Jesi li stavljao probne sonde u casu vode ili direktno u bazen u kome ce se i ubuduce mjeriti provodnost?
Da nema nesto pobodeno u zemlju pored, sa viskom Volti na sebi..??

Obe elektrode moraju da budu od istog materijala, dobre su od prohroma,
bolje od srebra , a najbolje od platine . Normalo samo prevlake, a ne cele.
Nekada su se izlazni kalemovi u starinskim predajnicima pravili od neke
legure srebra koja je prilicno dobra za tu namenu. Meri se sa naizmenicnim
naponom frekvencije 1–3 kHz.
Ja sam pravio sonde od prohroma za zalivanje koje su merile provodnost
zemlje , bile su od prohroma i radile su super.
Pogledaj ovo:

DSL: obje sonde od istog materijala, mjereno u casi vode. Cesmusa i skoro destilovana ( iz masine za susenje vesa) pokazuju slicne napone.

Branko, znam za prohrom i vec meracim iglu za spricu ( samo da nahvatam nekog narkomana :) )

Isao bih na dvije elektorde jer je tijesno sve, a trebam staviti i neki senzor temperature.

1. Ideja da mikrokontroler upravlja mosfetima, jedna elektroda na GND druga naimjenicno na + i -. Imam 2 OP neivertujuci i invertujuci.
Sa neinvertujuceg vodim u AD1. sa invertujuceg AD2. Sacekam malo da C sonde zavrsi prelazni proces i izmejrim napon.

2 ideja sa sinusnim naponom pa filter pa AD konverzija.

Ne treba ti narkoman. Otiđi u prvu apoteku i kupi.

Samo se obij, podšišaj i lepo obuci da ne pomisle da si ti narkoman :)

Ako posumnjaju traži deblju iglu. Te narkomani ne koriste :)

Ima ih ovde na forumu koliko hoćeš, samo što su većina "U ormanu".


Vidiš kako se čovek razume.


LM, Veseli mislim da nisi bio baš najjasniji šta želiš da uradiš, šta radiš i šta te zanima?

Zna on vrlo dobro sta hoce, bice da je do tebe.



Veselinovicu, uzmi prohromsku zicu za varenje.

to nesto brljavi bezeze.

Pa ne možeš ceo bazen da staviš u faradejev kavez, puno je to para
to te zezaju neke smetnje pri merenju.

obe sonde mora da budu ne samo istimaterijal, nego
i istih dimenzija, ista dužina provodnika,
po mogucnosti koaxialac sa 2 provodnika,

a i sta ce ti sve to (osim da isteraš želju)

Pa neces valjda da iz zahhhebancije kuci da napraviš kompletno HPV postrojenje?

odmori malo

Imam prohroma u firmi k'o u prici i to nece biti problem.
Staticki napon na elektrodama cu lako rijesiti mjereci posebno + a posebno - poluperiodu.

Napon koji bih trebao dobiti je ( U+ - U-)/2. Ili ako U- invertujem bice Umjereno=(U+ + U-)/2.
Naizmjenicnih 50 Hz izbijem tako sto svicujem sa nekom frekvencijom koja nije visekratnik 50Hz i to mnogo vecom frek, pa mi se 50 hz ponasa slicno statickom naponu.

E sad u prvoj aproksimaciji ( za osnovnu skolu) imacu omski otpor vode.
U drugoj aproksimaciji ( srednja skola) otpor i paralelno kapacitet.
U trecoj...
U cetvrtoj....
Ja bih ostao na srednjoj skoli, jer se radi o pogonskom instrumentu, - manje vise briferu.
Nije tajna za sta treba. Praonica za kola koristi osmozu da dobije sto manje kamenca i slicnih minerala u vodi za ispiranje.
E potrebno je malko upratiti jel voda u nekim granicama ili treba remontovati posude za osmozu.
Eto.


PS Za nevjerne Tome: https://youtu.be/usCEVYB1HLY

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 03.06.2021. u 17:54 GMT+1]}

Ajde sad pitanje:
Otkuda napon ako su elektrodeod istog matrijala?
Jedino ako ti se na spoju elektroda sa provodnicima ne stvara termo napon, mada bi on trebalo da bude reda mikrovolti a ne milivolti. A i ta instrumenAt mi se ne čini da je UNI-T

Jovo,
Imaćeš i elektrolizu, bez obzira na AC napon i prohrom, odnosno promenu hemijskog sastava elektroda i njihovo trošenje u nekoj maloj ali postojećoj meri, takođe i taloženje sitnih mehurića oko elektroda - što menja rezultate merenja...

Imao sam prilike da pravim merač nivoa, sa linearnim rezultatom u zavisnosti od nivoa vode.
Kao merni uzorak sam koristio permitivnost vode (nekad se zvalo dielektrična konstanta).

I sa izolovanim i sa neizolovanim elektrodama, u dužem vremenskom periodu se javljao specifičan problem - taloženje sićušnih mehurića oko elektroda, ili oko izolatora preko elektroda, te je to kroz npr. nekoliko dana jako menjalo rezultate merenja.

Problem sam rešio jako niskim faktorom popune merenja: npr. na svaku sekundu mi uzorkovanje traje 100us.
Tako nizak faktor popune obezbeđuje dovoljno vremena da se ti mehurići rastvore i apsorbuju nazad u fluid koji se meri.

Da ne crtam,
na visokopermaeabilno, feritno, toroidno jezgro prečnika reda 20-30mm, od materijala tipa N30(Epcos-Tdk) ili K10000(Kaschke), namotaš par desetina navojaka, malo debljom žicom, reda cul 0.5 ili više.
Na krajeve tog namotaja spojiš izolovane elektrode (može obična kruta instalaterska, pvc-om obučena žica, čiji je donji kraj zaptiven nekom epoksi smesom ili zatapanjem same pvc izolacije ako je malo rastegneš preko bakra).

Izolovanom žicom namotaš tvrdo spregnut primar od nekoliko navojaka (rasporediš pravilno po obimu da bolje "pokrije" sekundar).
U taj primar, na sekundu-dve ispaljuješ igličasti impuls velikog intenziteta, npr. pomoću dijaka, jednog kondenzatora i jednog otpornika...

Diak, pošto okine, regeneriše se i postane izolator sa malim kapacitetom, onda sa istog namotaja (primara) imaš očitavanje odzvonjavajućeg smirivanja oscilatornog kola: sekundar kao L i elektrode kao C, permitivnost tečnosti kao izolator "kondenzatora".

Rezonantna frekvencija (prvih par zero cross) ti kazuje o dubini potapanja elektroda (sa konstantnom permitivnosti tečnosti i konstantnom temperaturom iste), a broj polutalasa odzvonjavanja ti govori nešto o provodljivosti tečnosti pošto se ponaša kao R opterećenja LC kola i menja mu dobrotu (Q faktor).

Sa malo eksperimenata i procesiranja, sa takvog sistema se mogu pokupiti razne mere, npr:
- promena provodnosti i permitivnosti u zavisnosti od temperature tečnosti, sa konstanim hemijskim sastavom i dubinom potapanja, tj. indirektno mernje temperature,
- promena nivoa, sa različitom dubinom potapanja,
- promena provodljivosti, sa fiksnom dubinom potapanja i slabo promenljivom temperaturom,
- uz tabeliranje nekih od tih parametara, sve to zajedno po potrebi,
- i tako dalje...

Ako upotrebiš PTFE izolovanu žicu za primar, galvanski si rastavljen od fluida do maltene udara groma u rezervoar, sa parazitnim kapacitetom prema sekundaru reda par desetina pF...

Pozdrav