Maksimalnu snagu određuje Omov zakon.

Maksimalnu snagu odredjuje izvor a.k.a. generator, sve ostalo su transformacije

Đerdap, Krško, ... (Černobilj - blizu Pripyat-a )

Maksimalnu snagu odredjuje ekonomski faktor.
Koliko je debelo uze ili provodnik,koliko su podnosljivi gubici,kostanje amortizacije i stalo.
Nigdje nije napisano koliko dalekovod moze prenijeti energije. Uvjek se pri izgradnji nadje kompromis izmedju svih odgovora koje si dobio.
Bilo bi idealno da kosta malo novca,da je jeftino odrzavanje i da moze prenijeti neogranicenu kolicinu energije.
Ali......

Uvek sam se pitao zasto po svetu dalekovodi 400KV imaju cetri zice po fazi a kod nas dve,sad iz naslova izvlacim odgovor.

https://www.youtube.com/watch?v=bP0qHyVAymU
Izdrzljive ove zice.

Smisljeno povecanje kapacitivnog otpora da bi se smanjio induktivni.

Ne može na to pitanje baš tako lako da se odgovori.
Postoji cela oblast koja se odnosi na ovo pitanje i zove se Analiza elektoenergetskih sistema.
Mi smo to na ETF-u samo kratko zvali "Prenos" i u moje vreme su to predavali Rajaković i Ćalović, ne znam ko sada predaje.
To je pored Elektromotornih pogona bio jedan od zeznutijih ispita.

Ma kakva nauka... debljina, duzina, snaga, otpor, i sve drugo sto zene vole ;)

Evo jedan dokument gdje se moze sagledati problematika prenosa elektricne energije na daljinu.-
pOz

Recimo trafostanica IMT/FOB 110/10 KV snage 2X6 Mega W se napaja sa 240 mm2 (AL) i kroz sredinu tog kabla sem sajle ide i optički kabal.

Kako neko reče ... nije to baš tako prosto.
Evo ukratko i uproščeno ću pokušati da ti odgovorim.

Pitao si za kabl ... pa da pretpostavimo da govorimo samo o podzemnim kablovskim vodovima,
tj. da ne uzimamo u obzir kablove koji se u snopu vode nadzemno (samonosivi kablovski snop - SKS).
Pominjaću struju koju kabl može da prenese a snagu ćeš dobiti kada struju pomnožiš sa 1,73 (koren iz 3) i naponom za koji je kabl predviđen.

Struja koju kabl može preneti zavisi od više stvari a to su:
- koji je tip kabla (tj. koji je materijal primenjen za izolaciju kabla)
- da li je provodnik kabla od aluminijuma ili bakra
- koliki je presek provodnika kabla
- da li napaja distributivnu mrežu (trafo stanice za široku potrošnju, domaćinstva i sl.) ili trafo stanicu za industriji i sl. (to ti je koeficijent recimo k1)
- na kojoj je dubini ukopan (to je koeficijent k2) i to je u stvari vezano za spoljašnju temperaturu vazduha
- tip zemljišta ... onako napamet .... misllim da se koeficijent zove temperaturna otprornost tla (to je koeficijent k3)
- vod obično čine tri jednožilna kabla (i na 10 i na 20 i na 35 i na 110kV) e pa da li su položeni u snopu (detelina) ili jedan pored drugog horizontalno
- da li u rovu postoje i koliko drugih vodova (od po tri jednožilna kabla) ... je uglavnom se ne polaže samo jedan vod (to je koeficijent k4)

Kada znaš koji kabl primenjuješ ... recimo hoćeš kabl sa provodnikom izolovanim umreženim polietilenom (XLPE) i da je od aluminijuma
i da je za 10 kV mrežu ....
uzmeš standard SRPS HD 620 S2 (ima 660 strana) i odeš na poglavlje 10 deo C ... nađeš jednu tabelu (tabela 6 ili 7) u kojoj pročitaš vrednost za
aluminijum, presek 150mm2, napon 10kV, položen u snopu .... i tu ti piše 315 A ili 350 A ako je položen u horizontalnoj ravni
E onda idu koeficijenti (svi iz istog standarda):
- ako napaja distributivno područje k1 =1 a ako napaja industriju koeficijent je 0,75
- za k2 postoji formula u koju se ubacuje temperatura a koja daje za 20 stepeni k2=1 a za 5 stepeni k2=1,105
- ako je u normalnoj zemlji k3=1 .... ako je u pesku k3=0,86
- koeficijent za grupno polaganje ... recimo za dva voda koji se dodiruju može da bude ...recimo k4=0,85

Kad recimo tih 315 A pomnožiš sa koeficijentima za situaciju koju imaš ... dobiješ Ind to je najveća dozvoljena vrednost struje kojom možeš opteretiti kabl
i ona može da bude recimo 250-260A pa kad pomnožiš sa 1,73 i 10000V dobiješ da može preneti snagu od cca 4,5MVA
što znači jedno 7 trafo stanica 10/0,4kV (transformatori 630kVA) za distributivnu namenu.

U tom delu standarda ćeš naći i da taj kabl nosi oznaku NA2XS(FL)2Y 1x150 RM 6/10kV ukoliko je konstruisan sa podužnom i poprečnom
zaštitom od prodora vode, ili bez L u zagradi ako ima samo podužnu zaštitu od prodora vode. Naša stara oznaka tog kabla po JUS je bila XHE 49-A.

Ovim se malo bavim u poslednje vreme i ova ti je priča za izbor kabla za 10kV... onako iz glave po sećanju ... skoro isto je i za 20 kV ...
dok se za 35 i 110kV nešto razlikuju i kablovi i izbor. Za 110kV je i drugi standard.

Možeš o ovome malo sažetije da proćitaš u Tehničkoj preporuci EPS br.3 i nešto u br. 14 dostupne su na sajtu EPS Distribucije.
Nemoj da se zbuniš tamo i dalje stoji stara oznaka kabla XHE 49-A ... ali princip određivanja strujne nosivisti kabla je isti.

Pozdrav

Amin.

Hvala svima na odgovorima, ali još mi nitko nije odgovorio na pitanje postavljeno u prvom postu, da li elektrodistribucijska poduzeća (elektra), svojim propisima ograničavaju prenešenu snagu, bez obzira na zakone elektrotehnike.

Ograničavaju... upravo da bi zaštitili taj kabl od preopterećenja, a indirektno i transformator.
Na izvodnim ćelijama TS 110/10 ili 35/10kV postoji prekostrujna zaštita podesiva od 180 do 360A
zavisno kolika je struja koju položeni kabl može da ''nosi''.
Obično je ona podešena na 220 do 250A,
a recimo za kablovske vodove koji su položeni u pesku ... i gde ima dosta vodova u rovu
može da bude podešena i na 180 do 200 A.

Nevezano za prirodne zakone, ovde se radi o dobrovoljnom dogovoru (ugovoru) 3 strane (proizvodjac, distributer, potrosac). Svako gleda svoje trenutne i planirane interese i sta god da dogovore - postaje propis za njih!

Kako se radi o kupcu na visokom (naponskom) nivou, verovatno ce komplet dalekovodi / trafo stanice pasti na njegov trosak. Gde ce ga i kako prikljuciti zavisi od konkretne situacije: gde distributer ima viska u kapacitetu, dali su planirani dalji dodaci na tom delu mreze ... Obicno su planovi vrlo opusteni i u projektu bude dosta rezerve u kapacitetu (drugi placa !). U takvim situacijama do neke snage imas neku cenu, kada prebacis - imas drugu cenu, svi srecni.

Ali to kosta, gadno kosta na startu. A ti mozda zelis da to prodas cim zavrsis izgradnju i poslovna politika je - posle mene potop. Tako da je uobicajeno sibicarenje i u okruzenju Balkana uobicajeno podmicivanje. Tada pri premasivanju snage pocinje da pada napon, a ne cesto budu i vece stete pa mora doci i do tih limitatora ...

Ali,sve se to znalo unapred i to je prihvaceno ugovorom ... Ovo su samo 2 od mnogobrojni9h scenarija - ipak se na ovim prostorima sve resava sa "dv'es eura" :-)

Da li znate koliki je kapacitet dalekovoda po
kilometru i gubitci koji nastaju zbog toga?

Gubici zavise od više faktora, ne samo od podužne kapacitivnosti, ali moraš da znaš podužnu kapacitivnost, induktivnost i otpornost da bi mogao da izračunaš "gubitke".
Dalekovod se ponaša kao generator reaktivne snage/energije, koja se nekad kompenzuje na kraju potrošača, a nekada ne (npr. ako su potrošači pretežno induktivni, kao što je često u određenim granama industrije). Reaktivna energija ne prouzrokuje bukvalno gubitke kao kad su u pitanju džulovi gubici, ali se ta energija mora preneti preko mreže, što ograničava struju aktivne komponente snage.