Ti si care odlepio totalno. Obavezno osnovna pa zavrsna i to da bude uljana u sto debljem sloju da se ne odlepi od toplote

stavis malo stirodura za sto bolju toplotnu izolaciju, pa lepak i mrezica i na kraju mozes bilo koju fasadnu teksturu

Aco, ne zezaj se sa aluminijumskim hladnjakom, ako imas potrebu da bude crn, odnesi na eloksiranje (elektrohemijska) obrada, imas firme po Srbiji koje to rade usluzno i zavrsena prica.
Ako sam zelis farbati, obavezno primer za aluminijum i onda mat crna farba, a mjesto gdje dolazi tranzistor(i) zastiti prije farbanja
samoljepivom naljepnicom.-
pOz

Aluminijum se ne farba ako zelis da ti i dalje sluzi kao provodnik. Eloksira se. Ne znam gde nalazis ove egzibicije vise brate...

I mislio sam da zastitim mesta za tranzistore. Samo mi nije bilo jasno za za osnovu, pomislio sam da mozda mora, a i da mozda bude preterivanja sa farbanjem. A tekstura inace ima i u spreju i lepse bi izledeao (vec postoje hladnjaci koji imaju kao crnu teksturu prekosebe).

Ali ukoliko ucinak farbanja ne doprinosi puno, pogotovu amaterski, onda ih ne bi ni dirao ili bi to uradila ta neka firma. Za "eloksiranje" sam prvi put cuo pa cu i to da ispitam malo. Znam da je "peskarenje" takodje bitno kod nekih farbanih materijala. I da bez toga ne moze da se postigne efekat kao da nije "peskaren". Bas cu citati o eloksiranju.

Nije mi fazon da ga tek bezveze izmazem u crno! Uostalom prvo mu merim temperaturu ovakvom kakav je, pa sam onda mislio da ga farbam. Sto se tice temperature i grejanja preko nekih granica, uvek mogu da razbusim rupe, navijem ih i stavim fan. U svakom ispravjacu imam uvek i 12V 0.5-1A za displej, fan, indikacije ili jos kakve stvari, a i za izlaze sa tim vrednostima!

Sada hocu u malo dubljem plasticnom kucistu da napravim sve ali tako da mi hladnjak bude unutra, a ne van. Mozda je ipak trebalo da kupim veci hladnjak ali sad bar znam i o kojim cenama je rec, njihovu tezinu, i povrsinu. Sledeci ce da bude bombona!

U svakom slucaju hvala na informacijama! Sve novo sto cujem i procitam mi je od velikog znacaja!

OK. Nisam znao za to. Ovde su mi preporucivali da farbam hladnjak u crno zbog efikasnosti. Zato i pitam o tome!

Iskreno, nek posavetuje neko bolje od mene jer ne poznajem termalne karakteristike metala vezano za boju, ali po meni je suludo da ako ofarbas aluminijum u crnu boju moze bolje da disipira toplotu.

Po mom skromnom misljenju, osobe koja je farbala aluminijum ali ne radi termalnih karakteristika vec estetike (i to ne hladnjaka vec samo kutije), em nije lagan posao da ispadne kako treba, em nije zanimljiv. Ako krenem da razmisljam o tvom problemu realno, vidim samo da ces provodnik "zaliti" slojem necega sto ne provodi temperaturu vec je u neku ruku izoluje. Neka bude i tanak sloj boje, po mom skromnom misljenju na taj nacin ima samo da ga "zazidas" iza te boje i ima da zadrzava temperaturu u sebi. Drugi neka me isprave.

Takodje iz licnog iskustva, jedino eloksiranje koje nije jeftino daje dobre rezultate, farbanje nikako, jedino sa nekom prethodnom pripremom radi boljeg prijanjanja boje mozda, ali to ces tesko da uradis sa hladnjakom koji ima rebra.

Zlatni, pisano je njemu nesto drugo a ne da umace hladnjake u crnu boju a pisano je i kako bi trebalo odabrati i kupiti hladnjak. Ako pazljivo procitas sta njemu padne na "pamet" da npise mozes samo zakljuciti da je decko "malo" odlutao s razumom ili je samo bezobrazan pa se sprda iz dosade ili cega vec.

Sve to mi je palo na pamet i postavio sam realno pitanje, sobzirom na to da je vec neko to pominjao kao opciju u nekim mojim temama.

I ja sam pomislio da ce farba samo da ga zacemetira kako ti kazes.

Eloksiranje ili nista sto se tice hladnjaka!

Hvala na dodatnim uputstvima!

Zlatni,

Kada je aluminijumski hladnjak forsirano hlađen nekim ventilatorom, odnos predavanja toplote konvekcijom prema radijacionom je veliki.
Tu boja skoro da nema značaja.

Kada hladnjak nema forsiranu ventilaciju, već obično prirodno opstrujavanje, posebno ako su uslovi opstrujavanja loši, e tu već bude od značaja boja površine.

Tipičan odnos konvekcionog predavanja toplote i predavanja radijacijom, za temperature reda 80-90C, za neki primerak klasičnog mat crnog hladnjaka, u povoljnom vertikalnom položaju i bez forsiranog opstrujavanja, sa većim ravnim površinama, je oko prosečnih 4.5W emisije zračenjem prema oko 11-12W konvekcijom. Primetićeš iz ovog odnosa da u takvim uslovima rada predavanje toplote zračenjem može dostići ni malo naivnih 40% od ukupne sume predate toplote.

Koeficijent emisivnosti glatkog i sjajnog aluminijuma je reda 0.05-0.1, dok je emisivnost crno eloksiranog reda 0.7-0.8, a mat crno obojenog (ekstra tankim slojem na hrapavoj površini aluminijuma, npr. peskarenje, prajmer pa tanak sloj spreja za auspuhe) može biti reda 0.75-0.90 čak. Postoje i specijalne boje sa visokom emisijom i one mogu postići koeficijent reda 0.98.
Jedan od primera: www.furukawa.co.jp/review/fr026/fr26_13.pdf


Sve ove vrednosti uzmi kao kao vrlo orijentacione. To je važno tako razumeti jer osobine jednog hladnjaka zavise od mnogo faktora.

Dakle:

- Aluminijumski hladnjak koji je forsirano hlađen ventilatorom teško da ima smisla farbati ili eloksirati, osim estetskih razloga.

- Hladnjak koji je prirodnom konvekcijom hlađen i još ako je u lošim uslovima razmene vazduha, ima i te kako smisla ofarbati ili eloksirati.

- Eloksiranje je standardan postupak i nema potrebe pričati o tome. Farbanja aluminijuma je nezahvalan postupak i treba obavezno koristiti prajmere i ofarbati ga ekstremno tankom slojem mat crne.
Prednost, tj. više koristi od farbanja ili eloksiranja imaju hladnjaci: u lošim uslovima prirodnog opstrujavanja, sa većim ravnim površinama, ako ne mogu imati vertikalan položaj ili su zaklonjeni ili prekriveni nečim (zavese i slično tome).
Takođe još poraste efikasnost ako se te veće ravne površine ohrapave nekom metodom (grubo peskarenje peskom ili čeličnim kuglicama, radlovanje, grebanje, grubo šmirglanje i slično).
Tako dodatno poraste površina za radijaciono odvođenje, koje je inače pri "elektroničarskim" temperaturama (tipično 60-100C) relativno siromašno.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.02.2020. u 21:29 GMT+1]}

Hvala na objasnjenju svima nama, mislim da smo bar mi neki ovde nesto naucili :)

Opet Macola, tvoji postovi na forumu su vrlo vredni i profesionalni, ali neko sa onakvim pristupom problemu ko zeli da ofarba vec kompletno obradjen hladnjak u crnu boju sprejom, mislim da ce da napravi vise stete nego koristi. Ja sam licno protiv bilo kakvog farbanja aluminijuma, jos od moje egzibicije da pravim zasebno kompjutersko kuciste za visok protok vazduha. Bilo je tesko obraditi alu povrsinu da lepo primi boju, a sa hladnjakom, u kucnim uslovima, misljenja sam da ne moze nista pametno da se uradi. Ovde se koliko sam video radilo o auto laku. Auto lak sluzi da stiti materijal pre svega, dok materijali koje ti savetujes, ako ih i ima u SRB, verovatno nisu spominjani.

"Fora" sa farbanjem dosla 60-tih godina iz GB-kod nas je popularizirao pok. M Vožnjak. Nije bilo "tarabe"-interneta i strucna literatura se tesko legalnim putevima probijala na ex YU trziste. Imao sam srecu da sam poznavao nekoliko pilota koji su bili i radioamateri pa su sa svojih
putovanja donosili kako casopise tako i strucnu literaturu.
Kao sto @macolakg rece-grubo pjeskarenje, radlovanje i slicni postupci dosta povecaju radijacijsku povrsinu samog hladnjaka.
Obavezna upotreba temeljne boje za aluminij-razgradi Al oksid na povrsini i tanak sloj mat farbe mogu do 20% povecati
efikasnost hladnjaka.-
pOz

Da li isto vazi i za radijatore u stanu - ako ih prefarbam u crno grejace mnogo bolje?

Ja za radijatore ne znam al znam da farbanjem procesorskog hladnjaka u racunaru koji ima forsirano hladjenje sa sigurnoscu smanjujes njegovu efikasnost i podizes temperature jezgara za po minimum 5 stepeni. Ko ima dodira sa racunarima zna koliko znaci tih tricavih par stepeni. Licno znam entuzijastu koji je to radio crnim sprejom.

Jos da zamislimo kako ce farbanje da odradi Aca

Ima da ga ubije ko zeca . Bolje da ne dira nista .

A ovo sto kazu @ macolakg i @ emiSAr , je sve naravno istina , ali kada se odradi ili fabricki ili profi .

Ja bih to umočio u katran pa posle u perje

Važi i za radijatore. Takođe pomaže i ventilator ispod. Samo diže prašinu.

Interesantno je za više spratove gde protok bude slabiji nego kad je bliže međuspratnoj pumpi.

Jasno sam naznačio da farbanje nema smisla kod forsiranog hlađenja. Čak može narušiti kvalitet konvekcionog odvođenja ako je farba neodgovarajuća i u debljem sloju (može se ponašati kao delimični izolator toplote).

Kada je prirodna konvekcija i pri tom loše strujanje iz bilo kog razloga, onda farbanje pomaže ozbiljno.
Takođe ne ide auto lak već sprej za auspuhe za 450C. Taj ima neke granulice (moguće grafitne?) unutra i dobro odvodi toplotu kroz sopstveni sloj, posebno ako je taj sloj jako tanak.

------------------------------------------------
Te "termo" farbe znaju biti jako interesantne...

Devedesetih sam napabirčio ozbiljno iskustvo oko termodinamike, pomažući jednom poznatom muzičkom umetniku, mom porodičnom prijatelju, oko njegove solarne kuće, uz osnovni projekat dr Lambića iz Novog Sada.
Savladali smo mnogo toga i oko aerodinamike jer je jedan podsistem urađen i sa vazdušnim kolektorima na južnoj strani (25 kv. metara) i topao vazduh distribuiran tunelima u jedan deo kuće (izvrsna stvar za period od 08 do oko 15-16h). Naravno, vodila je se bitka sa laminarnim strujanjima gde treba, turbulentnim gde treba, efikasnim oduzimanjem toplote sa vazdušnih kolektora, a pri tom sa filtriranjem prašine i smanjenjem buke...
Od Rejnoldsovog broja me je već tada bolela glava, a sećam se da sam običnim končićima dobro rešio prelaske preko završnih ivica u lamelama kolektorima i održao laminarno strujanje (inače štos sa izlaznih ivica krila aviona, gde je se nekad pomoću končića pratilo strujanje na tim mestima).

Puno literature smo pregazili i puno toga eksperimentalno probali.
Već tada smo imali predznanja o selektivnim bojama koje se ponašaju kao "dioda" za toplotu.

Tada su se boje za solarne kolektore, sa odnosom provodnosti toplote reda 97% ka unutra a 12-15% ka spolja, mogle nabaviti jedino iz Britanije. (to ka spolja je reemisija i ne dopunjava se do 100% sa primljenom energijom, primedba da ne objašnjavam naknadno).
Postojala je još tada čak i samolepljiva tapeta sa vrhunskom selektivnosti (isto iz GB samo papreno skupa, blizu 100 tada vrlo "vrućih" funti po kvadratu).

Ukačili smo čak i kako se home-made pravi selektivna boja, naravno nešto lošija od profi ali ni malo naivna.

Pravi se tako što se gomila nekog gvožđa ostavi da oksidiše do te mere da se nakupi dovoljno oksidnog praha (gvozdene rđe), potom se taj rđa-prah pomeša sa mat crnom za auspuhe (postoji i u kantici a ne samo u spreju).
Tim se ofarbaju solarni kolektori domaće izrade i imaju neverovatno manju reemisiju, tj. prilično dobru selektivnost.
Zaboravio sam tačan odnos selektivnosti jer odavno behu devedesete, ali nije preterano zaostajao za profi bojom.

U to vreme je Nisal, iz Niša, počeo proizvoditi selektivno anodirane (vrsta eloksaže sa selektivnim osobinama) solarne vodene kolektore i odmah je ugrađeno i 40 kvadrata takvih na krov. Kuća je tada snabdevena sa vodenim akumulatorom od 1.3T vode, spregnutim sistemima: elektro kotao, naftni kotao, kamin sa izmenjivačem i solarna grupa voda-vazduh. 4 mešna ventila i 13 sondi po raznim tačkama. Izbor trenutno najoptimalnijeg grejanja i sprege bilo čega sa bilo čim, kao i delimično "praćenje sunca" južnim i zapadnim kolektorima kojima je se mogao menjati odnos protoka. Konvektori bivšeg Čačanskog "Cer", umesto radijatora, pravljeni za izvoz u Švedsku (ulovljeni preko veze), dimni radijatori na kaminskom dimnjaku, sve vođeno analognom i digitalnom elektronikom tog vremena, i tako dalje i tako dalje...

Behu lepa vremena i vrhunski smo se zabavljali gradeći nešto jako korisno.

Da ne davim više van teme, ovo sa bojama može biti korisno nekom ko hoće neku toplotu od sunca.
Selektivne boje (i gvozdena rđa naravno) imaju efekat snežne pahuljice, inja, koje se neverovatnom brzinom i pre bilo kog drugog zaleđenog oblika vode, otopi sa prvim zracima sunca.
Naime, upadni zrak svetla (čitaj: energije, toplote) bude zarobljen mnogostrukim refleksijama u pahuljici inja i neznatna količina svetlosti-toplote uspe da napusti pahuljicu. Ta njena selektivnost pokupi maksimum upadne svetlosti i zato se prva otopi. Struktura je u pitanju.
Tako se ponašaju i selektivne boje koje imaju sličnu "kristalnu" strukturu.
--------------------------------------

Drugo ozbiljno iskustvo u tom pertiodu je bilo timsko pravljenje ("EKO inženjering"): električne, vazdušne, protočne, peći, snage 200KW, za potrebe bivše firme (čini mi se "Metalac") sa Dušanovca. Firma je se bavila plastificiranjem aluminijumskih i čeličnih profila, dužine 6 metara.
Na toj peći je se toplota sa stotina grejača, u ukupnom zbiru od 200KW, oduzimala konvekcijom pomoću strujanja vazduha i taj se vazduh posle laminarno i ravnomerno distribuirao u toj ogromnoj peći.
Peć je bila protočna i imala stalno otvorene ulazni i izlazni otvor za konvejer, i vazdušnu recirkulacionu zavesu na oba otvora.
Tada sam odlično iskusio koliko je teško namestiti brzinu strujanja oko grejača, na kritičnu granicu, tik nijansu ispod turbulentnog strujanja, gde se dobija krajnji maksimum odvođenja sa njih (u suprotnom bi grejači bili usijani i kratko poživeli). Takođe da se najhomogenije opstrujavanje lakše dobija usisavanjem sa objekta, gde nema brzih strujnica po nekim zonama.

Verovali ili ne, tih 200KW sam vodio sa nekom količinom (ne sećam se više koliko) trijaka BTA41-700B u TOP-3, sa trajnim opterećenjem od 33A po komadu (što bi bio preporučeni maksimum trajnog opterećenja), namontiranih na nekoliko metara NIsalovog rashladnog profila M3006 (istraženi su dakle i hladnjaci sa graničnim opterećenjem i prirodnom konvekcijom, kao i distribucija po samom "mesu" hladnjaka)...

Ova priča je vezana i za forsirano hlađenje raznim ventilatorima.
Ukoliko se pređe brzina strujanja, do te mere da postane strujanje turbulentno, onda jako opadne efikasnost odvođenja jer se stvore "džepovi" sa zarobljenom toplotom.

Pravila važe i za elektroničarske hladnjake, gde ako hladnjak nije namenski konstruisan za konvekciono odvođenje forsiranim strujanjem i tačno dimenzionisanom aerodinamikom i maksimalnom brzinom, prejakim ventilatorom pri improvizovanom forsiranom hlađenju možemo veoma slabo iskoristiti potencijal datog hladnjaka i ugroziti elektroniku na njemu...

Nadam se da nisam bio dosadan jer nekom može biti korisno.

P.S.

Zavisno od konstrukcije i oblika hladnjaka, nekad odsisavanje sa njega može biti puno efikasnije nego obrnuto.

Bez ljutnje ali nisam video odnosno pročitao taj deo o pogoršavanju osobina kod forsiranog hladjenja pa otuda i komentar. Kako pominješ da bi kod farbanja hladnjaka trebalo koristiti podlogu i farbu u ekstremno tankom sloju zanimljivo bi bilo napisati kako ravnomerno naneti tako tanak sloj na rebra hladnjaka?
Ja nemam nekog iskustva u farbanju, nešto manje od dve godine aktivnog rada i to se odnosi na razne metale kao i drvo. Uglavnom su to bili razni lakovi i farbe u prahu ili u tečnom stanju al koliko se sećam nisam imao dodira sa takvim farbama koje pominješ. Davno bilo a i slučajno sam se našao u svemu tome. Iz mog iskustva nanošenje ekstremno tankog sloja farbe na neravnu površinu je isto tako ekstremno težak posao i treba kvalitetna oprema kao i dosta prakse i rada. Farbanje aluminijuma kao i dosta drugih egzibicija sa istim u kućnim uslovima i uz pomoć štapa i kanapa po meni je kvalitetan mazohizam. Još ako zamislimo postavljača teme u toj ulozi dobijemo crtani film. Tako da, što se njega tiče, i dalje stojim iza mog prvog posta i opisa kako treba to da uradi.
Kome može da padne na pamet da spakuje hladnjak u zatvorenu kutiju a onda da ga jos i ofarba kako bi mu "poboljšao nekakve karakteristike" i to sve u hobi izvedbi?

Od mene bar 10 lajkova ( da moze )

Hteo sam da kupim hladnjak slican onome koji imam (takodje u boji aluminijuma tezak blizu 1.5kg sa "rogovima" nije radijatorski) i koji i vise nego vrsi posao. Medjutim, njega nisu imali na stanju, pa sam se odlucio za rebrasti istie povrsine ali je ovaj prvi bio 1.3kg, a rebrasti 600g. Uzeo sam taj od 600gr, jer ce mi trebati za druge stvari, a i da vidim sta se moze sa njim. I pre merenja temperature sam posumnjao i palo mi je napamet farbanje ukoliko daje dobar ucinak i ukoliko je moguce sprejem to odradi. Jos sam imao osnovnu i mat ali nitro. Da ne bih napravio da hladnjak tek onda ne valja pa da moram da mu onda skidam farbu, otvorio sam temu.

Dobio sam rezultat, a to je da se ne dira, kao sto i nece, vec ce mi sluziti za drugu stvar. Ako resim da ga diram, sto je isto tesko jer mi je lakse kupiti novi, onda bi to bilo uradjeno profi. Eloksiranje!

Kako i sama tema nije postojala na forumu nadao sam se da ce nekome nekada posluziti. Izuzev negativnih komentara upuceni meni i koji se ne ticu teme (ali na koje sam racunao, nazalost), sve ostale dobre savete treba sacuvati i imati u vidu da postoje! Nikako nece skoditi da se i to zna! Tako da je za mene tema sasvim opravdana! Opravdali su je bas ti komentari i kvalitetni postovi, bas o onome sto sam morao da znam pre nego sto pocnem da farbam! @Macola opet kvalitetan! :)

P.S. Voleo bih kada bi neko od vas, koji je upucen u sve te stvari vezane za hladjenje u elektronici, otvorio temu i pisao otome u njoj. Da li hladnjak na plasticnu kutiju da se zalei ili odvoji, isto tako kako je najbolje za alu kutiju? Sta sa hladnjakom u kucistu, kada i zasto da, zasto ne! Kapira da postoje i druga mesta gde se to vec moze procitati, i sam to radim. Ali zasto sve ne bi bilo na jednom mestu. Bas na ovom forumu!?

Mislim da gotov hladnjak, obradjen, sa usko zguranim rebrima, mozes samo eloksiranjem da farbas. A kako sam naveo, ja drugacije nikad vise u zivotu ne bih ni farbao aluminijum. Efikasnost disipiranja raste, ali sa zdravim razumom, i sa ravnomernom i pravilnom upotrebom vremena. Ako neko ima vec overkill hladnjak i hoce da ga farba i gubi vreme na to... pa neka ga farba. Ima toliko gotovih, ofarbanih hladnjaka, ja imam te crne hladnjake za tranzistore, FETove, i jos neke tipove kucista, i dolaze u crnoj boji. Mislio sam da je estetika. Al' i da je roze boje, ne bih se trudio da ga farbam :D

A Macoli svaka cast na odgovoru, samo opet naglsavam, takvi postovi moraju da se postuju od A do S. Znaci nema preskakanja koraka jer se desi bas ono o cemu svi pricamo. Svima je jasno zasto to pisem, bez uvrede ikome.

Kako mislis i sta mislis da postignes lepljenjem hladnjaka na plastiku? Plastika je izolator, ako ti sluzi da ga pricvrstis, pricvrsti ga dodatno u plastiku, ali negde metalna komponenta koja pravi toplotu mora da strci da bi je zakacio na hladnjak.

Sto se aluminijuma tice... Pa niko ti ne brani da koristis i kutiju kao hladnjak. Negde sam video da se to radi ali je pitanje da li zelis da ti uredjaj bude "topao" ili "vruc" ili samo hladnjak. Bukvalno neke uredjaje mozes pasivno da hladis preko kutije. Mada ja gledam da kutija bude u potpunosti izolovana od elektronike/elektrike, osim ako nije specifican projekat poput audio elektronike, ne bih da pipam gde ima provodjenja. Osim ako nije uzemljenje :)

To sam mislio kao uopsteno nesto o hladnjacima, pa da se imaju sve informacije!

Na plasticnom zidu stavljam odstojnike, a eto ja sam taj koji ima alu kuciste sa zalepljenim hladnjakom i disipira mi sve!. Malo je kuciste toplo, zidovi mi takodje sluze da usrafum neki regulator ili grec, sve sto se greje. Samo i on treba da ima izduv i svaki mu je deo izolovan od kucista! Mozda i ovaj ode na neko alu kuciste! :)

Vrlo je opsirna to tema, a veruj mi, vecini nas je najlakse da nadjemo ili nesto sto imamo pri ruci, ili kupimo sto jeftinije adekvatan hladnjak i ne maltretiramo se dodatno njime vec ga uzmemo po gabaritima kutije i potrebi hladjenja. Mozes i da zakacis maleni vent, NTC otpornik u sklopu aktiviranja ventilatora ako temperatura ode previse u plus, mislim da je cena cak dosta niza od farbanja bilo kakvog hladnjaka. Ne treba ti ne znam ni ja kakav protok tu ako si ga dobro dimenzionisao. Imaj u vidu i da mali hladnjak koje god boje ne moze toliko brzo da otpusti toplotu bez ventilatora. Pa moze da bude i tehnicar, dzaba mu :)

Mislim da nisam napisao dimenzije hladnjaka. Cisto da bi se zznalo oko kom je hladnjaku rec, postavicu link do njega.

https://www.mgelectronic.rs/aluminijumski-hladnjak-a429180

I kao sto vidite, MG Electronics ne daje nikakve performanse hladnjaka, valjda bi trebalo nesto jos da pise osim povrsine i tezine. Ipak je 400gr.

podseca malo na ovaj (ali samo podseca):

https://www.fischerelektronik....andard%20extruded%20heatsinks/$catalogue/fischerData/PG/SK85/search.xhtml

Oni su mi inace reper za hladnjake

Probaj da nađeš u pdf iz priloga. Takvi su se nekad proizvodili u Nišu. Uglavnom su standardni komadi kao iz Fisher.

Najlakše je kad imaš dva ista komada, ali može i kad nemaš, sa kontra tegom.
Umočiš u boju pa iscentrifugiraš.

Svakako, sklepaš neku pomoćnu prečku za centrifugiranje, pa staviš u baterijsku bušilicu...

Zbog npr, ove slike sam hteo da probam hladnjake, razne!

Ima li smisla da ovaj hladnjak moze da odvede toplotu sa tranzistora, mislim da je 2N305 u pitanju.

Ja sam pokusavao sa dosta gabaritnijim hladnjacima i tek sa hladnjakom koji je natezi, robusniji, dobio sam dobre rezultate. Jos bolje ocekujem kada kupim veci od ovog. Dok sa ventilatorima radi sve OK sa nekim manjim parcetom hladnjaka!

Mozda nikada nece da mi zatreba, ako neko moze neka mi odgovori hoce li, npr: napon 1.5V,/3A = Sa 26.5Vout mislim da bi disipacija bila 25*3=75W!

Da li je hladnjak na slici FAKE, za kolo i uslove koje sam spomenuo.

Znam da za integralce treba i po 0.75V, ali verujem da njima ne treba 3A. To bi bio neki extra slucaj. Bas me zanima da li se to desava i da li hladnjak mora da bude dorasao tom zadatku?

Citaj datasheet svake komponente, ima obicno navedeno koliko toplote stvara u kojim uslovima. Negde ima i kakav hladnjak se preporucuje...

Ova IC koja su u DIP kucistu nema potrebe da hladis u vecini slucajeva. Mozes da testiras to sto pravis i vidis da li se ista greje.

Ma to sto budzis mozes sve odoka.
Stavis ga na hladnjak koji imas i opteretis sklameriju i meris temperaturu tranzistora.

Uskladis velicinu hladnjaka i cao. Ako hoces silent varijantu, ide naravno veci gabarit, ako hoces manji hladnjak onda dodas i FAN i to je sva nauka.
Jaka i steta ako sprzis jedan 2N-ac u pm.
Proracunati hladnjak u centimetar je nauka sama za sebe, jer sve ovisi od milion stvari. Zato ces pre doci do resenja testiranjem.

Ja bih ipak katran i perje

Kapiram sve, samo pitam? :)

Ispravljace, napajanja ili kako vec, sam napravio da nemam problem sa grejanjem. Ovo sada samo experimentisem! ;)

Ali za to sto ja hoc, a bez fan-a, bar 40-50e.

Sa ove slike koju ste postavili imam A19 hladnjak 180mm dugacak. Koji je kvalitetniji, ovaj koji ima crvenu strelicu ili A19? Naravno vidim da je ovaj sa strelicom znatno siri. Ne kapiram malo grafik! :(

Dobar link. Calculator + jos dodatna objasnjenja u vezi hladnjaka!

Ja nikako ne uspevam da iskoristim DS tranzistora i calculator, ali trudim se... :)

https://www.giangrandi.ch/electronics/thcalc/thcalc.shtml

A ja bi uzo svecu zapalio pa dobrano nagaravio...

Da malo dodam.
Aluminijum ima dobru konvekciju ali nesto slabiju kondukciju, pa su velike debljine preko odredjene granice cak stetne po odvodjenje toplote, cenu ne racunamo.

Odvodjenje toplote sa tela se obavlja konvekcijom i zracenjem, a crno telo ima maksimalno iskoriscenje pri zracenju. I zraci konturna povrsina, nebitan je broj rebara ili nepravilnosti u konturi.

S obzirom da zracenje iznosi manje od 10% u ucescu odvodjenja toplote, a najcesce 3-7%, popravljanje i eloksiranje povrsine zarad tog efekta treba drzati u tim okvirima, ako je bas neophodno ili radi estetike.

Ono sto je bitno je da su poluprovodnici tackasti izvori i da im treba obezbediti brzo prenosenje, odvodjenje i jos efikasniju konvekciju (plus mali % zracenja), tako da recimo, Al hladnjaci koji nemaju rebra odredjene idealno provodne konture imaju manju efikasnost.

Vise je bitna geometrija kod aluminijuma, a za brza odvodjenja koristiti bakar, koji osim velikog toplotnog kapaciteta ima i odlicnu provodnost temperature, i toplotu rasporedjuje na vecu povrsinu al hladnjaka..prakticno usrednjava vise tackastih izvora.

HOMEMADE hladnjak sa PC hladnjacima i fanovima!

Sve mi se u dlaku uklopilo. Imao sam na prednjoj strani nesto sto je moralo da se isece pa na tim slikama jos nisam zavrsio smirglanje. Inace probao sam ga bez paste i liskuna i na brzinu se odlicno pokazao. Fanove kada upalim ne moram ni da razmisljam o temperaturi.

Evo slika:

Nemoj po slikama da smirglas, nećemo ništa videti.
I nemoj vise paliti te fanove, ako ih imaš dovoljno su napaljeni.

Plan je da Fan-ove ne korisitm ali mi je bilo bitno i da ih ne zatvorim. Bas je u dlaku moralo da se uklopi kako bi i hjih mogao da stavim!

Aca fans

zgodno za neko pojacalo...
btw imas moj ispravljac koji sam predstavio ovde u mojoj temi skoro, tamo je 1 tr i mali hladnjak, dodushe celo telo je metalno od kucista, pa i ono disipira odredjenu kolicinu toplote, ali za struju koji treba da da, ne deluje previshe veliko. Imao si dilemu ovaj sa slike od electronic lab sajta. pa mozes da uporedish. Rekao bih da su tu negde po povrshini tela hladnjaka, jedino je moj gusci od tog sa slike, sa prethodne strane.

A gde je farba?

Uglavnom su mi sva kucista aluminijumska ili sareno, alu i gvoize, pleh.

Planirao sam da ovaj prvo probam da odvojim od kucista odstojnicima ili drzacima. Ako se pokaze da moze da disipira ono sto mi treba. Ako ne onda ga lepim na kuciste i to mu je to. Fan-ovi ostaju i bice povezani ali sa prekidacem jer ne planiram da ih koristim.

Pregledacu tu temu svakako!

Ako ti nije problem postuj ovde tu temu. Pokusav da nadjem?!

Trebalo bi da se moze naci lako kroz moj profil, ali evo:

https://www.elitesecurity.org/...abilisani-ispravljac-CB-MASTER

Trazih ali ne nadjoh! Ovo sam preskocio jer sam mislio da je pojacalo u pitanju! :) Sorry!

Dimenzije hladnjaka koji sam napravio su ispale: 21cm x 8.5cm x 4cm / 1kg

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 01.04.2020. u 19:42 GMT+1]}

Hladnjak bi mogao da radi sa regulacijom 1.25 - 26.5Vdc/1A i to sa upaljenim ventilatorima na max!

Jednostavno bez vent. se mnogo brzo greje, a bez potrosaca mnogo sporo hladi.

Druga stvar je da ventilatori biju prvo pc hladnjak kroz rebra u ledja onda je aluminijumska tabla koja drzi sva tri. Verovatno ona ima losu karakteristiku termalne otpornosti. Ili nesto drugo.

Sa svim ventilatorima, ceo hladnjak je hladan, cak i ploca koja spaja sva tri pc hladnjaka. Na srednjem je stavljen tranzistor, a ni on nije nesto mnogo topao. Malo toliji od dalja dva. A tranzistor divlja. Sve preko 60. Vreo!

Mozda je najbolje resenje da se stavi ventilator direktno ispred tranzistora! Ili definitivno veci hladnjak, po mogucnstu nov!

Primetio sam da kada stavim ventilator neki draugi iz ATX-a ispod hladnjaka, onda je temperatura 30stepeni na 5Vdc/1.200A. Zato mislim da treba vent direktno postaviti.

Koliko je to sa ventilatorom ispred u redu, u tehnickom smislu, teorijskom???

Pokusavam da izbegnem ventilator ali sam prinudjen da ih koristim! Zato, spajam i pokusavam da napravim nesto za sta ventilator nece da treba.

Poz! ;)

Hladnjak bi mogao da radi sa regulacijom 1.25 - 26.5Vdc/1A i to sa upaljenim ventilatorima na max!
Jednostavno bez vent. se mnogo brzo greje, a bez potrosaca mnogo sporo hladi.

Sunce ti poljubim, ovo treba smisliti pa napisati!

Primetio sam da kada stavim ventilator neki draugi iz ATX-a ispod hladnjaka (jedna polovina je ispod rebara, a druga polovina duva stranu na kojoj je tranzistor odozdo prema gore), onda je temperatura 30stepeni na 5Vdc/1.200A. Zato mislim da treba ventilator direktno postaviti ispred tranzistora!.

Koliko je to sa ventilatorom ispred tranzistora u redu, u tehnickom smislu, teorijskom??? Ima li smisla???

Da li tranzistor treba da bude vreo, a telo hladnjaka iza njega maltene hladno, kada se koristi ovakva metoda sa ventilatorima koji duvaju na ovaj nacin???

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 05.04.2020. u 05:35 GMT+1]}

Da ti ne bi divljao tranzistor moraš još tri ventilatora da staviš i sa prednje strane i to na 12V svaki. Naravno, tri sa zadnje strane ostaju i isto svaki na 12V. Tek onda ćeš moći da radiš regulaciju napona hladnjaka do neke granice a i brže će da se hladi bez potrošača. Moraš paziti da ne ode u minus sa temperaturom kada mu nakačiš neki potrošač i ako se to bude dešavalo moraš obrnuti smer okretanja ventilatora.

Iskreno se nadam da su svi dobro razumeli ovaj post I opet savetujem našeg elektrotehničara da predje na baštovanstvo ili nešto tome slično.

panker, mislim da si već počeo da bivaš bezobrazan, a to nije u redu.
Svoje frustracije možeš da istresaš na svojoj okolini, a ne ovde.

Pišeš nebulozne postove i očekuješ šta? Da te hvalimo, pišemo "bravo", tapšemo te po ramenu?

ODJEBI.

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 05.04.2020. u 18:37 GMT+1]}
Edit obrisan dio koji se odnosi na obrisanu poruku.

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 05.04.2020. u 18:37 GMT+1]}