Arduinu ništa ne fali. Ako neko BAŠ hoće da ti iskopira sadržaj mikrokontrolera, skinuće ga sa ploče i poslaće ga Miki u kinu :)
Ako se plašiš da će neko uspeti putem bootloader-a da izvuče sadržaj iz kontrolera, programiraj kontroler pomoću USBASP ili sličnog putem ICSP.

Nego, napisao si NiMh. Zar to polako ne odlazi u zaborav? Li je tehnologija sa najvećom gustinom uskladištene energije po jedinici mase.

Izrada elektronike se prepusti žutoj braći, čak i sa uslugom lemljenja komponenata (SMD). Pošalju im se samo Gerber fajlovi, BOM i PnP koordinate.
Za naše firme, ne znam šta bih ti rekao. EiPCB sam odavno obrisao sa spiska firmi koje bi mi eventualno pravile pločice, novosadistu takođe (odradio je "kineski" posao, t.j. odradio seriju nekih pločica trećoj strani sa mojih fajlova, bez pitanja), za sve ostale, nemam iskustava.
Trenutno žuti završavaju posao u manjim serijama bez problema.

Kome god da šalješ da ti odrađuje pločice, bilo klot ili sa PnP, što manje informacija o nameni uređaja, tim bolje.

Svakako bi upisivanje islo sa ukljucenim security bitom bez bootloadera ali i pored toga je moguce iyvuci kod iz arduina, jel tako?

NiMh je stara tehnologija, to stoji, ali jos nece u penziju, i dalje sa proizvodnih traka silaze vozila sa njima sto znaci da ce ih biti u vozilima jos najmanje 10 god. Postoji potreba za reparacijom istih, ima cak i kod nas 2 firme koliko ja znam. Cak i kod nas ce biti vise hibrida ukoliko bi se baterije mogle servisirati. Mnogi koji bi vozili hibrida upravo beze od njih jer nemaju mogucnost servisiranja koje kosta od 500 do 1000 eur dok nova baterija kosta 2-3000 eur. Kod mog Priusa potrosnja goriva sa dobrom baterijom je oko 4 lit/100km dok sa losom 5.5 i vise lit/100km tako da se i reparacija baterije isplati i kroz gorivo. Zamislite da se samo 20% taxi dizelasa zameni sa hibridima, u svetu su taxi vozila odavno hibridi (i elektricni) ne haju oni toliko za ekologiju vec za ustedu u potrosnji.

"Kineski posao" me i odvraca od njih, u Nisu ima neka ozbiljna firma koja radi za masu poznatih brendova, cak sam ih jednom prilikom i kontaktirao za nesto drugo al sad da me ubijete ne mogu da ih nadjem ni po mojim mailovima ni na netu :(

Ovo je Niš:

https://qualis-electronics.com/

Ne postoji mkrokontroler iz koga se na neki od načina ne može izvući sadržaj.
Pominjao sam žute http://break-ic.com/ pogledaj im spisak

No ne treba biti previše paranoičan, proizvođaču/sastavljaču tvojih ploča daš samo najpotrebnije informacije/fajlove.

Da, to su Nislije :) Hvala

Znaci, svaki mikrokontroler je moguce klonirati :( onda posto mi arduino vec radi posao treba se na neki drugi nacin zastiti.

Ima li neko saznanja gde nabaviti velike grafitno keramicke otpornike? Primera radi treba mi otpornik za praznjenje baterije koja je oko 9 volti kada je napunjena a praznim je strujom 30 Ampera i to traje... u zavisnosti od stanja baterije i do sat vremena. Trenutno koristim mrezasti otpornik od elektricnih kolica i zeleo bih da ga izbegnem (Back-EMF)

A da probas aktivno opterecenje?
pOz

Arduino lepo zaključaš setovanjem Lock bitova, npr: SPIEN, JTAGEN (2560), DWEN (328p)
Arduino IDE ne zaključava kontrolere, ali to možeš da uradiš iz softvera koji podržava tvoj programator, npr AVR8-burn-o-mat.

Pejo,

Najbolje je napraviti boost pretvarač koji diže napon sa tih X volti na red više desetina ili par stotina volti.

Razlog je što u prodaji postoji gomila neinduktivnih kočionih otpornika za frekventne regulatore, u rangu otpornosti od 20 oma do 500 oma i u rangu snage od 100W pa do nekoliko KW.
Na primer:
http://www.sahel.rs/motor-cont...sistors.html/?___SID=U&p=1

Boost pretvarač možeš kontrolisati po struji i na taj način podešavati pražnjenje po tvojojim potrebama.

Što se tiče back EMF, to ne možeš izbeći ni sa totalno neinduktivnim otpornicima, ako su im žice dugačke.
To je pojava koja se da kontrolisati raznim aktivnim ili pasivnim klampovima, i to na željenu vrednost.

Što se tiče platforme na kojoj je softver tog uređaja napisan, to i nije bitno. Dovoljan je algoritam procesa pa da se napiše na bilo čemu što je mikrokontroler a da ima dovoljno pinova i dovoljno performansi za taj slučaj.

Pozdrav

Sto se zastite MCU-a tice, ima "malo boljih" resenja od Maxim Integrated, imaju seriju sa "ChipDNA and Physically Unclonable Function Technology", imaju posebno ECDSA chipove a imaju i cele minkrokontrolere sa svim tim spakovanim pod jednu kapu sa kojekakvim "zastitama" i "prekrikvama" da ne moze da se analizira pod mikroskopom ...

https://pdfserv.maximintegrate...mbedded-Security-Solutions.pdf

Mislim da ne mogu, da moram sa otpornikom jer imam potrebu da praznim na nulu
Svi ovi otpornici su zicani, coil type = induktivni - a ja bih zeleo bez njih, zato trazim carbonske

Kablovi su sto je moguce kraci i deblji, problem sa back EMF nastaje kada tester radi u PWM rezimu na 20Khz, mozda bi bolje bilo da idem sa BJT umesto sa MOSfet i da izbegnem PWM, sta mislite? Al u tom slucaju bi morala totalno druga koncepcija uredjaja i onda bih morao sve ispocetka...
Zbog back EMF sam spalio nekoliko arduino procesora (do duse, nisam imao nikakve zastite, filtere, feritne perlice itd...)

Slazem se

Uzgred, spomenuti Maxim Integrated i ova zadnja serija chipova NIJE na skipsu kod Mike :) ... trenutno ... dokle ce da ostane tako je pitanje, ali to im nije bas laganica tek tako ...
Treba iskoristiti taj trenutak :) ... dok oni provale ti si zavrsio posao, precices na poboljsanju neku verziju i tako u krug ... pa mislis da je lako da se boris sa hakerima :)

Deluje interesantno, cak sam i razmisljao o dodavanju jos jednog procesora koji bi vrsio racunanja jer arduino mega i nije bas nesto dobar na tom polju. A onda bi taj procesor mogao i da vrsi ispis na displeju umesto mege ili da mega ispisuje sta mu taj vrati, sta mislite, neka preporuka? Znaci da ostane mega kako bi upravljala izlaznim pinovima u ocitavala ulazne podatke a ovaj drugi ovo vec receno.

_{[Ovu poruku je menjao peja71 dana 14.12.2020. u 23:47 GMT+1]}

Postoji nekoliko pristupa da se implementira DeepCover u neki embedded projekat.

Prvi prostiji je da iskoristis samo Authenticator IC kao dodatak tvom MCU, on samo radi ECDSA potpisivanje i ima u sebi 192bitni privatni kljuc, ali onda moras na strani svog MCU da radis proveru potpisa sa public kljucem i to zahteva ako se dobro secam 192bit-u integer matematiku sto je za 8-bitni MCU koji nema crypto akcelerator totalna propast. Sa nekim 32bit MCU i crypto akceleratorom je vec drasticno bolja prica.

Najbolja varijanta je da uzmes Maximov MCU koji sve to ima u sebi i sa njim da napravis svoj firmware i to snimas/programiras sa nekim priv/pub kljucevima ...

Ispravka: 256bit kljucevi su u pitanju i secp256r1 "Elliptic curve" kriptografski algoritam.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 15.12.2020. u 01:20 GMT+1]}

Back EMF je normalna pojava u čoperima bilo koje vrste i da se lako kontrolisati.
Tebi puca Arduino od induktiviteta žičanih otpornika, a zamisli da ništa ne puca u čoperima koji svičuju masivne induktivitete sa snagama reda megavata (i zamisli rade u pwm režimu).

Prepusti taj deo nekom ko zna da radi sa power elektronikom. To se ne uči igranjem sa Arduinom.

Kao što sam i rekao: ni taj postojeći otpornik nije problem, a ni boost pretvarač nije problem.

Oba mogu izvršiti pražnjenje baterije do totalne nule.
Kod boost pretvarača ti je povećan izbor lepo spakovanih i jevtinih otpornika velike snage (kao što sam i linkovao).

Dalje, regeneracija NiCd je izmišljena od kad su te baterije u upotrebi, tj. nije nikakva specijalna tajna.
Svi testeri i regeneratori su varijacije na temu (uz manje ili veće mistifikovanje algoritma):
-Sa više snažnih, visokonaponskih, impulsa probiti kristale koji prave memorijski efekat,
-detektovati kad je baterija sposobna da primi punjenje,
-izvršiti nekoliko kontrolisanih punjenja i pražnjenja od 0-100%.

Ne bih isao u tom smeru, to bi bilo previse za mene :) ono sto napisah bi bilo max dokle bi isao. Upravljanje izlaznih pinova u merenje ulaznih parametara na Megi a racunanje i prikaz na displeju sa Maxim-a - predlog u tom smeru?

Za neiduktivni ( tj malo induktivni) otpor za tih nekih 300W uzmes fino zeljeznu zicu npr paljenu duzine 10 tak metara i plasticnu vodovodnu cijev.
Zicu provuces kroz cijev ( naravno krajee pojacas bakarnom zicom) i kroz cijev pustis hladnu vodu cesmovacu da curka.
Em imas neinduktivno em nemas roblema sa grijanjem.
Iduce je da stavis kantu vode sa malo soli ili sode bikrbone i dvije inox ploce kao elektrode.

Rado bih pustio nekog da to iskonstruise, u prvom postu sam i napisao da trazim nekog da se prikljuci projektu, a takodje bih voleo i da se prikljuci i neko ko poznaje elektrohemijske reakcije HiMh baterija

Ovo ipak treba da bude komercijalni proizvod, ovo moje je vec sklepano u garazi ne bih da se vracam u podrum

Pozdrav Kolegama.

Pročitao sam temu i razumeo sledeće:
- Potrebna je (Zoranu) tehnička pomoć oko konstrukcije punjača/pražnjača/kondicionera NiMh baterija za Toyotu,
- Nudi se mogućnost saradnje na tehničkom i finansijskom polju,
- Traži se način da zaštiti softw. deo projekta,
- Traže se "Grafitno keramički" otpornici,
.....
Gledajući u slike na forumu i blogu, vidim da se pojedinačno elementi baterije prazne preko fiksnog "mrežastog" otpornika.
Problem nastaje kad se smanji napon baterije, nije moguće održati struju pražnjenja konstantnom (25-30A), jer je fiksni otpor fizička, nepromenljiva osobina.
Macola je ponudio (dobro) rešenje stepup konvertorom, gde se sa strane baterije vidi promenljiva otpornost potrošača (konvertora). Zatvaranjem izlaza konvertora nekim fikksnim otporom, preslikava se otpornost tog krajnjeg otpora, preko stepena konverzije ka ulazu konvertora gde je baterija.
Tj, kako napon opada, tako opada i Ru. Nisam siguran da li će takva linearna karakteristika opadajućeg otpora Ru ići baš do Ubatt=0V, kako zahteva projektant sprave.
Pretpostavljam da bi bolje rešenje bilo upotrebiti power IGBT, kao promenljivi otpor, a struju čitati DC strujnim transformatorom (100A).
Još bolje bi bilo, suprotstaviti se naponu baterije (koja se prazni do 0V), kontra EMS, sve do praga prepolarizacije.
Tako se dobija linearna strujna karakteristika pražnjača, (podesiva upravljačkim naponom gejta) sve do Ubatt=0V.
.....
Macolinom spravom DC stepup, moguće je istu energiju kojom se prazni jedna (grupa) ćelija, puniti druga (grupa) ćelija, čak i ako je suprotan polaritet napona. Čista GREEN ENERGY sprava :-)
uz dodatak aktivnog opterećenja, kad se izgube uslovi za rad konvertora pri niskom naponu.
Moguće je tretirati veći deo baterije, ne samo 9V. Blok od N-ćelija u istom procesu regeneracije. Ekonomija sa vremenom i energijom.
Prati se svaka ćelija u nizu da ne dođe do prepolarizacije.
Razdelnicima napona i komparatorima se procesoru dostavlja napon svake ćelije u grupi. Optokaplerom i mosfetom se zaštiti ta ćelija koja prva dođe do 0V.
....
Što se tiče saradnje, nosilac projekta (autor), Zoran, treba da predloži oblik saradnje.
....
Zaštita softw je teža nego reverzni inženjering. Setite se američkog špijunskog aviona iznad Kine sa 19 članova posade (amera).
....
"Grafitno keramički" otpornici ...
Postoje ugljeni (grafitni), metalslojni i žičani keramički otpornici. Nisam sreo "Grafitno keramičke" otpornike u praksi za snagu 300-500W.
Postoje i neinduktivni keramički otpornici za VF tehniku. Mislim da za ovu namenu nisu potrebni.
Potrebna je dobra zaštita analognih ulaza za merenje napona i struje. Body diode u MCU nisu dovoljne da spasu čip od paljevine.
.....
Od svega navedenog mogu da pošaljem (besplatno) Zoranu Siemens-ove otpornike za pražnjač. Snaga je oko 500W a otpor oko 0,1-0,12 oma.
Moje lično mišljenje je da se baterija najbolje "kondicionira" pretapanjem tj. reciklažom. Sve ostalo je privremena igranka sa neizvesnim ishodom.
Milan.



_{[Ovu poruku je menjao milan_obr dana 16.12.2020. u 02:04 GMT+1]}

Tako je.

Da, prazne se preko mrezastog otpornika a i pune. Slazem se da je boost dobro resenje ali mi je sumnja bila na tome kako ce boost iscediti bateriju do 0V (oko 0.1V). Nije potrebno da struja praznjenja bude konstantna u procesu praznjenja na 0V (0.1)ali je pozeljno da bude konstantna u toku testiranja (i merenja kapaciteta). Taj boost bi mogao da pretace struju iz baterije u kondenzatore punjaca koji bi po potrebi uzimao i struju iz mreze da puni drugi blok.

Uzecu deo okonverzacije sa jednim clanom kako bih dao odgovor na ovo pitanje:
Za firmu je potrebno vise osoba, najbolje multi funkcionalne oblasti su: elektronika, robotika, programiranje python, c++... machine learning, openCV... . Ja se najverovatnije vracam u Srbiju (BG) pocetkom godine.
Ima vise projekata koje treba razvijati i izbaciti na trziste:
prvi projekat je ovaj battery tester, on postoji kao prototip koji treba doraditi
drugi, veliki, na kojem trenutno radim pripremu data seta je AI robot za branje jagoda
treci, mali beskontaktni ampermetar za detekciju curenja struje na vozilima
cetvrti - remote home lighting system i jos svasta jos nesto
Bitno je da imamo iskusne clanove u timu, bilo kao stalno zaposlene ili kao povremeno angazovane i konsultante, ne mogu nikoda drzati i odvajati od nekih projekata na kojima vec rade. Kako firma bude jacala sve ce biti lakse i ljudi ce sami lakse odlucivati gde da se okrenu. Najteze je zavrteti kolo, posle se samo vrti
Smatram da buduca firma ima veliki potencijal, tu prvenstveno mislim na robota za branje jagoda kao glavni cilj, ostali projekti su uspitni koraci - manje kostaju i mogu doneti neku paricu.
Prvo guram tester jer je u dobroj meri odradjen a ima i potraznje za njim, zatim bi na brzinu pustili beskontaktni ampermetar u proizvodnju i istovremeno ubrzali razvoj robota.

Hvala za otpornike ali ako bi isli na boost onda da se ne mucimo, a sto se ulaznih (a i izlaznih) pinova tice -treba implementirati adekvatnu zastitu.
Ima i jos jedna stvar, treba voditi racuna o optimizaciji, nije poenta da bude sve HiTec i preskupo vec da cena testera bude konkurentna na rezistu a i da imamo solidnu zaradu

Pozdrav i hvala na ukljucenju


Tako je.

Da, prazne se preko mrezastog otpornika a i pune. Slazem se da je boost dobro resenje ali mi je sumnja bila na tome kako ce boost iscediti bateriju do 0V (oko 0.1V). Nije potrebno da struja praznjenja bude konstantna u procesu praznjenja na 0V (0.1)ali je pozeljno da bude konstantna u toku testiranja (i merenja kapaciteta). Taj boost bi mogao da pretace struju iz baterije u kondenzatore punjaca koji bi po potrebi uzimao i struju iz mreze da puni drugi blok.

Uzecu deo konverzacije sa jednim clanom kako bih dao odgovor na ovo pitanje:
Za firmu je potrebno vise osoba, najbolje multi funkcionalne oblasti su: elektronika, robotika, programiranje python, c++... machine learning, openCV... . Ja se najverovatnije vracam u Srbiju (BG) pocetkom godine.
Ima vise projekata koje treba razvijati i izbaciti na trziste:
prvi projekat je ovaj battery tester, on postoji kao prototip koji treba doraditi
drugi, veliki, na kojem trenutno radim pripremu data seta je AI robot za branje jagoda
treci, mali beskontaktni ampermetar za detekciju curenja struje na vozilima
cetvrti - remote home lighting system i jos svasta jos nesto
Bitno je da imamo iskusne clanove u timu, bilo kao stalno zaposlene ili kao povremeno angazovane i konsultante, ne mogu nikoda drzati i odvajati od nekih projekata na kojima vec rade. Kako firma bude jacala sve ce biti lakse i ljudi ce sami lakse odlucivati gde da se okrenu. Najteze je zavrteti kolo, posle se samo vrti
Smatram da buduca firma ima veliki potencijal, tu prvenstveno mislim na robota za branje jagoda kao glavni cilj, ostali projekti su uspitni koraci - manje kostaju i mogu doneti neku paricu.
Prvo guram tester jer je u dobroj meri odradjen a ima i potraznje za njim, zatim bi na brzinu pustili beskontaktni ampermetar u proizvodnju i istovremeno ubrzali razvoj robota.

Hvala za otpornike ali ako bi isli na boost onda da se ne mucimo, a sto se ulaznih (a i izlaznih) pinova tice -treba implementirati adekvatnu zastitu.
Sto se reciklaze tice u igri su 3 R, (Reuse-Reduce-Recycle)
Ima i jos jedna stvar, treba voditi racuna o optimizaciji, nije poenta da bude sve HiTec i preskupo vec da cena testera bude konkurentna na rezistu a i da imamo solidnu zaradu

Boost, ili step-up pretvarač, može isprazniti akumulator do totalnih 0V.
Praktično je krajnja minimalna otpornost svedena na boost zavojnicu i na Rds_on mosfeta ka masi, što je zbirno reda manje od 0.05R, i mosfet nema minimalni prag provođenja za razliku od IGBT(red veličine 1+V).
Pošto spravu treba dimenzionisati za kontinualnih 30A, te otpornosti su u redu veličina koje sam rekao.
Svakako da za boost sa tolikim strujama treba izvesno iskustvo i podosta pretvarača iza leđa.

Raspoložen sam da se uključim u konstrukciju kompletnog hardvera, pod uslovom da se ne zahteva neki kratak rok, pošto uvek imam nekog posla.
Što se tiče velikog iskustva sa čoperima velikih snaga - ne manjka.
Što se tiče ogromnog iskustva sa smetnjama u industrijskom okruženju i primenu MCU u tim uslovima - takođe ne manjka.

Ukoliko si zainteresovan onda na PP.

Inače, Milanova ideja o pretakanju energije iz jedne ćelije u drugu je odlična ideja!

DA dali je neko merio otpor ćelija putem običnog om-metra pogotovo za NiMg ? Litijumske ni pod razno...

Brza ruka od tikve NiMh ...

Otpor ćelije nemožeš da meriš ommetrom.

@mrkabrka,

Nije pametno direktno meriti otpor na bilo kakvoj akumulatorskoj ćeliji (posebno ako je puna), što važi i za standardne hemijske elemente ili baterije. Standardni ommetar verovatno neće "preživeti".

Još preciznije, otpornost se ne meri direktno na izvorima napona bilo kakve vrste.

Unutrašnja otpornost nekog naponskog izvora se meri posredno, indirektno, pomoću raznih metoda.

Ima ih podosta, ali se u suštini sve na kraju svode na merenje promene napona izvora pri promeni struje koja se crpe iz izvora ili donira u izvor.

Respect
PP
mala dopuna: jedan od modova rada je konstantna struja 30A a ima i drugih - manjih amperaza kako u praznjenju tako i u punjenju

pozdrav

Pozdrav drustvo,
a sto mrkabrka rece, koliko je komplikovano implementirati unutrasnju otpornost baterije? Jel moye samo na osnovu merenja napona i struje i onda procesorsko racunanje ili je potrebno implementirati dodatno neku elektroniku?

Nije specijalno komplikovano.

Potrebno je tokom punjenja i tokom pražnjenja imati precizne podatke o naponima i strujama, punjenje i pražnjenje obavljati pulsno, kad se vrši merenje Ri, sa određenim vremenom pauze radi oporavka ćelije na napon praznog hoda.

Procesiranje tih podataka vrlo jednostavnom matematikom daće dva dijagrama veličine i promene Ri (unutrašnje otpornosti):
- dRi tokom punjenja,
- dRi tokom pražnjenja.

Pomoću ta dva dijagrama, poređenjem sa novom i ispravnom ćelijom, može se doći do zaključka o stanju testirane ćelije.
Praćenjem dovoljno velikog broja testiranih čelija (nekoliko desetina u različitom stanju) steći će se i pouzdana dimenzija oštećenosti na osnovi merenja Ri.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 18.12.2020. u 23:24 GMT+1]}

Instant testiranje sa par impulsa punjenja i pražnjenja daće samo preliminarni rezultat (koliko da se utvrdi da li ima smisla baviti se tom ćelijom). Ukoliko se preliminarnim testom utvrdi da ima smisla baviti se tom ćelijom, onda:

Iscrtavnje dijagrama tokom totalnog punjenja i totalnog pražnjenja daće daleko prefinjeniji rezultat.

Tu bih predložio snimanje krivih sa nekom količinom potpuno novih i ispravnih ćelija i osrednjavanjem tih dijagrama na tipične krive.

Tako dobijemo referentni dijagram.

Posle toga, prilikom testiranja polovnih ćelija, uvek na istom grafiku iscrtati referentni dijagram pored dijagrama testa i onda već jedan letimični pogled može reći mnogo o testiranoj ćeliji, a pažljivija analiza će reći sve potrebno.

Znaci, trebacu jos da kuckam po tastaturi :) ali me zabrinjavaju matematicke mogucnosti mege :(
Sve mi se cini da ce trebati i program na PC-ju da se pise, ili kao sto mi je ranije bila ideja da racunske operacije i prikaz radi rPi (pre ideje o drugom security procesoru)

Znaš li šta može da pokrene jedan običan STM32F4 sa stotinak pinova, od 5-6eura?

Može da gura jednu omanju proizvodnu liniju sa nekoliko preciznih merenja, nekoliko servo motora, nekoliko desetina diskretnih izvršnih organa, neku desetinu diskretnih senzora i da mu ostane slobodno 80% fleša.

A matematika je brza kao raketa i može da radi jako složene stvari i to bez uključenja FPU. Ako se uključi FPU, tim istim MCU se napravi video plejer na TFT od 7 inča.

Danas su MCU toliko moćni da čuda mogu da se prave njima.
To su prave zverke koje rade na par stotina megaherca i sa 32 bita i imaju gomilu posvećenih periferija.
Znaš li kakva smo čuda nekad pravili sa običnim 8 bit MCU?
-----------------------------------------------------

Srazmerno sa rastom kvaliteta MCU, opao je kvalitet programera i najveća većina njih, koji sebe nazivaju programerima, sklapaju lego kockice od gotovih biblioteka poput Arduino ili slično...

Efikasnost programiranja je opala do katastrofe!

Nikako nije isto kad upotrebiš na primer Arduino biblioteku za neki, recimo LCD 4x20 karaktera i main loop ti se vrti sa 100Hz, ili napišeš buffer za LCD u interruptu i main loop ti se vrti sa 2.5MHz...

Eh da je Nil Amstrong imao MEGU, otisao bi do kraja galaksije, a mozda i do kraja svemira.

Ali to mi nikada ne bi doznali jer bi pao preko ivice svemira ...

Koliko je komplikovano cod koji je pisan za arduino prepisati / prilagoditi za STM32F4 jel neko probao?

Google: "https://www.google.com/search?q=arduino+STM32F4&rlz=1C1CHBF_enME847ME848&oq=arduino+STM32F4&aqs=chrome..69i57j69i64.13523j0j7&sourceid=chrome&ie=UTF-8"
https://github.com/bcmi-labs/arduino-core-stm32f4
https://github.com/ChrisMicro/Arduino_STM32F4_Discovery



pogledacu datasheet za STM32F4

"imaju gomilu posvećenih periferija." nisam najbolje razumeo, bacio sam brzinski pogled:
https://www.st.com/en/microcontrollers-microprocessors/stm32f4-series.html
ali ima previse informacija a premalo vremena :) vidim da ima puno različitih varijanti

Šta je FPU?

Nije problem "prilagoditi" napisan kod na bilo kojoj platformi, poput Arduino, na bilo koju drugu platformu i na bilo koji drugi MCU, kad se zna šta taj kod treba da izvrši.

Na kraju, na čemu god pisao, krajnji rezultat se svodi na nečitljiv mašinski kod koji se spuca u MCU, ali ako se takav iskopira i spuca u isti model MCU, radi odmah i bez potrebe da ga razumeš ili čitaš.

Posvećene periferije su hardverske jedinice koje autonomno obavljaju neke operacije i pri tom ne okupiraju jezgro MCU, poput: USART modula, I2C modula, SPI modula, pwm-ova, ADC, DAC i tako dalje... Samo im jednom komandom pljucneš šta da rade i one odrade automatski i samostalno.

FPU je "floating point unit", tj. samostalna matematička jedinica koja bez opterećenja glavnog jezgra jezivo brzo radi matematiku sa pokretnim zarezom, te MCU koji je ima dobija osobine predisponiranih DSP (digital signal processing).
Na srpskom: radi vrlo složenu matematiku kao munja, sposobnu da u "letu" obrađuje veoma brze signale poput audio i video signala, ili još bržih, bukvalno bez osetnog kašnjenja.
Ne znam koji Atmelov MCU koristiš, ali ako je na primer atmega328, F4 će ekstremno složen matematički obrazac da odradi za vreme jedne instrukcije atmege328. Otprilike kao da porediš trkačkog konja i formulu 1...

STM32F4 je samo slučajni primerak kog sam naveo, zato što ima dosta razrađenih primera na netu. Ima i drugih MCU, daleko moćnijih, ali je već taj užasna zverka za recimo atmega328, a samo malo skuplji.

Radim na ATmega2560 MCU u Arduino i Visual Studio Code editorima, programski jezik je uštrojen C
Da nije bilo Arduina nikada ne bih ni uplovio u svet programiranja i rada sa mikrokontrolerima, hvala im
Imam još puno da učim, to sam svestan ali ipak sam po nesto i naučio, pa tako recimo znam i za mašinski cod da je "necitljiv"

"ako se takav iskopira i spuca u isti model MCU, radi odmah" to me je brinulo od pocetka, da li bespotrebno brinem?
Da li su posvecene jedinice integrisane u MCU (mislim da jesu) ili?

Oduzimam ti vreme ovim "dečijim" pitanjima

Nikakav problem Pejo.

ATmega2560 je sasvim pristojan 8 bit MCU i ima solidnu količinu pominjanih periferija (svakako da su u MCU integrisane): pwm, adc, usart, spi, i2c, timere...

Arduino je interesantna platforma kojom se neko lako zainteresuje za programiranje jer ima gomilu ponuđenih gotovih rešenja.
To je za ulazak u svet programiranja jako zgodan način, a takođe i za nekog ko želi brzo napraviti nešto i ne baviti se profesionalno tim.
Na Arduino platformi takođe mogu da se naprave moćne stvari, samo kad se dublje zakopaš u programiranje.
Međutim, što manje tuđih biblioteka koristiš, to su ti ruke slobodnije, ali sve potrebnije veće znanje.
Svakako i mogućnosti srazmerno porastu.

Što se cene tiče, ATmega2560 (8bit, 16MHz, 256K FLASH) košta:
https://eu.mouser.com/ProductD...s=aqrrBurbvGciYmlAokFS0w%3D%3D


Uporediv sa cenom i brojem pinova, veoma popularan STM32F407VGT6 (32bit, 168MHz, 1024K FLASH) košta:
https://eu.mouser.com/ProductD...52BeY1k3TIKAEQqwbO%2FOzA%3D%3D

Ne radim sa Arduinom, ali mi se čini da je pomenuti STM32F407 obrađen i pod Arduinom (nisam siguran a i mrzi me da tražim, sam ćeš).

Pokušaću da ti jednostavno objasnim razliku između 8bit MCU i 32bit MCU. Recimo da na ATmegi treba da pomnožiš dva broja veća od 255. ATmega mora da iz dva put po 8bit spakuje vrednost u granicama 0-65535(16bit), potom opet iz dva puta da spakuje broj kojim se množi, pa onda da dobije rezultat od 32bit (4 paketa po 8 bita), pa sve to da raspakuje nazad.
Kod 32bit MCU je to jedan klik.
E sad, kad dodatno uporediš i brzinu ATmega (16MHz) sa brzinom pomenutog STM32F407 (168MHz) plus uštedu broja upotrebljenih instrukcija (da ih nazovem "klikovima") za matematiku bilo čega što je veće od broja 255, onda možeš lako razumeti odnos snaga ta dva MCU, a za isti novac otprilike.

Pri čemu treba znati da je STM32F407 poprilično skup jer je malo mator...
Za pola te cene se može naći novija generacija još veće snage.

Ima Arduino IDE i podršku za STM32:

Eto odlično! Pretpostavio sam da ima.

Samo mora u File/Preferences, Additional Boards ..... upisati: https://github.com/stm32duino/...r/STM32/package_stm_index.json

Aha, to sam vec spomenuo ovde



Sve je kristalno jasmo :)

Srećnu i uspešnu novu godinu želim svima uz puno zdravlja.