Izvini,
A šta taj koji upiše
računarski računa na računarskom fakultetu?
Da neče da vadi koren od Limesa, pa onda da na sve to rokne Integral,
Pa na kraju da mu zvekne Diferencijal?

Sa 58 godina,
nikog ne znam da je to završio,
a i moju firmu >Energetika-Elektronika boli ddddjjjjoka
za te sa računarskog fakulteta.
________________
Izvini,
Nisam imao namere da te odvratim,
samo pišem moje zapažanje.
Poz

Kao prvo nemam 58 godina, kao drugo nisu mi potrebni duhoviti odgovori. Mada tvoj odgovor bas nesto i nije posebno duhovit, vise je arogantan, da ne upotrebim neke teze izraze. Kao trece i ove sa RAF-a boli kako ti kazes ddddjjjjookka za vas i vasu firmu. Ako budes nastavio sa ovakvim odgovorima trazicu od administratora da ih obrise.

Moja iskustva su odlicna. Primili smo vise mladjih kolega koji su studirali ili zavrsili RAF, skroz dobra skola, nauce sasvim dovoljno i kako treba da bi poceli da rade. Stavise, sticem utisak da imaju manje onih koji "nauce, poloze i zaborave" nego drzavni fakulteti (osim, mozda, SI na ETF-u).

Nisam na ETF-u, planiram da upisem RAF iz razloga sto sam cuo da se tamo najvise paznje posvecuje programiranju. Medjutim ja ne bih mogao redovno da studiram, zato me zanima da li se pomenuti fakultet moze studirati vanredno?

I ja, začudo, imam dobra iskustva sa privatnim IT fakultetima.
RAF, Singidunum daju prilično dobre programere iz mog iskustva.
Za Singidunum znam da može da se studira vanredno, mada je preporuka da, ko može, ide redovno.

Ja mislim da je veoma bitno da se zavrsi fakultet jer npr tako je bilo u mom slucaju

Pre kad se napijem svi kazu vidi seljacina napio se a sad kazu gospodin je popio koju vise... Znaci pre sam bio seljacina a sad sam boem :-)

Otvorio sam firmu i nasao klikente u Americi. Nikad me niko nije pitao sta sam zavrsio niti ih briga. Moj savet je samo radi i uci nemoj da trcis za papirima...

_{[Ovu poruku je menjao Jorgovan88 dana 02.08.2021. u 14:37 GMT+1]}

zoxkika2,
(Izvini na predhodnom pre-naglom postu)

Nemoj da juriš papire, juri ZNANJE!
Ako imaš znanje, --Otvaraš sva vrata!

Baci samo pogled na oglase ovde na ES-u,
Ljudi traže programere od kuce.
Za 2000-3000€, malo li je?

Ok, treba znati Pitona, MSQL, Delfi, C++,
ali...

Ako si uporan djak, Možeš ti to!
Naravno da treba vremena, da se sve to savlada, da se uigra,
Ali,
Ako si uporan, savladaces Ti to!

Želim Ti svako Dobro!

Zaposlili smo kolegu pre par godina dok je bio studen. Diplomirao je na kraju, mada je potrajalo... ;) Moze, u smislu nema, koliko znam, tehnickih prepreka - mada bi morao da pitas sam fakultet. Ipak, prilicno sam siguran da moze, jer dosta studenata imaju koji rade... S'druge strane, dosta i poslodavaca (realno svi) nemaju problem da ti izadju u susret za "imam kolokvijum, sutra cu da izadjem.. od... do... ".

U svakom slucaju pozovi fakultet, da vidis KAKO se to izvodi.

Tacno tako! Znanje, a ne zvanje! Nikada nemoj da se oslonis samo na ono sto se uci na fakultetu, sta god studirao. Programiranje se ne uci samo iz knjiga, vec se vezba, vezba, vezba ... i ne cita se tu samo literatura koju profesor i asistent preporuce, vec se samostalno istrazuje, cacka, proba.

I jos jedan savet - batali ocene, uci ono sto te zanima, ono sto te ne zanima ili vidis da je smor - nauci za 6 i vozi dalje. Ignorisi roditelje, sredinu i strebere koji ponistavaju devetke (bilo je takvih medju mojim kolegama ... da im to barem nesto u zivotu danas znaci, nego ...). Nadji sam motivaciju i svoj kutak koji te zanima. Najgore prolaze oni koji za vreme studija govore:

- Ucim programiranje jer su tu pare (nisu, sine, nisu ... pare su u bankarstvu, berzama, nekretninama, medicini ... mi smo šoder-klasa svuda u svetu).
- Sta je od ovga potrebno za ispit?
- Taj problem se ne moze drugacije resiti jer je tako rekao profesor.
- Samo treba uciti, a drzava ce se pobrinuti za ostalo ...
- Nije me briga sta radim, sve dok to donosi pare.

Kada biras seminarske, diplomske, zavrsne projekte i tome slicno - biraj nesto sto je aktuelno u struci, sto je prilicno komplikovano i sto ti moze da posluzi kao dobra referenca za posao. Ne biraj neke laganice, po principu: ma samo da to otkacim i steknem diplomu, a posle cu lako. Neces lako! I nikoga nije briga za tvoju diplomu, osim tvojih roditelja, jer oni imaju neka prastara shvatanja koja odavno ne piju vodu. Shvati to!

Takvi se kasnije pretvore u hronicne mrzitelje svojih poslova i one koji samo jurcaju za ogromnim parama i vicu "nikad mi nije dosta" ... a u ovom poslu to ti je recept za burnout.

Poznajem čoveka koji je završio RAF. Od predmeta su samo računarski i programiranje. Programira se po ceo dan. Nema silnih matematika kojekakvih budalaština koje ćeš da sretneš na ETF-u.
Predstavnici stranih kompanija tu dolaze i vrbuju studente. Ovaj koga pominjem je išao dok je studirao na praksu u Facebook. Po završetku faksa dobio je ponudu od Facebooka i Googla za posao.
Odlučio se za Google jer je mogao da bira da radi u Cirihu.

Evo, da i ja kazem nesto na tu temu ...

Problem je sto je ETF kako mu i samo ime kaze fakultet za elektrotehniku, a to je jedna ogromna, siroka oblast gde je IT samo jedan mali podskup. Pre 30 godina bila je inicijativa da se po ugledu na zagrebacki FER i mnoge americke skole ETF ostrije podeli na EE (Electiral Engineering) i CS (Computer Science) deo i da se u samom nazivu fakulteta to naglasi, ali to je naislo na jeziv otpor u tvrdo-konzervativnom delu tadasnjih redovnih profesora ... koji su ta svoja shvatanja u velikoj meri uspesno preneli na dobar deo danasnjih red.prof, koji su inace moji vrsnjaci i mnogi od njih moje dobre kolege sa studija.

Istina, danas postoji smer SI, koji je veoma lep, nema puno predmeta koje smo zvali iz miloste "jω" ... ali preostali branioci starih tekovina i dalje grcevito tvrde da e-inzenjer ne moze dobiti tu diplomu ako ne prodje kroz "jω" dril. Ima, naravno, i ljudi koji smatraju da "jω" treba potpuno izbaciti i na ETF formirati poseban departman za IT, ali tu opet ima ljudi koji kazu: dobro, a kako ce onda taj softveras da savlada IoT ili autonomna vozila ako ne odslusa kurs iz automatike (Laplace, Nyqvist i naravno "jω" do bola) i radio-inzenjeringa i elektromagnetike (IoT spravice uglavnom koriste WiFi ili neki drugi vid radio-komunikacija). I onda tu krenu rasprave do bola.

Tako da je ovo sto se sada predaje na SI neka vrsta balansa izmedju te dve struje. Ne bas idealna, ali je neuporedivo bolje nego sto je bilo ranije. Nedavno sam video nastavni plan, izgleda lepo.

Da se razumemo, u svojoj sadasnjoj formi ETF je i dalje dobar izbor za ljude koji ce se baviti naukom i nastaviti put PhD. Neki ce otici i u USA na PhD. Ali koliko je takvih? U svakoj generaciji oko 50 mozda, od cega vecina batali to vrlo brzo. Iz moje generacije mozda svega 10 ljudi predaje na nekim nasim ili stranim univerzitetima i cepa tesku nauku (jedna koleginica se i vratila iz USA u SRB).

Od ovih sto nece na PhD - ima onih koji rade neku ezoteriju: autonomna vozila, dronove, AI, IoT, "pametne" zgrade i naselja, prepoznavanje lica na video-nadzoru, automatska dijagnostika i citanje CT/MRI skenova ... ok, sve je to lepo. Ali koliko ljudi ce to da radi? Paaa, na prste jedne ruke se prebroje u svakoj generaciji. Bas kao sto se u svakoj generaciji klasicnih "jω" smerova (Elektronika, Energetika, Telekomunikacije) nadje po jedan student koji se bavi npr. tehnickom akustikom i onaj drugi koji se bavi antenama, dok svi ostali zavrse po nekakvim EPS, Telekom i Telenorima gde im je vrh vrhova struke nekakvo inventarisanje opreme i prepumpavanje podataka iz Excela u BSS/OSS/NMS ... i sve sto su ucili zaborave. Naravno da zaborave. Jer ne koriste ni 1% toga sto su ucili.

Znate, nisu studije voznja bicikla - jednom naucis i to ti je za ceo zivot. Nazalost, vecina vestina u zivotu brzo izvetri iz glave ako se ne koristi cesto. Pogotovo matematika i strani jezici.

Slicno i u IT. Velika vecina programera radi rutinsku konfekciju - frontend / backend, poneko ima srece da radi s nekim naprednijim stvarima. Istina, za razliku od npr. Telekomunikacija, tu koristis nesto vise od onoga sto si ucio, tako da neces izgubiti nista. Ali opet, ako taj posao mozes solidno da odradis i sa visom skolom, privatnim fakultetom ili cak i bez njega - zasto bi onda sebe maltretirao da izgubis 5 godina uceci gomilu stari koje ces kasnije brze-bolje zaboraviti ... Po meni - veliko gubljenje vremena. Osim ako nemas jasnu viziju, volju i zelju da ides ka nekoj "ezoteriji".

Ako pogledaš kurseve čak i na MIT-u, nije ništa mnogo bolje, i dalje je to više Computer Engineering nego Computer Science. Možda su Harvard i Berkli nešto bolji po tom pitanju, ali MIT je pretežno tehnički univerzitet, pa još istraživačkog tipa, tako da je tamo malo teže završiti čist IT ili CS, jer oni imaju smer/departman "Electrical Engineering and Computer Science", dakle slično kao ETF.

A i nije toliko do fakulteta koliko može da bude do studenata, većina bi da na mufte položi ispit, mnogi ne znaju ni zašto su upisali IT (tako im rekli mama i tata), neki se bave animacijom, 3D modelovanjem, dizajnom, pa upisali IT jer žele diplomu fakulteta i ništa drugo nisu mogli da izaberu što im je bliže, a da nije u BG.

Drugi problem je mala izbornost, recimo na ETF-u (https://rti.etf.bg.ac.rs/) studenti su zatrpani stručnim predmetima, ako iz svakog imaju još neke kolokvijume, domaće, projekte, nema tu ništa od pravog studiranja tokom semestra, samo se uči danas za sutra, svaki drugi dan ima neki kolokvijum - da se ogradim, nije mnogo bolje ni na medicini, ekonomiji...

Privatni fakulteti su kopirali taj princip, pa je i kod njih slično. Niko da se doseti da napravi studijski program gde će student u svakom semestru imati samo 1 ili 2 predmeta vezana za računare, a ostali predmeti da budu iz drugih oblasti (strani jezik, finansijska ekonomija, sociologija, psihologija, itd.). Naravno, u Srbiji i da se uradi tako, ne bi moglo drugačije nego da profesor tog "sporednog" predmeta uobrazi da je njegov predmet ništa manje bitan od nekog OOP, pa da ispadne teže položiti ekonomiju nego neki užestručan predmet.


Konkretan predlog za fakultet: ako novac nije problem, obiđi RAF i ostale ovde pomenute fakultete, raspitaj se šta se uči iz kog predmeta i na koji način se polaže, pa odaberi šta ti najviše odgovara. A na samim predmetima naučićeš onoliko koliko sam budeš hteo, pošto se ionako u 99% slučajeva rade stvari koje u nekoj IT kompaniji možeš da naučiš za par sedmica kad radiš u dobroj ekipi.

I da dodam jos nesto:

Pre II svetskog rata imali smo jedan TEHNICKI fakultet, sa Masinsko-Elektrotehnickim odsekom, gde su studenti elektrotehnike morali da slusaju i sve o masinama, mehanici itd.
ETF kao poseban fakultet je osnovan 1948. i imao je samo dva odseka - "S" (Snagasi == Energetika) i "T" (Telekomunikacije), ali su svi to zvali "jake struje" i "slabe struje".
I tu je nastalo cvrsto odvajanje od masinstva, mada su na ETF-u sve do negde generacije "djoke_l" svi studenti morali da prodju kroz predmet Mehanika, recimo ...

Medjutim, kasnije je ETF dobio posebne odseke za Elektroniku, Telekomunikacije, Automatiku, Tehnicku fiziku ... i na kraju Racunarsku tehniku, ali tek 1987.
Znaci, sve se moze kad se hoce ... ali iz nekog razloga, kada su programeri u pitanju, taj RT smer se (po)rodio jezivo tesko.
I kad god se povela rasprava oko toga da se na BU napravi poseban fakultet za RTI, to je naislo na zestok otpor "strujasa".

Tokom 70-ih godina proslog veka Computer Science je svuda u svetu priznat kao posebna grana nauke, koja nije ni matematika, ni elektrotehnika, vec nesto novo.
I svuda u normalnom svetu CS je dobio svoj poseban maticni fakultet ili makar departman, sa posebnim katedrama, odsecima, smerovima, profilima ...
Jedino je u Jugoslaviji bio zestok otpor ideji da CS dobije svoj namenski fakultet, verovatno pod pritiskom Beograda.
Jedini svetao izuzetak su Slovenci, koji su na vreme osnovali "Fakultetu za Racunalnistvo in Informatiko".
Cak je i zagrbacki FER opet neko kompromisno resenje - to "R" je opet pod istim krovom kao i "E".

Moguce je da stariji od mene znaju nesto vise o tome zasto kod nas nikada nije zazivela posebna IT-skola ...

Samo da malo ispravim Berija, ja sam upisao ETF 1985. godine (počeo da studiram posle vojske 1986. godine), a koliko ja znam, 1985. je prvi put RTI postojao od prve godine kao poseban profil.
1984. i ranije RTI se odvajao od elektronike na 2. ili 3. godini.
I tada je stalno menjan, recimo, ja sam arhitekturu računara imao na 2. godini, ali su mi upisali ocenu kao da sam imao i u 1. i u drugoj godini. Prva godina nije imala baš ništa od računarskih predmeta, počeli su tek od 2. godine.
Tek 4. i 5. godina su bile kompletno računarske, ali pola hardver, pola softver.
Da ne pričam da na poslednje dve godine nismo imali BUKVALNO ništa od literature na srpskom, sve se radilo iz fotokopija delova raznih udžbenika na engleskom.

Sada vidim da SVI fakulteti imaju komplet program pokriven na srpskom. Naravno, engleski je jako potreban, tako da se ne treba osloniti samo na literaturu na srpskom.

Pa normalno da ovi na ETF-u ne daju da se odvoji RTI, oni čak nemaju ni poseban departman (što je bila alternativa posebnom fakultetu, dakle departman kao što postoji na PMF-u u NS, a mislim da je tako i u KG i NI), razlog je jednostavan: školarina na SI je preko 2000€ (mislim da je 256k dinara) i plaća je više od 200 studenata, što je preko 50 miliona dinara - a broj nastavnika i saradnika na SI smeru je smešan u poređenju sa ostalima.
Sa druge strane, ja nešto i ne vidim da je problem novac, jer ovi sa Elektrotehnike imaju projekte sa EPS-om, Telekomom i mnogim drugim velikim firmama, odakle dobijaju mnogo više novca nego od školarine studenata na SI.
Nego, problem je nešto drugo - taj RTI fakultet bi bio daleko popularniji nego sadašnji ETF, odnosno tamo bi bila veća navala maturanata, pa ETF ne bi više mogao stalno da traži dodatna sredstva od države u obimu kao sada, jer bi imali manje studenata, plus ovi sa elektrotehnike ne bi imali kome da teraju inat na izbornim većima, osim sami sebi.

RAF -> 3000€ i upisuje u I godinu 150 studenata .... plus/minus iznos, bez daljih troskova!

Postoji tu i jedan dodatni problem, ali to vec zalazi u pravnu organizaciju visokog skolstva kod nas, u kojoj univerzitet de facto ne sluzi nicemu. Sve je rukama fakulteta.
Student moze da bira samo predmete koje mu nudi njegov fakultet. Teorijski, Bolonja je trebalo to da resi, ali praksa je ... hm ... diskutabilna.

U svetu nije tako.

U Austriji, Nemackoj i Holandiji postoji nesto sto se zove TU (Technische Universiteit) - univerzitet specijalizovan za tehnicke nauke koji se deli na departmane (ne fakultete!), a departmani imaju studijske programe (nekadasnji odseci/smerovi). Ceo TU ima npr. jedan departman za EE, gde elektrotehnicke predmete slusaju i npr. masinci kojima treba znanje elektromotora i pogona ... i jedan CS departman, na kome svi slusaju programiranje. Kako studije odmicu i pojavljuju se izborni predmeti student moze da sam osmisli program koji ga zanima. Recimo, hoce da uci o autonomnim vozilima - on odabere i neke masinske predmete da bi shvatio mehaniku i otpornost materijala, ali isto tako izabere i AI sa CS-a da bi shvatio kako rade ML algoritmi, pa radio-komunikaciju i mobilne mreze sa EE (da bi shvatio kako radi navigacija) ...

Kod nas jos uvek svaki tehnicki fakultet ima svoju posebnu katedru za: matematiku, fiziku, RTI (da, ima je i na Gradjevinskom, recimo), elektrotehniku (imaju je i masinci i tehnolozi) ...
Pa onda tu dodju i "biseri", gde imas npr. Saobracajni koji ima svoju katedru za telekomunikacije, kao i ETF ...
Koliko se samo tu novca poreskih obveznika trosi, pa to je suludo! Neko bi rekao da je Srbija bogata drzava, kad ima para za bacanje.

Nisu to nikakve budalastine, vec neophodne stvari za inzenjera elektrotehnike bez kojih ne bi imao na cemu da "programiras".

Hvala bogu pa sad postoji dobar izbor - u "moje vreme" si mogao da biras MF (ako su ti ETF matematike "silne" trebao si da vidis njihov program :), ETF ili FON. Sva 3 su bila "overkill" za ono sto se danas smatra tipicnim programerskim poslom u IT-u - zbog toga je nastala gomila privatnih fakulteta sa pojednostavljenim programima.

Ivane,
Radim 35 godina, a moja BG Firma mnogo duže.

Kad god smo raspisali konkurs za prijem Elektro Inženjera,
dobili smo pametne matematicare sa ETF-a.

Nama ne trebaju oni koji iz rukava rešavaju integrale i diferencijale.

Nama trebaju oni koji su PRAKTIČARI!
Od kojih ce za par godina postati pravi PROJEKTANT!
I u tom praktičarenju umeju da utkaju znanje iz
matematike, fizik"e, (do nekle i hemije, mada ti nije neophodno),
prvenstveno trteba znanje iz Elektronike i iz Elektrotehnike.

Studenti sa prosekom 9.8 skoro da nemaju nikakvu praksu,
ama baš nigde, ili samo malo, ..samo su gledali a ne i pipali.

Žao mi je što ovo moram da pišem,
ali je istina TO!

Koga god smo primili na probni rad....Zažalili smo.
Samo nismo produžili ugovor.

Čini mi se da ETF ne prati svetska dostignuca,
ili valjda nismo došli do toga
da nema ni jednog studenta dečkana koji bi da zna
"Redudantne sisteme PLC ili DCS-a".

Želim pored sebe jednog NOVOG MAHERA,
koji ima volje, snage, želje i nove zabave,
da nauči sve to što mogu da mu predam!

...a ne da gleda na sat u 14:00h, i da lista FB, i da se pita, kad će kraj radnog vremena.
A radimo od 08:00 - do - 16:00h

Ta prica se vrtela i vrti do besvesti za sve faksove BG Univerziteta, za masinac, etf, pmf... medjutim nije tako. Znam puno ljudi, od 2000-te na ovamo koji su se lepo snasli po raznim Simensima, Microsoftima, Alcatelima ovde i u inostranstvu. Da li bi mogao neko iz neke solidne srednje skole, tipa Tesla.. tesko.

Ono, vremena se stalno menjaju, secam se etf-vaca ranijih generacija iz vremena mojih matorih, koji su vecinom znali da poprave tv, video rekorder, da naprave radio ili hi-fi od blata i drveta.

Danas su druga-druga vremena, najveca opasnost za klince jeste konzumacija sadrzaja na faksovima i konstantna distrakcija od malih nogu mobilni, igrice i slicno, pa dolaze osakaceni, mislim na neki prosek, dok ce talentovano dete uvek biti talentovano, nezavisno od vremena.

@Living Light,



Joj, matematicari sa ETF-a.... prakticari direkt sa faxa... dobro pa je bar smer i struka blizu, mogli su i veterinari da dodju.

Dakle vama treba zapravo trebaju ne studenti nego ljudi sa praksom. Ne seniori nego osposobljeni i "uhodani".

Ne znam kako je u Srbiji, ovde je to 25-30% veca plata. Koliko kinte toliko i prakticne muzike.



Verovatno su ti vec nasli sljaku.

Zato sto je TV bio "hi-tech" a i relativno jednostavan u odnosu na danas.

Danas ti ne treba faks da "popravljas" a-la ovlasceni servis, vec za svakog proizvodjaca i generaciju moras znati gde sta od dokumentacije servisne stoji, a onda obicno proveris stvari sa proizvodjacevim alatkama (softverskim i hardverskim) i >eventualno< osciloskopom i instrumentom na par kljucnih mesta. Onda zamenis "modul" i to je to. Eventualno neki laki posao za lemilicu.

Diplomirani inzenjer bi mozda mogao da bude kontributor na pravljenju takvog TV-a (tipa da mu dizajnira demodulator u tjuneru) - ali znanje koje on poseduje nema vise veze sa znanjem koje serviser ima - znanje o alatima, servisnim modovima i sl.

Cak i majstor a-la Louis Rossmann, koji zaista "popravlja" (u tom originalnom znacenju) opremu: to znanje je prakticno znanje, nista sto taj inzenjer ne moze mozda da nauci ali on to ucio nije - drugi posao skroz. Verovatno bi se inzenjer snasao ako mu das beskonacno vremena :)

Ja jednostavno volim programiranje, vec znam pomalo HTML, CSS, PHP, C++, C#. Jedno vreme sam cak i radio neke sajtove, sada dosta citam i vezbam C#, dakle sada sam se potpuno posvetio C#-u. Ne bih se bavio programiranjem zato sto ocekujem novac i slavu, jednostavno to me cini ispunjenim i srecnim.

@zoxkika2
Svašta se moglo pročitati na ovoj temi.
A ja ću ti iz iskustva reći: koji god je kandidat za posao došao u firmu u kojoj raidim, a diplomirao je RAF - taj je bio odličan!
Ja sam lično nijih dvojicu-trojicu intervjuisao i primio.

---

---

---

@pojedini diskutanti

Posle mnogo, mnogo, mnogo godina prevara, laži, veza, vezica, kupljenih diploma, prepisanih doktorata, loših profesora i sličnog, kad je u pitanju obrazovanje i znanje - ukupan mentalitet u Srba se izvrnuo
Tako, postala je sasvim logična rečenica "šta će ti diploma, bitno je znanje"

Svi su zaboravili da se na univerzitetu / fakultetu STIČE ZNANJE !!!! Wow!!! Znam da zvuli neverovatno, neistinito, nemoguće!
Ali tačno je !

Pa jesi li intervjuisao i primio dvojicu ili trojicu?
Mislim, nije to sad 45 do 50, pa da se ne sećaš tačnog broja.


A za fakultete... jednostavno, većina ljudi ne ume sama sebe da organizuje oko učenja novih stvari, primeri na internetu su često nepotpuni (dato 5 linija koda, a kompletan "working example" sastavi sam, posebon izraženo kod MS 'dokumentacije' za .NET), a zainteresovani često i nisu sigurni šta ih najviše zanima, šetaju od oblasti do oblasti, pogledaju uvodne primere, i onda idu dalje, i tako u krug.
Na fakultetu budu naterani da bar koliko-toliko sistematski nauče neke stvari, sad što je situacija takva da uče i mnogo toga što ih ne zanima, šta ćemo, osobenost visokog obrazovanja u Srbiji.
Inače, nije ni na Zapadu baš tako da se mogu birati tek tako svi predmeti, postoji neka zavisnost, pa ako hoćeš na 3. godini određen užestručan predmet, moraš ranije da odslušaš tačno određen predmet ili određene predmete kao preduslov, pa neki fakulteti čak imaju tabelu ili dijagram zavisnosti predmeta. To je i kod nas predviđala "Bolonja", ali predviđala je i mnogo toga drugog, pa ništa od toga nije zaživelo, osim da je svaki semestar prenatrpan kolokvijumima.


A za postavljača teme: ako već ideš ka C#, pogledaj malo Web API i REST model/arhitekturu, to je nešto ka čemu odavno ide Web, pa kad savladaš to, onda možeš Web services, discovering web services, itd.

Sin jedne prijateljice studira RAF, pa sam mu pomagao oko ispita. Ne znam kako se zove predmet, ali radi se o C programskom jeziku. Stekao sam utisak da se tamo dobro radi i da je RAF dobar fakultet.

Na temu znanja, zvanja i studija: negde sam naisao na ovu lepu slicicu, istina koristi se za naucnike, ali primenljiva je u velikoj meri i na obicne ljude.

Na slici ispod veliki spoljni krug je trenutna granica ljudskog znanja iz neke oblasti. Uzmimo elektrotehniku kao primer. Mali plavi krug - osnovna skola - u sklopu fizike pomenes Omov zakon. Zeleni krug je srednja skola, gde jos usavrsis znanja matematike i fizike, ali si mnogo daleko od ovog crnog kruga. Fakultet je ovaj zuti prsten. Recimo da si zavrsio neki smer za elektroniku, telekomunikacije i automatiku. Tu si tek stekao neka povrsna znanja, ali bliza siroj struci. Taj krug ima malu izbocinu - to je taj profil/smer koji si zavrsio, ali jos uvek imas koliko-toliko dodira i sa drugim oblastima struke (bas zato, recimo, mnogi svrseni ETF-ovci koji su npr. zavrsili Tehnicku fiziku se lako prekvalifikuju u programere). Ali to znanje je jos uvek veoma povrsno. Jer spoljni krug je ogroman, a bez jake prakse mu se neces nikada primaci.

Kada se zaposlis, odradis neku praksu / pripravnicki ili sam nabavis opremu/softver/literaturu i krenes da vezbas sam - tu ulazis u ovaj narandzasti siljak. I tek tada zapravo postajes inzenjer. Crvena zona je inzenjer s iskustvom, koji je opet posebna prica - on se usko specijalizuje za to sto radi i sto duze radi na jednom mestu sve vise gubi kontakt s onim "zutim" delom svog znanja. Neminovnost zivota, ali to je vec posebna prica ...

Problem koji ovde razmatramo je na granici ove zute i narandzaste zone. Tu bi trebalo da te doceka firma, spremna da ti ponudi plan obuke, da ti zakrpi rupe u znanju, pa i ako postavis neko glupo pitanje da te na brzinu podsete gradiva sa casova (ili ti na brzinu nesto objasne) i daju ti da radis na nekom konkretnom problemu. Samo tako mozes da dublje zadjes u ovaj narandzasti deo slike. I nastavis na crvenom.

E u tome i jeste stvar. Sto firme u Srbiji traze seniore, ljude u ovoj crvenoj ili barem narandzastoj zoni. Pripravnickih programa odavno nema. Recimo, u zapadnim firmama postoji "internship", kao sto i postoje juniorske pozicije i mentori za to. Pa kada se zaposlis dobijes mentora koji te vodi, ako nesto ne znas pitas ga - on ti na brzinu objasni stvari koje ne znas i vozis dalje. U Srbiji svi ocekuju gotovog strucnjaka, jer je to sirotinjski mentalitet. Otuda i ta (pomalo i pogresna) percepcija da diplome bas ne vrede nista. Vrede one, ali nemas priliku da ih koristis u praksi.

I dok kao programer mozes da steknes kakvu-takvu praksu sam, bilo cackajuci nesto, bilo da radis neki open source, bilo nesto trece - inzenjer koji se bavi nekim drugim oblastima struke nema sanse da bude "sam svoj majstor". A praksa koju nasi tehnicki fakulteti nude je oduvek bila jadna.

Fali ti deo slike :)

Dakle moze se reci da je RAF zaista dobar i da ga treba upisati. To sam i mislio, ali nisam bio siguran, zato sam zeleo da cujem misljenja ljudi koji znaju monogo vise od mene.

Okreni-obrni,
ovako se pocinje:

Da momentalno razjasnim.
Nemam ama bas nista protiv tog Faxa.
Ali Brate, ljudi koji to završe su
-Totalni samo u Racunarskim mrezama,
kablovima UTP-STP Kat-7,

A da ih pitas nesto van toga, (ali u vezi Elektronike)
nemaju blage veze.
________________________
Tako dosao Nemac u Srbiju da odradi programiranje DCS-a.

Ja ga nesto usputno pitam:
-Jeli, kako to da, kada nestane struje na trenutak,
DCS pada? Pa kad dodje struja DCS zabaguje i podilkani???

Kaže švaba:
-Nemam pojma! Kod nas nikad ne nestaje mrežnog napajanja :)
_____________________________________________
Eto ti sad,
PLC i DCS polude za vreme nestanka mrežnog napajanja,
bez obzira što postoje 2 PLC-a, i 2 DCS-a, Redudantna.

Ne umeju da nastave sa radom za vreme par miliSekundi nestanka struje,
dok ne krene Redudantno napajanje da napaja sistem.

Znaci, ...MI jos necemo na MARS!

Tako i treba. To nije fakultet za elektroniku.

Nemaš ni ti, pa se khhhhurčiš.

Shadowed,
Ali Ne mogu da budu totalni durdubaci u vezi Elektronike.
Ne pricam da moraju vrhunski da furaju,
ali brate da nemaju pojma o elementarnim stvarima,....Ee to baš NE ide!

Pa necu da primim programera za Siemensov PLC S7
može da ga magistrira do jaja,
MOŽE da ga SAM NAPRAVI!!!!!

Ako NE zna šta i kako mogu da mu se tretiraju ulazi i izlazi.

Znaci TREBA da zna makar deo elektronike
makar onaj deo na koji se kaci njegov program.

Mora da zna makar malo periferije...

NE može samo da lupa u tastaturu a da nema pojma sta se
sa OUT ukljucuje,
a sta se sa in NADZIRE,

NE MOŽE TAKO!!!

Cime se ja to Quhhrcim, SloboBG?

Navedi nešto...slobodno, bez ustrucavanja.

Roberte, PLC-ovi su JAKO specificna prica, to nije nesto cime se bavi velika vecina programera.... Sustina je da vecina programera nema nikakav razlog da zna te stvari. Stavise, 99% programera nema ama bas nikakvu korist da zna ni sta je omov zakon, a kamoli kako se radi A/D konverzija..... Evo, anegdota - danas samo izvadio pdf Wizard book-a za nesto i sad razmisljam - velika vecina programera nema potrebe da zna ni kako se pravi kompajler, a koriste ga svaki dan. Jednostavno im ne treba. A opet, to je nesto sto bukvalno svaki programer koristi svaki dan.

Ono sto je jos bitnije, ovde je Beri bolje potkovan nego ja, oni koji budu trebali da znaju neke stvari koje se uce na fakultetu, opet nece to znati. Ne, @Java ovo ne znaci da fakultet nije mesto gde se stice znanje. Problem je da dok neko od diplome fakulteta dodje do mesta gde mu treba neko takvo, specificno znanje - on ga, po pravilu, zaboravi. I onda mora ponovo da ga uci - da se potseti. Ja sad, posle nekih 20 godina od kako sam poceo da radim, vadim knjige i pregledavam ih - jer sad mi treba neko duboko domensko i teoretsko znanje o projektovanju sistema. Sad sam na mestu u karijeri gde to ima primenu. Niko normalan nece da da nekome ko je tek zavrsio skolu da projektuje bilo sta. :)

Tako da.... veliko je pitanje sta ce ti trebati kad krenes kroz karijeru. Fakultet treba da pruzi neku osnovu da, kad dodjes dotle, to mozes da sam primenis, naravno uz primenu literature - i debelo potsecanje, ako si to uopste ucio. Realno, obrni-okreni, ucices ponovo.

-Koja firma da me doceka? ....Moja?
Ja, da se nisam samostalno edukovao ne bi mogao da radim sa strancima
iz ABB, Siemens, Honeywell, Foxboro, Yokogawa, Pepperl-Fuchs,
finder, Schrack, Phoenix Contakct, Schneider Electric, General Electric,
Eckhardt, APV, Esscor, Troconex Walsh, Invensiys.
__________________________

Da li ti stvarno misliš da se ja sa njima ZAJJJEBAVAM?
U razgovorima, dogovorima, Mailovima,
i ostalim neophodnim usaglašavanjima projekata i montaže opreme?

Vreme je da počneš tako i ovde da se ponašaš.

@Living Light,

Ti samo trazis pogresne ljude na pogresnom mestu.

Tebi ne trebaju tek zavrseni diplomci ETF-a vec ljudi na trzistu koji vec imaju iskustva sa specijalizacijom tvoje firme.



Nece covek prica o blamovima, valjda tako vaspitan.

Khurčiš se time što si ti, elektromonter sa srednjom školom i iskustvom u jednoj-dve firme, gde si radio šta ti predradnik/poslovođa kaže, bez da si donosio važnije odluke, našao da propituješ jednog inžinjera kojeg je njegova matična firma procenila da je dovoljno kvalifikovan da ga firma pošalje da je profesionalno predstavlja u nekoj poludržavnoj firmi na brdovitom Balkanu. A khurčiš se bez pokrića. I nije Švaba to o struji rekao jer je nemačka elektroprivreda besprekorna, nego da se ne ubeđuje sa budhalom. Niti je taj Švaba dužan da kod tebe prolazi prijemni ispit, niti si ti ovlašten da procenjuješ njegovo znanje. U ozbiljnoj firmi bi popio otkaz ili bi te premestili negde gde nemaš mnogo kontakta sa ljudima, jer očigledno nemaš kulturu komunikacije.

Ko TEBE pita da li ćeš nekog da primiš u firmu ili nećeš?!

Razumeš li da u realnom životu nisi ni kvalifikovan ni pozvan ni ovlašćen da ocenjuješ znanje ni srpskog ni nemačkog inžinjera, ni da ocenjuješ i odlučuješ ko može da radi koji posao u firmi. Jasno je da samom sebi deluješ mnogo važno kad se ovako ludiraš po forumu i o svakoj temi misliš da imaš šta da kažeš i svakog da demantuješ ili ispraviš, ali stvari realno stoje drugačije.

Laže Švabo da kod njih nikad ne nestaje struje. Laže, samo tako.

Pa covek je bio fin.

Ja bih ti rekao: jesi li cuo za UPS? Jesi naravno. Ti barem znas da to nije neka svemirska tehnologija. Cak i za kucne PC-eve ljudi kupuju UPS-ove. A postoje isto tako sistemi rezervnog napajanja za velike sisteme i datacentre, koji obezbedjuju kontinuitet u napajanju. Telekom operateri imaju takve sisteme od kada postoje telefonske centrale, zato im sva oprema i koristi 48V DC. Bas zato sto kada nestane napajanje tu su baterije od 48V i UPS-ovi za onaj prvi trenutak, da premoste tih par minuta dok dizel-agregati koji se startuju automatski ne dostignu potreban napon i frekvenciju, kada sistem automatski prebacuje na njihovo napajanje. I po povratku mreznog napajanja, cim napon i frekvencija mreze postanu stabilni sistem se automatski prebaci na mrezno napajanje i agregat se polako gasi.

Naravno, ti znas detalje kako sve to radi, ja znam samo ovoliko, high-level. I dobro je da i to jos uvek znam, s obzirom da sam zavrsio fakultet pre 3 decenije. I da zivim u zemlji gde su takve stvari u poslovnim objektima odavno odradjene po propisima (kuce i stanovi su deseta prica). Naravno da odavno vise ne znam sta je MOSFET, to nisam znao ni 5 godina nakon zavrsetka studija. Niti me je briga za to. Jos manje bih umeo da samostalno projektujem bilo sta vezano za energetsku elektroniku, jer mi to nije struka.

Ali zato bih uvek znao da kontaktiram 4-5 firmi koje rade samo to, selektovao ono sto tehnicki valja i stavio ti ponude na sto (odnosno dostavio email-om), pa ti biraj. Naravno da mi na pamet ne bi palo da krpim i budzim nesto za sta nisam dovoljno strucan, a sto treba da se resava profesionalno i kvalitetno. A ne da vezujes sve to kanapima i molis boga da to radi kada ti zatreba.

Eh jos nesto - takav sistem mora da se servisira, kondicira i testira. Redovno. Za to se pisu procedure i izvrsavaju se od koraka 1 do koraka 100. Najcesce van radnog vremena ili nocu. Iskljuci se mrezna sklopka i testira se kako sistem reaguje. Svakih par meseci. Usput se proverava napon baterija, nivo goriva u agregatu itd. Svaki deo sistema se gleda posebno, postoji kalendar odrzavanja. Na papiru. A u praksi? Ej, ne smaraj, ma radi to, u ime Boga, Tesle i Novaka Djokovica ... amin.

Naravno da to kosta. Ni kod stare babe ne moze za dzabe! Nego bi tvoj debeli direktor da uposli ako moze par inzInjera (s naglaskom na to drugo "i") da mu resavaju nesto po principu stapa i kanapa, kako bi on prosao jeftinije, a pare koje dobija za odrzavanje strpao sebi u dzep. I da za sve to plati te inzenjere 45,000 dinara redovne plate. I da im kazu: sta se, bre, bunis - imas jos i besplatnu markicu, topli obrok i regres za godisnji ... pardon, za odlazak na Avalu, jer su te pare taman tolike. I svinjske polutke preko sindikata, gde to zaboravih?

Para za cestito odradjene stvari uvek ima. Nema izgovora. Tvoji debeli direktori to jos bolje znaju, ali njih nije briga, jer oni te pare koje dobijaju od drzave trpaju u svoje dzepove i nece da nabave nista gde ne vide nacin da sebe ugrade u javnu nabavku. Neka, neka ... samo neka su oni zivi, zdravi i debeli i neka voze jos brza, bolja i jaca kola ... i neka se i dalje ugradjuju u nabavke sapuna i toalet-papira kojih nikada nema po javnim klonjama u Srbistanu ... ali onda ce vam klonje i dalje biit zapusene, a DCS i dalje padati kad god pukne neki mali grom i to 100 km daleko od vas. I tada neka ne traze "inzInjere", jer se za takve stvari unajmljuju uski specijalisti koji o energetskoj elektronici uce i znaju mnogo vise od tebe. Ali da, nece da rade za 45,000 dinara dnevno, markicu i topli obrok ... i regres za Avalu i polutke ... u tome je problem. To su mogli njihovi ocevi i dedovi, oni su bili mazohisti. Sadasnji klinci nemaju strpljenja, vec idu tamo gde ce biti placeni, cenjeni i gde ce smeti da pitaju starije kolege ako im nesto nije jasno, cak i ako ne znaju koliko je 2+2 ... i dobice odgovor, a ne primedbu da se "kolega, sram vas bilo, to uci na fakultetu".

Izvinjavam se na ovom off-topicu, nisam mogao da odolim ...

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 04.08.2021. u 10:33 GMT+1]}

Tu postoji jedan dodatni problem.

Teorijski je lako podsetiti se necega sto si vec ucio, ali tu vaze sledecih 5 kriterijuma:

1. Da se to nesto nije previse promenilo od vremena kada si ga ucio.
2. Da od vremena kada si to ucio nije proslo previse vremena .
3. Da od tog vremena nisi radio samo jednu stvar, nego si malo svrljao/svastario
4. Da to nesto ne zahteva neka predznanja koja si takodje zaboravio.
5. Da nisi bacio/prodao knjige/sveske sa studija.

Kriterijum #1 je tesko zadovoljiti, jer - kao sto sam vec to rekao u onoj prici sa kruznicom znanja, taj spoljni, crni krug se stalno siri, poput kosmosa. Svaka oblast napreduje za sebe, samo neke ne prevelikom brzinom. Konkretan primer - onaj ko je kod cuvenog Tomice ucio TV tehniku pre 40 godina bubacio je napamet PAL, SECAM i NTSC ... Danas to moze da komotno preskoci, odnosno da procita na Vikipediji ako mu treba kao neka osnova i odmah startuje sa MPEG2 - koderima, dekoderima, transkoderima ... i da usput savlada TCP/IP, pogotovo HTTP, jer ce mu zatrebati. A onda ide upgrade - RTMP, RTSP, HLS, SmoothStreaming, DASH ... znaci, podsecanje ne fercera bas uvek. A neke tehnologije se danas oslanjaju vise na IT nego na klasicnu elektroniku. Televizija je tu sjajan primer.

Nasuprot tome, tehnicka akustika se nije previse promenila. Ljudi koji projektuju tonska studija i rade akusticku obradu prostora i dan danas koriste Husnijinu knjigu napisanu pre 50 godina. A Husnije nema vec par godina medju nama, bavi se verovatno nekom nebeskom akustikom ... Istina, doziveo je 92, lepo se naziveo ...

Ovo pod #3 - imas ljude koji rade par godina npr. neku elektroniku/kontrolere/hardver ... pa promene posao, gde ih sacekaju radio-komunikacije, antene, predajnici, prijemnici ... promene posao, gde ih sacekaju kamere, video-nadzor, kablovska tv ... itd. U svakom slucaju, sta god se menja, onoi su uvek u toku jer svrljaju s jednog mesta na drugo. Ali takvih nema previse. Uglavnom se svi zakopamo na jednoj stvari i ucimo to - poput onog crvenog siljka na slici koju sam postovao na ovoj temi ...

Pod #4 - se odnosi na one kojima, recimo, zatrebaju antene ili neka teska oblast poput EMC ... na zapadu za takve pozicije cesto traze doktorat i portfolio naucnih radova kao ulaznicu. Nije nemoguce, ako imas volje i zelje, ali zahteva trud, rad i vreme. Mozda cak i pauzu u poslu da bi imao dovoljno vremena za ucenje. Ali to ne ide lako kada imas porodicu koju treba izdrzavati. Nisi vise nezaposleni samac od 20 godina, pa da imas vremena da se akas s Demodovicem i njegovim integralima i diferencijalnim jednacinama. I da ti je gradivo matematike iz gimnazije sveze. A elektromanetika jos odozgo ima nable, rotore, divergencije ... Tu su u prednosti, recimo, srpski inzenjeri koji su zbog malih plata morali da drze privatne casove matisa klincima. Njima je to lakse. Nekima koji su odavno izasli iz te materije nije bas tako lako i potreban je dobar kondicioni trening da ponovo udje u sve to.

I da - pod #5 - zavrsis studije, vidis da u struci nema posla, pa se prekvalifikujes za neko programiranje, IT, projektni menadzment ... onda se napijes od muke i zaplaces sto si studirao 5-6, pa i 10 godina, da bi sada radio nesto sto FON-ovac ili Sega Megovac moze i bez tolike muke. Onda onako pijan polijes benzinom proklete knjizurine i uzmes sibicu ... E, a onda posle 30+ godina neko se seti da si ti "inzInjer", pa ti jedino preostaje - "sto nema u vuglu, ima u Guglu".

Uložen trud za vreme studija i stečeno znanje tokom radnog veka može biti uzaludno ako živiš u državi gde nema posla, ili se posao ne ceni, ili nema potražnje za takvim kadrom.

I obratno, ako živiš u državi najširih mogućnosti (USA fazon) i da si naj-stručnjak u najužoj oblasti, opet možeš da menjaš posao. I svako znanje, u svakoj oblasti moći će biti vrednovano.

Ima jos jedna stvar u celoj prici...

Ti si radio 15 godina nesto. Recimo programiranje. Onda sednes da konacno nesto projektujes od nule. Sednes da se potsetis teorije programiranja. Recimo, ajde da svedem na praktican primer, projektujes relacionu bazu.

1) Treba da sednes, podsetis se malo relacione algrebre, sednes, procitas sta su normalne forme, kako se radi normalizacija podataka
2) Sednes i procitas malo detalje baze koju koristis : Kako rade indexi, kako radi optimizer, sta tvoja baza "voli" i "ne voli" da guta. Nisu sve iste.
3) Sednes i radis.

Sta je problem :

1) Ovo se lakse potseti ako si vec ucio - ali realno, ako nisi ucio ni jotu u skoli, vidjao si kroz posao dosta puta. Intuitivno ti je jasno, bar uglavnom. OK, trebace ti duze da naucis nego da se potsetis - ali ne toliko mnogo.
2) Ovo sve jedno nisi ucio na faxu, a moras da sednes i bar malo iscitas osnove. Opet, mozda je lakse ako imas osnove, ali je veliko pitanje koliko ti fax daje osnove.... A i ako ti daje, taj nivo specificnosti se obicno zaboravi, plus sto te osnove ne pomazu previse, mnogo vise pomazu drugi resursi : forumi, drugi korisnici, saveti...

Sustina je: Da li ti za programiranje stvarno treba da zavrsis ETF ili MATF? Da li si stvarno u ozbiljnoj prednosti, u odnosu na nekog ko je zavrsio RAF, ili nije zavrsio nista, posle 15 godina rada?

Pretpostavka je da prvih X godina sve jedno u programiranju ne radis nesto sto zahteva ozbiljno znanje - ali ta pretpostavka je utemeljena na realnosti.....

I zasto onda reci nekome "idi guli klupu na MATF, uci integrale i algebru, trebace ti za 15 godina"? Hoce li?

Nije samo do naučenog znanja, već i stečenog načina razmišljanja i novim idejama pri rešavanju problema. A to zavisi i od toga da li je na fakultetu neko samo otaljavao ispite ili pokušavao da nauči sa razumevanjem.

TO si u pravu @mjanjic.
Licno interesovanje i da grebes po struci, i da pratis nova svetska resenja
je kljucna stvar.

Stvarno ne znam, gde studenti sa Računarskog Faksa, i sa ETF-a idu na praksu?
Ali ono što ja vidim kada se kojim slucajem ovi sa ETF-a zaposle kod nas na privremeno,
pa to je beskorisna tuga.
Znam, ..Svakom treba da se da šansa za novi početak. Naravno.
Niko nije rodjen sa debelom praksom.
Ali da barem pokažu malo zaintersovanja, makar trunke.

Na poslu nemamo vremena da svakog edukujemo od
Germanijumske diode do PLC i DCS-a.
Najpre, što su totalno nezaintersovani da saslušaju
dobronameran komentar ili savet.
Nemaju vremena od drndanja FB i Vibera na MOB-u.

Svakako je fakultet u prednosti nad nižim stupnjem obrazovanja.
Samim činom rođenja dobili smo osnovno znanje , plus dodatno znanje koje treba potaknuti maštom.
Tko je maštovit i vidi unaprijed ono što želi postići, u prednost je nad onim što više puta pokušava na isti način nešto postići i čudi se kako nema rezultata.
Znanje je isto kao i gljive u prirodi, nakon određenih uvjeta možemo pokupiti gljive koje su se razvile.
Programiranje prije 40 godina nije isto kao i programiranje danas, poznavati procesor i napisati binarnim kodom nešto što se uredno izvrši je bilo izazovno. Trebalo je poznavati i periferiju s kojim upravlja procesor, od koje prima podatke i preko koje upravlja s raznim napravama.
Danas je programiranje jednostavnije za programera, u praksi se ponekad susrećem s problemima koje su izazvali programera koji nisu kontrolirali svoje rezultate na više načina, rezultat uvijek mora biti isti.
Samo najbolji opstaju, kao u svemu.

Roberte, nije tu problem u fakultetu, vec u tim ljudima.

U zivotu sam upoznao mnoge radio-amatere koji jednog dana formalne tehnicke skole nemaju, vec su sve to - kako ime kaze - amateri: pravnici, umetnici, oficiri, ekonomisti ... Ali drze elektroniku i antene u prstima, znaju sta je koji band, koja im oprema treba za sta, sami grade neke komponente ... A dok sam radio u Beogradu poznavao sam i arhitektu koji je servisirao radio-stanice za taksiste. I opet je znao elektroniku bolje od mnogih sa ETF-a. Da, arhitekta ... o kojima su uobrazeni ETF-ovci redovno smisljali nove viceve.

Danas kada postoji Internet svako koga iole zanima posao koji radi ce sesti, otici na Gugl i saznati sve sto mu treba. Svi programeri u svom poslu koriste Stack Overflow i slicne sajtove. Treba ti nesto na brzinu? Ukucas pitanje u Gugl i nadjes. Nema vise izgovora.

Ako nekoga zanima elektronika, taj ce danas mnogo lakse startovati nego u neka stara vremena, kada se ucilo iz knjizurina. Cak i u Srbiji moze da se pazari Arduino. Nije skup. Lepa igracka. I veoma poucna. Sta bih dao da sam to imao za vreme studija ...

Pomenuo si DCS i PLC vise puta. Kada sam to procitao moram da priznam da nisam imao pojma sta je to. Priznajem. Ali onda sam lepo otisao na Gugl i nakon 2-3 klika doznao da se ti bavis industrijskim kontrolerima, spravicama koje se koriste za merenje i regulaciju u nekim industrijskim procesima. Simens ima i detaljnu dokumentaciju za to, koga zanima naci ce odgovor. Eto, ja koji nemam blage veze s industrijskim kontrolerima bih umeo da nadjem nesto na brzinu ... Ako je neko bas pocetnik - evo linka, tu moze onako instant da procita sve sto mu treba da krene da radi s tim. Ima i lepih kurseva, poput ovog ovde. Posle ide citanje dokumentacije i moze da se krene.

Ako ne zna sta je neka komponenta - neka izvadi telefon iz dzepa, fotka je i kaze "search images on Google", naci ce je. Ne treba tebe da pita sta je to relej i da te sokira totalnim neznanjem.

Naravno, ako ima volje i zelje. Sve se moze kad se hoce. A kad se nece ... onda nece.

Ako nema volje - treba pitati tog mladog coveka sta tu kod vas uopste trazi i sta ga u zivotu zanima. Ako vec visi na FB i Viberu - sta tu radi? Cita li taj nesto?

Pazi, danasnji klinci su fantasticni. Vecina njih. Mnogi bi mozda radije bili fantasticni kuvari, poslasticari, fotografi, prodavci automobila, graficki dizajneri, gitaristi ... a iskompleksirani roditelji su ih gurnuli na studije koje ih ne zanimaju, samo zato sto im otac i majka zele sina (ili cerku) inzenjera, da imaju da ga svojim prijatleljima pokazuju kao svoj licni trofej. I ubedili ga da se prijavi kod vas na posao zato sto ste vi drzavna sluzba, sto je u svesti vecine Srba jedina sigurna sluzba. Puna Srbija takvih ... Drugo moguce objasnjenje je da su se ti ljudi prijavili kod vas jer nemaju blage veze sta da rade sa svojim zivotima, a matorci vise nece da ih izdrzavaju. Pa eto, cisto da ubiju vreme. I takvih je puna Srbija.

Ali ima i toga da su oni koji znaju sta zele, a imaju volju i zelju da to izguraju, vec odavno u bogatim stranim firmama koje dobro placaju ... ili su odavno spakovali kofere.

Kad su u pitanju programeri, oni najbolji su već "rezervisani", neki od 2. godine rade u pojedinim firmama za neki džeparac ili čak ozbiljniju platu, neki samo idu na praksu uz neku simboličnu nadoknadu ili stipendiju, ali je činjenica da čim diplomiraju, oni se u tim firmama zapošljavaju sa punim radnim vremenom i odgovarajućom platom.
Recimo da studente sa pomenutog smera SI na ETF-u stipendiraju Microsoft i još neke kompanije, dakle ti koji su najbolji sutra će početi da rade u tim kompanijama, a vama se na konkursu pojave oni koji nigde u nijednoj ozbiljnoj IT kompaniji nisu mogli da prođu.

Što kaže Berislav, nije do fakulteta, do ljudi je. Nekad je u 2. godinu prolazila petina studenata ili čak manje, danas 90% i više, pa maltene svi diplomiraju, od čega donjih 50% po kvalitet ne može da nađe posao u oblasti za koju je studiralo, jer imaju ne samo znanje, nego i razumevanje materije daleko ispod onih koji nisu ni završili fakultet, ali ih to interesuje i sami su učili i usavršavali se kroz rad.
Već 3-4 godine nema one priče da IT kompanije primaju svakoga, jer odavno nema dovoljno seniora koji će raditi sa tim juniorima.
A gde nestadoše svi oni juniori koji su u zadnjih 10-15 godina završavali neke IT smerove... to je posebna priča, ne znam ni ja, ali deo njih ide kao Beogradu iz drugih gradova, a iz Beograda u inostranstvo. Čim se pruži prilika, odoše ne toliko zbog plate, već da svojoj deci pruže mogućnost odrastanja u normalnoj sredini.