Da li su sijalice vezane na red ili paralelno.

Šta ima elektromagnetno polje sa tim?

Postoji omski i induktivni otpor.

Ako zanemarimo i omski i induktivni otpor - upaliće se istovremeno. Ali to je onda teoretisanje, a ne realnost.
Ako zanemarimo samo omski otpor - upaliće se prvo najbliža sijalica. Ovo je pola realnost / pola teoretisanje,


U realnosti, strujni dijagram ne može biti kao Hevisajdova funkcija (izguglati)

Redno su vezane. Ali ne vidim kako bi mogle da se upale istovremeno jer polje ne moze da prenese informaciju brze od svetlosti?
A posto je reealni smer struje od minusa ka plusu da li ce se upaliti prvo ona na minus polu baterijie ili ona na plus polu ?

Ne zaboravite na kapacitet kabla.

Pitanje se "ubilo" za:https://www.elitemadzone.org/
pOz

Ja radim kao tehnicar/laborant na fakultetu i ovo pitanje mi je postavio jedan student. Dakle ne postoji ni otpor ni kapacitet ni induktivitet. SAMO me interesuje da li neko moze da mi kaze kojim redosledom ce se paliti sijalice? :)
Srz pitanja su osnovni fizicki zakoni. Naravno da prakticno izbacujemo jer sigurno razmak izmedju sijalica nece biti kao odavde do meseca ali je lakse za razumevanje nego da ih stavim na 100m pa da radimo za nanosekundama

Upaliće se istovremeno, onog momenta kada se zatvori strujno kolo. Ukoliko se u obzir uzme da je sve idealno, da nema podužnog otpora, induktivnosti ni kapacitivnosti među provodnicima, i da je brzina prostiranja struje kros provodnike jednaka brzini svetlosti, upaliće se u roku od jedne (ili 2 ) sekunde, pošto su REDNO vezane.

Mozda pomogne :)



BTW: Generalno ne moze nista da se "momentalno" prenese, ma koliko god duzina provodnika bila, postojace kasnjenje. Cak i ako je provodniku od par centimetra postojace kasnjenje izrazeno u delicima nano sekunde ali postoji. To je odavno poznato i taj "problem" se redovno susrece u racunarskoj tehnici, na svakoj maticnoj ploci imate razna resenja koja se bave iskljuci tim problemom, kako na primer sprovesti 8, 16, 32 ili vise digitalnih linija sa jednog kraja PCB na drugi a da svi signali na linijama budu perfektno sinhronizovani .... Odlgedajte video pa ce skontati kako je to reseno na matnicnim plocama ;)

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 27.03.2020. u 19:19 GMT+1]}

Po Kirkhofu upalice se istovremeno.
Sve dok se ne zatvori strujno kolo prelaz iz elektricne u svjetlosnu energiju je onemogucen.

Zaboravili ste da je brzina struje jednaka brzini svetlosti (priblizno 300 000km/s). Ukoliko postoji samo jedna sijalica koja je udaljena 300 000 km od baterije upalice se posle 1 sekunde od momenta kada spojimo kontakte na bateriju. Ukoliko postoje dve sijalice redno vezane tako da je prva 300000 km od baterije (recimo od + pola) , druga je udaljena jos 300 000 km od prve sijalice i onda povratnim vodom od 600 000km vracena na minus, ne mogu se upaliti istovremeno i u tom slucaju jedna ce se upaliti prva i posle jedne sekunde druga ( samo ne znam da li ce se upaliti posle 2 sekunde ona koja je na 600 000km od minusa ILI posle 1 sekunde ona koja je spojena na plus, ali INTERVAL medjusobnog paljenja ce biznositi jednu sekundu).

------------------S1-----------------S2-
l<...300000km ..><.....300000km >.l
bat................................................l
l<...........600000km .....................>l
-------------------------------------------

Ako su spojene paralelno onda je tu jasno da se pali prvo najbliza izvoru i tako redom.

Nadam se da vam je jasna ova skica koju sam pokusao ubaciti:). Dakle , pitanje koje me muci je sledece: Da li ce se upaliti prvo S1 posle 1 sekunde zbog konvencionalnog smera struje od + ka - ILI S2 posle 2sek zbog realnog kretanja elektrona od - ka + ?

<sub>[Ovu poruku je menjao Bokidevil dana 28.03.2020. u 00:59 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Bokidevil dana 28.03.2020. u 01:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Bokidevil dana 28.03.2020. u 01:01 GMT+1]</sub>

Bokidevil, sedi 1

? Kakav mi je to odgovor? Obrazlozite vasu ''ocenu'' umesto konstruktivnog odgovora

Ako su redno vezane upaliće se istovremeno.

Šta god da se dešava sa strujom zbog otpora, brzine svetlosti i druih uticaja u celom rednom kolu se dešava istvoremeno.

Na stackexchange linku koji si postavio, drugi odgovor kaze:



Video koji sam postavio upravo o tome govori i prakticno pokazuje to sve.

Ako si laborant, onda verovatno imas pristup i laboratoriji, napravi eksperiment, treba ti osciloskop (sto brzi), treba ti pulse generator i nesto zice. Duzina zice ne mora da bude u kilometrima, moze u metrima, zavisi od brzine osciloskopa. Umesto sijalice upotrebi otpornike pa gledaj krivuljice ...

Ja sam pravio te eksperimente sa 2GSa/s osciloskopom + custom pulse generator i mogao sam da pratim te pojave na provodnicima duzine manjim od jednog metra (ako se dobro secam, mogao sam da detektujem te pojave sve do 20cm duzine provodnika, krace od toga vece nisam mogao :)

BTW: sve te pojave mogu da se vide i kada kolo uoste nije ni zatvoreno!!!

BTW2: ako nemas potrebnu tehniku, onda mozes to sve da odradis u simulatoru, na primer LTspice ima modele za transmisione linije, napravi model pa pokreni simulaciju i prati krivuljice ...



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 28.03.2020. u 11:34 GMT+1]}

S' obzirom kakvi su nam laboranti, dobro je da studenti nešto nauče.

Laborant, sedi 1.

Mi ovde pocinjemo da se vredjamo a da neki ne znaju osnove fizike. Zatvoren je fakultet pa namam pristup laboratoriji.
Ako bi imali jednu sijalicu u strujno kolu koja se nalazi na mesecu i ako je spojena superprovodnicima i u idealnim uslovima Ona ce se upaliti posle priblizno 1.2 sekunde. Isto toliko se trebati svetlosti da dodje do nas tako da cemo mi to videti posle 2,4 sekunde priblizno. Ukoliko bi postojao realni provodnik do te sijalice elektromagnetno polje koje daje informaciju elektronima da se pomere ce se kretati manje od brzine svetlosti i zavisi materijala (od 0.3 c do 0.9c uglavnom). Tako da ce se sijalica upaliti posle nekih 1.5s do 2s. Ako bi postojala jos neka PARALELNA sijalica koja je duplo udaljenija nego mesec ona ce se upaliti sa kasnjenjem od MIN 1.2 s u idealnim uslovima. Ako su u pitanju 3 redne sijalice koje su MEDJUSOBNO udaljene 300 000 km NIKAKO se ne mogu sve tri upaliti istovremeno jer to krsi sve zakone fizike koje poznajemo.
Ovde ne vaze Kirhofovi zakoni jer mora da se uzimaju u obzir pojave koje su bitne na takvim udaljenostima. Cak bih morao da uzimam u obzir i relativnost ali za sada me interesuje samo koja sijalica ce se upalti prva. Zvao sam i kolegu redovnog profesora i rekao je da nije uopste lako pitanje i da ce mu trebati neko vreme da pokusa da iznese odgovor POD odredjenim uslovima.

MOLIM VAS IZNESITE ARGUMENTE ako nesto kazete a ne samo ''Laborant, sedi 1''
Da video jeste dobar i zahvalan sam na njemu i on upravo pokazuje da postoji kasnjenje. Jedino sto ne pokazuje je da li ce se upaliti prvo bliza sijalica na + polu ili dalja na - polu

Naravno da se ne desava istovremeno ako su na tolikoj udaljenosti, usmerno kretanje naelektrisanja tj struja moze da ima brzinu koja je maksimalno brzina svetlosti tako da ne moze nista da bude trenutno

Dok cekas odgovor od profesora, evo simulacija, mislim da ne treba nista dalje da objasnjavam, sve se vidi ...

Postavio sam i simulacioni fajl za LTSpice.

To je za "rednu" vezu, poigraj se sa simulatorom ako te interesuje paralelna veza ...

Da ne duljimo, lokatori , popularni radari, za detekciju gresaka na kablovima, bilo prekida ili kratkog spoja, da nema kasnjenja ne bi mogli
raditi.-
pOz

Hvala mikikg i emisar na odgovorima. Ima jos par nedoumica za specijalne slucajeve ali cu ih resiti u dogledno vreme. Pozdrav

Pošto su sijalice REDNO vezane upaliće se istovremeno, kao što sam ti ranije napisao, u momentu zatvaranja srujnog kola koje je vazano za vreme propagacije kroz IDEALNE provodnike bez parazita.
Izbaci svoju percepciju iz igre i sve će ti biti mnogo jasnije. Pitao si kada (eventualno kojim redosledom, što je irelevantno) će se sijalice upaliti.
Da je u pitanju PARALELNA veza sijalica, tu bi bio drugi par rukava (opet sa izbačenom sopstvenom percepcijom).

Čisto onako, da malko razglabamo dalje, ako se prva sijalica nalazi uz izvor napajanja, druga na pola puta a treća je najudaljenija (300 000 km), upaliće se trenutno.
Tvoje čulo vida će registrovati, u trenutku zatvaranja strujnog kola, da je prvo zasvetlela prva sijalica, sa zadrškom od 2 sekunde, zatim druga sa zadrškom od 2.5 sekundi i treća sa zadrškom od 3 sekunde, iako su u stvarnosti sve tri sijalice zasvetlele ISTOVREMENO.

Da li ti je sada malo jasnije?

Nemojte da mešate babe i žabe. Da postoji kapacitet Miki bi bio u pravu. Isto tako je
problematična dužina voda, kabla. Pojavlju se dva podatka, 100 metara i 300.00 km.
Onda mesto odakle se posmatra pojava, da li od prve ili zadnje sijalice.
Kada se definiše dužina i kapacitet voda, kao i pozicija posmatrača može se dati
tačan odgovor.
Ovako možemo samo da se pitamo da li šega počinje od prvog ili drugog vagona.

Dodatak, kakve su sijalice?

SMRT KORONI - SLOBODA NARODU

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 28.03.2020. u 16:07 GMT+1]}

Ako teoretišemo bez ikakvih otpora - upaliće se ISTOVREMENO.

Jer: svi elektroni, u celom provodniku počinju da se kreću ISTOVREMENO.
Ne treba razmišljati kao da elektroni kreću iz izvora pa putuju kroz ceo provodnik. Ne!

U kristalnoj rešetki metala ima slobodnih elektrona, koji duž celog provodnika počinju da se kreću, svi istovremeno.
Tako, i sijalice se pale istovremeno.

Istovremneo sa zadrskom,zbog ogromne duzine voda.

Hmmm... Elektroni se ne krecu brzinom svetlosti vec oko 1% od brzine svetlosti izvor ovog podatka ali obzirom da je razmak izmedju atoma u provodniku toliko mala ovo moze da se zanemari na nekim normalnih duzinama provodnika. Ja licno smatram da na nekim nenormalnih duzinama provodnika ovo moze doci do izrazaja.

U kontretnom slucaju moja logika mi kaze da ce se prvo upaliti sijalice najblize + i - napajanju pa tek onda redom one koje su dalje (ako ih ima vise). Zasto? Pa zato sto da bi sijalica svetlela potrebno je da elektroni prodju kroz nju ali obzirom da lancana reakcija skakutanja elektrona sa atoma na atom traje neko vreme samim tim to ce u ovom dugackom provodniku imati uticaja pa ce se prvo pokrenuti elektroni koji su blize polovima napajanja.

Nadam se da ova moja logika ima nekog smisla :)

Jedino mikikg ovde zna o čemu govori.

Samo da dodam da se elektroni POD uticajem elektromagnetnog polja krecu lokalno konacnom brzinom REAGOVANJA. Sama brzina elektrona je extremno mala: na primer u nekom od elektroinstalacionih kucnih provodnika pri struji od 10ak A ta brzina je reda 0.00025 m/s. Ali brvi slobodni elektron ( ili u nekim slucajevima pozotivni jon) ce poceti da se krece kada do njega dopre elektromagnetno polje koje ga nagoni na kretanje - on NE MOZE istovremeno da se krece i ovo nema nikakve veze sa otporom ( od otopa zavisi gustina elektrona i njihova gore navedena brzina ali ne VREME reagovanja). Brzina elektromagentog polja u provodnicim je uvek manja od brzine svetlosti i zavisi od tipa materijala. Ono sto je vecini ljudi nepojmljivo to je da MOZE da postoji struja u delu otvorenog kola. Ako bi uzeli izuzetno dugacak provodnik, na njegovu sredinu (recimo) dodali galvanometar/ampermetar i jedan kraj (drzeci ga nekim izolatorom) stavili na pozitivan pol veceg napona, instrument ce OGRANICENO vreme pokazivati tok struje. Ovo sam licno proverio pre par godina.

I da Ksrele logika ti je ispravna. To je ono sto sam i uradio svojevremeno sa instrumentom na provodniku. Jedino je ta brzina za elektrone koju si naveo njihova brzina oko atomskog jezgra (po klasicnoj mehanici) a prilikom kretanja kroz provodnike sporiji su od puza:D. Jedino sto je problem je kretanje elektrona u provodniku sa pozitivnog i negativnog pola. Izgleda da je tu stvar znatno komplikovanija i cekam da mi neko od kolega fizicara da pravi odgovor:)

Da ja tebi nešto kažem, zaboravi elektrone. Dokle god misliš o smeru kretanja elektrona, tehničkom smeru struje, ti nisi shvatio suštinu.
Onaj ko zamišlja struju kao kotrljanje kuglica naelektrisanja kroz cevi od žice, ne može da prođe dalje od 1 godine ETF-a.
Smer struje je od tačke višeg potencijala prema tački nižeg potencijala. Zaboravi nosioce nalektrisanja, samo gledaj formule. Nemoj da pokušavaš da vizualizuješ jer time samo zamagljuješ stvari.

Elektromagnetno polje ima konačnu brzinu prostiranja, koja zavisi od električne i magnetske perbeabilnosti sredine. Ništa se u električnom kolu ne dešava "istovremeno". Kada ti nije bitno rastojanje, koristi Kirhofove zakone, kada jeste, Maksvelove jednačine, kada se pojavi vremenska komponenta, ni one više nisu dovoljne (potrebno je dodati relativističku komponentu). One su i dalje makroskopske, kada ni one nisu dovoljne, onda dolazi kvantna elektrodinamika.

mikikg ti je lepo napravio simulaciju i pokazao kako signal dolazi sa kašnjenjem do svakog od potrošača i to kako prvo dolazi do najbližeg potrošača.

Šta se dešava u tvom kolu:

U početku, kada je prekidač otvoren, sve sijalice i cela žica od izvora do svih izvoda sijalica je na istom potencijalu.
Nazovimo taj potencijal 0. Nije bitno, da li je žica na + ili - baterija. Potencijal je relativna stvar i mi smo odlučili da ga merimo u odnosu na potencijal žice koji smo proglasili 0.
U momentu kada zatvorimo prekidač, na tom kraju kabla se javlja Hevisajdova (step) funkcija i elektromagnetno polje počinje da se prostire kroz prostor (žicu, uglavnom) brzinom prostiranja elektromagnetnog talasa u toj sredini.

Naravno, priroda je kučka, nema Hevisajdove funkcije u prirodi. U prvoj aproksimaciji, dobijemo da baš i nije step funkcija nego neka funkcija gde se potencijal penje do Vcc, ali nikada ne dostiže taj napon. U drugoj aproksimaciji, uzmemo bolji model, pa ispada da potencijal zaosciluje oko Vcc ( u nekim vremenskim trenucima ima i veću vrednost od Vcc). Naravno, diferencijalne jednačine koje opisuju taj slučaj, malo su komplikovanije od prethodni i teže za rešavanje. Onda u trećoj aproksimaciji uzmeš fizičke osobine materijala od kojeg je prekidač. Oće to g*vance i da zaiskriči, da materijal počne da osciluje između zatvorenog i otvorenog položaja. Uzmeš još komplikovanije sisteme diferencijalnih jednačina, pa dobiješ bolji rezultat (rezultat koji se bolje slaže sa rezultatima merenja).

Uglavnom, vratimo se na Hevisajdovu funkciju. Poremećaj, elektromagnetni talas, putuje kroz žicu i u jednom momentu stiže do izvoda sijalice. U tom momentu, taj izvod sijalice dođe na potencijal Vcc, a drugi izvod je, naravno na 0. Praktično, kao da si bateriju vezao posle vremena t koje je potrebno da se signal prostre, direktno na izvode sijalice. Pa onda talas nastavi da se kreće, stiže do druge i do treće sijalice.

Tek kada prođu prelazni procesi, ti možeš da koristiš Kirhofove zakone i da kažeš da imaš na svakoj sijalici pad napona od Vcc/3 (pod uslovom da sve sijalice imaju isti otpot i da nema parazitskih kapacitivnosti i induktivnosti, kao i da sama žica nema otpor)...

Mene ineresuje na koju stranu ide struja, putem elektrona ili na drugu stranu?

Smer struje je od tačke na višem potencijalu, prema tački na nižem potencijalu. Obično tačku sa višim potencijalom označavo sa + a onu sa nižom sa minus, ali možemo da kažemo i da ide od plavog do crvenog, od jabuke do kruške.

Smer električnog polja je od tačke sa višim potencijalom, prema tački sa nižim i to je i smer struje (ako je ima), A šta je viši potencijal a šta niži, to je konvencija...
Konvencijom je usvojeno da jedan proton ima pozitivno jedinično naelektrisanje, da jedan elektron ima negativno jedinično naelektrisanje (količina naelektrisanja nije uzeta nasumično, ali znak jeste).
Električno (elektromagnetno polje) je vektorsko polje, nezavisno od toga kako mi definisali količinu naelektrisanja.
Sila koja deluje na naelektrisano telo je vektorska veličina, koja se dobija kada se vektor električnog polja pomnoži sa količinom naelektrisanja.
Zato sila koja deluje na elektron ili bilo koje drugo negativno naelektrisanje ima smer suprotan od smera električnog polja.
Sila koja deluje na npozitivno naelektrisanje ima smer vektora električnog polja.

Mogli smo isto tako i da kažemo da elektron ima pozitivno naelektrisanje, a da smer električnog polja ostane isti, ili da promenimo smer električnog polja, a da ostavimo elektron negativan. Da promenimo i jednu i drugu konvenciju. Neke formule bi ostale iste, neke bi dobile minus, ali je sve to nebitno. Suština ostaje ista:
Postoji električno polje.
Postoji fizička osobina materije koju zovemo naelektrisanje.
Na naelektrisanje u električnom polju deluje sila.

<sub>[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 29.03.2020. u 16:49 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 29.03.2020. u 16:53 GMT+1]</sub>

Ajd prvo da naglasim da ja nisam nikakav strucnjak u ovome ali imam dosta znanja iz elektronike ali sam ujedno i jako znatizeljan i sklon teoretisanju :)
@djoka_l
Sve si lepo objasnio i sve je skolski i nema razliga da se ne slozim sa tim, ali mene i dalje kopka jedna stvar a to je da smer struje u ovom slucaju nema nikakve veze. Zasto ovo kazem? Pa zato sto se mora uzeti u obzir sta se desava u bateriji.
Ako ja dobro razumem ovo je proces koji se desava u bateriji: nekom hemijskom ili mehanickom ili kojom god silom elektroni se cupaju iz jedne elektrode i salju u drugu. Zbog ovoga se u provodniku koji je spojen na elektrodu gde ina visak elektrona stvara elektromagnetno polje koje se VREMNOM lancano prenosi kroz provodnik i stvara kretanje elektrona.
A sta se desava sa drugom elektrodom i provodnikom koji je nakacen na nju? Pa ista stvar samo suprotnog smera. Tamo se javlja manjak elektrona u elektrodi i dovodi do elektromagnetnog polja koji se VREMENOM prostire kroz provodnik i dovodi do kretanja elektrona.

Znaci, moj zakljucak je da se "efekat struje" na jaaako dugackom provodniku spojenom na bateriju prvo desava na krajevima provodnika koji su najblizi bateriji.

Voleo bih da vidim eksperiment na ovu temu koji bi se mogao napraviti ovako nekako:
-potrebno je 3 jako brza meraca jacine struje, jedan strujno ograniceni izvor napajanja, 2 jako dugacka provodnika
-dva ampermetra spojiti na dva pola izvora napajanja
-na njihove druge izvode spojiti provodnike
-izmedju druga dva jako udaljena kraja provodnika staviti treci ampermetar
-ukljuciti napajanje i gledati kojim ce redosledom ampermetri poceti meriti struju
-pretpostavlja se da se svi ampermetri vide odjednom (zanemaruje se brzina svetlosti da slika sa najudaljenijeg ampermetra dodje do ociju coveka)

Sta ocekujete da ce se desiti?

Ne mora da se uzme u obzir ono što se dešava u bateriji!!!

Da li si nekada rešavo zadatak, koji počinje sa: U kolu sa slike nalazi se izvor ELEKTROMOTORNE SILE napona 9 volti...
Ne kaže se, vezana je baterija, generator, kondenzator, niti bilo šta drugo. Kaže se IZVOR ELEKTROMOTORNE SILE. To je bilo koji uređaj koji je u stanju da proizvede ELEKTRIČNO POLJE.

Zamisli da rešavaš ovakav matematički zadatak:
U autobusu se nalazi 7 putnika, ako na prvoj stanici iz autobusa izađe 10 putnika, koliko na drugoj stanici treba da uđe putnika da bi ih bilo 0 u autobusu?

Tvoje insistiranje na mrdanju elektrona je isto kao da brojeve smatraš i dalje kao kardinalnost nekog skupa. Tada ne postoje celi brojevi, racionalni, realni.
Ne možeš da radiš matematiku tako što ćeš prstima brojati putnike, jabuke i kruške. Ako ne napraviš pomak prema apstraktnom, ostaješ na prirodnim brojevima do 100 - prvi razred osnovne škole.

Ti se možda razumeš u elektroniku, ali nemaš znanja iz elektromagnetike. To ti je isto kao da si dobar automehaničar, ali nemaš pojma kako da napraviš automobil od nule.

Elektroničar sklapa lego kockice (doduše na znatno višem nivou od klinca koji sklapa plastične blokove), ali su za tebe principi rada elektronske komponente i fundamentalni zakoni fizike daleko od domašaja.

Da li si u matematici imao teoriju polja. Mislim na ono, Stoksova teorema, teorema Ostrogradski-Gaus i slično. Bez ikakvog pominjanja fizičkoh polja radiš sa divergencijom i rotorom matematičkog polja, fluksom, cirkulacijom, zapreminskim integralima i pufff, odjednom dobiješ Maksvelove jednačine kada te iste matematičke konstrukcije primeniš na elektomagnetno polje.

https://en.wikipedia.org/wiki/Stokes%27_theorem
https://en.wikipedia.org/wiki/Divergence_theorem

Prvo, kada sam napisao "baterija" mislio sam na bilo koji izvor napajanja. Kontam da je svejedno, svaki na kraju u jednu elektrodu tera vise elektrona nego sto treba a iz druge izvlaci pa ima manjka, tj ima viska supljina.

Drugo, uvek sam mrzeo zadatke gde se radi nesto "apstraktno", odnosno gde ne znam sta racunam, imam X i Y u postavci ali i u resenju... A nigde ne pise X=nesto i Y=nesto_drugo :D
Malo se sprdam sada ali znas na sta mislim.
Ako ti nije jasno o cemu pricam samo cu ti reci primer kako sam ja to ucio u skoli hronoloski:
-prvo, iz matematike radimo Furijevu transformaciju onako "na suvo" samo radi. Osecao sam se kao da kopam rov a nemam pojma zasto
-drugo, iz predmeta "Digitalna obrada signala" profesor nam objasnjava neke filtere i kaze da se tu primenjuje FT ali da smo to naucili iz matematike pa nam nece detaljno objasnjavati, ali ja to onomad nisam shvatio na casu matematike pa ne znam ni sada :D

Sve u svemu, ja cu da se ubuduce suzdrzavam od komentarisanja u ovoj temi obzirom da nisam dovoljno strucan. Ali cu nastaviti citati, mozda nesto i naucim.

_{[Ovu poruku je menjao ksrele dana 29.03.2020. u 20:19 GMT+1]}

Jedna varijacija na temu, vrlo zanimljiva simulacija, aha kako je sad ovo moguce? :)

Da samo pojasnim upotrebljene komponente, otpornici R4 i R5 su ogromne otpornosti, 1TΩ i mozemo da kazemo ta je to skoro pa otvoreno kolo (nema kontakta).
R4 je neohodan da bi simulator mogao da uopste resi kolo dok sam sa R5 simulirao otvoreno kolo, mora da se unese neka konacna vrednost jer ne moze da se resi kolo sa beskonacno velikim vrednostima.

Interesantan je intenzitet struje kroz R3 ...

Grafikon prikazuje samo prvih 190ns, nisam hteo da komplikujem ali oni koji su upuceni u problematiku znaju sta se desava posle 200ns iako je kolo otvoreno!

Izvinjavam se, morao sam da prekrsim moj stav da vise necu pisati u temu... ali... jace je od mene :P
@mikikg
Da li bi ti bio problem da napravis simulaciju po semi sa slike?

Izmena: Izvini, napravio sam gresku u semi, ajd da ne crtam drugu objasnicu ti. R3 sam mislio da ide tamo gde je i R1 samo na negativnoj grani, tj posle transmisione linije.






Verovatno povratni signal/talas jer linija nije terminirana na kraju. Tipicna pojava kod lose podesene impedanse antene i kabla.

@ksrele Evo i taj slucaj



I izmenjeno ...

E super, hvala ti.
Ha, eto vidis, da se struja na R1 i na R3 pojavila u istom trenutku (druga - izmenjena simulacija). To podrzava moju teoriju.

Uzgred, zaboravio sam ti reci da kolo bude zatvoreno na kraju ali nema veze, i ovako se vidi poenta.

Dakle, u praksi prvo ce se upaliti sijalice blize izvoru napajanja pa onda one koje su dalje.

Da to je najogicniji zakljucak do kojeg sam i ja dosao. Nisam se preterano bavio simulacijama iz elektronike ali se jasno vidi.
Ksrele, napomenuo sam u jednoj od gornjih poruka da sam (zajedno sa kolegama) pre par godina odradio u praksi jedan deo eksperimenta za koji ste postavili pitanje.
Dakle uzeli smo metalnu sipku duzine 2m presekli na pola i fiksirali galvanometar (posle je kolega ubacio sondu za merenje struje). Dakle imamo deo strujnog kola sa galvanometrom u sredini. Koristeci izolatorski nosac prislonili smo jedan kraj sipke na pozitivan pol baterije dok je drugi ostao u vazduhu. Registrovali smo kratkotrajni strujni impuls. Taj impuls je priblizno odgovarao vremenu uspostavljanja elektromagnetnog polja u polovini sipke iznad sonde, dakle 1m. Dakle, ako bi smo imali ampermetar na pocetku provodnika duzine 300 000km sa slobodnim drugim krajem, pri uspostavljanju kontakta za tackom razlicitog potencijala, u provodniku ce se javiti struja uspostavljanja potencijalne razvnoteze u trajanju od minimum 1 sekunde.


BAT---A-----------------------------------------------------------------------------

LTspice i generalno svi SPICE programi su fenomenalno korisni programi. Preko njih sam sam-sebi gomilu stvari i nedoumica razjasnio. U sustini sve moze da se simulira i to sa veoma dobrom tacnoscu u poredjenju sa realnim/prakticnim kolima.
Caka je naravno u tome da mora da se prihvati cinjenica da u praksi ne postoje idealni provodnici niti bilo kakve idealne komponente, jednostavo svi oni imaju u praksi jos neke "parazitne" osobine (parazitne R, L i C) i simulacija ce biti onoliko realna koliko se potrudimo da sve te parazitne parametre ukljucimo u nas model.

Kao u onom Tektronix video, transmisione linije su predstavili kao kombinacija redno/paralelnih L i C (trebali su da ucrtaju i R ali su pojednostavili). Kada imate tako detaljno "razradjenu" shemu ispred sebe (makar to bila dva neka provodnika) onda pocnete malo drugacije da razmisljate kako to u realnosti stvarno radi.

To je kao kad mi Macola pokazuje neki snazan pretvarac i kaze "Mikac, vidis ovu bakarnu shinu 10mm debljine sto povezuje bulk elektrolite, jel znas da izmedju kraja i pocetka te jedne sine u trenutku ima preko 500V razlike u potncialu? ... Eeee, zezas, pa to je isti provodnik? ... Jeste malo sutra, idi stavi u simulator to, to, to i to pa ces da vidis" :)

haha:)
Videcu prvom prilikom da ih skinem pa da se igram malo.