Tvoj.. Šta?

https://www.google.com/search?client=firefox-b-d&q=gripe

Znas kako ocigledno nisi IT-jevac, ili si tu zalutao...

Kao i u mnogim drugim oblastima u životu, i mnogim open source projektima je potreban novac.

Sećam se, iz nešto mlađih dana, kako sam stalno nakon faksa hteo da doprinosim svakakvim projektima, što sam ponekad i radio. Međutim, nakon nekog vremena počneš da radiš, pa se onda stvore i neke drljave rutine u životu kojih često moraš da se pridržavaš. Kada onako umoran i istrošen dođem s posla, poslednja stvar koja mi pada na pamet je da još malo kodiram zbog mira u svetu, i to za džabe, gde postoji opasnost koju si već spomenuo, a to su starosedeoci na željenom open source projektu, koji su vremenom nezvanično uleteli u neku ulogu gatekeepera, a koju su zbog raznih problema sa egom i sujetom sami sebi dodelili. Nije ovo jedini razlog, ali je veoma čest.

_{[Ovu poruku je menjao Stefan Markic dana 06.05.2021. u 11:50 GMT+1]}

Ma kakav IT, nemam ja veze sa tim. Ne znam otkud ti tako nesto.

Eh , Shadowed , tek si danas saznao da si zalutao

Branimir ce da ti otvori oci

Ja kod Branimira najvise volim taj njegov samouvereni stav

Mislis... Openuje? :)

Razvoj zahteva pare. To je oduvek tako. RMS je pričao o nekim načinima finansiranja projekata slobodnog softvera, ali isto tako da je i njemu od početka bilo jasno da bez para nema ništa i da mora da uvuče biznis u tu priču da bi uspela.

Razvoj zahteva ili pasiju ili pare.

Sto se pasije tice, ocigledno je nema za razvijanje kompozitora i upravljaca prozora na PC-ju (sokantno!) :-)))

Sa druge strane, industriju to ocigledno ne zanima.

Wayland je de-facto standard u embedded/automotive svetu kada se koristi Linux. Ne secam se kad sam poslednji put video X.

Ali to je posebno trziste, sa prohtevima koje Wayland ispunjava.

PC desktop ekipi pre svega to nije ni bitno, X radi posao - i zbog jakih procesora i GPU-ova niko nema neku specijalnu potrebu da tu nesto menja.

Nije samo stvar u parama. Recimo meni je posao i hobi te volim da radim razne stvari. Veći je problem što ako hoćeš na nečemu da radiš open source, moraš sam jer tu teško može doći do nekog dogovora. Tu nema tim lidova da odluče šta ko radi i kako radi, a jednostavno u drugoj krajnosti ima likova koji toliko ograničavaju da će projekt radije ostati bez fearure-a nego što će prihvatiti nečiju viziju....

Eto recimo na Androidu BT slusalice su podrzane maks i rade kako treba, tel. vidi kolko je ostalo baterije u sluskama kada na slusalicam pojacas ili smanjis pomera se slajder u tel, te mikrofon switchuje kako treba.
Na GNU Linux-u nista od toga, baguje povremeno na sve nacine. Isto Linux? Ajde nek mi neko objasni da su ovi koji rade GNU Linux nesposobniji? Mislim da nisu nego ih bole uvo. E to, ako nema motivacije odradice
traljavo kako jeste i odbijace cak neciji rad ko se dovoljno iznervirao da to odradi kako treba kao sto je lik Pali uradio, i covek je popizdeo na kraju.

Da sam ja napisao isto to što tvrdi Branimir, bio bih proglašen za trola (lično Branimir bi mi zalepio tu etiketu), za Gejtsovog plaćenika, za zilota, hejtera slobodnog i otvorenog softvera...

Od kada se i ovde i širom Interneta priča da je Linux jedan nedovršeni, voluntaristički, na-ličnom-hiru zasnovani koncept! Što je šteta jer dobro napravljen Linux (i svaki Open Source projekat) može da bude izvrsan OS, podesiv, primenjiv kako za opštu namenu tako i za specifične zadatke. A ne da, kao što vidimo u mnoštvu primera, od lošeg prave još gore, sve u ime slobode i prava na lični izbor.

Neke stvari su urađene kako treba, jer oni koji to rade primaju platu za to ili na poslu za koji primaju platu nemaju toliko cimanja i mogu da se posvete i tom svom projektu.
Inače, čak i oni koji rade na Linux kernelu razlikuju se, npr. ko ne bi poželeo ovako jednostavnu opremu: https://youtu.be/jwIXeFMzSlQ
A sa druge strane, čovek koristi gomilu starih računara i opreme: https://youtu.be/04VpdhLccqk
Ali, ako radite za Cisco... https://youtu.be/FEfSlk1EHNI


Sa druge strane, masa entuzijasta pokrene nešto, to bude lepo prihvaćeno od Linux korisnika, ali se nedovoljno ljudi prijavi da pomogne na projektu ili autori imaju pristup koji nije kompatibilan za saradnju unutar tima, a nijedna kompanija ili fondacija ne preuzme to da unapređuje, pa na kraju sve ode u propast.

Dobar izbor viskija kod ovog iz Cisco-a ;)

Vidi Linux je daleko od savrsenog, ali mi lezi da radim u njemu jer znam skoro sve da podesim i znam tacno sta se desava. No neke stvari skripe, pa skripe, e sad da zabijem glavu u pesak ko fanboj necu :P

Njima Apple ne vrsi posao, pogle kolki tornjevi :P

Pričaju takvi kao ti koji nemaju pojma i samo šire gluposti. To što ti misliš da tamo negde sedi neki Linus i sam ili sa par njih radi na razvoju najrasprostranjenijeg OSa je neviđena glupost.



Što se tiče opensource softvera, pa i taj Internet koji spominje SlobaBgd verovatno radi na nekom Linux OSu i nekom opensource Web serveru i verovatno nekoj opensource bazi podataka i nekom opensource Web browseru, i sve je to programirano verovatno u nekom opensource programskom jeziku.

To što si okačio, to je Linux kernel. I on, takav kakav je, radi posao. Nije savršen, ali nije nijedan drugi. Razlog zbog čega kompanije ulažu svoje resurse u taj projekat je što im je potreban.

S druge strane, Branimir (i ostali) misli pre svega na aplikativni softver i desktop okruženje. Bilo bi dobro kad bismo imali takvu statistiku za Wayland ili Libreoffice, da ne govorimo o manje popularnim projektima kao npr. VLC ili GNU Octave


Slažem se sa ovim. Mnogo je pisano na temu, ali mislim da je najveći problem nepostojanje (dobre) organizacije projekata i odgovornosti ljudi koji rade na njima.

Nije da nema izuzetaka, mislim da je Blender najbolji primer kako se može napraviti vrhunski FOSS program. I mislim da je to jedini put (dobar tim; fondacija; velika zajednica; prodaja podrške, servisa i dodatnih materijala), ako izuzemo open-core projekte iza kojih stoje neke firme. I to je ok način iako nije po Stalmanu :d

Ipak, nije sve tako crno. Neki ljudi (one-man team) prave izuzetno funkcionalne FOSS programe, samo retko kome trebaju ;)

Napraviti dobar program nije mali posao, naročito ako je potrebno da to radi tim. Potrebno je ne samo organizovati sam tim,negoustanoviti i raznapravila rada, isplanirati samu applikaciju, postaviti nekakve standarde i u kodiranju i u radu aplikacije, korisnickom interfejsu...

Firme imaju gomilu načina da to organizuju i ostvare.

Kad je open source u pitanju svega to uglavnom nema, nego radi svako ono što mu je zanimjivo da uradi ili mu treba, pa najčešće program izgleda kao krpež.

Zato uvek možeš da forkuješ neki opensource i da napraviš svoju verziju kako tebi odgovara.

Najveci problem koji ja vidim sa opensource-om je da kad neko predloži nekakvo poboljšanje, obično dobije odgovor, da ako mu to treba, nek uradi sam. Izgleda da je postulat da opensource programe koriste samo programeri.

Branimir koliko vidim govori generalno o opensource razvoju softvera. Ne čini opensource softver nekoliko desktop aplikacija.

To što je neki softver opensource ne znači da su svi dužni da se priključe razvoju istog. Kao što Ivan D. kaže, treba da postoji interesovanje pojedinaca ili kompanija za neki OSS projekat.

Kada već spominješ desktop i VLC, zbog čega VLC a ne Mplayer, MPV ili neki treći. Pogledaj samo koliko ima OS programa slične namene, i to je dobro, ako neka opcija ne postoji u jednom, možda se nalazi u drugom. Nemaju svi korisnici jednake potrebe pa postoji jedan savršen program da ispuni svačija očekivanja.

Znas zasto?

Znas nekoga kome je pasija da cini 1000 BT slusalica kompatibilno iz godine u godinu?

Ne znas. Sumnjam da takvih ima puno.

Ali, zato, Alfabet korporacija ce da zaposli 10, 20, 50 njih - da odrzavaju BT stack (i raspisuju novi svako malo koliko vidim). A slusalice?

E za to ce da se pobrinu vendori... Anrdoid ima koju milijardu telefona u opticaju, problem resen sam od sebe: neki Polycom, Sony,. ce se sami potruditi da njihove slusalice rade, zajedno sa Alfabet korporacijom. A oni manji iz Kine ce to da urade preko sertifikacionih i test centara tj. posrednika.

--

Sve u svemu: cist biznis. Niko to ne radi zbog ljubavi ka BT slusalicama.

Sa druge strane Linux OSS "komunu" ovo jednostavno ne zanima. Probudim se ujutru i idem da fiksiram BT drajvere, kako da ne.

Linux "core" dev-ovi, koji nisu placeni od strane kompanije X da urade Y rade ono sto njima treba i sto vole. Mozes biti prilicno siguran da QA grunt-work i popravljanje nekakvih UI nekonzistencija nisu na vrhu liste prioriteta vecine.

Ako hoces dobar UX, ima brate da platis - i to dosta. Boga pitaj koliko je Google kostalo sve sto su dodali u Android ili Chrome OS da bi bli end-user friendly.

Ko se oslanja na Linux komunu, dobije ovo:



Otprilike najbolje opisuje sta dobijas sa klot Linuxom kada se radi o ovakvim stvarima. Ali sta Linux "zajednica" ima sa tim? Oni se ne bave poliranjem GUI-ja i pisanjem drajvera. To radi industrija.

Ja sam nekada razmisljao tako - OS im je djubre, kupus... ali oni ga i ne valjaju kao pecenje, njima taj OS radi posao - i oni licno rade na onome sta je njima bitno.

Koji sam ja qr da nekome ko svoje slobodno vreme trosi diktiram sta da radi?? Besmisleno. Jos cak nisam ni centa platio.

E sad, fanboyi su posebna prica. Kad bi njih nekako motivisali da rade grunt-work - ono, peglaju flow u dijalozima, fiksiraju sitne greske, rade QA... Linux bi bio ko Mac OS bogati :-))))

Tačno tako. Ali to je posao koji niko neće da radi. Oni koji znaju (developeri), žele samo da prčkaju po kodu. Oni koji ne znaju (obični/napredni korisnici), nisu zainteresovani ili nemaju svest o FOSS svetu.
Hteo sam da kažem da je mnogo više projekata koji izgledaju kao što je Branimir opisao, nego kao što je linux kernel.

Takođe, ono što pravi razliku je i da li je program namenjen privatnim ili poslovnim korisnicima. KDE ne treba nijednoj firmi, Blender ili OpenFOAM možda i zatrebaju ;) Da ne govorimo o nekima kao što su Signal ili Matrix (protokol) za koji može biti zainteresovana i državna administracija

Ja već 10 godina korisim Clementine za muziku, iako je razvoj stao pre 5 godina. Zbog toga je neko napravio fork (Strawberry). Ali evo, ponovo je autor nastavio razvoj (1.4 RC je u aktuelan). I postoji gomila takvih primera

Da li će neki projekat biti uspešan ne zavisi od toga da li je FOSS ili vlasnički, da li ga vodi firma od 10.000 ljudi ili 3 čoveka, već na koji način se pristupa tome i kakva je sama organizacija projekta. Bitwarden je počeo kao one-man projekat i trenutno je jedan od najboljih password menadžera na tržištu. Ako ne i najbolji (zavisi kome je šta bitno). Sourcehut je relativno nov projekat na kom rade 2 čoveka, a koji izgleda poprilično ozbiljno, posebno ako se ima u vidu da je u alpha fazi. I ako se uporedi sa ostalim bloat servisima

Predrag:"Zato uvek možeš da forkuješ neki opensource i da napraviš svoju verziju kako tebi odgovara."

Pa to je najbolje, ako ti nesto treba moras sam ;)

Ili da platiš nekoga da to uradi ;)

Upravo tako - i odlican primer:



Pogledajte ovo, ovako izgleda kod danas (server):




Ovako je izgledako kod u momentu kada je izasao ovaj clanak: https://opensource.com/article/18/3/behind-scenes-bitwarden





I, u momentu kad su stavili kod na github (v1.0.0):




---


Dakle, samo linije koda:

- Pojava na github-u (10/2016) - 4905
- Sira popularnost (03/2018) - 35577
- Danas (05/2021) - 101434

Mogu da se kladim da je ova eksplozija izmedju 2018 i danas najvise zbog "korisnickog" koda i feature-a koje proizvod cine kompletnim. Kad se to uporedi sa velicinom originalnog projekta postaje jasno kolika je razlika izmedju "imam tool koji meni radi posao" i "imamo proizvod koji je globalno popularan".

Vecina tog "korisnickog" koda je nesto sto vecina dev-ova ne bi ni pisala da ne moraju, a bez toga nemas kompletan proizvod. Sto znaci, ili plati posteeno developere ili... bem ga, nadaj se sreci da ce u OSS tim da dodju likovi koji ce da urade bas ono sto TEBI treba i da ce to da komplet odrade zato sto i NJIMA to isto treba i ne zele da gledaju traljav kod ili UI flow.

Meni je ovo najbolja izjava :D

Posle decenija advokatisanja, masa i dalje ne razume FOSS/Stallman principe.

1. Stallman nikada nije bio protiv novca i njegovog zarađivanja u bilo kojoj količini. Problematizuje neka sredstva kao nelegitimna, a ne novac i količinu zarade.

2. Stallman nikada nije bio protiv korporacija, ni velikih ni malih, već protiv određenih praksi. Nije problem što je neka korporacija neke veličine, koja god da je veličina u pitanju. Problem je ako primenjuje prakse koje on smatra nemoralnim. Naravno, ako to radi veća korporacija, šteta je veća nego ako nto radi mala. Isto važi i za korist, ako je u pitanju primena poželjnih praksi.

3. Stallman nikada nije bio protiv komercijalizacije softvera, već samo protiv određenih vrsta komercijalizacija. Naprotiv, predlagao je načine komercijalizacije - prodaju garancije, podrške i usluga, prikupljanje donacija itd. Samim tim, nikada nije poricao da su za razvoj softvera potrebne pare, već je nalazio načine finansiranja razvoja slobodnog softvera.

4. Stallman nikada nije bio protiv doprinošenja slobodnom softveru od strane megakorporacija. Naprotiv, išao je i u MS i u Apple i gde sve ne, da ih ubeđuje da to čine.

Itd.

Ja znam za ljude sa drugačijim "grajpom".

chupko je patch-ovao Linux kernel, tako da je patch prihvaćen i ušao u glavno stablo.

Znam još jednoga, koji nije ovde, koji je uspešno uradio isto.

Možda je i Burgos, ali nisam siguran.

Kad zadovoljiš njihove zahteve, uglavnom je tako. Ne uvek, kao i u vezi svega ostalog u životu. Se la vi. Nego, izgleda da ti te uslove ne ispuniš.