Na fakultetima nas uglavnom uce kako ekonomija funkcionise u uslovima privrednog rasta, dok situacije krize tek pomenu da su se desile par puta i ne govore nista o nacinima prevazilazenja istih. Dakle, da krenemo od najosnovnijih uzrocno-posledicnih veza:
1) Stampanje novca - inflacija - devalvacija. Svi malo stariji clanovi foruma znaju da je SFRJ/SRJ/Srbija lidernu svetu po broju pokusaja ove ekonomske strategije. I znaju da se to nikada nije dobro zavrsilo. Tj. uvek je zavrsavalo totalnim zaustavljanjem privrednih aktivnosti, propadanjem firmi, osiromasenjem radnika, sve u svemu kompletim ekonomskim sunovratom drzave, privrede i gradjana.
2) Velike ekonomske krize. Situacije kad dodje do pada privredne aktivnosti, ljudi ostaju bez posla, samim tim ti ljudi nemaju vise cime da kupuju robu i usluge, to vodi ka jos vecem padu privrednih aktivnosti, novom talasu otpustanja, novim smanjenjem kupovne moci, kada cak i oni koji imaju novac pokusavaju da ga panicno cuvaju za crne dane koji dolaze, svako ko nesto pokusava da proda spusta cene suludo nisko i na kraju niko nista ne radi niti zaradjuje, niti trosi.
Ove godine smo svedoci jedne neuobicajene situacije. Imamo veliku ekonomsku krizu, koja rezultira smanjenjem traznje za robom i uslugama, sto za prirodnu posledicu obicno ima strmoglav pad cena.... ali u isto vreme stamparije novca rade do usijanja, sto bi trebalo da rezultira rastom cena, novac se na silu upumpava u dzepove gradjana i privrede... drzave se zaduzuju, gradjani zadrzavaju prethodni zivotni standard, cene ostaju na istom nivou, 17 od 25 najuspesnijih USA kompanija akumulira taj novac i zaradjuje mnogo vise nego prosle godine.
Postavlja se pitanje ima li izlaza ili je to put u sunovrat iz kog povratka nema. Novcana masa EU je povecana stampanjem za 10% tokom prethodnih godinu dana, USA za 15%, a Srbije za 42%!!! Da su svi povecali po 10%, niko nista ne bi primetio. Da su svi povecali za 42%, isto niko nista ne bi primetio. Medjutim, kolicina dinara je uvecana mnogo vise nego dolara i evra, sto je dovelo do ostrog pada vrednosti dinara, ali drzava srbija je otkupila visak dinara koji je prethodno napravila, prodavsi 2 milijarde evra, najverovatnije uglavnom istim tim megakompanijama koje gomilaju novac.
Dakle, da rezimiramo malo kakav je tok novca tokom korone. . .
Od tih megakreditora kod kojih se drzave zaduzuju, Srbija uzima 2 milijarde na zajam, koji ce posle vratiti visestruko vise kroz kamate koje ce placati godinama, decenijama i vekovima, ukoliko drzava kao takva bude pustojala duze od 100 godina. Drzava tada nastampa dinare, za dinare se kupuje uvozna roba, posto tim firmama koje su prodale ne trebaju dinari oni se menjaju sa srbijom od koje dobijaju one 2 milijarde, srbija ce sad ponovo da puni dzepove gradjanima i privredi tim dinarima, ali fe joj opet trebati dve milijarde kad se ti dinari potrose za uvoznu robu i tako sve dok strani mega kreditori jednog dana ne kazu - vise vam ne damo kredita, a hocemo da vi nama date devize za ove bezvredne dinare. . .
Dakle, logicno, prirodni rasplet ovakve situacije je da vremenom ostanemo bez deviznih rezervi, da imamo ogromne dugove i da imamo ogromne kolicine dinarskih novcanica sa mnogo nula. Postavlja se pitanje ima li nekog drugog izlaza iz takve situacije, da li je moguce zamajac zaustaviti i pokrenuti na suprotnu stranu, ka smanjenju duga, povecanju vrednosti dinara, jacanju domace privrede, povecanju deviznih rezervi? Da li smo bas osudjeni na propast, ili mozemo nesto da promenimo u svoju korist?
[ MajorFatal @ 22.11.2020. 20:55 ] @
Kad već niko neće da te razgovori, evo ja ću, uz disklajmer da nisam ekonomista, pa da sve uzmeš sa rezervom.
Na pitanje iz naslova "Štampanje novca i šta sledi nakon toga" ja mislim jedno veliko ništa, krajnji rezultat je samo da si samo povećao novčanu masu u opticaju, u tom smislu onda moraju da se koriguju i cene, pa će vrednost stvari izražene u gore pomunutom novcu koštati više, al ajd pošto officialy verzija (valjda) glasi da posle štampanja novca sledi inflacija, da pokušam da objasnim zašto mislim ništa:
Prva zabeležena pojava inflacije je navodno bila u 14-tom veku kad je neki kralj, kad mu je zafalilo, jednostavno nakovao onoliko bakrenjaka koliko je mislio da će ga učiniti srećnim u tom trenutku.
Ono što je usledilo je po mom mišljenju: Ako sve bakrenjake drži u nekom velikom magacinu, onda ništa, još ih nije pustio na tržište, pa promena nema. Ako se pohvali: Do juče je u kraljestvu bilo 10.000 bakrenjaka i ja sam imao nešto malo, ali evo sad i ja imam još 10.000 novo nakovanih, takoreći bogat sam, onda je to već signal stanovništvu da se spremi da koriguje cene. Ako zaboravi da obavesti stanovništvo, i krene da kupuje njive, karuce i plaća vojnike, posle nekog vremena stanovništvo će uočiti da ima duplo više bakrenjaka u džepu, a isto robe za trgovinu kao i do tad, minus njive koje je kralj kupio za sebe, tako da ako hoće da nastavi normalno da funcioniše ako je kilo kruške koštalo 1 bakrenjak, nova cena će biti 2 bakrenjaka, ako je bilo za konja 20 bakrenjaka, nova cena će biti 40, ovo sve da bi sva novčana masa bila u funkciji. Po dogovoru, pretpostavka mogli da zadrže i sve stare cene, i plus da im bakrenjaka ostane u džepu, ali ljudska psihologija je valjda takva da ima tendenciju da kupi nečega za sve pare, a pogotovo tendencija da ne drži nešto u džepu a da mu ničemu ne služi.
Što će reći kralj je izveo inflaciju svoje valute, jer je do juče za jedan bakrenjak moglo da se kupi kilo kruške, a danas za isti bakrenjak može samo pola kile, doduše to nikoga ne bi trebalo da brine jer su ljudi do juče imali u proseku 10 bakrenjaka u džepu, a danas u proseku imaju 20, pa nije problem da plaćaju 2 bakrenjaka tamo gde su nekad 1. Takođe ih ne brine, jer su i juče, i danas, i sutra proizvodili 100 Kg kruške godišnje, pa robe za trgovinu uvek imaju isto.
Žurka (valjda) nastaje tek kad kralj iz susednog kraljestva shvati da ovaj baš sve može da pokupuje iz njegovog kraljevstva ako zadrži paritet 1:1 za bakrenjak iz svog i njihovog, i zato on u nekom trenutku kaže d'izvineš, al ubuduće tvoj bakrenjak u mom kraljevstvu vredi samo pola mog bakrenjaka, pa možemo da nastavimo da trgujemo ko i do sad, jer moji podanici imaju jabuke a tvoji kruške.
I tako je gorepomenuti kralj inflatirao svoju valutu i na domaćem, i na međunarodnom planu, jednostavnim doštampavanjem tj. dokovavanjem.
[ djoka_l @ 22.11.2020. 21:53 ] @
Štampanje novca ne znači automatsku inflaciju.
NBS je proletost tražila izveštaj od banka - uporednos statistiku prometa gotovog novca i elektronskih transakcija prva četiri meseca 2019. godine prema prva 4 meseca 2020. godine, da bi odbranili tezu da su mere za sprečavanje širanja korene dovele da se građani više okrenu on-line i bezgotovinskim transakcijama.
Banke za koje znam, nisu našle takve trendove. Uporedne statistike su pokazale da je u tom periodu broj kartičnih transakcija pao za preko 20%
Ovo je razumljivo, uzimajući u obzir da je skraćeno radno vreme ugostiteljskih firmi, tržnih centara, benzinskih pumpi i drugih mesta gde su kartične transakcije masovne.
Sa druge strane, smanjio se i broj gotovinskih transakcija (podizanja novca) na šalterima banaka, što je razumljivo jer su i banke skratile radno vreme.
Međutim, iako je broj podizanja novca na šalterima banaka smanjen, povećala se količina keša koji je podignut - manje transakcija, ali veći iznosi.
Iz tih podataka, jasno je da građani, u nesigurna vremena, više vole da drže keš u novčaniku nego na računima banaka.
Ukupna količina štampanih novčanica u opticaju je obično 4-10 puta manja nego novčana masa na računima (elektronskog novca).
Stoga je normalno da kod povćanog pritiska na keš transakcije, mora da se pusti veća količina efektivnog novca, nego u normalnim vremenima.
[ MajorFatal @ 22.11.2020. 21:59 ] @
Citat:
pctel:
Na fakultetima nas uglavnom uce kako ekonomija funkcionise u uslovima privrednog rasta, dok situacije krize tek pomenu da su se desile par puta i ne govore nista o nacinima prevazilazenja istih. Dakle, da krenemo od najosnovnijih uzrocno-posledicnih veza:
Ne znam šta uče na fakultetima o krizama, ni šta ćeš ti da pretpostaviš o načinu prevazilaženja istih, ali neko moje mišljenje je da do krize, bilo lokalno, bilo globalno, dolazi zbog nekog velikog disbalansa, neke velike neravnoteže, koju obično nekim nepravednim i čudnim propisima, izazovu neki koji bi da iz nekog razloga sav novac završi u njihovim džepovima, ili njima bliskim. Nešto kao bolest u organizmu, to ti dođu takvi propisi za zdravu ekonomiju. Tako su ameri tokom one prethodne uspeli da dođu do faze da ako kupiš stan na kredit, i izdaješ ga, rata od izdavanja bude veća nego ona od kredita, pa još istim tim stanom garantuješ da ćeš kredit i vratiti. Šta očekivati sem da stane prodaja, jer ko bi prodavao ako može da izda pod boljim uslovima. A kad stane - stalo.
Citat:
1) Stampanje novca - inflacija - devalvacija. Svi malo stariji clanovi foruma znaju da je SFRJ/SRJ/Srbija lider u svetu po broju pokusaja ove ekonomske strategije. I znaju da se to nikada nije dobro zavrsilo. Tj. uvek je zavrsavalo totalnim zaustavljanjem privrednih aktivnosti, propadanjem firmi, osiromasenjem radnika, sve u svemu kompletim ekonomskim sunovratom drzave, privrede i gradjana.
Ko što rekoh, meni ni štampanje, ni skidanje nula ne deluje strašno ako ga izvedeš po pravilima. Možeš baciti 1 dinar na celu Srbiju, i reći to vam je sva novčana masa, posle nekog vremena hleb ako je koštao 30 dinara koštaće 0,0000030 dinara a čokolada od 100 din postaće 0,0000100 din, ko bitkoin, i obrnuto, ako naštampaš trenutnu novčanu masu x10, rezultat će biti hleb od 300 din i čokolada od 1000 din. Ali ako si do tad pravio toliko hleba i čokolade, i od tad isto, ništa se suštinski ne menja. Jedini je problem ako onaj kralj sa početka priče ne obavesti na vreme podanike da će da ubacuje bakrenjake iz magacina u sistem, onda kao kod amera dok se cene ne iznivelišu svaki čas neko štuca, propada, ostaje da visi ako je svoje kruške prodao po 1 bakrenjak, a seme za sledeću sezonu već poskupilo sa 5 bakrenjaka na 10. Kad on jedan u nizu štucne, svi u nizu štucnu, a u gorim slučajevima potpuno zaustavljanje. Za takav ozbiljniji zastoj je potrebno više truda, kao opet USA 1929 ili kad je već bilo berza, bankarske usluge, usluge usluga i tako dalje.
Za sfrj ne pamtim, ali recimo ono što se devedesetih dešavalo, je da je štamparija na Topčideru non-stop radila neprekidno doštampavajući, prvo apoene, pa onda dodatne nule, što je rezultiralo konstantnom inflacijom koja se konstantno uvećavala do bezumlja, nema proizvodnje, prazne radnje. A dobar deo naroda se snašao tako što je sam sebi uveo alternativnu valutu dojč mark koju državna ekipa nije mogla da doštampava po volji, pa pričamo da smo živeli od dve marke mesečno, a u stvari 10 pfeninga bilo dosta za taj dan kad razmeniš.
S tim u vezi, ako je dinar stvarno stabilan već neko vreme, ništa ne bi falilo da skinemo dve nule i izjednačimo sa dolarom, odbrojavam ovde trocifrene iznose za čokoladu, i četvorocifrene za deterdžent, bolje da je čokolada 1,25 nego 125 čini mi se osećao bih se normalnije i lakše računao, i bolje znao šta koliko vredi.
Ako ne bi prošli kao Avram, prvo 1:1, pa 1:6, pa 1:100, i onda shvatiš tvoja valuta sama u stvari nije vredna kao nečija druga. Ali onda dinar nije stabilan, ma šta pričali.
Citat:
2) Velike ekonomske krize. Situacije kad dodje do pada privredne aktivnosti, ljudi ostaju bez posla, samim tim ti ljudi nemaju vise cime da kupuju robu i usluge, to vodi ka jos vecem padu privrednih aktivnosti, novom talasu otpustanja, novim smanjenjem kupovne moci, kada cak i oni koji imaju novac pokusavaju da ga panicno cuvaju za crne dane koji dolaze, svako ko nesto pokusava da proda spusta cene suludo nisko i na kraju niko nista ne radi niti zaradjuje, niti trosi.
Ko što rekoh, neki veći disbalans, neravnoteža, ko Michael Moore kad snima o USA da ni profi ekonomista ne ume da objasni koju to tačno bankarsku uslugu nudi njegova banka na prodaju, pa kad banka iseljava ljude iz kuće nudi im dnevnicu 1000$ ako sami izbace i svoje stvari napolje, a ovi to prihvataju. U tom slučaju nekim čudnim propisom prednost, bolja pozicija, data je banci koja to i koristi.
Citat:
Ove godine smo svedoci jedne neuobicajene situacije. Imamo veliku ekonomsku krizu, koja rezultira smanjenjem traznje za robom i uslugama, sto za prirodnu posledicu obicno ima strmoglav pad cena.... ali u isto vreme stamparije novca rade do usijanja, sto bi trebalo da rezultira rastom cena, novac se na silu upumpava u dzepove gradjana i privrede... drzave se zaduzuju, gradjani zadrzavaju prethodni zivotni standard, cene ostaju na istom nivou, 17 od 25 najuspesnijih USA kompanija akumulira taj novac i zaradjuje mnogo vise nego prosle godine.
Mislim da su se odlučili za najmanje zlo, sve ono što zafali - doštampaj, upravo da bi ljudi zadržali standard, i da ne bi dozvolili zastoj koji je velika kriza u stanju da izazove. Nešto ne mogu da zamislim da se sve države zadužuju? Kod koga? Uveren sam da će Kina i u vreme krize, i posle dosta dobro da funkcioniše. Ne znam koje su 17 kompanija koje akumuliraju?
Citat:
Postavlja se pitanje ima li izlaza ili je to put u sunovrat iz kog povratka nema. Novcana masa EU je povecana stampanjem za 10% tokom prethodnih godinu dana, USA za 15%, a Srbije za 42%!!! Da su svi povecali po 10%, niko nista ne bi primetio. Da su svi povecali za 42%, isto niko nista ne bi primetio. Medjutim, kolicina dinara je uvecana mnogo vise nego dolara i evra, sto je dovelo do ostrog pada vrednosti dinara, ali drzava srbija je otkupila visak dinara koji je prethodno napravila, prodavsi 2 milijarde evra, najverovatnije uglavnom istim tim megakompanijama koje gomilaju novac.
Ove vratolomije ne smem da komentarišem, ovako kako si opisao pitanje da li uopšte znaju šta rade, i koji je krajnji rezultat, primer sa kraljem sa početka je jednostavan, ali ovo ni kompjuterska simulacija ne bi razmrsila :)
Citat:
Dakle, da rezimiramo malo kakav je tok novca tokom korone. . .
Od tih megakreditora kod kojih se drzave zaduzuju, Srbija uzima 2 milijarde na zajam, koji ce posle vratiti visestruko vise kroz kamate koje ce placati godinama, decenijama i vekovima, ukoliko drzava kao takva bude postojala duze od 100 godina. Drzava tada nastampa dinare, za dinare se kupuje uvozna roba, posto tim firmama koje su prodale ne trebaju dinari oni se menjaju sa srbijom od koje dobijaju one 2 milijarde, srbija ce sad ponovo da puni dzepove gradjanima i privredi tim dinarima, ali će joj opet trebati dve milijarde kad se ti dinari potrose za uvoznu robu i tako sve dok strani mega kreditori jednog dana ne kazu - vise vam ne damo kredita, a hocemo da vi nama date devize za ove bezvredne dinare. . .
Au šta sve napriča :) U prevodu, pošto svoju privredu nemamo, propadamo pre ili kasnije.
Citat:
Dakle, logicno, prirodni rasplet ovakve situacije je da vremenom ostanemo bez deviznih rezervi, da imamo ogromne dugove i da imamo ogromne kolicine dinarskih novcanica sa mnogo nula. Postavlja se pitanje ima li nekog drugog izlaza iz takve situacije, da li je moguce zamajac zaustaviti i pokrenuti na suprotnu stranu, ka smanjenju duga, povecanju vrednosti dinara, jacanju domace privrede, povecanju deviznih rezervi? Da li smo bas osudjeni na propast, ili mozemo nesto da promenimo u svoju korist?
Nema zamajca bez privrede, kad Koštana Vranje krene da se oporavlja, i izađe na strano tržište, pomogneš joj ma kako bilo, a ne da posadiš Geoks u Vranje ma kako već bio na tržištu, od samih plata nemaš ništa, ako profit ide drugde. I Dinkića u aps sa oduzimanjem sve imovine. Šta bi Knjaz naš ponos kupila Koka Kola? :) I njega u aps tog što je prodao. Ako vredi što prodaješ, ako ne vredi ko bi to kupio, nego "ulaganje" x mil eura, i prodaja za proviziju u džep. Uveren sam da je Nevena Leskovac mogla da napravi kupku isto kao i Nivea, al mi više volimo Dove izgleda. I mine od 120 milimetara. Nabroj šta je sve prodato i raskupusano od devedesetih do danas. Nego dok su drugi delili vaučere neke izgleda, naši generali autobusima u Apatin da kupe akcije, e jbg. Sad oni lepo žive uveren sam, ni od čega. Ali dobro pre neki dan sam mogao da naplatim dividendu od telekoma 30 akcija dividenda 2 dinara, 60 dinara u kešu na ruke, zar je malo na ovu krizu? :)
[ MajorFatal @ 22.11.2020. 22:07 ] @
Citat:
djoka_l:
Iz tih podataka, jasno je da građani, u nesigurna vremena, više vole da drže keš u novčaniku nego na računima banaka.
Ukupna količina štampanih novčanica u opticaju je obično 4-10 puta manja nego novčana masa na računima (elektronskog novca).
Stoga je normalno da kod povćanog pritiska na keš transakcije, mora da se pusti veća količina efektivnog novca, nego u normalnim vremenima.
Pa je l čovek za to pita, ili baš za uvećanje ukupne mase Evropa 10%. USA 15%, Srbija 42% ?
[ ademare @ 22.11.2020. 23:16 ] @
Ovo je zanimljivo , zato sto Djoka ocigledno ima i neke podatke sa izvora , radi sa tim , koje je tesko naci negde na netu .
Ono sto znamo je da NBS u velikim menjackim poslovima vrsi emitovanje novca .
Na primer dodje neka strana firma ulozi XX miliona $ ili eura svejedno . Posto ta firma ne moze sa tim stranim novcem nista ona kod NBS zameni taj novac za dinare .
I to je O.K. to je pokriveno stranom valutom itd .
Medjutim desava se da ta ista ili neka druga strana firma , trajno zeli da iznese odredjenu kolicinu stranog novca iz zemlje , sto ima pravo .
E sad je tu pitanje da li NBS kada dolazi do trajnog odliva stranog novca , dobije dinare , ispalti devize , kontra primer predjasnjem , da li kada ta strana firma iznese svoj novac , ona povuce Visak dinara iz opticaja . Elektronskog naravno .
Ja nisam cuo da NBS to radi da smanjuje kolicinu dinara po ovom osnovu , ali mozda radi . Nikad se ne zna .
Djoko posto ti si upuceniji u to , jel imas ti saznanja da NBS to radi tj smanjuje kolicinu novca po ovom osnovu ? Naravno ne nuzno po svakoj pojedinacnoj transakciji , ali u nekim periodima , ili kada se dodje do odredjene vrednosti i slicno .
Banke međusobno trguju na deviznim tržištu. U vreme kada je kurs bio nestabilan, sastanci su tekli ovako:
NBS: da li neko nudi na prodaju devize?
Banke: hahahaha
NBS: dobro, onda da vidimo koliko ko hoće da kupi.
U principu, međubankarsko devizno tržište funkcioniše tako da se na dnevnim sastancima nudi kupoprodaja deviza/dinara, a NBS uskače kada postoji veća potražnja na bilo kojoj strani. Ili kupi višak ponuđenih deviza, ili proda nedostajuće devize.
Osim toga, u zavisnosti od ponude i potražnje, formira se kurs za sledeći dan.
Već nekoliko godina u nazad, ponuda i potražnja je prilično uravnotežena i intervencije NBS su jako male. S jedne strane, devizne rezerve su još uvek prilično visoke i NBS može uvek da ispegla nedostatak deviza, s druge strane, imali smo prilično velika ino ulaganja, pa i banke su dobro popunjene...
[ mjanjic @ 22.11.2020. 23:44 ] @
Citat:
MajorFatal:
S tim u vezi, ako je dinar stvarno stabilan već neko vreme, ništa ne bi falilo da skinemo dve nule i izjednačimo sa dolarom, odbrojavam ovde trocifrene iznose za čokoladu, i četvorocifrene za deterdžent, bolje da je čokolada 1,25 nego 125 čini mi se osećao bih se normalnije i lakše računao, i bolje znao šta koliko vredi.
Ne bi to bilo pametno za vlast, retko ko preračunava čokoladu od 150 dinara u evre, pa i onu od 400 dinara. Ali, kad bi 1€ bio 1.2 dinara, e onda bi već bilo narodu sumnjivo zašto je u Srbiji cena čokolade 50-100% veća nego u Nemačkoj, a minimalac 4 puta manji.
Ovako, upravo na depresiranom kursu dinara zarađuju uvoznici, a da izvezeš ne možeš ništa, osim proizvoda koji zahtevaju skupu tehnologiju (mašine i sl.) za koje ovde platiš vrhunskog majstora 1000€ koji tamo u Nemačkoj neće da razgovara bez 3000€. Plus jeftinija struja, voda, itd. Tu i nekako možeš da budeš konkurentan, naročito kad neki tamo italijan ili nemac pošteno plati dizajn, a ovde ti taj dizajn ukradeš, on tamo napravi neko rešenje, ti kupiš gotov proizvod i rešenje prekopiraš... samo na tome imaš dobre uštede, zahvaljujući kojima možeš da budeš konkurentan cenom uprkos depresiranom kursu.
Sve ostalo, posebno ono što zahteva dosta radne snage, ne isplati se, a zašto se ne isplati pitanje je za nekoga ko je za to stručan.
Na primer, u Japanu jedan japanski "Cheese cake" košta tipa 700 jena u maloj pekarici u supermarketu, ili u radnji gde spremaju gotovu hranu ceo obrok košta manje od 500 jena, a nekom tamo autoservisu koji uzima svaki dan 10 obroka daju popust pa je cena po obroku ispod 400 jena, i sve to na njihov standard i plate.
Samo neka se svako pametan zapita kolike bi bile cene u Srbiji kad bismo imali japanske plate?
[ djoka_l @ 23.11.2020. 00:32 ] @
Evo jednog malo poznatog podatka:
Devizne rezerve NBS su u 2019. godine porasle za 1.5 milijardi evra, po osnovu intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu. Drugim rečima, poslovne banke su za 1.5 milijardi EUR više prodale negu kupile deviza. https://www.021.rs/story/Info/...prila-1279-milijardi-evra.html
Inflacija nije posledica "štampanja" para - nju prouzrokuje zaduživanje.
Prost primer: uzmeš kredit za stan od 50000 EUR. Slučajno, prodavac ima račun u istoj banci kao i ti. Banka ti iz svojih rezervi da tih 50000 koje se odmah nađu na računu prodavca i sve je i dalje na nuli, pare nit su ušle, nit su izašle iz banke. Crva nije ni bilo.
Efektivno, ti, kao kupac stana, emitovao si 50000 EUR bez pokrića.
Isto kao i kad pustiš čekove na poček, ili kad peglaš kreditnu karticu...
Ili, ono što je najgore, kada čuješ da država ima budžetski deficit. Država zarađuje gomilu para od poreza iz akciza. Te pare samo prolaze kao dudinje kroz patku. Na kraju, fali para za penziju, pa se država zaduži i isplati penzije. Potroši pare koje nema, a koje posle treba da vrati sa kamatom... Ili, samo se pojavi minus na računima države. Ili se finansira rat koji nema pokriće u prihodima države, kao kod nas devedesetih godina.
[ MajorFatal @ 23.11.2020. 00:54 ] @
Citat:
djoka_l: Evo jednog malo poznatog podatka:
Drugim rečima, poslovne banke su za 1.5 milijardi EUR više prodale negu kupile deviza.
Meni u potpunosti nerazumljiva rečenica ... kao prodale su 5 milijardi eura, a kupile 3,5 milijardi eura, pa su tako za 1,5 milijardi više prodale nego kupile, skraćeno prodale su 1,5 milijardi eura ... ili prodale su nekih drugih valuta a ne eura za 5 a kupile za 3,5 ???
Citat:
Devizne rezerve NBS su u 2019. godine porasle za 1.5 milijardi evra, po osnovu intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu.
Ni ovo ne razumem kako su sad devizne rezerve NBS porasle, banke su NBS-u prodale gorepomenute devize? Onda su devizne rezerve porasle a dinarske se smanjile?
Citat:
Inflacija nije posledica "štampanja" para - nju prouzrokuje zaduživanje.
Prost primer: uzmeš kredit za stan od 50000 EUR. Slučajno, prodavac ima račun u istoj banci kao i ti. Banka ti iz svojih rezervi da tih 50000 koje se odmah nađu na računu prodavca i sve je i dalje na nuli, pare nit su ušle, nit su izašle iz banke. Crva nije ni bilo.
Efektivno, ti, kao kupac stana, emitovao si 50000 EUR bez pokrića.
Ali nisam "izazvao inflaciju" ako imam primanja takva da redovno otplaćujem kredit, to jest ako baš i jesam, ja tu i takvu inflaciju eliminišem polako vraćajući kredit?
[ djoka_l @ 23.11.2020. 01:11 ] @
Devizne rezerve nisu ono što drže poslovne banke, to je ono što drži NBS. Poslovne banke su, u tvom primeru, prodale 5 milijardi EUR svojih klijenata. Deo tih para su kupile druge poslovne banke za svoje klijente, a višak od 1.5 milijarde je kupila NBS. Šta tu nije jasno?
NBS ima gomile dinara. Budžetska sredstva su u NBS. Tu se slivaju pare od poreza i taksi. Nešto od tih para, NBS je pretvorila u devize. Matematika je jasna. NBS sada ima manje dinara u vrednosti od 1.5 milijarde EUR, a višak EUR...
To što si napisao da nisi izazvao inflaciju je potpuno pogrešno. Ti si potrošio pare koje NEMAŠ.
Pošto si odjednom dobio pare koje nemaš, mogao si da kupiš ono što nisi mogao kada nisi imao para. Povećava se potrošnja. Neko je zaradio od tih tvojih fantomskih para. Pošto sada te pare počnu da cirkulišu, povećava se (veštački) potrošnja. Neko će da kupi nešto što pre nije mogao da kupi, prodavac može da poveća cenu zbog povećane potražnje, pa da poveća plate, pa da se opet poveća potrošnja, a sve zato što si ti odlučio da sada kupiš ono što ne možeš da kupiš sada. Upumpao si novac u sistem.
[ S A J A @ 23.11.2020. 08:42 ] @
Povećanje novčane mase ne generiše inflaciju samo po sebi. Mora da dođe do povećanja potražnje. Dakle redosled je sledeći: prvo se poveća novčana masa, onda kao posledica toga dođe do povećanja potražnje (krenu ljudi da troše) i pošto ponuda ne može da odgovori tim tempom, dolazi do inflacije (dižu se cene). S obzirom da je sad drugačija situacija, da je došlo samo do povećanja novčane mase ali ne i potražnje (zbog krize, svi štede, slaba aktivnost...) onda nema ni inflacije. Po logici stvari, inflacija će početi po izlasku iz krize.
[ eeestablishment @ 23.11.2020. 08:51 ] @
Citat:
MajorFatal:
................................................ Tako su ameri tokom one prethodne uspeli da dođu do faze da ako kupiš stan na kredit, i izdaješ ga, rata od izdavanja bude veća nego ona od kredita, pa još istim tim stanom garantuješ da ćeš kredit i vratiti.....................
Cini mi se da SAD nekako imaju povlascen status , bar sto se tice kotiranja njihove valute u svetu .
USD je paralelna valuta u mnogim zemljama pa cak i u Rusiji .
Kao nekada Nemacka marka kod nas , koristili smo dinare ali smo za sva velika placanja i stednju ( kod kuca )
koristili marke ( DM ) U slamaricama je bilo bog-zna koliko deviza .
E sad sa tim u vezi , sta sprecava cmerikance da odstampaju odredjenu kolicinu valute , puste u promet
to upije svetsko trziste ( a ono nije bas malo ) i nikom nista ?!?
Izgleda da se sve transakcije , prodaja i prihod ostvaren iskoriscavanjem svetskih nalazista nafte ( a to takodje nije malo )
obracunavaju ( gle cuda ) petrodolarom pa i kada taj momenat ukljucimo u celu pricu ova moja ideja postaje jos interesantnija .
Naravno. pitanje je sta ce biti kada se svi ti dolari iz celog sveta u jednom momentu pocnu vracati u SAD ali da li ce se to ikada desiti ?
Ima ovde ( verovatno ) dosta laickog nagadjanja , svasta nesto sam natrpao i nabacao , ali na odmoru sam pa malo skracujem vreme .
[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 23.11.2020. u 12:28 GMT+1]
[ djoka_l @ 23.11.2020. 11:27 ] @
USD je svetska valuta, ali važe isti principi kao i za svaku drugu nacionalnu valutu.
Američka roba i usluge se prodaju za dolare, bez obzira da li to kupuje Amerikanac, Japanac ili Saudijac.
Ako baš imaš dosta dolara, možeš da kupuješ američke firme (na berzi ili van berze), pa i sve drugo što kupuje amerikanac. Time automatski podižeš tražnju na američkom tržištu, što je jedan od načina generisanja inflacije.
Uzgred, dnevni promet na američkim berzama je oko 11 milijardi dolara, što znači da se srpski BDP obrne za 4-5 dana.
Ono što su japanci uložili u 27 godina, obrne se za mesec i po.
[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 23.11.2020. u 12:51 GMT+1]
[ eeestablishment @ 23.11.2020. 12:05 ] @
Verovatno ne pratim najpazljivije pa mi i dalje nije jasno .
Recimo neka od zemalja usled nekih robno-novcanih poslova , razmena ili ti transakcija dodje do vece kolicine naseg dinara .
Sta radi , brze bolje prvom prilikom tu gomilu dinara ponovo menja za neku poznatiju ( cvrscu ) valutu .
Sa kime tu transakciju obavlja , pa sa nama sigurno jer niko osim Srbije i nije zainteresovan za nas novac .
( a i nas guverner bi najradije izbegao takve transakcije da nije obavezna po zakonu da tu ucini )
I gde zavrse ti dinari na kraju , pa u Srbiji ( poveca se novcana masa u opticaju za toliko )
Sa druge strane americke firme kad odrade neki posao i plate USD nekoj inostranoj firmi , mozda ta strana zemlja odluci
da poveca devizne rezerve u toj svetskoj valuti i zadrzi sredstva kod sebe ? Znaci USD na kraju zavrse negde u svetu , ne
vracaju se u SAD i ne uticu na inflaciju ( kao sto je neko gore lepo opisao slucaj bakarnih novcica-krusaka-jabuka )
Recimo firma Alibaba ( aliexpres ) je na dnevnom nivou ( bar pre kovida ) u proseku imala pazar od milijardu USD
( nije im to zarad vec vrednost robe koju prodaju po svetu ), ima tu i
i razne druge valute ali najvecim delom dominiraju transakcije dolarima . Zamislite samo koliko je ta firma kroz
svoje poslovanje upila i vezala za sebe te valute ? Zna li se uopste , kolika je masa dolara u opticaju u svetu ,
da li Amerika garantuje za njih i sa cim ( zlatom , robom , kapitalom . . . )
p.s sad videh dopunjen odgovor , jedan deo je i jasniji ( dUgacak je odmor pa cu vremenom shvatiti vise )
i prilicno mi je razumljivo ovo vracanje dolara u maticu zemlju ALI PREKO INVESTICIJA , a sta ako neko
( Kina recimo ) jednostavno dodje i kaze " dobar dan-dobar dan , imam toliko i toliko ( bilione ) USD
hocu da menjam za drugu valutu , kupujem zlato i sl , znaci nece da ulazu u posao , kupuju zgrade , ulice kvartove ....
Pridruzi se jos par vecih zemalja sa istom zeljom i zar to ne bi izazvalo inflatorni udar u SAD ?
[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 23.11.2020. u 13:19 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 23.11.2020. u 13:21 GMT+1]
[ djoka_l @ 23.11.2020. 12:23 ] @
Recimo, kakve veze ima što Alibaba ima (ako je cifra tačna) milijardu dolara dnevnog obrta?
Ne znam koliko mu ostane kada plati dobavljačima, ali Microsoft vredi hiljadu milijardi. Aple isto toliko. A to su samo dve kompanije.
I ne znam kako zamišljate - da amerikanci štampaju pare, a onda banke po svetu drže pare po džakovima u podrumima, pa onda nagrnu sa tim džakovima da kupuju ulje i šećer po Volmartu?
Te pare postoje samo kao elektronski zapisi i nikada ne miruju. Možeš da ih držiš u banci u svojoj zemlji, ili u nekoj drugoj zemlji, ako zakoni dozvoljavaju. A pare se "ubuđaju" kad stoje. Da ne bi imala troškove, banka ih negde drži - u drugoj banci u zemlji, u drugoj banci van zemlje, u banci u Americi, kupuje hartije od vrednosti na američkim berzama, pa zaradi od njih.
Osim toga, USD je špekulativna valuta. Ljudi (banke) kupuju i prodaju dolare kao način zarade.
Kakve veze ima zlato. Zlato se ne jede, ne pije, ne praviš kuću od zlata. Zašto bi zlato bilo merilo vrednosti. Osim što je drugi najbolji provodnik (posle srebra) i što ljudi vole da ga nose oko vrata ili po telu, nije ništa posebno.
[ ademare @ 23.11.2020. 13:14 ] @
Drzava u kojoj smo ziveli SFRJ i sada zivimo U Srbiji , nisu bas uobicajene , normalne drzave , za proucavanje Ekonomskih zakonitosti .
Ti e. zakoni oko Inflacije da nastaje usled povecanja traznje , nikada nisu bili u SFRJ , pa nisu ni sada . U SFRJ je bila inflacija troskova , sada u Srbiji je inflacija pod kontrolom , u kontrolisanim okvirima .
Po e. zakonima , inflacija do odredjene granice , ima i pozitivne posledice , tako sto raste zaposlenost na primer ?
To u SFRJ i u Srbiji se nikada nije ostvarilo . U bivsoj SFRJ nije postojala kao mnogi smatraju tzv. puna zaposlenost . Ona je postojala u SSSR satelitima , dok je u SFRJ bila najveca nezaposlenost u Evropi ! Zato je bio za razliku od drzava SSSR lagera , dozvoljen slobodan odlazak ljudi na rad u inostranstvo , sto je omogucavalo opstanak cifre na oko 1 milion nezaposlenih u SFRJ , sto nije mnogo , jer je Srbija kao drzava sa mnogo manje stanovnika imala jedno vreme slican broj nezaposlenih .
Znaci jednostavno ne deluju e. zakoni , onako kako deluju u USA ili u EU .
Za ekonomiju jedne drzave najgore je stanje Deflacije i to svi gledaju da izbegnu . Posle toga jednako stetna je hiperinflacija 25% i vise .
Ovo sadasnje stanje 2-4 % je ocenjeno kao najpozeljnije .
U SFRJ i Srbiji , inflacija je nastajala u spirali ! Usled deficita , negativnog trgovinskog bilansa roba i usluga , negativnog platnog bilansa , dolazilo je najpre do Devalvacije . Devalvacija po e. zakonima takodje treba da ima pozitivne efekte po izvoz , sto se takodje Nikada nije dogodilo u SFRJ ni u Srbiji !
Devalvacija bi potom izazivala ne samo rast cena uvozne robe , vec rast svih cena svih roba sto je protivno svim e. zakonima . itd.
[ MajorFatal @ 23.11.2020. 13:16 ] @
Citat:
djoka_l:
Devizne rezerve nisu ono što drže poslovne banke, to je ono što drži NBS. Poslovne banke su, u tvom primeru, prodale 5 milijardi EUR svojih klijenata. Deo tih para su kupile druge poslovne banke za svoje klijente, a višak od 1.5 milijarde je kupila NBS. Šta tu nije jasno?
Nije mi jasan izbor rečnika za opisivanje onog što se desilo: Neke poslovne banke su prodale 5 miliona eura, 3,5 miliona eura su prodale drugim poslovnim bankama, i 1,5 miliona eura su prodale NBS-u, ne vidim šta tačno bi opisali kao "višak", ovim prvim poslovnim bankama višak su bili svih 5 miliona eura, čim su ih prodali?
Citat:
To što si napisao da nisi izazvao inflaciju je potpuno pogrešno. Ti si potrošio pare koje NEMAŠ.
Pošto si odjednom dobio pare koje nemaš, mogao si da kupiš ono što nisi mogao kada nisi imao para. Povećava se potrošnja. Neko je zaradio od tih tvojih fantomskih para. Pošto sada te pare počnu da cirkulišu, povećava se (veštački) potrošnja. Neko će da kupi nešto što pre nije mogao da kupi, prodavac može da poveća cenu zbog povećane potražnje, pa da poveća plate, pa da se opet poveća potrošnja, a sve zato što si ti odlučio da sada kupiš ono što ne možeš da kupiš sada. Upumpao si novac u sistem.
Nisam potrošio pare koje nemam, nego pare koje imam, kredit se ne dobija na lepe oči, garantujem platom i nekretninom, prema tome pare imam, jedino ih nemam na gomili na istom mestu, ali upravo zato ih ima banka koja umesto mene iskešira gomilu, pošto pare imam polako vraćam banci kroz otplatu kredita plus kamate. Nisam izazvao inflaciju ni u prvom trenutku, ni na duže staze.
Prava inflacija nastaje kad neko doštampa apoene čiju protivrednost u robi i dobrima niko nema. Tj. kad se novčana masa u nekoj zemlji poveća bez ikakvog vidljivog razloga, recimo kad ti EU da donaciju 10 miliona eura. To je kao da si joj dao potvrdu, da euro vredi 120 dinara, zahvaljujući donaciji i dalje će vredeti toliko. I pritom držiš 1000 mil eura u slamarici zvanoj NBS jer ne umeš drugačije. I još tvrdiš da sam ja izazvao inflaciju.
[ MajorFatal @ 23.11.2020. 13:19 ] @
Citat:
ademare:
Ovo sadasnje stanje 2-4 % je ocenjeno kao najpozeljnije .
Ako ti se broj stanovnika smanjuje, verovatno je i 2 - 4% mnogo, trebalo bi da je 0%, ali savremene države i ne znaju drugačije da funkcionišu.
Detaljna analiza kretanja cena nekretnina na tržištu u Srbiji u toku 2019. godine, koju je načinio servis Moja Nekretnina, pokazala je da cene stanova u Srbiji ne prestaju da rastu. U pojedinim gradovima rast cena je dostigao i 30%.
Citat:
U proseku tokom 2019. godine cene nekretnina su ukupno porasle za 8,25%, kada se uzme u obzir Srbija kao celina. To se i moglo očekivati, na osnovu trendova rasta koji su pratili 2019. godinu sve do samog njenog završetka.
Međutim, ne može se reći da svi gradovi beleže trend rasta, ali u većini slučajeva cene nekretnina su skočile, pa tako prema izvršenoj analizi, najveći rast cena nekretnina je bio na Kopaoniku (sa porastom od 29,41%), zatim Sremska Mitrovica (26,51%), Smederevo (26,25%), Kragujevac (25,14%) i Požarevac (20,15%).
I onda kaži da stambeno kreditiranje ne prouzrokuje inflaciju...
Možda kvadrat stana nije u potrošačkoj korpi, ali ovaj porast utiče da počnu da se dižu cene građevinskog materijala, nameštaja, bele tehnike, nastavi da ređaš...
Samo za poređenje, stopa inflacije u Srbiji je ispod 2%, a cene stanova su rasle po 4-5 puta većoj stopi.
[ aca405 @ 23.11.2020. 16:58 ] @
Odavno se novac ne emituje kao papir već kao što je neko pomenuo, novac emituju banke davanjem kredita.
Odakle daju kredite? - Pa od novca koji su klijenti doneli na štednju, gde su kamate na štednju manje od kamata na kredit.
Problem je samo što ako na štednji ima milion EUR, banke daju kredite u mnogo većim iznosima, čak i 10 puta i tako emituju novac.
Evo odličnog filma, gde je u 47 minuta objašnjeno kako banke emituju novac i kako banke funkcionišu:
Inače, centralne banke kao što je naša, više rade kao menjačnice, konkretno u Srbiji prema EUR jer se ne bave monetarnom politikom koja uključuje i štampanje novca već samo održavaju nivo Dinara prema EUR i tako balansiraju kurs i povećanje novčane mase zavisi najviše od priliva EUR iz inostranstva.
Iskreno, nisu ništa bolje ni centralne banke u okruženju, samo da konstatujemo da je to monetarna politika koju male države vode na taj način, dok pravo emitovanje novca je ostalo još samo kod velikih tj. USA, EU (Nemačka pre svega), Kina, Japan.
[ B3R1 @ 23.11.2020. 17:13 ] @
Citat:
pctel:
1) Stampanje novca - inflacija - devalvacija. Svi malo stariji clanovi foruma znaju da je SFRJ/SRJ/Srbija lidernu svetu po broju pokusaja ove ekonomske strategije. I znaju da se to nikada nije dobro zavrsilo. Tj. uvek je zavrsavalo totalnim zaustavljanjem privrednih aktivnosti, propadanjem firmi, osiromasenjem radnika, sve u svemu kompletim ekonomskim sunovratom drzave, privrede i gradjana.
Zapravo, prica je bila upravo obrnuta. Jos sredinom 1970-ih doslo je do pada proizvodnje i u svakoj normalnoj kapitalistickoj zemlji gazde bi pocele da otpustaju radnike. Medjutim, u Titovom raju je takva stvar bila nezamisliva i podizani su ogromni krediti da bi se kupio socijalni mir. Stvari su kulminirale 10 godina kasnije, kada se Milka Planinc pojavila na ekranu sa onim cuvenim "vrag je odneo šalu". Zapravo, tada je drzava bila blizu difolta. Mere stednje su dale rezultate jos par godina. Kasnije je Ante Markovic uradio isto sto i Superhik - drpao deviznu stednju da bi isplacivao plate. Kada je i to nestalo, poceli su da stampaju pare i to je bilo to.
Citat:
Ove godine smo svedoci jedne neuobicajene situacije. Imamo veliku ekonomsku krizu, koja rezultira smanjenjem traznje za robom i uslugama, sto za prirodnu posledicu obicno ima strmoglav pad cena.... ali u isto vreme stamparije novca rade do usijanja, sto bi trebalo da rezultira rastom cena, novac se na silu upumpava u dzepove gradjana i privrede... drzave se zaduzuju, gradjani zadrzavaju prethodni zivotni standard, cene ostaju na istom nivou, 17 od 25 najuspesnijih USA kompanija akumulira taj novac i zaradjuje mnogo vise nego prosle godine.
Zavisi o kojoj je robi i uslugama rec. Recimo, nekretnine i IT beleze velike profite. Stanovi u nekim delovima sveta su bukvalno poskupeli 300% u odnosu na prethodne godine. Cak ni kovid im ne moze nista. Svi pricaju kako nekakvi Njujorcani beze, a cene na Menhetnu i dalje divljaju. Slicna prica i u Amsterdamu, ono sto je kostalo 200K evra pre 5 godina sada kosta 400K. A sve neke mracne i vlazne rupetine ... doduse u centru grada, ali opet rupetine. Pitam se samo dokle ce se taj balon naduvavati.
U IT slicna prica. Pogotovo u doba kovida, koji je ljude uterao u kuce i gde je rad od kuce postao de facto standard za sve kancelarije. Rad od kuce zahteva da se svakom zaposlenom obezbedi laptop i telefon. Znaci, desktop radne stanice vise nisu dovoljne. Plus, zaposleni ce sada morati da pazari i skuplju Internet konekciju, da bi imao koliko-toliko dobar protok u radno vreme. To puni dzepove ISP/telco/mobile operatera. Firma mora da obezbedi Zoom ili Teams, ali one komercijalne verzije. Znaci, kupuju se licence za softver, cloud resursi, IT kompanije zato zaradjuju veoma lepe pare od svega toga. Za razliku od npr. turistickih agencija i kruzera koji su stavili katanac.
Mislim da se pucanje balona sprecava istorijski najnizim bankarskim kamatama ikada. Fed i EDB drze kamate skoro na nuli. Neke banke su pocele da uvode negativne kamate na stedne depozite. Znaci, kaznjavaju te sto drzis pare u (virtuelnoj) slamarici i teraju te da ih dizes i trosis. Ljudi ih tako i trose - dignu pare sa stednje i ulazu ih u stanove, cije cene zato i rastu, a oni bez slamarice zato dolaze tesko do stana. Ali ko te pita ... Uz to, kamate na stambene kredite su isto tako smesno niske - trenutno oko 2% u tzv. zemljama "stare Evrope", bez ikakvog ucesca, mnoge banke ti nude mnogo vise od 4 bruto godisnje plate koje su do pre par godina bile nekakav standardni uslov koji se postovao ...
Citat:
Dakle, logicno, prirodni rasplet ovakve situacije je da vremenom ostanemo bez deviznih rezervi, da imamo ogromne dugove i da imamo ogromne kolicine dinarskih novcanica sa mnogo nula. Postavlja se pitanje ima li nekog drugog izlaza iz takve situacije, da li je moguce zamajac zaustaviti i pokrenuti na suprotnu stranu, ka smanjenju duga, povecanju vrednosti dinara, jacanju domace privrede, povecanju deviznih rezervi? Da li smo bas osudjeni na propast, ili mozemo nesto da promenimo u svoju korist?
Moze! Najpre smanjenjem javnog sektora i to pocev od vlade s rekordnim brojem ministarstava u Evropi (20 i kusur - cemu?!). Znaci, 12 resora i to je to, 95 poslanika - puna kapa. Vaucerskom privatizacijom javnih preduzeca i skidanjem privrede s drzavnih jasli. Podizanjem preduzetnickog duha na svim nivoima, uz subvencije i poreske olaksice za startape i porodicna imanja, favorizovanje domaceg kapitala. Ukidanje zakona o deviznom poslovanju i slicnih gluposti koje koce normalan protok robe i kapitala. Sve to uz jake antikorupcijske mere, kontrolu pranja novca, progresivno oporezivanje, ukidanje doprinosa za PIO uz uvodjenje prvog, drugog i treceg stuba penzije itd. Nazalost, sve ovo sto sam naveo su bajke, jer niko nije spreman za tako nesto. Pocev od naroda, koji bi radije nekome platio da stigne preko reda pa do vrhova vlasti gde se vrte velike pare.
[ djoka_l @ 23.11.2020. 17:19 ] @
Možete slobodno da zanemarite svaki video sa youtube koji je na gornju temu.
Pravili su ga totalni diletanti - kako mali Đokica zamišlja bankarski sistem.
Bankarski sistem je, verovatno, najrigoroznije i najstriktnije kontrolisan privredni sektor. Banke nemaju pravo da rade šta hoće.
Čak i u Americi, postoje znatna ograničenja o tome šta banka sme a šta ne sme da radi. Ne samo banke, nego generalno finansijski sektor.
I pored toga se desi gadan previd - ekonomska kriza iz 2008. je posledica nedovoljne regulacije tržišta monetarnih derivata. Sve zemlje su posle toga promenile propise kako banke ne bi ponovo uletele u istu zamku.
[ MajorFatal @ 23.11.2020. 18:48 ] @
Citat:
djoka_l:
I onda kaži da stambeno kreditiranje ne prouzrokuje inflaciju...
Stambeno kreditiranje ne prouzrokuje inflaciju.
Za celog života upoznao sam jedan mlad bračni par koji su podigli kredit za stan, i imali sreće da se u njega i usele, jer su uzeli nešto u sivoj fazi da prođu povoljnije. Kamo sreće da ljudi imaju stabilne poslove, i da mogu da podižu stambene kredite da reše svoje stambeno pitanje, pa da mogu da rede normalno.
Uđem u zgradu u Resavskoj, Beogradskoj, centar - prazno, pustinja. Samo jedna baka živi u prizemlju i jedna u potkrovlju. Ovi se odselili, ovi umrli nisu imali naslednike, ovi otišli u inostranstvo, prazno. Belvil - prazan. Beograd na vodi - biće poluprazan kao slično novoizgrađeno naselje u Londonu i to svi znaju već sad.
To što cene nekretnina idu gore i nekretnine "drže vrednost" ne znači da stambeno kreditiranje prouzrokuje inflaciju. Kako se u tvoju analizu uklapaju nekretnine iz oglasa "Menjam kuću za moped", jer kuća sa okućnicom vredi koliko novi moped u nekim krajevima zemlje? Inflaciju, i ne samo inflaciju nego još mnogo gore obezvređivanje svih vrednosti počev od moralnih pa nadalje kod nas izaziva stari dobri lopovluk.
Citat:
Možda kvadrat stana nije u potrošačkoj korpi, ali ovaj porast utiče da počnu da se dižu cene građevinskog materijala,
Prodate sve cementare odjednom, sad kad sazidam kvadrat, sazidao sam i 0,1 kvadrat u Francuskoj. Po građevinski materijal idemo u Tursku.
Citat:
nameštaja,
Dovedena Ikea da guši Formu ideale, ostale lokalne firme pogašene, nek ostane zabeleženo za istoriju da je najprodavaniji artikal u Ikei prvog dana poslovanja, bila činijica od 69 dinara prodata ravno 273 puta. Rendgen slika sirotinje Srbije.
Citat:
bele tehnike,
I dalje kupujemo slovenačke veš mašine, ali ne prodajemo ni televizore EiNis, ni usisivače Sloboda Čačak, ni traktore IMT rakovica.
Citat:
nastavi da ređaš...
Lopovluk, lopovluk, lopovluk ...
Citat:
Samo za poređenje, stopa inflacije u Srbiji je ispod 2%, a cene stanova su rasle po 4-5 puta većoj stopi.
Porezi na akcize, akcize na takse, takse na kamate, kamate na bankarske derivate, bankarski derivati na lizing, nepokretnog deku izvršitelji izbacuju iz vredne nekretnine sa sve krevetom, čudi me da nije jednostavno uzeo stambeni kredit i kupio drugu nekretninu da ima gde da se preseli. Eh da, kao savestan građanin nije hteo da izazove inflaciju. Porezi na takse, a inflaciju izazivaju stambeni krediti, hoće to.
[ MajorFatal @ 23.11.2020. 18:56 ] @
Citat:
djoka_l:
I pored toga se desi gadan previd - ekonomska kriza iz 2008. je posledica nedovoljne regulacije tržišta monetarnih derivata. Sve zemlje su posle toga promenile propise kako banke ne bi ponovo uletele u istu zamku.
Prodavali integral kroz diferencijal na papiru, i još hteli da isplaćuju kamatu na to, pa milion puta, a sve pokušali da pokriju voćnjakom od onog mučenika koji je stvarno nešto radio i privređivao, i koga su ubedili da im je dužan, izbacili na ulicu i doplatili 1000$ da sam izbaci svoj nameštaj. Stvar popravili tako što su upumpali doštampanih 800 milijardi, a vinovnicima isplatili masne otpremnine :)
A inflaciju izaziva moj stambeni kredit jer sam emitovao 50.000 eura koje nemam sad.
[ mjanjic @ 23.11.2020. 20:04 ] @
"Inflacija" u cenama novih nekretnina postoji zato što neko kupi stan od milion evra, a niko ga ne pita da li je na tih milion evra platio porez.
I dok se tako okreću milijarde, normalno da će cene nekretnina na ekskluzivnim lokacijama da rastu, jer se kontraverzni biznismeni takmiče ko će da kupi luksuzniji stan, potom su tu regularni biznismeni koji bi svojoj deci da kupe stan, eventualno ga koju godinu iznamljuju dok deca ne stignu na studije, potom estrada, političari...
U Zapadnoj Evropi cene su digli rusi, arapi, kinezi i ko zna ko još sve, pokupili milione u svojim državama, pa gde da ulože novac, a da ga zaštite od inflacije, najbolje u nekretnine, posebno ako ih izdaju na dan pa se uloženo duplira za par decenija čak i da cene nekretnina ne rastu.
A i političari u tim državama, rado prihvatili te "investicije", francuzi tamo nekom Depardjeu hoće da uvedu 70% porez, a ne pitaju nekog rusa ili arapina odakle mu mulijarde i da li je na njih platio porez u svojoj državi, ali svejedno i da jeste, zašto bi neko od njih mogao da donese 100 miliona u Francusku i tretira se kao "investitor", a francuz mora od svog prihoda državi da plati 70%, ispada da ta država više voli strane tajkune nego domaće uspešne privrednike i biznismene.
Kad god je država tolerisala priliv prljavog novca, na taj način stimulišući neku granu privrede puštanjem takvog novca u legalne tokove (bilo da je to industrija zabave, građevinarstvo, itd.), sa jedne strane nešto dobije, sa druge mnogo više izgube obični građani te države. Doduše, neko ko je nasledio stan u centru Pariza, skače od sreće kad cene odu 50-100%, upala im kašika u med kad se pojavio neki rus pa hoće da plati više od nekog arapina, ali na kraju većina tih "srećnika" neće znati da uloži taj novac kako treba na kraju će biti na gubitku, samo je pitanje da li će to biti za deceniju, dve ili tri.
[ B3R1 @ 23.11.2020. 20:24 ] @
Citat:
aca405:
Odavno se novac ne emituje kao papir već kao što je neko pomenuo, novac emituju banke davanjem kredita.
Ovo bi valjda trebalo da bude jasno svakom iole pismenom ... naravno da banke ne "stampaju" pare, vec neko sedne za terminal i uplati X dinara/evra na racune firmi, odnosno da im bespovratne kredite. Ali sustina se ne menja, u sistem je upumpan iznos od X neke valute koji nema pokrice u realnom prometu. To se podrazumeva pod stampanjem.
Mala istorija, opet trebalo bi da bude poznato, ali ipak ... na staroj novcanici od 100 dinara Kraljevine Srbije stajalo je da banka placa donosiocu novcanice 100 dinara u zlatu:
I zaista, kada su se prve papirne novanice pojavile u Srbiji, segrti i kalfe su svoj tesko zaradjeni novac trcali da zamene u banci za dukate i to su najvise trazili one sa likom cara Franca Jozefa, iako je i kralj Milan kovao dukate sa svojim likom, ali Franja je ipak bio Franja, cvrsta valuta. :-) Slicno je bilo i u drugim zemljama, ali kojih par vekova ranije, kada se tamo pojavio papirni novac. Ljudi su ga brze-bolje menjali za zlato, jer nisu verovali "papirima". Ali ta operacija je bila moguca jer su banke imale pokrice u zlatu za svaku odstampanu novcanicu. Kasnije je mnogima ta zamena postalo cimanje i prihvatili su da umesto "Franje" u slamarice trpaju papirice.
Stvari su se drasticno promenile kada je nastupila velika kriza 1929. Frenklin Ruzvelt je 1933. doneo predsednicki ukaz 6102 kojim je americkim drzavljanima zabranio posedovanje zlata i naredio svima da prodaju svoje zalihe dukata, poluga i sertifikata u zamenu za - dolar. Sa novcanica dolara je nestala recenica da ce banka platiti donosiocu bilo sta. Sezona stampanja bez pokrica je postala otvorena. Jedna po jedna drzava u svetu je, kako su dolazile nove serije novcanica, brisala recenicu o isplati u zlatu/srebru, a posle II svetskog rata te recenice vise nije bilo skoro nigde. Jer vise nije ni bilo pokrica u zlatu. Stancovalo se po potrebi.
Tako dolazimo i do sadasnjeg vremena, gde je "stamparija" zapravo aplikacija/spreadsheet/baza ... sta god ... gde neko ukuca cifru, pritisne enter i "stampanje" je obavljeno. A posto svi koriste kartice, a u poslednje vreme i telefone, keš polako postaje izlisan i uskoro ga vise nece ni biti. Na opsti uzas teoreticara zavere, hahaha ...
[ pctel @ 23.11.2020. 22:42 ] @
Citat:
eeestablishment:
a sta ako neko
( Kina recimo ) jednostavno dodje i kaze " dobar dan-dobar dan , imam toliko i toliko ( bilione ) USD
hocu da menjam za drugu valutu , kupujem zlato i sl , znaci nece da ulazu u posao , kupuju zgrade , ulice kvartove ....
Pridruzi se jos par vecih zemalja sa istom zeljom i zar to ne bi izazvalo inflatorni udar u SAD ?
Naravno da bi. Za USA je to ravno objavi rata. To je hteo da radi Gadafi, pa su mu unistili i drzavu i njega. To po malo rade Rusija i Kina, pa im se po malo uvode neke sankcije. Rusija je za 20 godina povecala rezerve zlata sa 350 tona na 2300 tona. Kina za to vreme povecala sa 400 na 1950. Jedan deo su iskopali, drugi deo je dosao od dedolarizacije. Pored toga sto USA kaznjava drzave koje rade dedolarizaciju, oni forsiraju drzave koje hoce da se pokazu kao saveznici da preuzmu sto vise dolara i stave u slamaricu (u zamenu za zlato ili nesto drugo, naravno). Rusija i Kina su resene da izvrse dedolarizaciju, ali to ne smeju da urade brzo, jer bi doslo do nuklearnog rata i unistenja najveceg dela zivog sveta na planeti. Progres im je takav da suza 20 godina smanjile medjusobnu trgovinsku razmenu u dolarima za 50% dok pri trgovini sa nekim drugim drzavama gotovo sve i dalje ide u dolarima. Severna Koreja svako malo glumi neko ludilo, ali se ne usudjuje da proba dedolarizaciju - Gadafi je ipak bio mnogo ludji.
[ mjanjic @ 23.11.2020. 22:56 ] @
Ma da, to tako mali Perica zamišlja, pa što naša Narodna banka Srbije tako ne uradi, ili zašto tako ne uradi centralna banka Velike Britanije, ili centralna banka Japana i lepo se oslobodi duga?
Većinu američkog duga, gde internetom kruže smešne priče o tome kako se pritiskom na taster "štampa" novac, čine obveznice koje su uglavnom u vlasništvu drugih država (npr. nekoliko hiljada milijardi u vlasništvu Kine), investicionih fondova, kompanija i sl. Američke obveznice se smatraju najsigurnijom zaradom, iako je kamata niska, nema maltene nikakvog rizika, pa ta investicija praktično služi da se novac zaštiti od inflacije, jer se računa da će inflacija biti u procentima otprilike koliki je i doprinos na obveznice ili manja. Može se novac investirati i drugačije, ali ako imate 20, 50 ili 100 milijardi, gde ih uložiti, a da nema rizika?
Samo nekoliko hiljada milijardi američkog duga čine deonice koje nisu dostupne na slobodnom tržištu, već su u vlasništvu državnih fondova, kao što je fond socijalnog osiguranja.
Uglavnom, ne može FED tek tako da "štampa" novac, ali uvek je lakše pročitati 3-4-5 rečenica iz nekih teorija zavere nego 3-4-5 strana o tome kako funkcioniše finansijski sistem.
Da su moguće zloupotrebe, naravno da jesu, ali ne onako kako mali Perica misli da bi mogao da sprovede u nekoj seoskoj zadruzi. Sa druge strane, da je sistem baš fer prema običnom čoveku, pa očigledno nije, jer velikim kapitalom upravljaju velike korporacije, koje baš briga za običnog čoveka.
A za "fractional reserve banking", pa kao što i sama reč kaže, ako stavim u banci na štednju 1000 evra, ne može banka svih 1000 evra da pozajmi nekom drugom kao kredi, može npr. 90% ili 99%. A može i 100%, ako ima svog kapitala koji drži u rezervi. Ono što je bitno, da banka pozajmi nekom drugom i svih mojih 1000 evra, banka nema 2000 evra kako neki misle, već praktično jedini višak koji ima je razlika u kamati za dati kredit i moju štednju, i to je taj "višak", odnosno postoji problem da se banci mora vratiti više novca nego što je pozajmljeno, pa ako svi uzmemo kredit u banci, kad vratimo banci kredit ostaje manje novca u opticaju, tako da plasman kredita mora stalno da se uvećava ili država mora da povećava količinu novca u opticaju.
[ MajorFatal @ 27.11.2020. 23:29 ] @
Citat:
B3R1:
Moze! Najpre smanjenjem javnog sektora i to pocev od vlade s rekordnim brojem ministarstava u Evropi (20 i kusur - cemu?!). Znaci, 12 resora i to je to, 95 poslanika - puna kapa. Vaucerskom privatizacijom javnih preduzeca i skidanjem privrede s drzavnih jasli. Podizanjem preduzetnickog duha na svim nivoima, uz subvencije i poreske olaksice za startape i porodicna imanja, favorizovanje domaceg kapitala. Ukidanje zakona o deviznom poslovanju i slicnih gluposti koje koce normalan protok robe i kapitala. Sve to uz jake antikorupcijske mere, kontrolu pranja novca, progresivno oporezivanje, ukidanje doprinosa za PIO uz uvodjenje prvog, drugog i treceg stuba penzije itd. Nazalost, sve ovo sto sam naveo su bajke, jer niko nije spreman za tako nesto. Pocev od naroda, koji bi radije nekome platio da stigne preko reda pa do vrhova vlasti gde se vrte velike pare.
Sve je to moglo da se dovede u red velikim zaokretom u ekonomiji još sedamdesetih? :)
Citat:
Moze! Najpre smanjenjem javnog sektora i to pocev od vlade s rekordnim brojem ministarstava u Evropi (20 i kusur - cemu?!).
Kako čemu, pa radi konfuzije i lopovluka u tim uslovima, samo ne znam da li bih više voleo da to neko ciljano planski radi - bar bi postojao neki plan, makar i uništenje, ili da to mi od svoje pameti svako malo dodamo još jedno ministarstvo za još nešto, pre će biti ovo drugo.
Prvo zakoče nekog ko hoće da gradi mhe i zaradi pare višegodišnjom procedurom dobijanja dozvola, pa onda zakoče narod koji se pobunio protiv mhe da nema kome da se žali, 20 ministarstava a nijedno nije nadležno, ni ekologije, ni građevine, ni lokalno, ni republičko... a zašto sve to? Pa zbog lopovluka, mhe ne treba da gradi tašna mašna pojedinac iz, Bgd nego selo ako hoće tako. I sad ni tamo ni vamo. A ne treba da je gradi niko, jer postoje solarni i vetroparkovi.
Citat:
Znaci, 12 resora i to je to, 95 poslanika - puna kapa.
Eto ti sad 12? Što baš 12, ja mislio 7, je l 12 neki magičan broj? Kojih 12 ako je tako?
Ovo ostalo ja mislim da je nas Vuk Karadžić najviše za*ebo, opismenio narod, pa sad kako se opismeni - a odma selektor, svi selektori, nema ko da radi.
