Laki, slusaj matorce sta ti pricaju! ;)
bolji savet ne verujem da ces ni ovde dobiti...

U srednjoj ne treba da naucis mnogo o programiranju, treba da naucis mnogo o matematici, koja ti treba za to programiranje. :) Ako zelis nesto da naucis, odaberi onu gde se uci matematika, uz pomalo gramatike maternjeg jezika (cisto da znas sta je predikat, sta objekat, sta je struktura recenice i slicno, trebace ti to znanje). Od matematike ti treba pre svega algebra, zatim matematicka analiza i geometrija. Ma lupam i ja, od srednje skole ti treba sve od matematike. :)

Prvi jezik, sta ga znam, neces Pascal kao mi sigurno, Python je OK. Ako se Bane javi imace i boljih predloga, C++ je jezik koji treba znati kao programer, mozes sa njim da prodjes sve vezano za design patterne....

C++ ti treba jedno 5 godina ucenja da naucis. Bolje kreni sa C zato sto je manji, a posle ces lako da predjes na C++, mada zagovornici
C++-a se ne bi slozili sa mnom :)
Python je ok kao prvi jezik, mada miksuje paradigme (kao i C++) pa mozda i nije bas dobar kao recimo C i Pascal za pocetnike.
Pascal, svakako ali ne odmah na Delphi ;)
Prvo znaci kreni na neki struktuirani/proceduralni kao Pascal i C, pa tek onda na OO bice ti jasnije.

Mislim da u tim godinama treba biti opusten i ne forsirati nista, gledati vise kao neki hobi ili zabavu.
Po meni, sto se matisa tice, jedina relevantna je Matematicka gimnazija u Beogradu, a za ostale nije sustinski bitno, treba uciti, zabavljati se, pa zatim hvatati odgovarajuci drzavni faks, koji bi trebalo da definise i buduce zanimanje.

Tako su i mene gledali kada sam upisao srednju elektrotehničku. Na fakultetu (ETF) nisam imao problema zbog toga, a ni u daljem životu. Međutim, ja sam završio ETŠ u Zrenjaninu daleke 2008-me, bolje se raspitaj kod drugara da li neko poznaje nekoga ko je skoro završio ili trenutno ide u tu školu, pa se nađite kada prođe karantin. Iz mog iskustva jedina škola koja može da napravi razliku je Matematička gimnazija u Beogradu, sve ostalo je svejedno - neko bolje zna matematiku, neko elektrotehniku, neko programiranje, a već posle šest meseci sve se poravna...

Drugi su ti već dali dobre savete - ne forsiraj ništa, možeš učiti da programiraš i van škole, a valja igrati i fudbal i košarku. Kasnije je sve teže naći vremena.

Mnogo hvala svima na odgovorima, mnogo mi znace ;]

Iz mog iskustava matematika u programiranju ti baš i ne treba. U stvari, treba ti ukoliko ćeš razvijati neki endgine ili raditi na programiranju grafike. Ako kreneš sa razvojem nekih apliakcija za biznis, onda ti i nije baš od neke koristi (moje lično iskustvo).
Takođe, svejedno je koji jezik učiš. Važni su principi, a i ovako se sve dovoljno brzo menja da ćeš morati da učiš celog života. Na primer, u trenutnim projektima malo mi pomaže način programiranja koji sam radio pre 20 i više godina. Novi trendovi će dolaziti i važno je da hoćeš da učiš.
Veoma sam impresioniram činjenicom da završavaš osnovnu školu a da znaš šta želiš da radiš u životu. Ukoliko voliš programiranje sve će doći na svoje mesto bez obzira koju školu upišeš i čak koji fakultet. To su diplome koje će ti možda trebati prilikom zapošljavanja (u Srbiji), a kad s jednom zaposliš i budeš vladao programiranjem važni će biti samo prethodni projekti na kojima si radio.

Hvala na odgovoru :]

"Iz mog iskustava matematika u programiranju ti baš i ne treba."

Treba kako ne. Zavisi cime ce se baviti, ali svuda je matematicka pismenost potrebna. Ako nista drugo bar da zna kako da siftuje i maskira :P

I da razume relacionu algebru, malo O(n) notaciju i takve stvari.... :) Treba bas to sto si rekao: matematicka pismenost.

Za lakši upis na fakutet gde ćeš da učiš o ozbiljnom programiranju ti treba srednaj škola na kojoj se ozbiljno radi matematika. Nije da ti treba tako ozbiljna matematika ali ona ti obezbeđuje bolji prolaz za fakultet.

Stoga je neka matematička gimnazija najbolji izbor.

Ali ima i kvaka. Ako ti u gimnaziji ne bude baš išlo pa ne uspeš da se domogneš fakulteta onda si u nezgodnoj situaciji jer sa završenom gimnazijom nisi baš nešto stručan ni za šta konkretno.

^Gimnazija mu mozda prosiri vidike. Mozda izabere nesto drugo u zivotu, mlad je.
Sve je do njega. Hoce li da radi i uci ili ce da juri sojke. :D

Slazem se manje-vise sa svim ranije datim savetima.
+matematika je obavezna za dobrog programera. Ne moras ti da imas 5 ali "kliker" - da.

Tacno sam u istoj situaciji bio.
U KG u tehnicke skole nisam hteo da idem jer su isli samo propaliteti. Doduse nisam znao da postoji jos jedna tehnicka skola koja je mogla biti dobar izbor,

Roditelji me usmeravali ka gimnaziji, ja nisam hteo tamo sa najglupljim izgovorom, “necu da budem streber”.
I to mi je bila jedna od najvecih gresaka u zivotu.

Ako ima u NS gimnazija matematicki smer, budi siguran da je dobar izbor. U KG postoji i “specijalno” odeljenje koje sad visim zove se “specijalno informaticki smer”. Nekad je bilo samo za najbolje matematicare i nije imalo nikakve veze sa informatikom.
Dosta ljudi koje poznajem koji su zavrsili taj specijalno matematicki smer, su danas vrhunski IT strucnjaci.

Ne znam kakva je gimnazija u NS, ali na tvom mestu bih poslusao roditelje.

^ Neka onda upise Jovinu gimnaziju u NS. Najveci streberi odatle su na FTN (uglavnom) najbolji.

>Neka onda upise Jovinu gimnaziju u NS. Najveci streberi odatle su na FTN (uglavnom) najbolji.

Mislim da bi mi malo falilo za jovino bodova, 2, 3, pa razmisljam da upisem isidorinu, koja je isto dobra ali malo laksa

_{[Ovu poruku je menjao Lazar704 dana 16.04.2020. u 21:11 GMT+1]}

upisi neku sto laksu srednju skolu da bi imao sto vise vremena i ostale energije da se posvetis programiranju.

Poceo sam da pisem svoja iskustva sa izborom srednje skole tj. gimnazije i zasto mislim da mi je to bila apsolutno najveca zivotna greska u obrazovanju generalno - upisao sam bio Trecu beogradsku gimaziju na veliku zelju moje majke koja je htela da "imam i opste obrazovanje", ali sam shvatio da ce post biti predugacak i da sam verovatno suvise specifican slucaj (izmedjuostalog jer sam gimaziju upisao 1999e godine, kada zbog bombardovanja nije bilo prijemnih), i da, nakon 20 godina stvari sigurno vise nisu iste. Suvise lako sam odustao od Matematicke gimnazije koju sam tada zeleo i mogao da upisem bez problema..
Odgovorno tvrdim da je za mene (neko ko je od 5og razreda osnovne skole zeleo i znao da ce ici na fakultet i baviti se necim iz tzv. STEM oblasti) Treca gimnazija bila potpuni promasaj utrosenog vremena kroz ucenje svega osim onoga sto me je najvise zanimalo i da danas ne nosim ni 0.5% znanja iz te skole.

Umesto toga, napisacu u par stavki samo ono sto mislim da je bitno.

Ne trudi se da ispunjavas bilo cije zelje za obrazovanjem, osim svojih. Ako sada znas sta te zanima i koji fakultet bi voleo da studiras, usmeri se na nesto sto ce te najbolje dovesti do njega. Ako je to neki tehnicki fakultet (+ programiranje) matematika i logicko rezonovanje su jako bitni kao neka osnova, posveti sto vise vremena tome i ne gubi vreme na ostale stvari. U tom smislu se dobrim delom slazem sa ovim sto je napisao Whitewater. Roditelji obicno imaju svoje neke zelje i iskustva koja vise nisu relevantna.. niti su skole iste kao pre 30+ godina, niti je svet isti kao pre 30 godina, niti su zanimanja ista kao pre 30 godina.. itd.

U izboru skole bitan je i neki faktor srece - na koliko dobre profesore ces da naletis, tj. koliko budala ces da izbegnes. Pokusaj da se raspitas o predmetima za koje imas interesovanje i profesore u tim skolama koje gledas. Koju god skolu da odaberes nijedna nije garancija da ces neki fakultet lakse upisati, ili da neki fakultet neces upisati, ako dovoljno sam ne radis na tome sto te interesuje. Ako si posvecen tim predmetima koji su bitni kasnije za fakultet, ili za ono sto ce ti biti posao, nemas problema. Ako mozes da upises neki matematkicki smer, mozda je to najbolja opcija za tebe..
Ja sam sa tom Trecom beogradskom gimnazijom upisao kasnije Fiziku (pre bih rekao uprkos tome sto sam isao u Trecu, a nikako zahvaljujuci.. ) a danas se skoro 15 godina bavim telekomunikacijama o koijma realno nisam naucio ni pocetno slovo T tokom skolovanja - ucio sam apsolutno sve samostalno, jer me je zanimalo. Niko me ozbiljan na intervjuu za posao nije pitao za diplomu Fizike, niti sam ikada imao problem da nadjem posao, bilo gde.

Da bi u necemu bio u zivotu uspesan moras raditi nesto sto te ispunjava. Skola nema previse veze sa tim jer je bitno i da si emotivno srecan. Najbolje ces uciti kroz svoje iskustvo i greske, kao i od ljudi koji se bave time sto ti pricaju, a ne puki profesori teorije u skoli koji nemaju nikakvog realnog iskustva.



_{[Ovu poruku je menjao optix dana 17.04.2020. u 02:02 GMT+1]}

Izgleda da ce ta slicna specificnost i njega da pogodi ove godine :)

[quote]optix:
Poceo sam da pisem svoja iskustva sa izborom srednje skole tj. gimnazije i zasto mislim da mi je to bila apsolutno najveca zivotna greska u obrazovanju generalno - upisao sam bio Trecu beogradsku gimaziju na veliku zelju moje majke koja je htela da "imam i opste obrazovanje", ali sam shvatio da ce post biti predugacak i da sam verovatno suvise specifican slucaj (izmedjuostalog jer sam gimaziju upisao 1999e godine, kada zbog bombardovanja nije bilo prijemnih), i da, nakon 20 godina stvari sigurno vise nisu iste. Suvise lako sam odustao od Matematicke gimnazije koju sam tada zeleo i mogao da upisem bez problema..
Odgovorno tvrdim da je za mene (neko ko je od 5og razreda osnovne skole zeleo i znao da ce ici na fakultet i baviti se necim iz tzv. STEM oblasti) Treca gimnazija bila potpuni promasaj utrosenog vremena kroz ucenje svega osim onoga sto me je najvise zanimalo i da danas ne nosim ni 0.5% znanja iz te skole.

Umesto toga, napisacu u par stavki samo ono sto mislim da je bitno.

Ne trudi se da ispunjavas bilo cije zelje za obrazovanjem, osim svojih. Ako sada znas sta te zanima i koji fakultet bi voleo da studiras, usmeri se na nesto sto ce te najbolje dovesti do njega. Ako je to neki tehnicki fakultet (+ programiranje) matematika i logicko rezonovanje su jako bitni kao neka osnova, posveti sto vise vremena tome i ne gubi vreme na ostale stvari. U tom smislu se dobrim delom slazem sa ovim sto je napisao Whitewater. Roditelji obicno imaju svoje neke zelje i iskustva koja vise nisu relevantna.. niti su skole iste kao pre 30+ godina, niti je svet isti kao pre 30 godina, niti su zanimanja ista kao pre 30 godina.. itd.

U izboru skole bitan je i neki faktor srece - na koliko dobre profesore ces da naletis, tj. koliko budala ces da izbegnes. Pokusaj da se raspitas o predmetima za koje imas interesovanje i profesore u tim skolama koje gledas. Koju god skolu da odaberes nijedna nije garancija da ces neki fakultet lakse upisati, ili da neki fakultet neces upisati, ako dovoljno sam ne radis na tome sto te interesuje. Ako si posvecen tim predmetima koji su bitni kasnije za fakultet, ili za ono sto ce ti biti posao, nemas problema. Ako mozes da upises neki matematkicki smer, mozda je to najbolja opcija za tebe..
Ja sam sa tom Trecom beogradskom gimnazijom upisao kasnije Fiziku (pre bih rekao uprkos tome sto sam isao u Trecu, a nikako zahvaljujuci.. ) a danas se skoro 15 godina bavim telekomunikacijama o koijma realno nisam naucio ni pocetno slovo T tokom skolovanja - ucio sam apsolutno sve samostalno, jer me je zanimalo. Niko me ozbiljan na intervjuu za posao nije pitao za diplomu Fizike, niti sam ikada imao problem da nadjem posao, bilo gde.

Da bi u necemu bio u zivotu uspesan moras raditi nesto sto te ispunjava. Skola nema previse veze sa tim jer je bitno i da si emotivno srecan. Najbolje ces uciti kroz svoje iskustvo i greske, kao i od ljudi koji se bave time sto ti pricaju, a ne puki profesori teorije u skoli koji nemaju nikakvog realnog iskustva.





hvala na odgovoru.
Drago mi je sto tvoj odgovor potvrdjuje neka moja misljenja od ranije.
Nekako se nadam da cu sa srednjom skolom sto brze zvrsiti, roditelji mi kazu da ona i nije tako vazna sem zbog diplome, ali idalje misle da je gimnazija najbolja.
A bas ne zelim da idem u gimnaziju, zato sto ne zelim da ucim neko preterano opsirno znanje koje me bas i ne zanima, vec barem ono malo sto ce mi predavati u strucnoj skoli sto ce me interesovati.
jedino sam u dilemi da li mi je toliko vazno da upisem matematicki smer kao sto svi u ovom threadu govore, da ce mi on biti mnogo bolji nego ets.
Nadam se da cu se nekako izvuci sa zavrsnog ;]