima donosi isto onoliko para ako je ukupan iznos poreza onoliki koliko se ukupno troši na tu vrstu autorskih dela. Ako bi porez bio veći od toga, autori bi zaradili više, a ako bi bio manji od toga, autori bi zaradili manje.

Već sam naveo kako bi se merila zastupljenost softvera po segmentima, kako bi se određivao broj segmenata i kako bi se vršila merenja i klasifikacija, ali su neki krenuli da troluju i stavljaju mi u usta nešto što nisam napisao - špijunažu i komitete.

Prvo, ne bi ljudi bili u nepoštenom odnosu, podeljeni na "budale" koje poštuju zakon i "pametnjakoviće", koji ga krše. Sistem bi se sprovodio onako kako može da se sprovodi, a ne ovako, gde se ne sprovodi, već ostavlja korisnicima na "savesti" i "dobroj volji".

Drugo, sorsevi svih objavljenih programa bi bili dostupni. Bilo bi manje izmišljanja točka, studenti bi više mogli da nauče, a korsinici ne bi bili vezani za jednog proizvođača u vezi izmena i prilagođavanja, niti za jednog pružaoca podrške. Takođe, ne bi mogao tek tako da se uvaljuje backdoor.

Koristili bi se najbolji programi za datu namenu, a ne jeftiniji od najboljih.

Besmisleno. Softver nema autora, sve ozbiljnije stvari pisu firme koje imaju na stotine zaposlenih. Program je proizvod u cijem je vlanistvu firma koja iznajmljuje radnu snagu.
Ako mislis da ce firme sad da to da daju na uvid drugoj firmi grdno se varas.

Svako autorsko delo ima jednog autora ili više koautora. U slučaju da softver proizvodi preduzeće, onda su autori zaposleni koji su pisali softver, a vlasnik je preduzeće u čiju su se korist zaposleni odrekli kopirajta. To je sadašnji sistem.

Ako se zakonom propiše da je plasaman softvera dozvoljen samo zajedno sa sorsevima, nema tu šta preduzeće da hoće ili neće, nego po sili zakona može ili da softver ne isporučuje, ili da ga isporučuje zajedno sa sorsevima. Ako ga protivzakonito isporučuje bez sorseva, onda navuče nadležne organe na vrat, pa oni zaplene sorseve i objave ih i plus naplate kaznu.

Nedeljko, ti zaista mislis da je kapitalizam real socijalizam? U liberalnim demokratijama tako nesto je nezamislivo. Izmedju ostalog da neke vece firme nemaju interes da
ulazu u open source to bi zamrlo.

Baš me briga da li će se sistem zvati ovako ili onako, već da li funkcioniše i da li je dobar ili loš.

Nije važno koje je boje mačka, već da li lovi miševe. Kineska poslovica.

Ovo nije sistem, ovo je nacionalizacija autorskih prava i ukudanje kopirajta kao koncepta. Bilo koja pamet koju ja imam pripada drzavi i ja sam duzan da prepustim drzavi odluku da li cu ja moju pamet da delim ili ne? Ovo se zove diktatura. Mozda je diktatura proleterijata, ali je diktatura.

Zauzvrat je tu obecanje da ce drzava da sve naplati i posteno podeli. Posto je drzava poznata po postenju, naravno. Usput ce drzava i da prati ko sta koristi i za koje svrhe, naravno, sve posteno i bez da te informacije zlopupotrebi, jer kad je drzava zloupotrebila ....

Ne mogu vise. Ne znam sta je smehotresnije. Ovakav sistem bi za godinu dana doveo do NULA inovacija i totalitane diktature.

Nedeljko

Dakle, ko bi vrsio evidenciju ko koliko upotrebljava autorska dela, recimo muziku i film, pa da razreze taj porez? Mislim, nije ok da ja placam isto koliko i neko drugi koji je veliki filmofil i ima na stotine DVD i Bluray sa filmovima, zar ne?

Dakle, ili ce drzava da spijunira, ili ce taj porez biti odredjen nepravicno.
Da li bi po tvom sistemu autori zaradjivali vise, nisi odgovorio na pitanje, i zasto? Ma strasno je sta predlazes, gori sistem od sadasnjeg.

Branimir

Autor je onaj ko ima copyright, tj autorska prava, ako je (C) by Microsoft onda je ta kompanija autor, a autorska prava su programeri preneli na firmu.

Ja ovo moram da kazem:

Meni je slobodan sofver bio vezan za slobodu. Sloboda je meni ljudska sloboda, vezana i za slobodu govora, slobodu izbora, slobodu misljenja i slobodu privatnosti i to mi je bio glavni motivator podrske F/OSS zajednici.

Ovo sto Nedeljko predlaze ukida sve slobode izbora i privatnosti, ali nudi besplatan softver. Umesto slobodnog oni forsiraju besplatno. Ja mislim da je to losa zamena - odreci se slobode da bi nesto bilo besplatno.

Kako se zove sistem u kojem:

- država novcem poreskih obveznika finansira dugove propalih auto giganata u privatnom vlasništvu;

- država novcem poreskih obveznika finansira dugove/loše bilanse velikih banaka u privatnom vlasništvu, koji su nastali mešetarenjem na tržištu nekretnina, dok istovremeno ti isti poreski obveznici ostaju bez svojih nekretnina;

- istraživači na institutima koji se finansiraju iz javnih fondova, kada pronađu neki novi lek odlaze sa instituta, osnivaju svoje privatne kompanije i te lekove prodaju po basnoslovnim cenama;

- građani izdvajaju za zdravlje dva do tri puta više iz bdp-a, nego u nekim drugim(nazovi ih kako hoćeš) zemljama, a istovremeno imaju lošiju zdravstvenu zaštitu;

- velike, multinacionalne privatne kompanije dobijaju ugovore za snabdevanje vojske naoružanjem i opremom po dva tri pet ili deset puta većim cenama nego u nekim drugim zemljama?

Zove se kapitalizam. Čisti, neprskani, USA kapitalizam.

Da li je ovo smehotresno?

Ne bi bilo besplatno. Placalo bi se uz posredstvo drzave.

Kako misliš da promeniš sistem, a da sistem ostane isti. Po tebi je sistem samo ovaj ovakav, a sve ostalo nije sistem. Pre će biti da ovo nije sistem jer ga nije moguće sprovesti. Dizajniran je pre skoro dvesta godina za tadašnje uslove, a danas su ti uslovi sferni konji u vakuumu.


Softver možeš da zadržiš potpuno za sebe, da ga ne isporučuješ nikome, već da ga koristiš samo ti ili da ga isporučuješ sa sorsevima. Ako ga objaviš pripada društvu, kao što puteve mogu svi slobodno da koriste. Ima poneki sa putarinom, ali gro puteva nemaju putarinu. Građevinska preduzeća koja su ih napravila nisu njihovi vlasnici, već su vlasnici para koje su dobila za njihovu gradnju i održavanje.

Ti ne bi bio vlasnik softvera, već para za njegovu izradu i održavanje. Kako bi se određivala raspodela, neću da ponavljam. Očigledno niko ne čita. Nikakav komitet, nikakva špijunaža.

Inače, kada je kopirajt uvođen u SAD, u Ustav je upisano da se ne uvodi zbog ličnih interesa autora, već zbog interesa društva i opšteg napretka i da se kopirajt samo time može pravdati.

Opet potenciraš na imenima, a ne na suštini. Zovi kako hoćeš, a suština je sadržaj i da li je on dobar ili loš.

Sloboda podrazumeva sprečavanje pojedinca da ugrozi drugog pojedinca. Liberalni kapitalizam XVIII i XIX veka je imao mnogo šire zakonske slobode od sadašnjih sistema i zakoni su se sprovodili, ali je to dovelo do toga da najveći broj ljudi nije mogao da koristi te slobode. Kada su zakonske slobode preširoke, onda to dovodi do toga da moćniji pojedinci imaju slobodu ugrožavanja većine pojedinaca, tako da te slobode postanu drugima nedostupne. Znamo kako je većina živela u tim sistemima u XVIII i XIX veku.

Ja imam zakonske dozvole da letim na Mesec ako hoću. Međutim, ja nemam mogućnosti da letim na Mesec. Ilon Mask možda ima. Dakle, bespredmetno je govoriti o "slobodi" koja se ne može praktično iskoristiti. To je ono do čega dovode preširoke zakonske "slobode". Da bi što više ljudi moglo da ima što više praktičnih mogućnosti neophodne su regulative, koje su usmerene ka sprečavanju jačeg da ugrozi slabijeg. To je razlog zašto GPL daje manje dozvola od BSD.

Današnji sistem ej zasnovan na kontroli umnožavanja, koja je neostvariva, to jest za koju nema uslova. "Rešenje" je cloud, koji ugrožava privatnost. Branioci cloud-a će reći: "Ali ti sam pristaješ na te uslove, koji su ti prikazani. Ne moraš da ih prihvatiš ako nećeš.". Prethodno sam praktično doveden u situaciju da zapravo nemam alternative, tako da nisam imao mogućnost da ih ne prihvatim ako neću.

E, pa, onda ovo jeste rešenje. Primedbe vezane za špijunažu, komitete, smanjenje autorskih prihoda i narušavanje privatnosti su vezane za isključivo nečitanje onoga što sam pisao. Takođe, neki pod diktaturom podrazumevaju sve što nije anarhija.

Zašto ne bi bilo inovacija kada se na njima može zaraditi? Važnost profesionalizacije intelektualnog rada nije upitna.

Šta je OK, to jest "pošteno" je osetljiv pojam, kojim se bavi etika.

Utilitaristički pravac u etici izučava norme na osnovu toga da li bismo dugoročno bili na dobitku ili na gubitku. Ako bi u sistemu A dugoročno svima bilo bolje nego u sistemu B, onda je sistem A "pošteniji" ili "više OK" od sistema B.

Deontološki pravac polazi od ljudskih osećaja da je nešto OK ili nije OK (to je ovo što ti pokušavaš) i onda pokušava da formuliše kriterijume iz kojih ti osećaju proističu i da takvim teorijama objasne i uopšte takve osećaje sa jasnih situacija na nejasne.

Pošto si primenio deontološki pristup, reci mi ko vodi evidenciju o tome ko koliko koristi puteve? Šta ako sam ja kućni pacov i slabo izlazim iz kuće, a ti si profesionalni vozač i koristiš ih mnogo više? Pa, porez iz koga se gradnja puteva finansira se naplaćuje jednako meni i tebi. Da li ti je to OK?

Eto, na etički osećaj sam ti odgovorio etičkim osećajem.

Nije. Pročitaj Zakon o autorskom i srodnim pravima. Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Microsoft je pravno, a ne fizičko lice.

U navedenom slučaju je Microsoft vlasnik (nosilac svih imovinskih autorskih prava), a koautori su zaposleni koji su to napravili i ugovorom o radu se odrekli svih imovinskih autorskih prava u korist Microsoft-a.

Oni su i dalje autori. Autorstvo je neprenosivo, dok su imovinska autorska prava prenosiva.

Ti zaposleni su i dalje nosioci onih moralnih autorskih prava kojih se ugovorom nije moguće odreći (nekih je moguće, a nekih ne) i kad svi oni pomru i prođe 70 godina od smrti svih njih, imovinska autorska prava zastarevaju i nema ih više niko, pa ni Microsoft.

Obrnuto je. Obrazloženje sam dao, a osim toga ovo dugoročno dovodi do većeg napretka.

Ako ti drzava plati za ideju ili realizaciju tvoje ideje novcem poreskih obveznika, to vise nije tvoje.
Vlasnik postaje drzava tj. njeni poreski obveznici.

Ti si novac dobio... ali bi da zadrzis i prava i proizvod. To ne ide tako.

Nedeljko

Puteve koristi i onaj ko nije profesionalni vozac, i nije vozac uopste, jer necim mora da se doveze roba koju on koristi i kupuje u prodavnici. Tako sto ne postoji sa Holywoodom ili sa muzickom produkcijom, onaj ko ne gleda holivudske filmove ili ne slusa muziku ne treba bas nista da placa jer ni posredno to ne koristi. I u danasnjem sistemu ne placa, a u tvom bi morao da placa.

Kapitalizam nema nikakve veze sa tim, u pitanju je zloupotreba centara moci koji su u bilo kom slucaju entiteti sa najvise skoncentrisanih finansijskih resursa. Da li ce ti entiteti biti centralni komitet sa "drugovima i familijom" i, cesto, "dozivotnim vodjom" koji de-facto i de-jure pisu zakone, mega-korporacije koje se bore za distorziju zakona u njihovu korist i koje de-facto pisu zakone (USA) ili nesto deseto je irelevantno.

Isti problem bi mucili i komunizam, socijalizam ili sta god hoces.

Teorijski taj problem mozda mozes umanjiti u bilo kojem od tih socio-ekonomskih sistema kroz odredjene mere razdvajanja centara moci, uvodjenja nametnutog (ali ko namece? I ko kontrolise toga sto namece? :-) balansa izmedju grana vlasti itd. Ali glavni problem je uvek isti: pritisak centara moci za kontrolu i namestanje "igre" na njihovu korist i na stetu drugih. Patologije u kapitalizmu je primetio i Adam Smit, patologije u komunizmu i sl. su isto tako poznate i mnogo puta analizirane.

U praksi je problem vrlo tezak za resiti i imas ga u manjoj ili vecoj meri bilo gde, sa tendencijom da je problem nesto manji (ali ne nula) u specificnom skupu zemalja koje bi se mogle okarakterisati kao socijaldemokratske drzave sa kapitalistickim uredjenjem. USA je opet neki drugi ekstrem, bas kao sto su razne Kine i sl. ekstrem na drugoj strani.

Realnost je da ni jedna zemlja na ovoj planeti nije uspesno eliminisala taj problem. Neke se relativno uspesno bore sa istim da ga odrze na nekom nivou koji najmanje utice na zivot pojedinca, ali mislim da razlog zasto su te zemlje uspesnije od drugih ne lezi u konkretnoj formulaciji ekonomskog sistema (kapitalizam je tu optimalniji iz sasvim drugih razloga, koji su potpuno nebitni za ovu pricu) vec zbog nekih drugih faktora, mozda kulturnih ili zbog niza istorijskih koraka koji su se desili i doveli do danasnjeg statusa quo u tim zemljama. Ali u svakom slucaju sam ekonomski sistem ti nece nista pomoci u eliminaciji stetnog ponasanja (po drustvo) od strane mocnih.

Nedeljko

Ima resenja i to je DRM. Da je zastita softvera ili muzike ili filmova od kopiranja hardverska preko DRM, ne bi bilo moguce umnozavanje. Problem je sto se vecina koja ne zeli da koristi softver legalno, opire tome. Dakle iznosis neistinu recima da je to tehnicki nemoguce, tehnicki je moguce ali politicki nije izvodivo.

Za nekoliko godina, bar u razvijenim trzistima, ce svi uredjaji imati hardverski DRM (secure boot, atestaciju i revokaciju komponenti, TEE) i bilo ko ko zeli da gleda "premium" sadrzaj ce biti primoran da kontrolu nad sigurnosnim aspektima uredjaja prepusti proizvodjacu i OS vendoru. Verovatno ce se formulisati i neko medju-resenje za PC/workstation market gde ljudi zele da i dalje imaju kontrolu nad boot procesom, gde ce sigurnost biti garantovana sa odvojenim hardverom (tipa dGPU ili cipset) koji ce imati svoju memoriju i TEE i nece biti pod kontrolom primarnog OS-a.

Za sve ostale ce sadrzaj biti limitiran na SD, stereo ili sta god - sto je mozda i sasvim dovoljno za mase.

Dakle taj problem je manje-vise vec prakticno resen sa L1 Widevine i sl. DRM semama, samo ce trebati jos nekoliko godina da propagira u general-purpose PC trziste (koje i ovako i onako nije vise toliko ni bitno). Ostali hardver (TV uredjaji, telefoni i sl.) su vec zakljucani i pod kontrolom OEM-a. Otvaranjem bootloadera se gubi lanac sigurnosti i uredjaj se tretira kao nepouzdan za autora sadrzaja, koji onda servira SD.

Sto se softvera tice, i tu se vec vidi resenje - vecina softvera se seli na cloud, gde IP kontrolu ima cloud vendor i model postaje model "rentiranja" - za onaj % softvera koji ce trcati na uredjajima kupca tipa igrice i sl, verovatno ce se insistirati na istom hardverskom DRM-u kao i za sadrzaj. Sav ostali softver ce spadati ili u FOSS ili u komercijalni softver gde piraterija nije relevantna stvar zato sto vrednost dolazi iz necega drugog (podrska, kastomizacije i sl.).

Ivan

MS Surface sa ARM nije imao mogucnost da iskljuci Secure Boot, novi MacBookovi mogu koliko ja znam jos uvek, za boot Linuxa, ali to nije moguce preko BIOS vec preko posebnog programa za OSX. Medjutim sve ce da bude bas kako kazes, za consumer uredjaje barem, a tu se vrte pare.
Da nije Linuxa imali bi to jos pre petnaestak godina.

Secure boot mora biti pod kontrolom vlasnika, bar za uredjaje koji se prodaju korporacijama, iz ociglednih razloga.

Tako da ce ih verovatno biti jos uvek na duze vreme, samo mozda ne u uredjajima koji se smatraju za "potrosacke" (jeftini laptopovi, desktopi i sl.) gde je pretpostavka da kupca uopste ne zanima nista drugo od zvanicnog OS-a i drajvera koji dolaze sa uredjajem i koji nema potrebu da bilo sta tu menja.

Ali onog momenta kada iskljucis secure boot ili dodas svoje kljuceve u firmware, taj sistem sa stanovista content provajdera vise nije "pouzdan" zato sto odstupa od sertifikovanog. Postoji tehnicko resenje za ovo, samo je pitanje koliko ce OEM-a uopste hteti da se sa tim zlopati, kao sto rekoh, mozes imati paralelni sistem koji je "trusted" i koji se, recimo, nalazi na dodatnom procesoru (recimo grafickom) ili ko-procesoru i koji je fizicki zasticen od modifikacije. Ali uzevsi u obzir da ce broj takvih uredjaja biti mali sumnjam da ce to da zazivi, tako da ce sve da se svodi na "o's 1080p+? - secure boot, za sve ostalo - 480p".

Ukoliko se secure boot nametne da bude van kontrole korisnika, to jest da ga on ne može isključiti, onda se tržište zatvara za ulaz novih igrača, koji recimo u garaži prave novi OS (što da ne). To nije baš kapitalistički, kada se već zalažete za kapitalizam.

Cloud sam već pominjao. Smeta vam narušavanje privatnosti od strane države (gde policajac ne može da bude osuđivano lice i gde postoji nekakva (kakva-takva) kontrola prekoračenja ovlašćenja), a ne smeta vam naručavanje privatnosti od strane privatne firme (gde zaposleni može da bude osuđivano lice i gde ne postoji nikakva kontrola prekoračenja ovlašćenja).

Dakle, "rešenja" kao što su DRM i cloud proizvode mnogo više štete po pitanju ljudskih prava i sloboda.

Nedeljko

Prakticno, medjutim, nisi u pravu, jer Google ili Microsoft bas briga ko sam, dok drzavu mozda i nije, ako se umesam u neku visoku korupciju i pricam nesto protiv nekih bitnih ljudi.. Za vecinu je tako.

Ma, da, briga ih, ko si, a briga ih i za tvoje podatke i sadr\aj koji si proizveo.

Šta misliš, odkud onolike "besplatne" cloud usluge? Vršimo transformaciju pdf dokumenata u word "besplatno"! (Nemoj mi sad o tome kako Word ima tu funkciju.)

Tu uslugu plaćaš svojim pdf fajlom. Eto, zato ti oni nude tu uslugu "besplatno".

U biografiji Bila Gejtsa, koju je izdao microsoft press, piše da je Bili učio iz programskog koda koji je nalazio u smeću ispred zgrada tadašnjih IT firmi. Bacaju ljudi listinge programa na papiru, on dođe, izvadi iz smeća, čita i uči iz toga.

Danas su ti informacije najvrednije. Ko ima informacije, taj poseduje moć. Dok je vlast pod nekakvom (kakvom-takvom) demokratskom kontrolom, privatna firma nije.

Takođe, ta firma se sastoji od ljudi. Ako ih ima više od 50, nemoguće je uspostaviti punu kontrolu nad tim šta zaposleni rade, ma šta generalni direktor želeo i mislio.

Nedeljko

Informacije o cemu? Da li vise volim plavuse ili crnke?

Nikome ne trebaju tvoji ili moji podaci. A to sto se prodaju stvari i usluge koje nemaju trazenu vrednost, uvek bilo i bice, jer dok je ovaca bice i vune, kako narod kaze. Ako znas dovoljno da procenis sta ti treba, a sta ne, i nema trazenu vrednost, ne kupujes i nema problema.

Eto i svajcarski sat koji japanac prodaje za 50 evra ili dolara, pet hiljada evra! Ima ko kupuje, ne treba to zabranjivati.

Ako bih se bavio marketingom, svakako bi me zanimala ta informacija jer bih ti onda servirao reklamu u kojoj ti proizvod prikazuje ona koju preferiras.

Mislis da Google ne moze da da vrlo dobru procenu takvih stvari za svakog od nas, prema pretrazi, klikovima, i pomocu AI? Prema svim podacima koje Google vec ima o svakom od nas, taj nije medju najbitnijima. Gde zivimo, gde idemo na posao i kad, sa kojim ljudima smo u kontaktu... I te podatke, te podatke ne treba Google, vec treba drzava, da se cuvaju u slucaju da neko ucini krivicno delo, recimo raznese se eksplozivom na javnom mestu i usmrti ljude, i mozda za jos ponesto. Ako bi postojala pravna regulativa da se ti podaci moraju brisati, Google ih ne bi cuvao, zar mislis da ce neko u Google da krsi zakon i ide u zatvor zbog takvih stvari? Medjutim drzava, tj. law enforcement trazi da se podaci cuvaju, i troslovne agencije.

OK, deluje mi jako nepovezano pa ne mogu da razumem sta zapravo hoces da kazes...
Ono sto si rekao je da Google-u ne trebaju takvi podaci. Trebaju mu, iz (bar) navedenog razloga. Upravo na osnovu tih podataka njihov AI i procenjuje kakve reklame da ti servira.

Da li je problem da se instalira adblocker? Nece moci ni da te prate vise, jer taj kod nece da se izvrsava. Sa druge strane, totalitarne zemlje zloupotrebljavaju podatke koje Google po zakonu mora da skuplja, da bi mogle biti koriscenje u policijskoj istrazi, za progon disidenata.

Ono sta zelim reci, to sto Google i skuplja nije ni najmanje relevantno koliko spijuniranje od strane drzave. Zato Google kriviti, a ne drzavu koja je donela pravni okvir koje kompanije moraju da postuju nije u redu.

Bojane,

1 U vezi cloud "rešenja":

Ovde se već javljao član jablan da piše o tome kako njegovoj firmi ne odgovara kupovina GitHub-a od strane MS-a jer su u konkurenciji.

Ne čitaš šta sam ti pisao.

Dakle, imaš neki svoj autorski sadržaj i u vezi s njim ti se nude neka clod "rešenja". Možda su i "besplatna". Daju ti online alat pomoću koga možeš nešto da uradiš s tim. Cena je da im šalješ svoje autorsko delo sa kojim oni posle raspolažu.

Hint: Adobe Creative Cloud, MS Office 365, Google Docs...

Pa, onda još i Windows 10 na sve to.


2. U vezi DRM "rešenja".

Iskreno, ne razumem se u DRM, ali ako on sprečava umnožavanje, mora nekako da spreči i čitanje, pa samim tim i reverzni inženjering.

Dobili bismo softver kao pravu crnu kutiju, u narodu poznatiju kao "mačku u džaku". Kolike mogućnosti zloupotrebe se otvaraju u pogledu digitalne sigurnosti korisnika? Kako kontrolisati proizvođača da ne valja malware? Šta ako je zaposleni proizvođača i zna za sigurnosni propust, koji proda mafiji, pa niko drugi nije sposoban da pronađe propust i pritisne proizvođača da ga ispravi.

Nedeljko

Sve je ok to sto kazes za cloud, ali ne tera te niko da ga koristis. Instaliraj Linux i miran si, sta te briga na sta razvijeni svet trosi...

A za DRM tu si u pravu, mada ni sada ne mozes nista nego da verujes "na rec"... I MS, Googleu, Appleu verujes na rec, pa mozes i kad je drugi softver po sredi, mada je tacno da bi mogao da se valja malware a da ne moe da se dokaze, jer samo korisnik ima kljuc za desifrovanje sadrzaja.

Sto se digitalne sigurnosti tice, postavi sebi pitanje sta krijes i od koga. Prema tome odredi koje sw resenje zadovoljava. Za obicnog korisnika znatna sigurnost ne postoji, dakle od policije, vojske i bezbednosnih sluzbi, na proprietary OS poput Windowsa, jer namestice zbir malo belog praska, pa ce ispasti da je obican diler, kriminalac, i onda ce firma poput MS morati da pomogne da se dodje do njegovih podataka, u korist istrage. A moze i ucenom ili batinama da se dodje do lozinki. Ako gresim ispravite me, ali nije li BitLocker lozinka pohranjena na OneDrive?

@Nedeljko,

Resenje za DRM "crne kutije" je jednostavno - crna kutija opciona, mozes da je ugasis po zelji i to je to. Neces moci da uzivas kvalitet sadrzaja za koji autori traze "crnu kutiju" ali i to je njihovo pravo. U principu niti oni tebe teraju da gledas njihov sadrzaj u 4K niti ti njih teras da ti veruju na rec. Ili kupis posebnu "crnu kutiju" (TV recimo) samo za gledanje sadrzaja, a racunar i sl. koristis za nesto drugo.

To je sasvim prihvatljivo resenje. Jedini problem je sto je trziste gravtiralo ka tome da su vecina racunarskih uredjaja "potrosacki" (telefoni i sl.) gde vecini korisnika apsolutno nije potreban otvoren sistem ali hoce "premium" sadrzaj, pa samim tim proizvodjaci te uredjaje valjaju sa zakljucanim bootloaderima i sl. Ali uvek ces imati izbor da kupis masinu za stvaranje stvari kao sto su i OS-evi ili masinu namenjenu firmama koja mora imati mogucnost kontrole boot procesa, samim tim i otkljucan bootloader (+ mogucnost da ga zakljucas, ali sa svojim kljucevima).

Pričao mi je jedan poznanik da je radio u Rusiji u nekom gradu koji je posvećen namenskoj industriji. Sve je pokriveno kamerama. Ako se kola čuknu ili desi bilo šta drugo, za 2-3 minuta se tu stvori policija, a da je niko od aktera nije zvao. Kad kažeš bilo kom građaninu da ti to malo smeta jer bi želeo privatnost, odmah sledi pitanje: "Šta će ti privatnost ako nećeš da se baviš kriminalom?". Ja rekoh tom poznaniku: "Nećeš ti da se baviš kriminalom. Hoćeš samo da pišaš, a da te niko ne snima i ne posmatra.". Poznanik se nasmejao i shvatio da sam uhvatio poentu.

E, vidiš, obični ljudi imaju pravo na privatnost, koliko i firma na poslovne tajne. Ako hoćeš da deluješ u spoljnom svetu, moraju da postoje neke regulative da ne bi pravio štetu drugima.

Što se tiče klauda, kako izbeći Adobe Creative Cloud ako si umetnik? To je najbolji softver za to i bićeš inferioran u odnosu na druge koji koriste te mogućnosti, tako da te niko ne tera da koristiš ta rešenja, ali u stvari moraš da ih koristiš. Kako izbeći Windows 10 spyware? Mnogi moraju da koriste Windows 10 jer softver koji im je neophodan za njihov posao radi samo pod njim.

Lozinka za full disk encryption na Linux sistemima se ne pamti ninakakvom klaudu.

Ako se računari valjaju sa zaključanim bootloader-ima, to zatvara tržište za ulazak novih igrača, što je u suprotnosti sa Svetim Kapitalizmom.

Najvažnije je rešiti problem softvera, ne filmova, zato što proizvođač softvera ima mnogo veće mogućnosti zloupotrebe zatvaranja softvera, nego izdavač umetničkog sadržaja. Kroz film se može plasirati neka propaganda, ali si i dalje slobodan da je prihvatiš ili odbaciš, što sa softverom nije baš slučaj. Takođe, za softver ne znaš šta radi, što sa filmom nije problem.

OK, ajde da vidimo da li sam razumeo:

- Drzava ce da naplacuje porez za softver i porez za mlatimudiju.
- Drzava ce da raspodeljuje pare koje skupi proizvodjacima softvera i mlatimudijalnog materjala.

Pri tome ce :

1) Drzava da prati sta korisnici prate na osnovu nekog specijalnog softvera

ili

2) Drzava ce da razrezuje cifru za porez na osnovu neke pausalne procene.

Ti tvrdis da :

- Ako bude postojao softever koji prati da drzava nece to da zloupotrebi da prati gradjane, njihovu politicku aktivnost, ili bilo sta cime moze da ih ucenjuje? Nece postojati dosije u organizaciji za zastitu naroda u kome stoji ko gleda hairy midget porn?
- Ako bude bio pauslani razrez da ce drzava da to radi nekako da svima bude prema mogucnostima i potrebama, a ne kako drzavi odgovara? Nece uzimati vise od onih kojima proceni da "su ukrali stotine miliona" a manje od "onih koji rade u interesu naroda"?
- Da ce drzava novac koji se uplati u budzet trositi iskljucivo namenski za ono za sta je sakupljen, a nece time finansirati neke "srodne" projekte koje proceni da treba? Nece se od toga kupiti i neka protivvazdusna odbrana, auto put.... ?
- Da ce "umetnici" i "softverski autori" dobijati novac na osnovu "vrdnosti svog rada" i da drzava nece novac rasporedjivati prema politickoj pripadnosti ili agendi ? Nece firma brata predsenika ili brata premijera, a koja se bavi razvojem softvera dobiti pet puta vise od ostalih?
- Da ce krajnji korisnici proci bolje jer ce dobiti vise dugorocno, nekako ?

U kom ti svetu zivis? Negde gde vlada pravedni tehno-sultan koji sve voli kao svoju decu i posteno i pravedno vlada, naporno radeci svakog dana po 19 sati, sluzeci samo interesima naroda, zrtvujuci sebe na braniku otadzbine protiv stranih placenika i domacih izdajnika.... :D

Ne postoji drzava u kojoj ce ovo da funkcionise. Ovo ne da nece biti bolje, nego ce dovesti dotle da ce novac biti rasporedjen onima koji su politicki podobni, ne onima koji su kvalitetni. Gradjani ce dobijati manje, losijeg softvera i manje losijeg sadrzaja, a vise gluposti, velicanja vlasti, nepotrebnih gluposti.... Pri tom ce bilo sta sto se vlasti ne svidja biti odseceno od svih izvora prihoda, bio to hairy midget porn ili istrazivacko novinarstvo koje pise o tome gde se krade.

Ako ti ne vidis zasto ovo nece da radi u bilo kojoj zemlji koja postoji u realnosti, nece tebi niko nikad objasniti zasto to ne valja.

Ivane,

Skoro svi današnji giganti su potekli iz garaža. Čak i Ford. Zamisli sebe u ulozi nekoga ko dizajnira novi OS za široke narodne mase i da imaš neke super ideje. Okruženje treba da bude takvo da takvi ljudi mogu da se ispolje u njemu. Ako su uređaji zaključani i korisnici ih ne mogu otključati, a najveći broj uređaja je takav, kome ćeš ti da prodaješ taj svoj proizvod? Takvo tržište je zatvoreno za ulazak novih igrača.

Da je tako bilo 70-tih godina, danas ne bi postojali intel, MS, Apple i još neki. Sistem je bio takav da je jedan MS, osnovan 1975 u garaži uspeo za deset godina da prestigne jedan IBM.


nkrgovic

Softver za prikupljanje podataka o instaliranim programima bi pokretali oni korisnici koji to žele. To bi bilo dovoljno za pravljenje statistike na osnovu koje bi se izvršila procena sledećih stvari:

1. Koliko segmenata softvera postoji?
2. Koji programi pripadaju kojim segmentima?
3. Koliko je koji program u upotrebi?
4. Koliko je u upotrebi neko parče koda (npr. biblioteka), koje se može koristi u mnogim programima?

To bi radio nekakav AI po nekom usvojenom algoritmu koji usvaja Narodna Glupština ili propisuje ministarstvo. Sorsevi tog AI-ja bi bili dostupni.

Ovo pod 4. bi bilo izvodljivo tako što bi moralna autorska prava ostala, pa bi citiranje korišćenog koda bilo zakonski obavezujuće.

Ako više milijardi ljudi koristi softver, za dovoljno dobru statistiku bi bilo dovoljno da jedan u 10,000 korisnika pokrene program i pošalje podatke. Bilo bi ih mnogo više. Takođe bi razne nevladine organizacije mogle da vrše merenja i da upoređuju podatke sa zvaničnim statistikama koje bi bile objavljivane (samo brojke, bez ikakvih ličnih podataka) u svrhu kontrole ispravnosti zvaničnih podataka.

Znaci verujem skupstini da ce da usvoji AI algoritram? Verujemo skupstini da poslanici znaju sta znace reci "AI" i algoritam? Hoces da pogledas spisak ko su poslanici, pa da mi ponovis ovu izjavu?

Pri tom, pricamo o skupstini koja glasa na zvonce. Ono, does the name Pavlov ring a bell? :D

Takodje, mogucnosti zloupotrebe su masovne.... 250,000 clanova stranke dobije obavezu da instalira "program za pracenje", tri programa koje su pravili "bata d.o.o.", "bracala a.d." i "moj brat d.o.o." , pokrenu njih, pa program za pracenje. Svaki dan. Pogadjaj ko dobija pare iz budzeta?

I i dalje mi nisi odgovorio za gledanje mentalnog razgibavanja. Ko ima informaciju ko to gleda, ko ce smeti da upali program za pracenje dok to gleda?

Takodje, nevladine organizacije su strani placenici. Kad oni kazu da nije tako, predsednik kaze "pa sta". Premijer kaze "pa sta" i doda "a sta vi hocete". Eventualno se pomenu i narkomani....

Ti stvarno moras da dobro razmislis o sebi covece, verujem ja da ti mislis da je to posteno, voleo bi da ja zivim u toj zemlji koja postoji u tvojoj glavi, ali se plasim da je u svetu nema....

@Nedeljko,

Garaze postoje jos uvek, samo u njima nece biti smisljani OS-evi posto je to besmisleno u 2019.

I ti zakljucani uredjaji imaju mogucnost instalacije aplikacija i, na kraju krajeva, web browsere koji ti omogucavaju da pruzas servise kakve god hoces.

Neka inovacija uporediva sa Microsoftom, Apple-om ili Google-om bi bio neki sasvim novi form-faktor ili potpuno nova i drasticno efikasnija arhitektura za racunanje (vec se desilo jednom sa GPU-om) - za ovo ti treba malo vise od garaze, ali ako imas ideju i tim koji moze da je sprovede ima dovoljno investitora i poslovnog prostora, i fakat da trenutni tableti imaju zakljucan bootloader te nista nece spreciti u tome da u tome uspes ako ima smisla.

Tech. trziste nije nikad bilo jace, cak ni u vreme dotcom buma. IPO-a koliko hoces, danas svaki klinac sa kreditnom karticom moze da privremeno zakupi racunarske resurse koji su do pre nekoliko godina bili dostupni samo institucijama razvijenih drzava i sa time napravi cudo ako ima pravu ideju. Bukvalno se svako seta sa racunarskim uredjajem jacim od PC-ja iz 2010-te a za nekoliko godina ce bukvalno svaki od tih uredjaja biti samo na nekoliko milisekundi od prakticno neogranicenih racunarskih resursa cak i kada nisi u kuci.

To je nesto sto je bilo SF samo do pre par godina.

Eto i kada pominjes Cloud, imas masu istrazivanja i rada na tome da se obezbedi siguran cloud computing - siguran u smislu da ni vlasnik infrastrukture nema uvid u to sta se izvrsava na infrastrukturi ili kako da se obezbedi privatnost / anonimnost u ML ali da se sacuva korisnost podataka prikupljenih sa uredjaja i obradjenih nekim ML algoritmom.

Evo bre pocinju sa strimovanjem igrica. Moci ce da se pici zahtevna igrica bukvalno na osrednjem mobilnom telefonu. Posledica dobrih i losih ima puno, npr. ne vidim kako moze da se "piraterise" takav servis. Takodje, mislim da se slicna tehnologija moze primeniti na druge oblasti, osim zabave.

nkrgovic

Glasaju Vučićevi botovi, ali glasaju i Trampovi botovi, pa Makronovi botovi, pa Putinovi botovi itd. Neće to biti toliko isplativ biznis kako ti zamišljaš. Rešenja sigurno ne mogu da funcionišu lokalno, tako da se razlikuju od globalnog rešenja. Kako su tolike zemlje uspele da postignu dogovor oko druge univerzalne konvencije o kopirajtu u prvoj polovini 70-tih, kada su ideološke razlike bile mnogo veće, mogu i sada kada su ideološke razlike manje. Dakle, globalno rešenje, koje se primenjuje i sprovodi kroz međunarodnu saradnju.

Ako si mislio da su glavne zloupotrebe friziranje raspodele novca, grdno se varaš. Postoje mnogo veći problemi od toga.

Pare nikada nisu bile problem, već su problemi sa novcem samo simptomi drugih problema koji su u pozadini. Kada bi se svi ostali problemi u svetu rešili i ostali samo problemi sa parama, onda bi za manje od godinu dana nestali i problemi sa parama kao posledica rešenosti ostalih problema i funkcionisanja svega. Nažalost, rešavanje svih ostalih problema je daleko od dostižnog.


Ivane,

To što ti ne znaš šta bi pravio u garaži ne znači da ne postoji neki genijalac koji smislio neku munju, što da ne, i na polju OS-ova za potrošačko tržište. Vrste uređaja će da se množe. Ne mora on da smišlja kernel rešenje, već primene kernel rešenja (sa možda izmenjenim kernelom).

A što se tiče bezbednog klauda, džabe ti nauka ako nema volje da se to primenjuje. Ako sam ja Adobe i nemam pravu konkurenciju, tj. moj alat je najbolji, zašto bih ja poštovao tvoju privatnost ako mogu da ti skinem gaće?


dejanet

O klaud rešenju smo pisali. Adobre Creative Cloud znači da radiš u njihovom klaudu i da je sav tvoj rad kod njih, što nije baš zgodno za profi rad.

Naravno da moze, i naravno da nije dzabe Bezos najavio pre neki dan da ce da izgradi AWS datacentar pri svakom 5G provajderu.

To znaci prakticno max. nekoliko milisekudi latencije od 5G terminala do AWS resursa, sa bandwidth-om koji ce se meriti stotinama megabita u sekundi.

To je totalni game-changer, bukvalno ce compute biti kompletiran bez da paketi uopste napuste perimetar lokalne 5G mreze.

To prakticno znaci da ce svaki 5G uredjaj biti, u isto vreme, i terminal za superracunar - cena "RPC" poziva za obradu podataka na prakticno neogranicenim resursima ce bukvalno kostati 3-5 ms.

Ne znaci. Mozes bez problema koristiti fajlove lokalno. CC ti dodatno daje mogucnost da koristis i cloud storage. Glavna stvar kod CC-a je model pretplate umesto jednokratne kupovine.

Da li možeš da radiš isključivo lokalno, tako da tvoj fajl nijednog trenutka ne ode kod njih?

Kad to ne bi moglo tesko da bi neko uzeo to. Cela fora je da se zastite od neplacanja i da omoguce konstantni priliv novca.

Mozes da radis tako da tvoj fajl ni jednog trenutka ne ode kod njih ali mislim da ne mozes 100% vremena biti offline zbog pretplate.

Sudeci po Wikipediji, kad su uveli CC, sledeceg dana je Photoshop CC bio crack-ovan :)

"Mozes da radis tako da tvoj fajl ni jednog trenutka ne ode kod njih ali mislim da ne mozes 100% vremena biti offline zbog pretplate."

Tako je, ali je neprakticno da file-ovi budu sve vreme samo na hdd, pa da ih setas usb-om. Adobe (XD u mom slucaju, single) moze da se instalira na 3 kompa i "zgodno" je da su oni u sync-u sa fajlovima. Kao i GitHub i ako ima dodatnu enkripciju, super za hobi, tezge i open source projekte, ali za projekte koji su pod nekim complience, mora da se radi drugacije, npr. GitLab, VPN in-house server....

Ne mislim da je SAMO rasporeda para problem, mislim da ce rasporeda para biti simptom koriscenja platforme za kontrolu. Rasporedom para ce se, zajedno sa pracenjem, uticati na javno mnenje, sprovoditi cenzura i, najbitnije, zastrasivati stanovnistvo u auto-cenzuru. Nije samo problem sto ce stotine hiljada botova da glasa za taj softver, problem je i dalje, preko para - politicki poeni. Sve to daje drzavi mogucnost da skuplja informacije o gradjanima, deli ih na pravoverne i zmije/pacove/narkomane... Upravo ovo sto si rekao a sto sam boldovao je problem. Nisu problem pare, problem je zloupotreba politicke moci za kontrolu stanovnistva. Ako znas da Nedeljko gleda gay midget porn, onda mozes da ga ucenjujes time. A i ako ne gleda, i dalje ga ucenjujes, jer eto, ti znas da gleda, to je softver, AI, algoritam utvrdio.... Objavice dezinformer da je dosao do informacija da on gleda, pa ti posle objasnjavaj.

Dogovorice se vlasti bez problema, ne sumnjam ja. Dogovorili su se i nasi sa Kinezima da dobiju softver koji prepoznaje lica, instalirali kamere svuda po gradu i sad znaju gde se ko krece. Naravno, da je sistem zasticen, da ga koriste samo ovlascena sluzbena lica, samo po nalogu tuzilastva, boze svasta.... samo su svi snimci kad je neko palio knjige dosli do zamenika gradonacelnika koji sa policijom nema veze, pa je on sve video, pa pricao novinarima, pa.... Da, nece biti zloupotrebe, ma jok, cetvrtkom. Evo sa ce direktor obavestajne sluzbe da ti objasni.... ne znam sta... cekaj... mozda kako se pravi masa za fugne? Posto su to sve profesionalci koji postuju zakon, naravno, nije tamo niko politicki postavljen da prati sta se desava.

BTW, i Adobe CC i Office 365 mozes da koristis tako da nijedan fajl nikad ne izadje sa tvog racunara. Imas cak i security resenja, tipa Cisco AMP, gde se cloud koristi za razmenu informacija o zarazenim fajlovima, a da se u cloud, ako ti tako zelis, ne mora dici nijedan tvoj fajl - samo njihovi hash-evi. Cloud ne mora da bude napad na privatnost.... Mozes, na primer, da uzmes masinu u AWS-u kao bare metal (ili kod nekog OpenStack provajdera, kontrolisanu kroz Ironic, ili nesto slicno), dignes na njoj bez hipervizora i bez da iko ima pristup tvojoj masini i njenoj memoriji, server za kljuceve - i onda da imas sav svoj cloud sadrzaj kriptovan i dekriptovan on-the-fly tim kljucevima. Nikakav problem. Cloud resenja ti nude jako dobru privatnost ako znas sta radis i hoces da se potrudis oko nje. Takodje, i bitnije, komercijalna resenja NE MORAS da koristis. Ako ti se drzava umesa u to kako ces i sta ces da radis, onda MORAS.

Gledaj, najbitnija stvar: Sve dok ti komercijalnin entitet nudi nesto ti:

- Imas izbor hoces li da ga koristis
- Mozes da ga izolujes, na odvojen uredjaj na primer.

Onog trenutka kad se umesaju zakoni koji kazu kako se pravi softver i kad se pojavi inspekcija koja ce da proverava svakog ko ima racunar kako ga koristi - ti vise slobode nemas.

nkrgovic

Ti očigledno ne čitaš šta pišem.

Da, složili smo se da pare nisu problem, već da su novčani problemi simptom drugih problema u pozadini i da ostali problemi neće biti rešeni.

Nerešenost tih ostalih problema nije mana jednog sistema u odnosu na drugi jer je imaju svi sistemi.

Toliko si pročitao i oko toga smo se valjda složili.

Međutim, ponovno pominjanje špijunaže od strane države je odraz tvog nečitanja onoga što pišem u celini, ali hajde da dam direktne odgovore.

1. U mom sistemu bi ti imao slobodu da učestvuješ u anketi ili ne, jer je pokretanje tog programa isključivo dobrovoljno. Nema špijunaže, kontrole, inspekcije.

2. Shvatio sam da sam imao pogrešnu predstavu o tome kako Adobe CC funkcioniše. Ovo je svakako bolje nego što sam mislio. Međutim, ko tebi garantuje da tvoji podaci ipak ne cure kroz to? To je problem sa tim crnim kutijama, naročito u klaudu. Pominjati klaud i sigurnost u istoj rečenici je neozbiljno. Ako si disident, može država da traži od MS-a i Adobe-a da tebi isporučuje drugačiji javascript kod, koji je za špijunažu i MS i Adobe će to da urade. Kad preuzmeš softver od svog prijatelja (open source može i tako), onda znaš da se kod tebe izvršava isti kod kao kod njega. Zbog čega li NSA finansira Cryptocat koji ispunjava sve ostale bezbednosne kriterijume, osim toga što je web zasnovan?

3. Objasni mašinskim inženjerima, arhitektama i umetnicima da ne moraju da koriste komercijalan softver. Pritom je država instalirala kamere za koje se zna da postoje i gde i zna se čemu služe i šta rade, a za softver "komercijalnih entiteta" se ne zna šta radi. Kad "komercijalan entitet" kaže: "moraš biti onlajn i naš klaud softver mora pristupati disku (recimo, zato što si pritisnuo "save"), ali se ništa ne diže kod nas, majke nam.", to je tako. Mda.

Dok god troluješ o državnom nametanju, određivanju šta ćeš i kako da radiš itd. u uslovima dobrovoljnog opcionog učešća u anketiranju, tebi ne vredi odgovarati. Postoji razlika između suštinski opcionog i suštinski obaveznog (vidi tačku 3).

Inače, kad slušam ove anarhiste, setim se da je njihov čovek vladao Srbijom 90-tih i kako je izgledala ta država slabih institucija i organa čiji sistem ne fncioniše. Pod njim je sve bilo suštinski opciono: plaćanje poreza, služenje vojske, nedezertiranje, plaćanje gradskog prevoza, nebavljenje kriminalom...

Ajde da probam:

Ne postoji opciono i obavezno kod drzave. To ti je isto kao glasanje - ako ne glasas, onda tvoj glas ide onome sa vecinom. Ako ne ucestvujes, drzava tvoj glas rasporedjuje tamo gde ona misli da treba. Onda sa tvojim parama radi sta misli da treba, ali ti pare moras da das. Drzava onda time finansira sta ona hoce, to je deo koji ti neces da shvatis. Sve i da svi "pokrenu softver" drzava moze da uskrati finansiranje nekome ko joj ne odgovara, to je problem sa novcem koji rasporedjuje drzava. Drzava je stranka na vlasti, ne neki bezgresni entitet koji ti neces da shvatis. Ako ne verujes komercijalnom entitetu da koristis DRM encrypted video streaming na trusted ahrdveru, molim lepo. Kupis Apple TV, koristis njega za streaming, izbacis ga u odvojen VLAN, resen problem. Sa komercijalnim entitetima mozes da sam odlucis gde su granice. Sa drzavom ne mozes, jer sa drzavom granice postavlja isto drzava - kroz zakone.

Evo, tvoj primer, niko ne zna ni gde su postavljene kamere, ni cemu sluze, ni sta rade, ni ko sve ima uvid u njihove snimke, ni koliko se cuvaju snimci. Vise novina je trazilo informacije, zalilo se povereniku, odgovor nisu dobili. Ti ne znas sta radi drzava, to je ono sto probam da ti objasnim, samo nemas slobodu izbora da u tome ne ucestvujes. Niko te ne pita hoces li da platis porez, da li da se postave kamere, ili bilo sta drugo. Imas slobodu da biras softver koji kupujes.

Sto se tica toga ko garantuje "da ne curi" - garantuje, za pocetak, tvoj IT. Ti znas kroz tvoju mrezu koliko se komunicira sa serverima koji rade validaciju kljuceva i koliko podataka ide u kom smeru. Ako bi neko probao da kroz softver koji kontrolise licence skine .ps fajlove to bi VRLO LAKO moglo da se proveri. Moj SIEM sistem bi digao alert kad bi to pocelo da se desava. Da se razumemo, ja ne verujem komercijalnim entitetima i na svim kriticnim mestima koristim F/OSS softver. Vodim racuna o svemu, zato sve to i pratim. :) Ali drzavi verujem MANJE.

I molim te, ne pricaj da je "Pominjati klaud i sigurnost u istoj rečenici je neozbiljno", ako nisi sam kompajlirao svoj firmware i svoj verilog kod za svoj CPU.... ;) Postoji vise od jednog nacina da se vecina hardvera koristi na bezbedan nacin, postoje security koncepti koji su izmisljeni da bi se i hipervizor sprecio da vidi memoriju guest racunara, cloud moze da bude bezbedan, to nije neresiv problem. Ipak, mislim da ti ni to ne radis? Kako znas da tvoj chipset ne salje podatke o tebi? Znas li?

Ovaj problem je vec resen na modernim serverskim procesorima koji imaju mogucnost kriptovanja memorije tako da niko osim samog CPU-a i koda koji se izvrsava u sigurnoj enklavi moze da vidi tu memoriju.

Procesor ima svoj privatni kljuc koji je specifican za taj procesor i kupca i kupac ima svoj kljuc koji se u toku procesa inicijalizacije sigurno razmenjuje sa centralnim serverom kupca radi autentifikacije, kombinovani kljuc se dalje koristi za nastavak boot procesa i autentifikaciju modula koji od samog starta trce u sigurnoj enklavi. Ni u jednom momentu ovog procesa tvoja boot sekvenca biva vidljiva od strane treceg lica.

Cloud vendor ne moze da bude izmedju, zato sto ce validacija sertifikata pasti vec na prvom koraku.

E, sad, mozda troslovne agencije imaju neki metod da pristupe podacima, ali vrlo verovatno troslovne agencije nisu tvoj problem, vec poslovni konkurenti. Troslovne agencije mogu napasti i tvoj on-prem hardver (ili ga kompromitovati pre nego sto je i stigao do tebe u paketu).

Osnovni problem sa web zasnovanim rešenjima je što ne znam da li meni isporučuju jedan javascript, a ostalima drugi.

Takođe, ja nemam kontrolu nad tim kakva je oprema na serverima. Poenta je da to bude proverljivo na osnovu onoga što je kod mene, da to bude otvoreno i da ne bude web zasnovano, već klijent za instalaciju.

Znaš kako: There is no cloud. It's just someone else's computer.

A to da imam slobodu da biram softver koji kupujem je naivno jer se može svesti na izbor između Šešelja i Lilića u drugom krug predsedničkih izbora u Srbiji 1996. ili između Šešelja i Milutinovića 1997. Ako me svi rokaju, a ja biram samo ko će da me roka, ali nemam izbor da me niko ne roka, to i nije neki izbor. Znaš kako, u demokratskim zemljama se pitaš da li će na vlasti biti ove lopuže ili one lopuže. Da li će biti na vlasti partija X koja je ukrala milijardu dolara ili partija Y koja je ukrala milijardu dolara. Tako je u demokratskom svetu, tako je i u svetu vlasničkog softvera. Ne vidim da se ti tu pitaš više ili manje u slučaju softvera i njegovih svojstava ili u slučaju partije na vlasti i politike koja že se voditi.

Ako je atestacija i enkripcija direktno na CPU-u, sta te briga za periferije, sav saobracaj iz CPU-a je kriptovan, ukljucujuci i DRAM, disk I/O, mrezni I/O. Deo kljuca za firmware je tvoj, drugi deo je privatan za CPU.

Ne verujes CPU vendoru? Onda imas problem u bilo kom slucaju.

U tom slucaju jedino resenje je da od nule napravis komplet hardver i bootstrapujes firmware, OS, kompajlere... tako nesto zvuci kao problem koji imaju drzave a ne firme ili pojedinci.

Imam opremu kod sebe koja je OK. Šta sprečava vlasnika sajta da mi pošalje js kod koji ne koristi te mogućnosti i šalje njemu podatke kriptovane njegovim ključem, a ostalima šalje js kod koji koristi te mogćnosti?

Pa neces izvrsavati kod koji nije atestiran od strane tvoje organizacije.

Ako izvrsavas tudj kod bez atestacije imas problem bez obzira na to o kakvom se kodu radi.

Ideja sigurnog cloud-a je da je sam procesor atestiran od strane tebe (znas da se kod izvrsava na tvom procesoru), a boot kod atestiran od strane procesora >i< tebe (ti atestiras procesor i bootloader, procesor atestira tebe i dalji ostatak koda), posle toga je masina samo pod tvojom kontrolom.

Osim ako sam procesor nema neki propust ili backdoor, ali u tom slucaju imas problem gde god da se procesor nalazi. U tom slucaju mozes da kazes da je prakticno sigurnije da je server unutar tvoje imovine i izolovan sa interneta, u tom slucaju bar "bad guys" moraju da se infiltriraju u tvoju organizaciju kako bi kompromitovali sistem.

Ali onda pricamo o nekim poslovima koji spadaju u promile industrije. Veliki ostatak industrije sasvim komotno moze da se osloni cak i na "obican" cloud, sa nekim manjim procentom kojima treba neki nivo enkripcije - od zastite podataka enkripcijom i obrade on-prem do potpune zastite racunara hardverskim kljucevima (sto, naravno, znaci da ce morati da plate rentiranje tih racunara komplet).

Kako da se atestira web aplikacija, kada se svaki put učitava u browser i nema garancije da će se dva puta učitati isto? Kako ćeš da atestiraš Adobe CC i MS Office365?

Ne moras da koristis veb aplikacije, niti MS i Adobe, ako ne verujes da nece da izvrsavaju maliciozan kod. Ali sa tim ima problem vojska Rusije i Kine, koje ionako nece da se oslone na americka resenja, i mogu da plate da voze sve svoje, pocev od auditovanog OS i domaceg hardvera. Ako ne verujes MS i Adobe, ne mozes da verujes ni Intelu ni AMD da hardver nema backdoor.

Ideja atestacije je obicno za kod koji je pisan za tvoju firmu, ne 3rd party kod - mada je i to moguce, naravno, ako imas budzet da tako nesto platis.

Mozes ograniciti izvrsavanje JS koda samo na kod koji je potpisan i tvojim kljucem, u tom slucaju treca strana nece moci da menja kod bez tvog pristanka. Ako promene kod, mogu samo da ga potpisu sa svojim kljucem, ne i tvojim.

Naravno, tesko da ce Facebook pristati da potpisuju svoj kod tvojim kljucem ali to uopste nije cilj svega ovoga.

Pa, o tome ti i pričam. Ti pričaš o nekim tehničkim mogućnostima, koje ne moraju da se koriste i koje korisnik ne može da nametne.

Dakle, Adobe CC, Office365, Facebook i slični neće to da implementiraju i onda sve pada u vodu.

Ko će monopolistu da natera da to implementira, kad nemaš mogućnost da pređeš kod drugog? Takođe, u slučaju kada nema jedna firma dominaciju, već mali broj firmi pokriva skoro celo tržište, tu tržišna samoregulativa ne funkcioniše.

Nedeljko

Ne verujes u Cloud, ne koristis ga. Zato je i pravna regulativa u mnogim zemljama takva da podaci o gradjanima ne mogu na cloud van zemlje, vec moraju da ostanu u zemlji, da i cloud provider podleze domacem zakonodavstvu i moze da bude gonjen krivicno ako do zloupotrebe dodje.

Ali, da te pitam, kakve veze ima Adobe cloud sa podacima kojima barataju banke, drzavne institucije, ili vojska, pa je potrebne toliko ga osigurati?

Dakle, klaud i sigurnost ne idu u istu rečenicu.

Član jablan je ovde kukao zbog kupovine GitHub-a od strane MS-a jer je njegova firma držala repo na GitHUb-u, a sada je to kod MS-a, koji im je konkurent. Naravno, nije im kriv MS, koji je kupio GitHub, već su sami krivi što su držali svoj kod na ikakvom klaudu.

Ako si "disident", vlas' može preko Adobe-a i MS-a da te špijunira.

Ako hoce da te spijuniraju parkiraju kombi ispred tvog ulaza i poskidaju sve sto imas. Ako im je bas stalo zakucaju ti na vrata pa te lepo zamole...

Dakle, "komercijalni entiteti" ne rešavaju problem špijunaže disidenata od strane države. Komercijalni entitet će lepo da uradi sve što čike sa značkama traže od njega. Ako nema zdrave konkurencije, a pirati proizvode i učvršćuju monopole van klauda, komercijalni entiteti nemaju razloga da implementiraju sigurnosna rešenja o kakvim Ivan govori. Jednostavno, to neće nuditi ako ih država regulativom ne prisili (Putin).

Zar to nije protivzakonito?

Jeste, shvatio si, samo Vovocka moze da spase slobodan svet.... :/

Ajde ozbiljno: Komercijalni entiteti mogu da to ponude. Postoje komercijalni entiteti kojima je biznis model takav da namerno ne mogu / ne zele da saradjuju. Na primer ExpressVPN.

Cloud provajderi su ti koji su trazili i zbog kojih su proizvodjaci hardvera napravili sve to o cemu Ivan prica, i oni ce to ponuditi kad trziste bude bilo spremno za to. Posle toga, ako sve bude bilo izvedeno kako treba, nema naloga koji ce naterati cloud provajder da bilo kome dozvoli uvid, jer nece imati tehnickih mogucnosti. Pogledaj sta Facebook radi i kako se bori da zadrzi end-to-end enkripciju komunikacije izmedju korisnika, na primer. Pri tom oni su bas, bas losa firma po pitanju privtnosti - ali se eto, ponesto trude, gde procene da za to ima komercijalnog (marketinskog) potencijala. Ide se ka tome. Uvodjene drzavne regulative ili drzavne kontrole finansija bi samo oteralo stvari na onu stranu gde drzava zeli - zamisli Lindsey Graham-a kako vristi "please think of the children....".

Ako imaju sudski nalog, nije. Mislim da Bane prica o tome da to radi drzava....

Da te potsetim, nas DB je :

- Likvidirao politicke neistomisljenike (donete pravosnazne presude u slucajevima Slavko Curuvija i Ibarska magistrala)
- Drzao pola tone heroina u sefu komercijalne banke (dokumentovano)

i verovatno jos sto-sta drugo.

Koji to zakon postuje CIA?

nkrgovic

Postoji mali problem u tvom razmišljanju. Ti sve vreme govoriš o državi kao smetnji i problemu, pri tome uvek imaš u vidu ili se referenciraš na Kinu i Srbiju. Bojan pominje i Rusiju. Rekao bih da ni neke tzv. demokratske zemlje nisu ništa bolje po tom pitanju. Primera je mnogo.

Dakle, da li "naš DB" proganja Asanža ili Snoudena?

Branimire

Očigledno te nisam dobro razumeo. Što se cije tiče, ne znam da li poštuju zakon, ali su svakako dužni da ga poštuju.

@nkrgovic

Facebook drži end to end enkripciju da bi zaštitio svoje korisnike od ostalih, sa kojima facebook ne sarađuje, a ne da bi ih štitio od sebe i policije.

Mislim da su korisnici oduvek spremni za poštovanje njihove privatnosti, ali slabo stoje stvari sa tržišnim pritiskom da se poradi na tome. Ako si pod spremnošću tržišta mislio na tržišni pritisak, to očigledno slabo funkcioniše. Kada bi država naredila primenu metoda za zaštitu privatnosti, onda bi do zaštite privatnosti došlo preko noći.

Ti ovde mešaš babe i žabe. Nije svejedno da li država izda regulativu A ili regulativu B.

Kada bi taj klaud softver bio slobodan, onda bi bilo ko mogao da ga poboljša i pruža uslugu putem svojih servera. To je već nešto drugo od čekanja tržišta d'uradi nešto.

Ja sam par postova pre ovoga pominjao Graham-a, US Senat. Kinu sam spominjao kao enabler-a vlade Srbije. Obe su spomenute an pasan, pricam o Srbiji jer mi vise smeta.... :) Daleko od toga da su bolji, ja biram dosta toga da ne bude five eyes, ili ako mogu fourteen eyes. US stiti svoje gradjane lose a strane bas nikako. Pricao je Dimkovic kako radi FISA court....

Nas DB proganja Aleksandra Obradovica. Ne progadja Snoudena jer NE MOZE, inace bi. :)

Da, kad bi drzava izdala regulativu koja stiti privatnost korisnika onda bi za korisnike bilo bolje. Onda jos mrmot zavije cokoladu, i imamo i uzinu? :)

Drzava radi na tome da privatne firme natera da RUSE privatnost korisnika, tj. podriva privatne firme u ono malo privatnosti koje daju svojim korisnicima. Trzisni pritisak slabo funkcionise, ali drzava to sabotira a ne pomaze. To je ono sto ti zelim reci - nece drzava nikad izdati regulativu koja ce naterati privtne firme da rade vise za korisnike, samo da rade vise u interesu drzave i drzavnih sluzbi, a protiv privatnosti korisnika.

Inace, cloud softver jeste slobodan. Imas OpenStack na kome se vrti vecina veliki telco-a, sve slobodno, niko te ne sprecava da napravis svoj cloud provajder na njemu. Rackspace npr. radi tako, oni su bas veliki. AWS koristi isto sve u skladu sa GPL licencom, koriste Xen i jos ponesto, sve u skladu sa regulativom, sors ne objavljuju jer tako kaze GPL da ne moraju, softver je za internu upotrebu. :D

Ja ovde pišem o tome kakvi bi zakoni trebali da budu. Ne tvrdim da država jedva čeka da uvede stolmanovske zakone, već da bi bilo super da se uvedu. Dao sam im i formulaciju. Ako je ta formulacija dobra, onda se treba boriti za nju da se donese takav zakon.

Ti zakoni nemaju smisla, bez transformacije celog drustva. Ne mozes ukinuti copyright i uvesti finansiranje kroz porez svog razvoja u drustvu koje je ovakvo kakvo je. Drustvo nije izolovano, kao ni softver - ne mozes prebaciti razvoj softvera u drugi modus operandi, a da sve ostalo bude kao do sad. Ceo taj koncept nema veze sa realnoscu, to probam da ti objasnim....

Recimo jer je objavio paradise papers, koji su direktno obelodanili ponasanje nekih ministara u Vladi Srbije? :)

Hajde da vidimo, uvedu se postepeno ovakvi zakoni i na koje se probleme nailazi?

Naravno da ne smeju da važe od sutra. To je zato što je Đoka pravio softver i poslovni model po postojećem sistemu. Naravno, da argument ne može biti "Đoka je uložio pare". Međutim, argument jeste da iza Đokinog ulaganja ne stoje samo Đokine odluke, već i društveno obećanje dato u vidu zakona da će Đoka moći da plasira softver po tim pravilima i da onda društvo ne sme da ispali Đoku koji je uložio oslanjajući se na to obećanje.

I još nešto, država je satana koji nikada ne bi uveo ništa dobro za svoje građane. Kako da ne.

_{[Ovu poruku je menjao Nedeljko dana 30.12.2019. u 08:48 GMT+1]}

FTFY

Aha, poruka korisnik nkrgovic nije obrisana, ali odgovor na nju koji sa temom ima tačno onoliko veze (a ima) sa temom jeste obrisan. Pritom je nkrgovic "popravljao" moje reči, tako da ako nema mog odgovora, ispada da se ja slažem sa tim, što je neprihvatljivo.

Obzirom da vlast čine ljudi, nkrgovic očigledno propagira pogrešnu predstavu o ljudskom rodu - da su ljudi stoka, koja samo gleda svoj lični sebični interes i drugi je ne interesuju. To nikada nije bilo niti će biti. Da je tako, nikada ne bi nastao FOSS, niko ne bi radio u crvenom krstu i crvenom polumesecu, jer se tamo isključivo volontira itd.

Stav člana nkrgovic nije originalan, već kapitalizam tako predstavlja ljude kao stoku i pokušava da od ljudi napravi stoku. Međutim, ljudska priroda je drugačija i ljudi se opiru tome jer se tako ne osećaju najbolje. Naravno da kapitalizam dopušta FOSS i humanitarne organizacije, ali je sistem zasnovan na pretpostavci koju sam naveo.

Mislim da si se ti zaneo sa idejom koja je u osnovi pogresna. Marks se time zanosio misleci da ako prosecnog golju postavis za diktatora, onda ce taj golja da razmislja isto kao kad je bio golja.
Moc i vlast ljude kvare, pokazalo se u praksi.

Zaboravio si da je sada demokratija i kapitalizam a za šta se i ti zalažeš svojim pisanjem.
Bar tako izgleda.

U tom slučaju da te podsetima da demokratija i kapitalizam podrazumevaju slobodu misli i govora.
Diktatura je odsustvo takvih sloboda. Pre svega diktatura ne dozvoljava kritiku vlasti.

Ti si napisao nešto što je ugrozilo slobodu govora i misli vlasnika foruma pa je tvoj tekst nestao.

Imaj na umu sada je demokratija i ne smeš da osporavaš slobodu misli vlasnika.
Jer u kapitalizmu je slobodna misao samo ona koju kapitalista dozvoli.

Zato pazi jer nije forum tamo neka diktatura nego sloboda misli i govora (kapitaliste).

@Branimir Maksimovic

Nije stvar u tome da li će na vlasti biti Pera ili Đoka, nego kakvi zakoni treba da budu.

Što se tiče "kvarenja na vlasti", smatra se da nije ista etika primenljiva na

1. rat,
2. politiku,
3. ostalo.

Takav utisak proističe iz primenjivanja normi za 3 na 1 i 2.

Taj na vlasti obično želi da uradi nešto dobro. Ako ga ubediš, on će to da uradi.