Pa jes, stoji pored ognjišta, i direktno dovlači drvo pravo na ognjište :)

Šalim se, ali ako je on u pravu da je taj kamen za vitlo, vaše pretpostavke su slične, čak je tvoja možda i malo verovatnija, jer mogu da zamislim da zabace kanap sa mrežom na kraju, i ulove drvo koje pluta, i koje vide svojim očima, za razliku od ribe koju ne vide pod vodom.

Malo teže mogu da zamislim da ulove ribu, mada i to je moguće, drugar nedavno objavio fotku sa Dunava, som kojeg je ulovio veći i od njega i od čamca, taman bi im trebalo vitlo da ga izvuku (u nedostatku štapa za pecanje i mašinice). Ili recimo mrežu punu ribe, takođe nije loše imati vitlo.

Pa onda ako su u čamcima, ili na deblima isplovljavali na Dunav da love, onda je vitlo da vrati čamac nazad na obalu (ako još nisu izmislili vesla, a čak i ako jesu Dunav je jaka reka ..)

Sve pretpostavke imaju i po neku manu, izvučeno drvo bilo bi mokro, pa bi morali prvo da ga suše na obali pre ubacivanja u kolibu, ostaci od tolikih riba morali bi biti svud okolo, i riba i drvo imali bi nezgodnu osobinu da plove nizvodno dok ih izvlačiš, i tako i potežu kanap, pa bi im trebalo ojačanje i za vrata od kolibe, da je zategnut i opterećen kanap ne sruši ...

Ali to sve ako je pretpostavka o vitlu tačna. Ja da nađem ulubljen kamen pored ognjišta pretpostavio bih da ja neka vrsta avana, doneseš žitarice, samelješ nekim tučkom u avanu, i baciš na vatru ...

Tako da sam morao da pogledam kako izgleda taj kamen :)

Sad šta znam, ovaj prvi jadni kamen deluje kao avan, ovaj drugi baš deluje kao da je vitlo da se ubaci unutra, ovaj treći već deluje da ima ojačanje baš prema ulazu, da deluje kao stoper da se vitlo ne izmakne ... uveren sam da prvi ljudi kad su stekli moć apstraktnog mišljenja da su imali identične kapacitete i potencijale kao i današnji ljudi, te da su mogli da kroz tri generacije razviju tri vrste kamena upretnika ...

Slika 1


Slika 2


Slika 3

Kad su u pitanju arheološka istraživanja, ja to prosto ne mogu da shvatim. Kopaš zemlju i nađeš ostatke nekog grada, kuće, utvrđenja, pa i činije, šerpe i poklopce... Kako su uopšte dospeli u zemlju? Jel to znači da na primer vetrovi donose neku zemlju od nekud i talože je na ta mesta i bilo koja druga.

Za nekog je ovo možda glupo pitanje, ali znamo da su nađene iskopine po nekoliko metara ispod zemlje. Otkud oni u zemlji?

Nenade, baci cekic u svoju bastu i vidi da li ces ga naci na povrsini za jedno 5,10 godina.
A pazi sad za 2000, 3000, 20,000 godina.

U ovih 30 godina koliko je samo poplava bilo, obilnih kisa...Pa nekada je ovde i more bilo...ko zna sta se sve izdesavalo za tih nekoliko hiljada...ogromni nanosi zemlje

To je onako lajicki.
Sigurno ce ti neko ko se bavi arheologijom i sl. objasniti to malo bolje :)

Pa jes gile, pravo razmišljaš :) Šta ću kad o tome nisam razmišljao. De se ufati baš za čekić, evo ga pored mene na dvaes santima.

Pa video sam ti sliku radionice, jos najbolje da nemas cekic - glavni i najucinkovitiji alat :)

Ako se secas filma Man from earth...
Kad ga pitase da li ima neki konkretan predmet iz tih nekih godina pre Hrista, a on veli kao, pa gde je recimo tebi hemijska olovka koju si imao jos kao dete :D
Tako nesto. Nestane sve, tako i grad :D

Ja sam to naučio radeći na krovovima, zgrada 5-ti sprat, a u oluku sloj zemlje 2 do 5 Cm, odkud zemlja tu? Pa od suvog lišća koje vetar donese, i posle istruli. I to sve donese na 5-ti sprat, na zgradu staru 50 godina, zamisli tek na zemlji uz sve vetrove, i poplave, i lokaciju staru 500 godina, 5000 godina ..

Nego mnogo mi plitak i ovaj kamen na drugoj slici, nisu oni tu izvlačili ništa teško 2 tone, nego eventualno onu korpu od pletenog pruća zabace par desetina metara nizvodno, pa dok je izvuku ako se ulovi neka ribica, 50 Kg maksimum ...

A gledajući ovaj tlocrt verovatno ga je i preterao sa nadanjima i kontanjima, koliko je centralna pozicija tog kamena verovatno je samo bio podnožje za centralnu gredu/stub koja drži krov da ne padne, kamen u smislu svojevrsnog temelja, i malo obrađen da se stub ne izmakne kad duva jači vetar ...

A da nije taj upretnik zapravo kamen pomoću koga su palili vatru? ima lepo malo udubljenje za štapić, samo još kanap i slama i eto vatre.

NO.
To se radi samo sa drvetom. Kad ces kamencinu trenjem ugrejati?

Meni lici na postolje nekog mehanizma za razanj kojeg bi vrteli lagano...
Ko zna.
A i vrtlo mi je nekeko nelogicno. Suvise jadno izgleda za to. A i valjda bi ta rupa bila sira i dublja.
A i vidi se da je nesto bilo u centru i okolo taj krug, kao da je nesto za mlevenje gde bi valjak isao.
Samo sto je to malih dimenzija za tako nesto.

Ako te ne bude mrzelo da pogledaš ova tri snimka kad pale vatru štapom koji rotiraju

https://www.youtube.com/watch?v=bvfQ1GwxZdA
https://www.youtube.com/watch?v=UvQPcvLlWOc
https://www.youtube.com/watch?v=ygSBYAslGHE

videćeš da svi oslone podnožje štapa na cepanicu koju hoće da zapale, ali gornji kraj niko ne drži u ruci, iz istog razloga trenja koje bi im povredilo ruku, nego jedan koristi nož, drugi parče možda tvrđeg drveta, treći kost .. kod neolitskih ljudi moglo je samo biti obrnut raspored, da je kamen (nož, kost..) za rotiranje u podnožju, a cepanicu od koje hoće zapaljenu piljevinu da drže gore u ruci, to bi bilo zgodno i kad se stvori piljevina samo duneš i varnice završe u slami ispod ..

Takođe na dva snimka biraju različitu orijentaciju štapa, na prvom špicast deo ide gore u udubljenje u nožu, a na drugom dole špicast deo a gore tup, tako su i neolićani mogli da imaju svoj raspored i orijentaciju ..



A ko će ga znati, treba dosta vremena da nađeš za nešto optimum, nama deluje predimenzionisano, ili premalo, a oni mislili da je baš taman ..



Jedino dimenzije ne odgovaraju, da je za štapić pa đene, ovde kao da su kolac vrteli da zapale vatru ...

Nego kad već pričamo, jesu li sigurni oni da je ta rupa ložište, zašto bi ognjište bilo ukopano, kad hoćeš vatru obično hoćeš dosta kiseonika, ukopavanjem u zemlju dobili bi samo da tinja .. dobro možda bi duže trajao žar ..

Al opet, iz mog iskustva, ako zapališ vatru pored kamena, kamen će da začađavi, zagaravi, i nešto sumnjam da bi takve tragove vreme izbrisalo, takođe kamen pored vatre hoće da pukne, čak i ako ga ne ohladiš naglo, ovde takvih tragova nema ...

Možda im je ta rupa bila zamrzivač više ko će ga znati .. ?

Na tom mjestu Dunav pravi vrtlog tako da voda uz obalu ide lagano uzvodno.Plutajuća stabla kruže nekoliko puta i lako ih je dokačiti.Tokom ljeta može se navući ogromna gomila.Vrba,topola i druga slabo kalorična stabla i granje korisna su za konstrukciju objekata.Ostalo se suši do zime.Za izvlačenje najtežih tereta imaju dva tri jaka vitla u naselju,a ostali su za siću.Ukrućenje kosih krovnih greda je horizontalna etaža.Za spavanje,ali i oslonac vitlu.
Imali su 5000 godina da razviju najbolje ideje.Bilo je tu boljih rješenja nego što mi ovako na brzinu možemo pretpostaviti.

MajorFatal, ja ipak sam najbliže stavu da su tu palili vatru i baš zbog toga što je kamen veliki, sporo se hladi, vatra se ugasi, kamen ostane vreo, i onda kako ti kažeš, uzmu kolac, zavrte malo i uz slamu, vatra se ponovo potpali. Možda vatru nisu ni gasili, možda je to bio njihov ritual i način života. Ne kaže se slučajno, ne dozvoli da ti se zatre ognjište. Uvek je neko održavao vatru.

Dobro, to donekle ide u prilog tvojoj pretpostavci, ali .. šta znam, bio sam i ja na Dunavu par puta, mislim da sam za ceo život video jedanput jedno drvo kako pluta, dobro ajd, tad nisu gazdovali šumama kao danas, možda je više drveća upadalo u reku .. a ima i ovo: Gospodin iz kućice broj 67 će da izvuče drvo pored kućica broj 6, 12, 15 i 43?



Odmah da ti pomognem da kritikuješ i ovo, datirali su te kućice na različita vremena, verovatno nisu sve postojale u isto vreme ali opet .. ne znam, ja bih poverovao u tu teoriju o vitlu kad bi pronašli celo vitlo sačuvano, a nisu, ili kad bi neko rekonstruisao kućicu i vitlo i izvukao deblo, i dokazao da ne može lakše i jednostavnije da se izvuče jednostavno rukama i kanapom iz vode, jer već pluta i samo ..

Ako hoćeš moje najiskrenije mišljenje, meni deluje da su to bili neki sakralni objekti, ili primarno sakralni, naročito s obzirom da su se i sahranjivali ispod, ceo taj malo čudni raspored kamenja mogao je da ima neku sakralnu, magijsku svrhu a ne praktičnu, pitanje i da li su živeli u tim kućicama ili ih samo obilazili s vremena na vreme.

Konkretno, raspored kamenja na podu kolibe prilično podseća na ovaj amulet ili šta je već pronađen takođe u Lepenskom viru, je l upretnik u sredini torusa? Jeste. Je l kamenje na podu prati oblik torusa - prati. Je l ima jupu tamo gde je "ognjište" - ima. Je l ima dva kraka kao dve kamene stazice do pretpostavljenih vrata kolibe? - Ima.

Batali upretnik i ognjište, objasni dve čudne kamene stazice do vrata? Čovek kad hoće da ne gaca po blatu napravi stazu do vrata a ne dve. Objasni ta dva uzdignuta a zaobljena kamena? Nit možeš da sedneš na njih, nit da postaviš dasku, nit šta da pridržavaju, čisto ukrasna ili sakralna funkcija, ništa praktično ...



Pride slika u osnovi ima očiglednu grešku, baš gde je nacrtan ražanj, tj vitlo, ili ima rašlje pri vrhu, pa da pridržava grede, ali u tom slučaju ne može da se okreće, ili je predviđeno da se okreće, ali u tom slučaju ne bi trebalo da ima rašlje, ali nikako i jedno i drugo istovremeno ..

Imao bih još jednu primedbu .. sve si nacrtao sem vatre .. koja gori i pali - uže.

Tako da ne bi moglo ono iz prvog posta - "mogli bi da ih danima dovlače" nego bi moralo: Zavežu, dovuku, razvežu, spale, zavežu, dovuku ... itd ...

Predrag Ristić kaže da se naziv kamena pored ognjišta,a na kome se rotira konzola sa kotlićem u narodu zove upretnik.Dodaje toj spravi u neolitskom dobu još jednu funkciju-vitlo.Zašto,ako to naši pradjedovi nisu imali.U kuće sa ognjištem i zemljanim podom uvlačenje cijelih stabala je bilo i kod nas .To je išlo kroz niska pomoćna vrata nasuprot glavnim.Vukli su volovi.Dakle Ristić zna da da u neolitu nisu imali vučnih volova,a štošta treba dovući.Ili to zaključuje zbog fino obrađenih udubljenja i dobrim kamenim osloncem do ognjišta.

U neolitskim kućama se nikad nije koristio pribor za pravljenje vatre.Duboko ognjište omogućava očuvanje žara bar mjesec dana bez dodavanja drva.Inače ista vatra je trajala mnogo godina.Samo ako se ide u višednevni lov ili slično ponese se pribor za pravljenje vatre. Na ognjištu se forsira žar,a ne izgaranje sa plamenom.Dežurni plamen odmah zaporeta.Iznad ognjišta se nalazila tavanica od pletera oblijepljena zemljom.Prostirka je sijeno preko koga idu krzna od divljači ili jaradi. Užad za vuču (vjerovatno upredene kožne trake),za vrijeme potezanja klade zaštite se poredanim suđem na žaru kao i zapretavanjem pepelom.Zaobljeno kamenje usmjerava deblo da ne zakači kosu gredu krovišta.Greda etaže za spavanje je jak oslonac vitla.Osim drva vitao može izvlačiti krupno kamenje sa obale.Krupne ribe valjda morune i somovi mogu se odmah dole isjeći na sitne komade.Divljač i jarad takođe.Ne treba to vući vitlom.
Tamo gdje dunav plavi pa kad se povuče ima drva i za prodati.Čak iako službe za plovne puteve stalno nešto uklanjaju.Kod onih Novosadskih vikendica uzvodno od Kamenice morali smo koristiti motornu pilu i raditi dva dana,a drva ima za još tri zime.

Jel ovako? :)



Pa jes, onda su one dve stazice kod vrata da ne gacaju po blatu dok obrađuju krošnju :)

Šalim se, nisam ništa čitao od tog Peđe, ali sada priča deluje mnogo zaokruženije i smislenije. Jedino se ne slaže pošto bi drvetom zablokirali ta vratanca gde bi ulazili u kolibu? A suprotni kraj kolibe najverovatnije nije bio mesto za vrata, jer je taj kraj kolibe često bio ukopan ...

Nego znam da se baviš matematikom ili znaš dosta od iste, sa koliko najmanje poteza po zemlji misliš da su crtali, konstruisali oblik kolibe, mislim samo na spoljašnje zidove, ja nešto gledao i mislim da može u deset poteza, gde je kao potez označeno bilo koje crtanje linije na zemlji ili obeležavanje neke tačke. Pitam jer mi se čini da su i ovaj crtež malo prezakomplikovali ..



_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 03.09.2021. u 17:30 GMT+1]}

Što se mene tiče može, moram da budem iskren, započeo sam crtež jer sam mislio da ću morati da menjam uobičajene proporcije drveta, i produžavam deblo, da bi stiglo do ulaza, pa da tvrdim jedino ako su palme ubacivali tu .. ali drvo je sasvim lepo leglo u svojim uobičajenim proporcijama.



Možda bih dodao još jednu funkciji kućici - radionica. Sakralni objekt jer su sahranjivali pretke ispod, objekat za stanovanje, i radionica za izradu rašlji od drveta. Rupa u podu mogla je da bude da izbuše lakše rupu kroz drvo, za poprečnu gredu, ručicu od vitla, šta znam .. ?

Peđa Ristić je bio arhitekta.Protivio se mišljenju arheologa lepenskog vira o izgledu kuća na otkrivenim temeljima.Meni je posebno interesantna tvrdnja za vitlo pa sam pokušao to provjeriti sa malo računa i skica.Objaviću to svoje razmatranje da vidim ima li nekih prijedloga i primjedbi.

Evo Priče Peđe Ristića iz 1970 godine.

https://www.youtube.com/watch?v=ZaZLzfgOMzo

Vitlo je bilo poznato još u starom Egiptu,uglavnom za uzimanje vode iz bunara.Ručica oko pola metra ,a vratilo 120 mm.Odnos sile na ručici i tereta je oko 8-10 puta.
Da li jemoguće da je postojala takva mašina i u neolitu? (Upretanje=vrtnja,rotacija)
Ako se pretpostavi da je vitlo korišteno na Lepenskom viru kao što je tvrdio Peđa,ajmo provjeriti da li je ta funkcija ostvariva u sklopu objekata.Grube procjene mjera sam nabacao,a variranje +/- je moguće.Počnem od sile upretanja koja je za osrednju osobu oko 150 N (kao težina mase od 15 kg).To je na kraku radijusa upisane kružnice,oko 2,5 m.Grana sa prečnikom u korijenu d1=50 mm neće se slomiti,jer može izdržati dvostruko veći momenat savijanja.Pojačanje sile na vitlu je 2500/60=42.Vučna sila na užetu kad se odbije uticaj trenja je oko 8 kN (kao težina mase od 800 kg)
Provjera da li rogovi i upretnik mogu podnijeti toliku silu:Upretnik prihvata (1/5 tj 1.6 kN zbog omjera h1/h2)Na objektu ima 6 rogova od kojih 4 trpe silu vitla,svaki po 1.6 kN. Trebaju imati prečnik 140 mm da se pouzdano odupru lomu.Na crtežu sam dodao još tri ojačanja iako realno nisu neophodna,a koje su ti ljudi lako mogli dodati.Kose upornje,anker uže i kameni protuteg.
Ako je dobra pretpostavka da su uglavnom dovlačili debla i krupne grane onda im je trebala vučna sila nekoliko puta manja.Naprimjer krupna grana promjera 250 mm i dužine 7 m poteže se 4x manjom silom.
Zaključak je da mašina može dobro funkcionisati.
Da vidimo šta od arheoloških ostataka ide u prilog peđinoj tvrdnji.
-Upretnih je uvijek u centru upisane kružnice,a ne negdje sa satrane ogbjišta.Za namicanje na ognjište dovoljno je zakretanje za 90 stepeni kao kod naših pradjedova.Ali ovdje je namjerno odabrano da se može zakretati puni krug.
-Sva ulazna vrata su usmjerena prema Dunavu,a ognjište je između upretnika i vrata,unutar upisanog kruga.
-Temelno kamenje na mjestu oslaonaca gova je vrlo masivno,kao da treba poslužiti prihvatanju velikih horizontalnih sila.
-Neko kamenje ima obrađen utor okolo radi vezanja.Moguće da su služili kao protivtegovi.
Izgleda da se može dokazati da je Predrag bio u pravu.Za niskog vodostaja izvlačili su fine kamene ploče iz plićaka,a za povodnja drvene klade za ogrev.

Sjajan snimak, naročito kad uskače u vir da pokaže da će da ga vrati prema gore, isto i sa čamcem, ali obrati pažnju da se na snimku ni u jednom trenutku ne pojavljuje nikakvo drvo ili deblo koje je vir "ulovio" ...



Ne znam koliko ova rečenica ima smisla u ovom razgovoru, dobar deo poznatijih stvari u starom Egiptu datiran je na 4 - 3000 godina pre nove ere, Lepenski vir je 12.000 do 6.000 godina p.n.e. tako da se vitlo moralo pojaviti prvo u Lepenskom viru, pa tek onda tamo, podatak da je bilo poznato "još" u starom Egiptu ovde ne znači ništa..



Ma ako su oni imali ovakvo svrdlo, morali su da mogu da imaju i vitlo, samo ne tamo gde ste Peđa i ti zamislili ..





Ma tebi se svidela ideja vitla pa je sad razlažeš i produbljuješ, koje vitlo je korišćeno u ovoj "kućici" koja očigledno nije promera 9 metara? Za izvlačenje sardina iz hladnog Dunava? :)

Skoro nijedan, nego se vama svidela ideja :)



To što je u centru mogao je držati centralnu gredu, ako su je i okretali za 90 stepeni to bi bilo da se zategnu dobro konopci koji drže gredu u uspravnom položaju (u to vreme prilično jadno urađeni i popustljivi) da budu jaki kao strune, ili da odgovaraju promenama osobina konopca u periodima zima - leto. Baš ne bi moglo da se okreće pun krug jer bi onda osoba koja okreće morala da preskače preko ognjišta a što nije uputno. Zato se i zove upretnik - što uprede konopce, da je za vitlo zvao bi se vitlenik :)



Ovo nije baš potpuno tačno, par koliba nije orijentisano prema Dunavu, takođe taj "upisani krug" ste vi zamislili, realno ne postoji .. mada se slažem da su koristili dosta od geometrije dok su ovo zidali ..





Ovo je tačno, baš je masivno, ali ne mora da bude za prihvatanje horizantalnih sila, može da bude i da bi se nešto udenulo između pa da stoji uspravno ..



A ja bih predložio da bude kao neki arhi-visak .. ako centralna greda mora da se postavi vertikalno, neko ili nešto mora da ti kaže da si uspeo u toj nameri, pa ili da "pra-arhitekta" obilazi i zagleda sa svih strana, i dovikuje saradnicima, ili vežeš kamen da visi niz gredu, ako ima baš veliki otklon kamen se odvoji od grede, ako uspeš da postigneš vertikalni položaj kamen se priljubi uz nju ... ? :)



Može, može :)

Na ovoj slici sad nedostaju ona dva obla uspravljena kamena, kao i objašnjenje čemu služe, kako će drvo da stigne do njih ako vitlo stoji tačno na sredini i zaprečuje put..

Molio bih moderatora da doda ono Rešeno u naslov teme :)

Kao i cenjeni publikum da se strpi za rešenje, kao i da počistim smeće za sobom, kao i da prezentujem odbačene ideje, šteta je da se bace :)

Dakle šta sve nije: Nije radionica za izradu uniformnih rašlji ..

Mada kad bi ih tako radili mogli bi baš lepo da ograde kućicu, dva čoveka su mogla da sede i buše rupe gde je ognjište, treći da uz pomoć upretnika kao orijentira doda još jednu gredicu, suprotno orijentisanu, ili šta znam logo Lepenskog vira, posle bi 4 čoveka lako poboli takav direk u zemlju.



Osim toga zašto su crtali isečak od kruga ?? , ko kaže da nisu crtali ceo krug, da je koliba bila kružnog oblika, a betoniran samo ovaj ulazni deo, i voda u ognjištu da properu opanke kad ulaze? Ali nije ni to ...

Elem knjige moram priznati nisam čitao, a na snimcima o Lepenskom viru ima samo neko nemušto objašnjenje kako su crtali, konstruisali kućicu .. trougao, jednakostranični, pa dodaju luk, pa odseku deo trougla .. verovatno može tako, ali evo šta bih ja mislio da je najjednostavniji postupak, a korektan, uz pomoć 2 kočića i užeta između, pazi sad, slike sve govore ali:

1. Jedan kočić pobodeš, a drugim nacrtaš luk, dok je konopac još zategnut možeš da nacrtaš jedan zid i odrediš tačku A
2. Prvi kočić prebaciš na luk, sa zategnutim kanapom dobijaš tačku B
3. Drugi kočić vratiš na mesto prvog, možeš da nacrtaš liniju drugog zida
4. Skratiš kanap na pola tako što ga predvostručiš, tako možeš da dobiješ tačku x koja treba za upretnik
5. Skratiš kanap još jedanput na pola tako što ga još jednom predvostručiš, na zidu dobijaš tačku C
6. Tako skraćen kanap prebaciš na liniju drugog zida, dobijaš tačku D, ako ga odmotaš jednom i tako produžiš dobijaš y.

Sve što treba još je da spojiš C i D pravo, a Ax i By ti služe da odrediš mesto za upretnik ...

Može i još kraće ako imaš strateški obeležen kanap čvorovima na polovini i četvrtinama, direktno dobijaš tačke C i D, kao i x i y ...



Moze?

Sve ovo jer imaju baš čudne tlocrte, obeležavaju neko A, A/2, R i crtaju ih na čudnim mestima, kao sve u redu ..

Sad ne znam koliko će mi es dozvoliti da orijašim pre nego što me optuži za spamovanje, ali, meni se od svih tih drvljenja o Lepenskom viru svidelo kad neko objašnjava da su gledali u brdo preko puta Dunava, Treskavac, prilično geometrijski oblikovan, sa skoro ravnom gornjom površinom, nalik donekle na trapez, pun magnetita pa ga često gađaju gromovi pa su imali i vatromet s vremena na vreme, taman da pomisle da bogovi žive tamo, ili da je brdo Bog, pa su im zato kuće trapezaste ..



Toliko da sam u jednom trenutku pomislio da je ovo na podu mapa, ako trapezasti kamen na podu predstavlja Treskavac, onda udubljenje za ognjište predstavlja Dunav, a preko puta Treskavca od Dunava smo mi neolićani .. koliko su precizno i kamenje od ognjišta obradili nalik trapezima da se uklapa .. onda bi dva obla kamena bili Bogovi koji puštaju Dunav da teče .. a upretnik šta upretnik, na primer izvor Dunava .. međutim ovakva scena nije u svim kolibama



A ako koliba predstavlja kapsulu Apolo 11 onda su dva obla kamena astronauti, tj glava i mozak - astronaut i kompjuter, ognjište prozorče kroz koje gledaju, a upretnik volan kojim upravljaju, ovde su jedna pored drugog pa se vidi da su morali precizno da izračunaju kako da se vrate iz svemira a da ne izgore ..



Ali nije ni to ..

Još malo crtanja

9 metara? Šta bre 9 metara, pa koliko onda da bude plafon, isto 9 metara? Ko će to da zagreje, stavio sam kao oni salonski stanovi 4,5 ili 5 metara, nisam mogao lepo ni da odmerim ovu centralnu gredu, ovde niko ne obraća pažnju na proporcije, i onda treba dodati visinu čoveka unutra, baš da vidim kako će da se kreće po ovakvoj kući, nema šansi ovako ne može .



To je bio krov na 4 vode, a ako bi prvo digli nazad onaj trougao što su ga na početku odsekli izgledalo bi ovako, i napred trougao mnogo visoko, krov na dve vode, i ostala ova centralna greda od 5 metara da mi visi u vazduhu, ni ovako po mom mišljenju ne može ..



I pošto je bilo na 4 vode, pa na dve, sad bih trebalo tom progresijom da isprobam na jednu vodu krov, ali ne može, ja sam stručnjak za krovove znam šta pričam, sve bi se slivalo pravo pred ulaz, ili pozadi i pravilo Dunav, jedino ovako dva stuba napred, dva pozadi, i porečne grede takozvane venčanice (sa naglaskom na e), i pošto su neke ukopane nazad, to je već početak zida tako bi nekako moralo da bude, sa zidovima, a šta su oni rekonstruisali u Lepenskom viru Treskavac sveti zna ...



Ne vredi umoran, sutra objavljujem rešenje, pa strpite se malo :)

Problem sa ovim predlogom je ako je ona dimenzija 9 metara, trebalo bi unutra da zamislimo lepensko viranca od 1,75 metara, i da li bi on bio srećan da zagreva kuću visine, koliko, 6 metara? Mslm imaju oni indijanci u USA, i ne znaju za zimu pod svojim vigvamima, navikli tako, al opet ..

A onda sam juče naleteo na ovaj neverovatni snimak: "Dvostruki" izlazak sunca kod (iznad) Treskavca:



Sad pazi nije problem, ako nađeš malo strmiju planinu, možeš u okolini i da nađeš i tačku sa koje kad posmatraš sunce će da izađe, pa zađe za planinu, pa ponovo izađe. Ali izgleda da je ova cura, ili njih dvoje, uspeli da predvide da će to da se desi 21-og Juna na dan letnje dugodnevnice, i da će u tom trenutku biti vidljivo iz Lepenskog vira, i da su to dokazali, snimak je u realnom vremenu ceo događaj traje 4 minuta ...

E sad ja sam i ranije malo razgledao okolinu Lepenskog vira, za ovu tačku malo iznad mi se učinilo da ima malo previše stazica kroz šumu, mogu da budu i savremene, al nešto ne vidim da neko seče šumu. Tad nije bila obeležena na google earth, a sad vidim da je ta tačka "bunar", ne znam da li ima stvarno bunar, ili se brdo tako zove ..



U stvari ima ih toliko koje se sustiču u jednu tačku da sam mislio da je tu ulaz u grad, i da bi morala da se otkopa neka kapija :)



I ove zupce sam gledao, malo su isuviše pravilni, rekao sam sebi Neće oni da genocidišu ceo srpski narod .. ma ne to bre, rekao sam MajorFatal ovo ko da je obrađivano ljudskom rukom, možda neko primitivno utvrđenje za odbranu od napada sa Dunava, kao one stare tvrđave pa kule ... proveravao sam uzvodno, nizvodno 100 Km nema ništa slično ..

Međutim posle gledanja onog snimka o izlasku sunca nad Treskavcem, i meni je sinulo, sunce naravno, ne ideja sigurno, da sam nešto slično već video, dakle ovo je jedna praistorijska astronomska opservatorija, izgled pomalo i podseća na naše stare lepenskovirance ..



A sa tačke za posmatranje u blizini, može da se vidi ovakva scena, ne znam da li je i brdo artefišl, veštačko, ali kule jesu, ima 13 kula, sa 12 proreza između, sa tačke za posmatranje bar na televiziji tvrdili su da na osnovu izlaska sunca, i zareza gde izlazi može da se odredi mesec u godini, 12 proreza, 12 meseci. Sad gledam nešto tvrde da može da se odredi baš dan dugodnevnice, kratkodnevnice i ravnodnevnica ...



Lokacija je ako sam dobro razumeo iz 400-te godine pre nove ere, dakle dosta mlađa od Lepenskog vira ...

I onda naravno, da li bi i naši zupci mogli da posluže kao kalendar? Prvo da prebrojim zupce: 13 odlično, malo bih zastao kod 8, da li je 8 ili 8 i 9, ako je samo 8, 13 je sam greben, ako je 8 i 9, 13 je poslednji kamen, uklopiće se :)

I da odredim tačku posmatranja, naš narod čim vidi kamen, ili zaravan, ili temelj, odma gradi kuću tu da iskoristi da slučajno ne bi previše radio, pa sam pomislio gde su te kućice obeležene crvenim, kasnije sam skontao da tako uopšte ne bi gledali prema izlasku sunca, ni prema istoku, pa se odlučio opet za mesto gde se sastaje dosta staza ... odatle bi se gledalo na istok kroz zupce ..



Zupci deluju da su i sa prednje strane obrađeni, prema Dunavu, kao i ta zaravan do Dunava



A i mesto za posmatranje mi je super, posle laserski prave staze kroz šumu ide krivudava, ima kuća sa kamenjem, neko kamenje izvire iz zemlje, i ima luk skoro pola kružnice. Kasnije će se ispostaviti netačno odabrano mesto, ili videćemo ..



Eh, da, cela ova lokacija je oko 4 Km niz Dunav od muzeja Lepenski vir, otprilike kao onaj treći vir o kojem priča Peđa, ako je uopšte o tome pričao ..


_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 08.09.2021. u 01:09 GMT+1]}

E sad problemi, zašto sam prvo birao one tri kućice za mesto posmatranja, pa jer su upravno postavljene na zupce, pa lakše gledati, a i tako je u Južnoj Americi gde je ona arheo opservatorija, a i na njih je ukazivala ona laserska stazica kroz šumu :) ..

Sa promenom mesta za posmatranje dobio sam lošiji ugao, kao za inat oni zupci u južnoj americi su ekvidistantni (citiraće me nekad moram da koristim stručne izraze, inače su jednako razmaknuti) a ovi moji kao da postaju gušći od 9 do 13, iz ovog lošijeg ugla još gušći, tako da .. posle određenih eksperimenata koje ne smem da prepričavam .. lako bi bilo da odabereš tačku posmatranja, pa onda ispred sebe izgradiš zupce, kao u Južnoj Americi,



Onda je sve ekvidistantno (jednako razmaknuto). Ovako su i neke zastave "sa greškom" nastale, nije zvezda ispred meseca, nego ljudi vole da prave kalendare .. :)



Ali šta ako si ograničen izborom planine koju možeš da obradiš, i ona još postavljena pod lošim uglom? E pa ukoso postavljena planina, pod radijalno rasutim zracima tvog pogleda, daće preseke koji su sa jedne strane gušći a sa druge ređi, na moju žalost ispostavilo se sa kontra strane od one koja je na terenu ustanovljena ...



Jedino moguće rešenje je da ovaj kalendar nije za posmatranje izlaska sunca, nego zalaska .. jer sunce na zalasku takođe menja poziciju na obzorju tokom godine ..

A mi smo Srbi verovatno što smo opservirali zvezde, a ne samo servirali, kakav bezobrazluk :)

Ostaje samo da proverim ima li sa rumunske strane odgovarajuća tačka za posmatranje, da gleda na zapad, i da zraci radijalno mogu da prođu između zubaca .. ma ne samo da ima, nego skoro da je nacrtana polukrugom .. od silnih šetnji stazicom kroz šumu i posmatranja ..



Ovaj rumunski narod gde god vidi kamen, zaravan, ili temelj odma gradi kuću da bi iskoristio .. hm, da .. tako da sam odabrao tri moguće tačke za posmatranje, kućicu, livadu iznad polukruga, i čistinu u šumi .. trudio sam se da ne varam, zraci prilično radijalno i ekvidistantno prođu između zubaca .. a i mesto tačke za posmatranje se možda menjalo tokom vremena .. taj deo moram prepustiti nekom stručnijem.



Ne smem da kažem da sam dokazao, nemam pojma šta se vidi iz tih tački, ali tu je negde .. voleo bih neki komentar, na primer da sam razvalio .. pošto se gospođa sa snimka potpisala kao arheoastronom, meni ne preostaje ništa drugo nego da se potpišem, mada imam još da pišem, ako ima zainteresovanih

MajorFatal

Arheoastronaut

svojeručno

Već sam hteo da ispisujem po prethodnom crtežu gde će biti dugodnevnica, ravnodnevnica itd .. al ajd kao bar nešto i da proverim :)

Ma niđe veze ..

Ako bih hteo dugodnevnicu da utvrdim uz pomoć ovih zubaca izgleda da bih morao da posmatram iz skroz donje ove tačke, a pogled paralelno sa zupcima ..



Za kratkodnevnicu odavde, skroz gore na onom polukrugu koji sam locirao, i preko poslednjeg onog zupca ..



I za ravnodnevnice tu negde iz polukruga, a preko (između) nekog para zubaca .. jedino je simpatično što pogled završava tu negde na mestu onog ukrštanja staza ..

Sve u svemu ovako nekako: Ako posmatram iz tačke 1 i kad sunce zađe u pravcu zubaca znam da je dugodnevnica, ako posmatram iz tačke 2 i zađe u pravcu poslednjeg zupca dole to je kratkodnevnica, i iz tačaka 3 i 4 a između ona dva zupca - ravnodnevnice .. Nije baš ni tolika katastrofa, ako može da se šeta, onda kalendar može da se koristi i iz suprotnog pravca, otuda ona gužva od staza ako su posmatrali ravnodnevnice na osnovu izlaska sunca ... izgleda kao da se ravnodnevnice posmatraju tačno na toj granici između gušćih i ređih zubaca, možda, a možda i preko onih teško razlučivih da l je zubac broj 8, ili 8 i 9 na jednom mestu ..



Očekivao sam da će biti ovako, kao na lokaciji u Peruu



I onaj u Peruu može da se posmatra iz oba pravca, ali ne mogu da ne primetim da su ovde zupci gušći, a tamo staza sa zupcima blago skreće pri kraju u luk, tako da su takođe pod nekim uglom posmatranja prividno gušći, ako neko može da objasni ovo samo napred, ma znam i šta je, one osmice što sunce opisuje na nebu ne znam kako se beše zovu .. takođe ako kogod štagod primeti nek kaže, nadam se da ništa ne propuštam .. lokacija u Peruu je Chankillo ako se neko zainteresuje.

https://www.youtube.com/watch?v=wvANQT_9phc

Samo obratite pažnju, oni su na južnoj polulopti, a mi na severnoj ..

Ne umem da izračunam nit vidim u ovim programima opciju to što je Zemlja promenila položaj ose za oko 0,8 stepeni za ovih 8000 godina, kao što su računali arheoastonomi, i nešto sumnjam da bi se ove tri tačke za posmatranje spojile u jednu, ali ako može da doprinese i ako neko zna kako bi se to izračunalo, ili ako neko poznaje kalendare ..

Danas je 8. Septembar, uskoro će 23-ći, jesenja ravnodnevnica, ponešto od ovog bi moglo da se proveri ili utvrdi, ali nemam fotografa na rumunskoj strani, ali zato bi sa ove strane mogao da imam ..




_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 08.09.2021. u 11:29 GMT+1]}

Ništa bez provere, upotreba kalendara posmatranjem izlaska sunca:



Ispada da se upotrebljava ovako: dve tačke sa kojih se posmatra su iste, a treća se razlikuje ..

Ali obrati pažnju kako izgleda: "Sunrise, with a range in which the sun rises within a year" ... na našoj 45-toj paraleli ... (šrafirana površina, tj ugao .. ) :



Evo dodao sam i upretnik, da bude očiglednije da su kolibe bile astronomske opservatorije ...

E evo ga, znam da sam negde video, ako nisu oni što zezaju, preteruju sa srbovanjem, ako su stvarno našli ovakve znakiće u Lepenskom viru, Vinči, ja bih ovako napisao "kalendar", kao slovo A kome fali jedna noga .. jer vizuelno opisuje ceo kalendar.

Ovo poslednje mi stravicno lici na skandinavske rune ...

Baš stravično a? Pa sad, ako bi na slici jedan bio simboličan prikaz kalendara koji se koristi prilikom izlaska sunca, dve linije jer se tuda gledaju obe ravnodnevnice, na slici dva kalendar čitan iz oba pravca, sa svim tačkama i linijama, linija uz stenu se duplira jer se pri zalasku tuda gleda dugodnevnica .. sve ovo važi kod nas, u Peruu su druga pravila jer su blizu ekvatora, a mi na 45-toj paraleli .. čini mi se neko da se potrudi mogao bi sve da ih nađe od prve do poslednje .. al baš ne bi da se bakćem ..



Mogle bi biti neka uputstva za put, direkcije, ili još gore, zamisli neko ti da magijsku runu, a ti nepismen ne znaš da ih čitaš, i kaže ti Samo ti idi u Lepenski vir brajko moj, a kad dođeš tamo, a ono na tvojoj runi piše Ovog pošalji u Sibir, ili Prodaj ga u roblje, ili Daj mu vreću zlata, zaista stravično ..

Gradiška na Savi se grije drvima iz vode.Vitla su im na traktorima što je lijep napredak od vremena neolita.
http://mojagradiska.com/drvolo...poplava-hvataju-u-rijeci-foto/
Ove nove ideje MajorFatala su vrlo originalne,ali za čudo ne spominje kako su izgledali oluci.Iako je ekspert za to područje.

Pa svaka čast, taj deo priče si dokazao. Pih de nađe ovaj snimak gde siromašni stanovnici imaju i čamac, i traktor sa vitlom, brnabič i šizoje ako čuju proglasiće nam rast bdp-a koren iz 3 puta 17 na kvadrat procenata ..



Pa ja nisam tip istraživača koji kad ne nađe oluk počne da izračunava koliko je vode mogao da prima, nego koji kaže nisam našao oluk :) Šalim se, izvini što sam ti uzurpirao temu, ako hoćeš mogu da otvorim drugu. Ako je za utehu trebala su im vitla ako su obrađivali vrh planine da im obeleži značajne datume ..

Trenutno gledam kako bih mapirao ovo područje .. ovo je nema laži nema prevare, ako zrak sunca prođe kroz dvostruki šiljak na dane ravnodnevnica, završava tačno na Boljevačkom groblju (plac sa kamenjem). Boljevčani gledali gde će groblje, tamo šipražje, vamo šuma, močvara, e vidi kaže ovde lepa čistina sama nastala, a u stvari odatle lepenskoviranci pratili astro fenomene. Ja se bio skoncentrisao na tačku gde se račvaju staze, ali ako hoćeš više ljudi da gleda treba ti plac ..



I gledam da li je ovaj "mesečev kamen" iz muzeja mogao da bude mapa područja, ili kalendar za poneti ako ga dobro orijentišeš, onda su bili pametniji od mene, jer nemaju viška linija a ja imam, ja sam smeštao tačku za gledanje na rumunsku obalu, a očigledno sve može da se spakuje u trougao ... Ako te zanima samo kratkodnevnica na osnovu zalaska sunca, gledaš od platoa i zahtevaš da sunce zađe u pravcu groblja ..

Nije kalendar :( Bar onaj kamen nije ..

Trebalo je ovako da radi kad ga orijentišeš da uz pomoć senki 3 štapa uhvati neke datume, ko da sam ćorav ove dve velike linije su pod oko 90 stepeni, a ne kako bi meni odgovaralo ... edit: da i zaboravio sam da sam ga rotirao za 180 po y da bi bio mapa područja :)



Da li sam ja jedini koji vidi problem sa snimkom "dvostrukog" izlaska sunca na dugodnevnicu, a koje se vidi iz Lepenskog vira?

Mislim, neolitski čovek je mogao posmatranjem da utvrdi da sunce čas izlazi skroz levo, čas skroz desno u zavisnosti od doba godine, mogao je i da nađe planinu, i da joj se približi, i natera sunce da izlazi tačno iznad nje .. Ali šta jedino nije mogao: Nije mogao da natera sunce, ni da pronađe takvu scenu "baš" na dugodnevnicu, a da pre toga nije imao nekakav kalendar ..

On je morao da zna da je 20 jun, a ujutru 21-og Juna, umesto u lov, da krene uz reku, i niz reku da bi ulovio .. ili savršenu scenu, i savršenu planinu, ili još gore, da otkrnji deo planine i natera je da sa baš dosta preciznosti prosija na par sekudi, zađe sunce a onda opet izađe, i tako definitivno potvrdi nekim budućim posmatračima da je to najduži dan, jer ako posmatraju prethodni dan i sledeći - ništa?

??

I ovo moš komotno precrtati, za ono posmatranje sa rumunske obale, jesam lepo provukao linije, i jesu na približno sličnim rastojanjima, ali ugao uopšte nije kao za ovo podneblje, ovde je ugao kao sunce što zalazi u Peruu, kod nas je dosta širi, jedino ako su posmatrali samo od proleća do jeseni, sunce zimi i nije neko, tjah ...

Doduše šta se ja brinem, kad i u onom Čankilo malo proizvoljno posmatraju, naročito zalaske, zbog onog blagog zaokretanja kula sa prave linije, kad zupci postanu gušći, na primer 3. i 18. Novembar, i 6. Decembar, i kakvi su to datumi uopšte, to nisu "meseci u godini" .. Do tad se računaju useci između kula, a od tad odjednom vrhovi kula?



Našao sam i ovaj spisak arheoastronomskih lokacija, ko da su svaka dva uspravna kamena proglasili za opservatoriju, ovaj moj je bolji od 90%, samo da dokažem da su ljudi obradili ono kamenje.

Dobio sam i primedbu da je preveliko da bi ljudi obradili, to je 1,5 Km od prvog do poslednjeg zupca, Elora pećine su 1 Km al zato izrezbarene filingranski rad .. kod njih se i ne zna gde je završio materijal koji su izvukli, a bilo bi ga za kineski zid da sagradiš, a ovde se bar lepo vidi i na snimcima da je završio u Dunavu, i da su tako poravnjali plato ispred zubaca.

https://en.wikipedia.org/wiki/...oastronomical_sites_by_country

Takođe zaboravio sam da sa one predložene lokacije na rumunskoj obali kad bi se gledalo, sama lokacija muzeja Lepenski vir nekako baš pada kao da bi obeležila kratkodnevnicu pri zalasku .. a dugodnevnica linija prolazi pored grebena ..

Ovde ako su stvarno dimenzije r/3 i r, kao što je zaokruženo crvenim, ladno je mogao i monolit da bude poboden, on je dimenzija 1 : 3 : 9, pa tačno koliba je 9 metara široka, a vidiš ti onaj Artur C. Clark umeo da prepisuje, a nije umeo da izreklamira u knjizi Misterije sveta. Pa i nije kad je lokacija očerupana u odnosu 1 Muzej : 3 Muzeji u Austriji, birali bolje primerke : 9 Crna berza .. A i da nije Artura kako bi znali za likove u krajoliku i orijaše .. ali mislim da je očigledno da je razmišljao na temu, zato je ono kamenje onoliko ojačano na ognjištu, da se ne preturi monolit bogati :)

edit: 1/9 monolita je upala dole u ognjište, dimenzije su dobre





Sve kuće su usmerene prema Dunavu (i Treskavcu), ali Dunav na tom potezu teče skoro pravcem sever - jug, tako da su istovremeno sve usmerene i prema istoku, a koliko skica kuće liči na Sunrise, area ... zonu gde izlazi sunce od zime do leta, mislim da možemo da bez problema zamislimo da je bila i opservatorija, par kočića u ćoškovima morali bi senke da poravnaju sa zidovima na karakteristične datume u godini, ili samo jedan kočić na mestu odakle je crtana kružnica, za praćenje zalaska, ili recimo ako bi imali dva prozorčeta kod vrata, na ravnodnevnicu bi sunce kroz njih prosijalo i obasjalo direktno ona dva idola, zgodno zar ne? A ako bi imali prozor i prema jugu, tačno u podne veći (levi gledano odavde) idol bi bacio senku na manji (desni) idol i pomračio ga načisto?



Eh sad upretnik, šta upretnik? Ako hoćeš da objasnim upretnik moram malo da skrenem u pravcu Ancient aliens scenarija, nadam se da ti neće smetati, a i materijala bi imalo ohoho, trebaće nam pare za istraživanja, to će najbolje dati Ancient aliens, taman može još neko u međuvremenu da prokomentariše ovo što sam do sad napisao .. *ebem ti najveći bdp, ni do susednog sela ne mogu da priuštim da odem, a kamoli na ovu lepu lokaciju da posetim.

Ujutro rano, na ravnodnevnicu, oko 20 minuta posle svitanja, dok sunce odskoči iznad brda Treskavac, kroz dva prozorčeta na zidu kolibe prvo bi bila obasjana dva idola. Bila bi to fantastična igra svetla, senke, i lajt šou ..



Ali kako odmiče dan snop svetla bi se pomerao, da obasja i upretnik.

- Ahh, trudna sam, rekla bi boginja proleća Vesna, kada bi na upretniku videla artefakt koji "na žalost" "nije u muzeju" ..

ili još gore:

- Ahh, zar je već 7 sati, moram na posao da ne zakasnim, izem ti ovaj neolitski život

... to ujutru, a kasnije u toku dana, kad sunce promeni položaj, to jest tačno u podne, sijajući kroz vrata .. veći idol bi senkom pomračio manji .. i onda bi bog zime rekao: "Prošlo podne, gotov radni dan .. " i ode dalje u tom pravcu, da obasja upretnik .. jer ako je koliba orijentisana prema istoku, onda su ova dva kamena uvek orijentacije sever - jug, pa bi ovako svaki dan znali kad je podne ..



To zimi naravno, dok je sunce niže na obzorju, a leti ga ne bi pomračivao .. jer ne bi dobacivao do njega ..



Mada ja bih najradije makao ovu kolibu, jesu li oni sigurni da je tu bila koliba, jer ako nije, ovo bi bio super kalendar i sunčani časovnik u isto vreme, čak bi senke od većeg i manjeg kamena kružile kao veća i manja skazaljka .. pa bi se znalo i ko je napravio proto časovnik, a ne samo prvi mehanički .. šta su našli od dokaza da su tu bile kolibe, samo jedno parče ugljenisanog drveta, i malo pepela na dnu jednog ognjišta?

Zašto mislim da je zgodno i lako da su bili kalendar (i sunčani časovnik), pa ovaj recimo izgleda baš kao da je neko lupao zareze od 21. Decembra (najgornji - sunce najniže na obzorju, a baca tu najvišlju senku), do 21. Juna (najdonji) i nazad ...



Prva generacija zabeleži pojavu ..



Pa neka tamo kad baš dobro nauči šta koji zarez znači ukrasi ili doda mapu područja ..

.. a onda se tamo neka treća posvađa:



- Senka je pala na peti zarez, lepo vam kažem da treba da skupimo letinu!

- Ne, deda, izlapeo si, senka je pala na četvrtu tačku pored reke, treba da idemo kod tetka Ruže u Vlasac ..

Ne znam u koliko je sati napravljena fotka, ali par minuta ranije ili kasnije, sudeći po kamenju okolo, senka većeg idola pašće na manji ..



Ova školska predstava sunca i njegovih putanja "oko zemlje" leti i zimi je zgodna, ali ne prikazuje baš realistično šta se dešava na zemlji, ako imaš idol od 62 Cm visine, da bi zabeležio na samoj zemlji gde pada senka vrha tog idola pri zimskom suncu, u podne, kad je sunce pod 22 stepena na nebu, trebala bi ti stena, ili stazica, ili nešto dugo par metara, zato lepo uspravili drugi idol, i uhvatili senku ..

Šta ja pričam da ne znam u koliko sati je nastala fotka kad baš znam: U 13:00h popodne. U zoru je bilo loše osvetljenje, veći deo prepodneva je senka padala na lice manjeg idola, u podne ga pomračila, fotograf je sačekao 13h da može lepo da uslika oba idola.



Samo sad ispada kao da su idoli bili okrenuti prema zadnjem delu kolibe, oće to kad vrata od kolibe nisu tamo gde bi ti voleo ..

Koliko daleko pada senka predmeta kad je sunce na 22 stepena zimi, do 61 leti, i gde treba postaviti drugi predmet da bi uhvatio senke ..
pošto nisu hteli da je jure po podu, izravnali onaj trouglasti kamen, i postavili upravno pod senku kad je sunce na ravnodnevnicu, otuda verovatno onaj prav ugao nacrtan na trouglastom kamenu ..
tad utvrdili da je ravnodnevnica tačno na pola puta (datumski, i kad postaviš upravno ravan kamen) između dugodnevnice i kratkodnevnice, na podu nije takva situacija ..

Kad ga posle 2 minuta isprobavanja nateram da radi kao sunčani časovnik .. i to sa ravnom fotografijom (kamen je zaobljen, senka se malo drugačije ponaša na njemu ..) i pride stižem da se zezam, fotka u podnožju postavljena je tako da deluje "trapezasto" :)
I da utvrdim da je razlika 15 stepeni između svaka dva zareza .. Nisam bio nikad u muzeju, ili na lokaciji, ne znam da li su ovo samo tačke, ili rupe na kamenu, ali ovako bi mogao da radi ..



Ali ovo ako bi mi pošlo za rukom to bi tek bilo ekstra, opet kažem ne znam dimenzije ni kamenčuge ni "amuleta" ..



Izgleda da ni Indijana Džons nije pravljen napamet, sa ove lokacije samo mažnjavali bogati, da li su ikad išta vratili? Pa dobro nije loš film. Al neću da vam kažem visinu štapa, vrstu drveta, lokaciju i dan u godini :)

Kad sam to pročitao ja sam iz nekog razloga zamislio ovo, kao na slici, i stvarno bi delovalo malo čudno, jedino lasicu da upregnu pa da vrti u krug i melje:



A komotno bi moglo ovo:



Bilo bi isto kao dva kamena na današnjim vodenicama, donji je fiksiran, gornji se vrti, zrnevlje se ubacuje kroz rupu, na snimku čovek drži vodenični kamen sličnih dimenzija, misli da je iz 14-tog veka, koji ima rupu kao za štap, i da se vrteo ručno ..



Edit: mislim da mu je i alat poreklom iz neolita, nisu dva štapa jednake dužine, nego jedan, rascepljen na pola, i udarena prečka :)



U tome je problem sa ovom lokacijom, oni su ovde živeli u kontinuitetu 2000 godina, od svega ima po nekoliko različitih modela, pa tako i upretnika sa širom i dubljom rupom ..



_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 19.09.2021. u 12:21 GMT+1]}

E bas to zamislih.
Ipak deluje premalo za tako nesto.
Ko ce ga znati.

Major ode u kalendare gotovo kao i Englezi pri analizi Stonehendge-ova.

Upretnik kao dio mašine-vitla je realna pretpostavka.Predrag je došao u sukob sa tadašnjim timom arheologa jer je drukčije opisao nadgradnju na iskopanim temeljima.Zato je otišao u Beč i tamo doktorirao na toj temi.Kao arhitekta bolje poznaje geometrijske zakone gradnje od običnih arheologa.

Moguće je taj kamen služio i kao mali žrvanj.Ima još nekih stvari koje se krivo tumače.Naprimjer žrtvenici,idoli,božanstva,sahranjivanje.Preslikava se život iz mnogo kasnijih vremena u taj neolit što je besmislica.Nisu oni imali čak ni seoskog vrača pa ni totema.Nikome nisu prinosili žrtve niti se klanjali ili bojali.Imali su dovoljno svega.Kamene figure su nadgrobna obilježja.Porodične naivne izrade sa tužnim izrazom lica.Kuće su pravljene kad se stvori mlada porodica.Nema previše djece jer je matrijarhat.Djeca odrastaju i odlaze iz kuće te na kraju roditelji ostanu sami tu da umru.Tu ih i sahrane i naprave obilježje,a kuća se vremenom uruši i to niko ne dira.

Život u izobilju sa malo rada ostavlja mnogo vremena za razne kreacije.Mora da su često pravili gozbe,pekli jarad,kuhali riblje čorbe,pili pivo od ječma i pjevali do duboko u noć.

Na koji način znaš da deluje premalo kad u kadru nije fotografisan metar? Sve su skladne po dimenzijama koje su geometrijski, matematički određene, u kadru može biti jedna pored druge i kućica za lutke, i koliba promera devet metara, neke naročite razlike u rasporedu i odnosima elemenata ne bi mogle da se uoče?



Ovde je skica sa razmernikom, deluje da je samo najveća koliba 9 metara, a većina oko 5 - 6 metara, u tom slučaju njihov upretnik bi bio oko 30 Cm, podsetio bih samo da i ono manje kamenje u kadru koje reklamira majstor Ferid, a koje deluje da odgovora po veličini ovoj situaciji, mora da podleže fizičkim zakonima, tvrdiš da deluje premalo, ali probaj da napraviš upola manji kamen nego kod majstora, verovatno ćeš utvrditi da više ne može da melje sopstvenom težinom, nego da moraš da uložiš dodatni napor i fizičku snagu da pritiskaš žitarice da bi ih samleo ..

Ne odustajem tako lako od ideje kalendara, možemo videti i prvi prelazak sa zimskog računanja vremena na letnje i obrnuto, (kao i za koliko su omašili pravi, geografski istok) njih dvojica okrenuli kolibe na jug, njih neće buditi jutarnje sunce leti, nego se bude tek u podne, to su vrač i poglavica. Ili baba rodonačelnica i glavni inženjer :)

A možda su i kalendari došli Majoru .. kod mene je dobro što na svake tri izjave, vraćam se pa popravljam bar dve .. :)

Mislio sam da su manje-više orijentisane istoku, ali kad dobro orijentišem kartu vidi se .. da je svaki južni zid skoro svih koliba orijentisan pravo prema istoku .. crvene linijice odgovaraju pravcu zapad istok ..

Mada mislim da mi je mnogo bolje najnovije zapažanje da ove kolibe nemaju veze sa kružnicama, luk na prednjoj strani je toliko blag da .. ili je "treća tačka" povučena metrima unazad, pa odatle crtana kružnica .. ili još bolje, ovo je isečak od elipse, i to neke elipse konstruisane u pravcu sever - jug pa zarotirane za oko 30 stepeni .. na slici je obeležena jedna elipsa koja obuhvata nekoliko koliba, i jedna koliba - isečak .. mislim da se i kod velike kolibe može prepoznati još jedna elipsa ..



Da li su kalendari ne znam, ali mogle bi biti opservatorije, elipse, nešto u vezi sa kretanjem planeta, s tim u vezi, iako je samo jedan zid okrenut istoku, kompletna ova priča od pre nekoliko poruka stoji od reči do reči, samo zameniš termin ravnodnevnica terminom dugodnevnica

https://www.elitesecurity.org/t507004-2#4009899

I za onu fotografiju sam zabrljao, nastala je oko 10h pre podne u letnjem periodu, nisam video to ognjište ispred, jer je bledo na fotki, ispada da je manji kamen južno od većeg al opet .. ovo pokazuje da je i tako manji kamen mogao da baci senku na veći u zimskom periodu popodne, taman da mu prebroji rebarca, i objasni taj čudan položaj ruke, njegove leve ruke





Stonehenge je jedna dosadna, izvikana, turistička lokacija, ne baš mnogo zanimljiva, nisam ni znao da razmatraju da je kalendar :) šalim se, našli su neke grobnice kružne gde sunce prodre u zadnji kutak na zimski solsticij, pa je možda i ovo .. ali mi zbog nepravilnosti rasporeda kamenja, i delovanja da je nešto tu konusno .. nije bilo teško da preklopim sliku kolibe preko Stonehenga .. Peđa bi bio heppy da ima svoju "treću tačku", u jednom intervjuu kaže da je Sredojević uništio svih 56 trećin tački na svih 56 koliba :) U treću tačku upiru plave linije .. Koliko ja vidim ima mesta u Stonehengu da se opiše pravilna kružnica, samo ide između kamenja a ne preko njih, kružnica je zeleno ofarbana.. kamenje je unutar i spolja kružnice, ovo možda nikad i nije bilo izgrađeno kao pun krug ..

Ali svejedno, bilo tako ili ne, ovde se lepo vidi koliko lučni zid kolibe odstupa od pravilne kružnice, elipsa, 1,5 x promer Stonehenga, zarotirana za 30 stepeni ...

Jeste, mada ne znam kako je to naslutio, verovatno zbog velikog kamenja i stena okolo, ali evo stiže predlog mašine vitla jedan kroz jedan ..

Ako su oni imali i ovakve upretnike, koji dobro pasuju kugla plus ležište, mogli su da glume kug-lager za lakše baratanje monolitom,



mada ima i drugačijih viđenja, u koja uopšte ne sumnjam ..

https://www.youtube.com/watch?v=UnY7t8FfmSo

Kamen težak par tona, dok ga obrađuješ valja ga okrenuti preko lagera, sve viška materijala da se betonira patos, lakše se prebaci preko manjeg kamena, kad polugom digneš na kant dobro dođe veći kamen idol da ga zaustavi, nabaciš na upretnik sa lagerom, i vreme je za vitlo:



Njih četvorica okreću vitlo, još par njih pomaže polugama i rašljama, bitno je da ga usprave, ne moraju da ga odignu od zemlje, može jednim ćoškom da se oslanja na podlogu, dok ne uleti u žljeb ..



Ti si već računao snagu ovakvog vitla, i mislim da se uklapa, jedanput si rekao 2 tone, drugi put da svaki oslonac može da trpi 1,5 KN, to je otprilike to za ovakav kamen?

Lepa vest

https://nationalgeographic.rs/...p653SppTUBd6LXeppd_4aANyW1bAEs

mada nešto ne mogu da nađem na sajtu UN za turizam ..



Lepo za njega, i finu varoš Beč, ali da je doktorirao u Parizu mogao se slikati pored Ajfelove kule :)

Šalim se, meni obojica deluju da su bili vispreni i entuzijasti, Sredojević i Peđa, međutim posle početnog entuzijazma oni su tu nešto igrali se četnika i partizana, Sredojević branio bilo kome pristup nalazištu, Peđu prebijala udba i menjali mu naziv filma iz "geometrije" u "maštu", rekao bih i da ih je proizvela ova čudna lokacija, i uništila kasnije ..

Nešto što možda ide u prilog tome da su tu uspravljali monolite, stećke ..

Gladao sam i ona čudna slova A svud oko ognjišta, uglavnom na starim crno belim fotografijama su svuda, jer je rekonstrukcija u muzeju stvarno malo čudna, za trenutak se probudila Srbenda u meni "oni nama ne priznaju da smo prvi izmislili i patentirali slovo A" (bar ne bi morali da ga objašnjavamo preko kravlje glave sa rogovima okrenute natraške, ovde je kompletno i lepo ispisano)



Pogled sa strane još čudniji, sniževa se visina kako se odmiče od ognjišta, jedino danas na ovo liče oni separatori u kamenolomima, pa u jedan odeljak ide kamenje jedne granulacije, u drugi druge ..



Ali na kraju ipak mislim temelji, armatura, u podu koji je bio "betoniran", ali ne zbog vitla, nego da se uspravi kamen, ovo teško da je bilo ognjište, ovoliko geometrijski i precizno, sa ravnim ivicama, ta nisu pekli kutiju, nego lisicu. Nego žljeb da se uglavi i uspravi kamen..



Ako na ovoj najdonjoj crno beloj fotki pogledaš kamenje pri dnu, e tako izgleda i toliko se raspadne kamenje posle dužeg loženja vatre pored njega, a ne kao ovo ugrađeno u "ognjište" sačuvano netaknuto.

_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 02.10.2021. u 18:19 GMT+1]}

Donja slika jasno otkriva neke stvari.Očito da su ona slova A ukrućivala pod (bar u toj kući).Taj koji je to napravio inspirisan je konstrukcijom i ukrućenjem krova.Tri grede tetraedra su na sredini bile uvezane horizontalnim gredama kao i slovo "A".Time su dobili dvije etaže,a ona gornja je vjerovatno služila kao spavaonica.
Ognjište za loženje je onaj dio sa ispucalim kamenom.Klade su dovlačene dotle i tu su sagorjevale,a u onu finu kamenu kutiju su prebacivali žar.Lijepo oblikovana rupa ukazuje da su povremeno taj šporet čistili od nakupljenog pepela."Beton pod" uz ovo potvrđuje da su domaćice imale metlu i držale kuću čistom.Ko ulazi morao se izuti.Vrata za ulaz bi morala biti na suprotnoj strani da se ne uskače unutra preko klade i vatre.Zarubljeni dio trouglastog temelja je bio predulaz za ostavljanje blatnjave obuće i kišobrana ili nekih kabanica.Dio gdje je vatra gorila je praktično bio vani tako da dim nije punio stambeni prostor.
Mene je mnogo više iznenadio dokaz da su znali praviti tkaninu.Uređaj za izradu platna je prilično složena mašina pa je vitao za navlačenje klada mačji kašalj za takvu spravu.Slijedi zaključak da su imali svu silu raznog drvenog alata,a koji nažalost nije sačuvan.
Ako pogledamo u nekom etno selu unutar etno kuće izložene drvene sprave iz vremena od prije 100-200 godina,uočavamo da je tkalački stan najsloženija stvar.Lepenci su dakle imali stolice,klupice,drvene kašike i viljuške,sto,nanule,zdjelice-tanjire,ralo,čamac,vesla,teleskop štap za pecanje ribe,ljestve,preslicu sa vretenom,burence za vino,vješalice za odjeću itd itd.
Pokušaću kao laik da napravim neku hipotezu o sociološkom uređenju koje proističe iz ovog tehničkog.

Skoro sigurno, gledajući ova dva nađena na Vlašcu,



samo bih ja malo drugačije tumačio šare, urezano X je imalo abrazivnu funkciju kad nešto melješ, a ono crnilo na drugom ako su mleli nešto crno, na primer nešto od čega bi dobili crnu boju, koru od oraha, religiozna funkcija ako je došla kasnije, uopšte me ne bi čudilo da je običaj slavljenja Slave za koji znamo da ima paganske korene potekao odavde, X sa donje strane, ukras sa gornje, tako i danas izgleda slavski kolač, pogotovo po tome gde se običaj proširio u okolini, osim Srbije u manjoj meri Bugarska, Makedonija, Gora, Crna Gora, Bosna ... takođe lepenskoviranci sa prosečnom visinom 1,90 sva tri kostura u muzeju od ljudi koji su bili visoki 2 metra, možeš zasigurno znati gde se u okolini sačuvalo najviše gena, Hercegovci do skora se smatralo najviši u Evropi, a od pre par godina potvrđeno najviši na svetu sa prosečnom visinom 1,84, za par milimetara pobegli prvom sledećem. O dominaciji ovog podneblja u Košarci i basketu nad raznim sitnim CCCP i USA ne bih ni da pričam :) Inače prosečna visina čoveka u Evropi i Aziji u to vreme bila 1,5 m.



Jes, a toliko vitla iz neolita nađeno, pa ti to ne radiš :)



Rekao bih da sad ponavljaš neku priču domaćih arheologa, romantičnu i spekulativnu, gospodin u joga pozi je jedini tako sahranjen, na Vlašcu nađen jedan prekriven školjkama, možda su bili vrač ili poglavica, ni za žrtve ne možemo znati, 90% kostura nađeno sa povredama i od oružja, kosturi ispod poda i praga, ljudski, životinjski, da li su žrtvovali ili samo sahranjivali, u narodu se sačuvala legenda o uziđivanju u temelje radi uspeha gradnje - zidanje Skadra na Bojani, .. dovoljno svega teško, preko godine se hranili ribom - nađen veliki procenat fosfora u kostima, a za preko zime imali gomilu pasa, na kojima nađeni tragovi sečiva. Lagani prelaz sa prvog lica množine na treće, kad je nešto dobro - mi smo, kad je loše - oni su :) Običaj sa psima smo poslali u Kinu izgleda. Ima ovaj snimak o Đerdapu malo ozbiljnije.

https://www.youtube.com/watch?...7iOn2NEisqBMLy0wOh&index=4



Drago mi je da nisam jedini koji nije čovek, nego baba koja se predomišlja, šta bi sa onim da su usmeravali drvenu kladu? :) O tužnim izrazima lica imam čitavu teoriju pa ću o tome kasnije.



Ovo baš teško da je bilo ovako, ko bi betonirao pod da ga koristi tako, pa raskopavao da nekog sahrani, pa opet betonirao?



Za pivo ne znam, valjda se pojavilo u Egiptu zasigurno, al vino vrlo moguće.

Citat:
Ima još nekih stvari koje se krivo tumače.Naprimjer žrtvenici,idoli,božanstva,sahranjivanje. Preslikava se život iz mnogo kasnijih vremena u taj neolit što je besmislica.

Major:
Jes, a toliko vitla iz neolita nađeno, pa ti to ne radiš :)

Trend služi da se projektuje očekivana budućnost na osnovu sadašnjosti i prošlosti,ali i suprotno kad se krene u prošlost i dođe u nepoznate vode.Iz tvojih radova se može raspoznati kako je na ovom terenu izmišljen prvi točak,ali i još toga oko društvenog uređenja ove napredne neolitske zajednice.Pažljivo ću to opisati uskoro.

Mislim da nije u redu da ovo ovako napišeš, da su "slova A" bila svuda pod podom pa da i kažeš "utvrđivala pod", na sve tri različite slike podova, iz sve tri kolibe koje sam priložio, vidi se da su bila samo oko "ognjišta", a za koje ja smatram da je bilo žljeb u koji se uglavljuje monolit (stećak).

A evo još jedna slika, pre je kostur utvrđivao pod, nego slovo A, koje se nalazi samo oko "ognjišta".



Prema tome može da se kaže da su utvrđivala "ognjište", ostaje da objasniš žašto bi neko utvrđivao ognjište, s obzirom da Peđa ima očiglednu grešku, jer ne može nešto i da drži krov, zateže konopce, i da se vrti kao vitlo, koje bi vršilo pritisak na ognjište pa da se ne pomeri? Ti si to prepravio da je vitlo bilo vezano za konstrukciju gornje etaže, ali opet ..

Elem slovo A je izgledalo ovako, ako je kostur bio eksperiment sa potporom, slovo A je neko neolitsko dumanje o razlaganju sila :)



Mislim da su dobro i dumali. Iz nekog razloga prvo sam pomislio na toranj na Avali, koji je visok oko 200 metara, a ima temelje od "samo 3 metra" (negde piše i 1,5 m) i pogađaj šta, slovo A bi se savršeno uklopilo u taj oblik temelja, rekao bih da su i sa oblikom osnove ako ne prepisivali pogodili isti oblik kao iz neolita. Jedino da su dosledno kopirali neolit potrošili bi manje materijala :)

Kako hoćeš, ja sam uveren da je bar u nekom periodu bar neki neolitski čovek živeo tu, a to o čemu pišeš bi plus minus izgledalo ovako, kuća od 6 metara 15 kvadrata u osnovi, gornja etaža još dosta manja, i neolitanac od 2 metra visine ..



Evo još jedna fotka, da ispravim svoju grešku, kad sam pogledao onaj razmernik od 20 metara učinilo mi se da ima 4 polja po 5 metara, ima 5 polja po 4 metra, većina koliba nije 5 - 6 metara, nego 4 - 5 metara u osnovi, ova je oko 4 metra, kosturi su stvarno bili "visoki" po dva metra, a ovde su bukvalno od zida do zida na tom delu kolibe, ne znam da li možeš da zamisliš gornju etažu gde bi se smestili ovo dvoje ..

Moj najverovatnije finalni predlog na ovu temu koliba: Vitlo je sjajno, al poluga je mama kad hoćeš da podigneš težak teret ...



Zadovoljan sam jer objašnjava gotovo sve: Dve grede u centru su najjače, i one su preprečene sa trećom tako da čine oblik slova A, a preko nje je montirana poluga, u poprečnu gredu uglavljeno je vitlo koje se na podu oslanja u upretnik. Četri grede u ćoškovima samo podupiru i učvršćuju konstrukciju, ovde ne bi valjalo birati treću tačku, nego baš dve. Ima mesta na kraju poluge i za kontra teg ...

Ovo objašnjava i osnovni oblik poda, i lučni deo, jer ako je teret koji treba da podigneš istovaren negde sa strane, dok ga polugom odigneš i preneseš pravo ispred neće zapinjati nigde za pod.

Neverovatno koliko sam se bunio protiv tog vitla, ali ispalo je ne samo da ima mesta, nego da je skoro neophodno .. Šta znači skoro neophodno: pa evo kako bi postupak podizanja izgledao bez vitla: Uspraviš monolit i doteraš ga pravo napred, prisloniš na zemlju, izmakneš polugu dalje unazad pa opet, ovo bi za posledicu imalo sledeće:

1.) Ili se kamen težak par tona kad ga ponovo podigneš toliko zaljulja da poruši nešto od poda

2.) Ili moraš da radiš mic po mic, po par Cm da ne bi nešto porušio pa bi postupak trajao dugo ..

Vitlo to rešava tako što kad podigneš kamen privučeš donji kraj vitlom za veću razdaljinu, i lagano spustiš, izmakneš polugu, pa opet, iz tri četri poteza kamen je u svom ležištu.

@zzzz od tebe sam usvojio i vitlo, i da je fiksirano gornjom etažom :)

E sad ako je posle 300 godina pauze ili poplave neka druga ekipa došla i napravila kolibu od ovakve konstrukcije dodavši slamu, blato, pruće itd .. to je već drugo

Crtež je možda malo vrljav, tek kad sam završio video sam da sam mogao spustiti poprečnu gredu još malo dole, taman bi možda imalo mesta za gornju etažu ..

Dosad me niko ništa nije pitao a zašto bi oni uspravljali kamen, al svejedno ja da kažem: da bi ga obradili, ukrasili, i napravili hram, ima par odličnih kandidata, što u okolini što malo dalje, Rajačke pimnice kod nas, Gobekli Tape u današnjoj Turskoj, Varna na Crnom moru u današnjoj Bugarskoj ...

Matrijarhat,sve žene u naselju su u srodstvu,svi muškarci (osim djece),sa raznih strana,niko niskim.Religija je gatanje,skidanje uroka,bacanje čini,bajanje."Boginja plodnosti"od pečene gline,debela,stara i ružna je zapravo replika umrle vračare jakog autoriteta.Služi dok nova ne stekne ugled.

Momci rođeni u naselju se otjeraju,a primaju neki od kojekuda.Ako su uspjeli steći naklonost,i to od glavnih autoriteta,baka i mama.Žene su kasno počele rađati djecu pa je natalitet bio ujednačen sa umrlima iaku su imali viška hrane.Najveća kuća je bila radionica za tkanje i razne stolarske poslove.Nova porodica (vanbračna) pravi novu kuću,svi im pomažu.U jednoj kući živi majka sa par komada djece i eventualno njen partner.

U prethodnom postu samo nisam spomenuo ona dva obla kamena, mislim da su možda bili jedino za određivanje datuma kad se kameni blok obrađuje i šara, ovakva scena bi bila otprilike na zimski solsticij kad je sunce najniže 22 stepena iznad horizonta za konkretno ova dva kamena, senka mora da mu prođe ispod plašta sa leve strane, i preko podlaktice sa ove druge ...



i u Rajačkim pimnicama i u Gobekli tape kameni blokovi su kao slovo T štampano, gornji deo od T može da baca senku na telo stuba, mislim da su tako i nastale šare u Gobekli tape, ako umeš da orijentišeš kamen može da ti kaže na kojoj si geografskoj širini ...



Jedino me brine ovaj žljeb u Gobekli tape po sredini stuba sa prednje strane, kao da je godinama rolao preko oblutka u upretniku u Lepenskom viru :) Onda mora da su imali i neakav mehanizam da to postignu ..

Normalno, nego svako primeti nešto i ima neke asocijacije, meni je mnogo zanimljivije što je betonski pod od čudne mešavine krečnjaka i još nečega ofarban u crveno i ravan, i to ne samo u smislu da nema neravnine, isto se bolje vidi na starim fotkama dok nisu preselili lokaciju, skoro kao staklo u par koliba, nego i vodoravan .. tu da staviš bilijarsku kuglu, onu za kuglanje, ili kliker - ne bi se otkotrljali.

Peđa je obratio pažnju na one pliće upretnike sa slivnikom, i to objašnjavao vodom koja se sliva niz drvo, ok, ali čemu slivnik ako posle nemaš kanalčić da nege odvede tu vodu, isti bi efekat bio kao i bez slivnika, jednostavno bi završavala svud okolo ...

Nego ja mislim neka vrsta neolitskog teodolita, kako majstori danas poravnjaju ploču, ili coklo, ili šta već, uz pomoć providnog creva sa vodom, a oni nisu imali to nego kamen .. našao sam ova dva primerka, od kojih svaki ima po dva slivnika, i to plus minus orijentisana pod 90 stepeni



Način rada bi bio sledeći, sipaš vodu unutra, i .. vučeš levo desno sve dok ne poravnjaš, ako naiđeš na nagib od recimo 15 stepeni voda počne da se proliva pa znaš da treba ili da popuniš, ili da skineš sloj - zavisi od nagiba, posle vučeš napred nazad po podu, i kad pređeš preko celog poda a da se ni kap ne prolije - znaš da imaš ravan pod? I ravan i vodoravan?



Ja sam toliko puta nešto pomislio pa se predomislio, da ću morati excel tabelu da napravim šta sam usvojio, a šta odbacio .. za vrata na suprotnoj strani sam napisao da najverovatnije nisu bila tu, jer je taj deo na dosta koliba bio ukopan donekle u padinu .. nije sad da bi bilo nemoguće ili zabranjeno, ali ulazili bi niz bar jedan stepenik kao u podrum, pa mi se čini manje verovatno da je bilo tako ..



Za opanke i kišobran ne znam, ali bar za kabanice možemo da znamo kako je moguće da su izgledale, maske za poklade svuda izgledaju slično, od Hrvatske do Bugarske, i od Rumunije do Makedonije, a poklade su paganski pre hrišćanski običaj. Nabaciš kožu od ovce, i možeš i po najvećem pljusku ..





Ovo bih mogao da se složim, bilo bi slično kao kad su živeli u pećini, ložiš vatru na ulazu, a ne na sred, da se ne ugušiš ..

U neolitu ljudi su ljeti hodali goli.Bez idolopoklonstva.Da su ovo na slici božanstva imali bi stroga lica,a djelove tjela posuđena od moćnih životinja.Boginje plodnosti bi bile mlade i vitke.

U neolitu su izveli neakvu Neolitsku revoluciju:

1.) Počeli da se oblače

2.) Počeli da gaje biljke sa sve đubrenjem zemljišta

3.) Počeli da gaje životinje

4.) I još štošta

a 1.) počeli da se oblače je izgledalo ovako: levo Gobekli tape: štranjka oko pojasa i prebačena koža od neke živuljke, desno Varna značajna količina zlatnog nakita





I dalje mislim da su merni instrumenti za beleženje astronomskih pojava, ukrašeni da liče na figure :)



Zašto to, pa svi znaju kako izgleda stomak i kukovi trudne žene, buce su i u prošlom veku bile popularne, sve do manekenke Tvigi prve popularne mršavice?

Nešto ne mogu da se setim da sam video dokaz da su u Lepenskom viru znali praviti tkaninu? Jedino ako je posredno, jer su "već u Vinči imali fine lanene tkanine". Da li može da se dobije neki link za taj dokaz? S tim da taj prvi uređaj za izradu platna mora da je bio mnogo jednostavniji nego neki u etno selima klik - klak, verovatno je bio samo ram sa razapetim nitima.

Oni što vole misterije iz prošlosti često spominju Stounhendž, piramide, Uskršnje ostrvo, a razboj za tkanje je isto tako misterija samo manje popularna, naime razboj se pojavio na svim kontinentima, mnogo pre Kristofera Kolumba, Magelana, Marka Pola, Kapetana Kuka i sličnih svetskih putnika. I u izolovanoj Australiji, severnoj i južnoj Americi, Afrika, Azija, Evropa ... čak i u kulturama koje nikad nisu izumele točak ...



I ja volim da srbujem po nekad, al ti si me nadmašio, s obzirom na blizinu zlatonosne reke Pek mogli su imati i zlatne viljuške? Pomerio si zlatnu viljušku sa dvora Stefana Nemanje pravo u neolit. Dok je švapski (ruski, azijski ...) neolitski čovek jeo prstima, a naš neolitski čovek zlatnom viljuškom pa samo boc? :)

Nisu oni cjenili zlato jer kao što se zna ovi što su kopali nisu našli čak ni alkicu za nos.Ili su takve stvarčice,a radi boljeg čuvanja,divlji ili pravi arheolozi odnijeli kući.Ako baš tjeraš nacionalnu priču,ja pripadam asimiliraćoj YU grupaciji.Ti si izložio sliku viljuške (prilog) pa zato je nabrojah.Osim nedostajućih ukrasa od zlata primjetih da nema ni onih najvećih obrađenih kamenih blokova.Moguće je da su sačuvane negdje u okolnim selima u temeljima štala itd.
Meni izgleda da je ovo malo naselje neka vrsta vikendaškog,jer su mnoga druga u okolini imali više kuća
većih dimenzija.Vjerovatno zimovnik za starije.

Još od priče o paljenju vatre pomislio sam da je priručni upaljač, zbog rupice gde je zgodno udenuti štap koji rotira, a ostalo je ergonomski zgodno za držati u ruci da ne isklizne, onda sam video da Aboridžini pale vatre bez pomoćnih sredstava te vrste, samo rotiraju u jednom pravcu i drugom dlanovima. Naravno da sam se šalio za postavljanje amuleta na štap radi otkrivanja tajnog mesta u stilu Indijana Džouns, kao i za viljuške. Nacionalne i nadnacionalne priče me ne zanimaju. Možda je bio šestar, ova ekipa je poznata po šestarenju, uostalom i danas izgleda tako :)

Ja nekako mislim da su ralo imali već u ledenom dobu, neke od ovih "boginja plodnosti" deluju kao kamen koji se izlizao od silne upotrebe, i riljanja kroz zemlju, ove druge deluju kao da nemaju glavu, glava više deluje kao ručka od menjača na savremenim automobilima, okrugla i nazubljena da ne iskliza iz ruke, dok je koristiš da riješ po zemlji, kad se kamen od upotrebe polomio onda ga tek (ili ipak možda pre) ukrasili da izgleda kao boginja plodnosti, šta će i biti boginja nego ralo koje pomaže da se oplodi zemlja ..





Sve bi moglo biti kao što pišeš, ali nekako mi deluje da sve pišeš napamet :) bez mnogo dokaza .. Kostur sa dve lobanje, figure sa dve glave, amulet sa dve glave orla, posle će još da mi pričaju da je dvoglavi orao došao iz Vizantije .. rekao bih da je prošlo dosta vremena dok su skapirali da ne treba da kopulišu sa bliskim rođacima, i da se rađalo dosta sijamskih blizanaca pre toga ..

Našao sam i ovaj kamen iz Turske, sa lokacije stare 11 hiljada godina, koji deluje kao da ima žljeb sa prednje strane, kao da je rolao dugo preko nekog upretnika, ovaj kamen ima nešto i kao stoper, da ga zaustavi da ne odrola predaleko ..



U odnosu na one plitke sa prelivnikom, i one gde pasuje kugla, ima i ovaj treći tip upretnika, gde kao da bi pasovalo nešto kao valjak, ili elipsoidno ..



Međutim baš ništa ne mogu da smislim kako bi to delovalo, izgledalo, rado bih ga pustio da rola preko upretnika, ali nigde ne pasuje, nit mogu da smislim čemu bi služilo .. u onom viru dovoljno da se okretao neki splav, sa jarbolom, pa da uz užariju imaju i neki rotacioni mehanizam, al sad verovatno već preterujem :)

Kod ovih T blokova zanimljivo je da se lako određuje tačka gde je težište, obeležena na crtežu slovom T, da je sastavljen od 4 kvadra u nizu, bila bi na sredini, kad jedan kvadar zarotiraš da ispadne kao slovo T, težište ostaje na istom mestu, jer su i dalje dva (zamišljena) kvadra sa svojim masama sa jedne strane, i dva sa druge ..

Mogao bi i ovakav položaj T-bloka, sa težištem direktno iznad upretnika sa kuglom, ali sem da rotiraju kamen da bi ga obradili stvarno ne mogu da smislim nikakvu drugu svrhu, i ne objašnjava one žljebove na pojedinim T-blokovima ..



Nikako ne mogu da zamislim kolibu onde, hteo sam i ovo da predložim: zamka za međede, znaš ono: Na uljanik malena su vrata, za međeda skovana sekira .. meda dođe da pije vode, (nekako rupa u zemlji me uvek asocira na bazenčić, nikad na ognjište, ne znam zašto) i cap srede ga. Ili pas, ili krava, nekako su morali pripitomiti kravu? ... ostave joj sena i vode tu za zimski period, i eto, sama dođe?

Što se tiče podnožja od 9 metara, komotno je samo na trećini mogla da bude koliba gde bi se smestili dvometraši, i da imaju mnogo lep trem ispred kuće, da piju kafu i čaj, još ako je krava vezana ispred pitoreskna scena ..



A onda bi bile zanimljive sličnosti sa nekim hindi hramovima, većina Hindi hramova ima stražare ispred vrata, taj običaj se zadržao i do danas, ima ih ispred crkve Ružice, i oni što se igraju sa konjima ispred skupštine su u toj funkciji ..



Iako imaju dosta figura sa više ruku, glava, životinjskim glavama .. sve one su po ćoškovima, zidovima, posebnim prostorijama, centralni deo hrama, i predmet obožavanja je lingam u joniju sa prelivnikom, baš kao što je centralni deo poda u Lepenskom viru artefakt u upretniku sa prelivnikom ... Taj lingam je neakva kamenčuga, najčešće elipsoidnog ili u obliku valjka, u toku službe se zaliva vodom najčešće, ili medom, mlekom .. ako je kugla u upretniku služila za lakše pokretanje kamenog bloka, moguće da su morali da je hlade vodom, pa je tako i nastao običaj :)



Na slici levo je upretnik nađen na lokaciji Vlašac, ja video u i fotografisao iz nekog turističkog prospekta o Lepenskom viru, ali ga nešto ne viđam na slikama iz muzeja .. ?

Ima još sličnosti, ako je rupa u podu što smo je opisali kao ognjište, bila za skupljanje kišnice, skoro svaki Hindi hram ima bazen za skupljanje kišnice, koja posle glumi vodu iz svete reke Gang ..



A sa onom kravom, mnogi Hindi hramovi imaju ispred bika Nandi, "vozilo" kojim je došao bog Šiva, okićenog vencima od cveća .. I mi imamo paganski običaj, inkorporiran u hrišćanstvo, kićenja životinja vencima, bar u mom kraju "zadušni brav" ..



U prilog onog uspravljanja kamenja, ne znam da li se slažeš sa opažanjem, i zaključkom, neka ognjišta kao da imaju mnogo masivnije kamenje sa jedne strane, nego sa druge, isto je moglo da pomogne dok uspraviš kamen, oni masivniji ga prihvate, posle učvrstiš onim manjim, kao da su i u Gobekli tape tako radili, bar kod nekih stubova ..

Koliba je, ako je ikad bila koliba, čudnog podnožja, ali pogledajmo tu planinu, ili brdo, 600 metara visine, Dunav ispod najnižom tačkom u kazanu je ispod nivoa mora, dakle Treskavac koje je poslužilo kao inspiracija za oblik kolibe, navodno, ... pa oni ako su gledali ovakve scene piramida im nije bila ni potrebna :)



Zarubljena piramida, posle nas drugi narodi kopirali, ili smo proneli znanje svetom, sve zajedno sa tkačkim razbojem da se obuku bogati .. evo iz južne Amerike i Indije, kopije Treskavca. I podsetite me da je onaj Deretić mala beba za mene :)



Dakle to je ta planina koja podseća oblikom na trapez ? Hm.

Meni više liči na nešto .. što se sužava .. i od čega su oduzete dve četvrtine elipse .. ? Pa sunce ujutru na dugodnevnicu zaglavi u tom useku, i zađe za planinu, i opet izađe ..



Ali ovo me zainteresovalo, ne sever - jug promene, nego koliko je ekskluzivno ovo viđenje samo sa lokacije Lepenski vir, sunčev zrak je ravan, moralo bi da se vidi i sa neke malo udaljenije lokacije, kao i ako su imali intervencije na Treskavcu kako bi to izveli ..



U tom slučaju dovoljno bi bilo povući pravu liniju od vrha brda treskavac a preko lokacije Lepenski vir, da bi utvrdili dge se još vidi ovaj zanimljiv arheo astronomski fenomen. Međutim, pogle na šta liči vrh treskavca, izuvijano, izlomljeno ... Iz koje tačke povući liniju?

Najiskrenije rečeno, a na osnovu fotografija Treskavca, i ravne gornje linije .. očekivao sam nešto ovakvo, plato, zaravan gore, i liticu, vertikalan odsek, okrenut prema arheološkom nalazištu, ta dva elementa u kombinaciji bi dali ravnu horizontalnu liniju po vrhu Treskavca ..



Međutim .. ako je obod treskavca izlomljen, više kao grotlo nekog vulkana koje se obrušilo, a iz podnožja se vidi kao ravna linija .. razmisli MajorFatal .. onda ispada kao da bi neko morao da projektuje neku ravan, iz podnožja, na vrh treskavca, i seče po toj liniji, da bi se tako videlo ... i posle malo cunjanja po internetima .. ovo je fotorafija Treskavca "sa strane", nije slikano iz pravca arheološkog nalazišta, nego pod devedeset stepeni u odnosu na taj pravac, sa rumunske strane ..



Čak nisam dodavao ni one moje linije i strelice, vidi se gde je ravna linija, samo produžiš i u podnožju je lokacija Lepenski vir ..

---

Što se tiče tačke gde će završiti ravna linija povučena od vrha treskavca, preko lokacije Lepenski vir, očekivao sam ono mesto gde se sustiču mnoge staze, ili blizu ima neka kvadratna struktura, na vrhu brda, kao da je celo naselje bilo tu, oko 400 metara promera

Međutim, najbolje što sam mogao je ovo, ima neka livadica, čistina tu, oko 100 metara promera, može i tu dosta ljudi da se smesti, 1000 ako broji pozicija, 4000 ako broji opozicija, ako nije isuviše visoko iznad arheološkog nalazišta moglo bi možda i odatle da se posmatra "dvostruki" izlazak sunca .. 2000 ljudi.



Što se tiče one kvadratne strukture na vrhu brda, neposredno iza Lepenskog vira, uvala pored je baš baš prava, poredeći sa okolnim krajolikom gde nema jedna ravna linija, neko vreme sam i to zagledao preko Google Earth servisa



A ovo je fotka sa vrha Treskavca a u pravcu muzejske zgrade koja se vidi u kadru, nisam preko Google Earth mogao da vidim da su i ove padine toliko ravne. Malo nezahvalno ovako sa fotke skidati, određivati uglove, ali ako je tu na obe strane 23 stepena, onda .. u toku zime, dobar deo zime, sunce nikad ne dospeva na ove padine, pa se i sneg pretpostavka duže zadrži .. ako je sunce tad na maksimum 22 stepena, prođe ceo zimski dan, a da ove livade sve vreme ostanu u senci .. takođe može da bude svojevrsna vrsta kalendara, kad je padina u senci ceo dan, znači da je 21. decembar u najmanju ruku ...



Za fotku se zahvaljujem gospodinu Tamaš Fodor, iz udruženja Feliks Mileker, a koja je nastala prilikom njihovog izleta na planinu Treskavac ..

Što se tiče koliba u Lepenskom viru, naleteo sam na internetu na neki rad koji hvali njihovu ergonomiju, kako su bile tople, lako se zagrevale zbog racionalnog korišćenja prostora, čak je i pod crven pa ga sunce brže ugreje nego da je neke druge boje .. ima jedan problem, sunce brzo zagreje crvenu površinu, ali ako je krov od kolibe iznad .. nikad ne dospe na patos .. crvena boja ima još jednu osobinu, da je, čoveku barem, najuočljivija od svih boja u spektru, tako da sam na ovu fotku docrtao i jedan crveni trouglić koji predstavlja kolibu na poziciji muzeja .. ako uopšte nisu bile kolibe, nego samo crveni oblici na obali, mogli su da posluže kao orijentir ako hoćeš da sečeš vrh Treskavca da bi služio kao kalendar, dok vidiš orijentir - sečeš, kad prestaneš da vidiš - prestaneš da sečeš jer si otišao isuviše nisko, i ideš na sledeću kotu :) na primer ...

Uopšte uzev, meni deluje da su ljudi koji su ovde živeli imali dosta intervencija u krajoliku, a ne samo živeli u kolibama čudnog oblika, podnožja ... počeli da se oblače, gaje biljke i životinje, izveli neolitsku revoluciju, i smirili se sa pozicije lovca sakupljača ...

_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 09.12.2021. u 20:18 GMT+1]}

Još jedna čudna paralela, u indijskim epovima zabeležena je priča o ljudima koji su odsekli vrh planine, posle je Šiva jednom rukom podigao vrh planine, i spustio ga tamo negde drugde :)



Od istog gospodina Tamaš Fodor, iz udruženja Feliks Mileker, dobio sam ovu fotografiju koja je nastala prilikom izleta na Treskavac, a koja uslovno rečeno pokazuje da može zalazak sunca da se posmatra sa obale Dunava sa rumunske strane, a preko onih zubaca koje sam pominjao, a koji se vide ovde u kadru, naravno zavisi i od ostale konfiguracije terena, i šta je u zaleđu zubaca, u svakom slučaju se ovom prilikom posebno zahvaljujem.



Dosta za jedno popodne .. :)

Sad se setih, možda je Krišna jednom rukom digao vrh planine, ali i kod nas kad se slavi Krsna slava, ono mlađe dete jednom rukom digne četvrtinu slavskog kolača i ubaci ga u sito .. tjah ..

Sve je nekako mnogo geometrično u tom Lepenskom viru, moj pokušaj rekonstrukcije šestara "amuleta", samo sam zabrljao neke detalje, pa ću morati iz početka ..



Nego, Mr zzzz, kako bi ste vi u jednoj lekciji, na jednom papiru predstavili Zemlju, Sunce i Mesec, njihove veličine, i odnose u prostoru, kao i razdaljine? :)



Srećna Nova godina!

To da je neolitski čovek mogao da zna odnose u svemiru bi bilo malo teže za dokazivanje, pa neću ni pokušavati, ali ako su to pokušali da predstave na amuletu bilo bi zanimljivo, jer ...

U odnosu na savremeni crtež levo, mnogo su bolje predstavili odnose veličina Zemlje i Meseca, mesec ima prečnik oko 4 puta manji od zemlje, (Zemlja 12.000 Km, Mesec 3.000 Km, najveći satelit u odnosu na matičnu planetu u Sunčevom sistemu) i to je na amuletu bolje prikazano nego na crtežu levo, gde deluje da je neko pogrešno protumačio podatak o prečniku, i pomislio da je mesec četri puta manji ...

... Zanimljivo da i na savremenom crtežu desno takođe imaju grešku, bar kad bi hteli da predstave i pomračenje sunca na istom crtežu, ako zamisliš kako bi scena delovala kad bi Mesec po toj putanji koju su nacrtali doveli u položaj između Zemlje i Sunca ... taman bi pao u to mesto gde se ukrštaju linije koje predstavljaju zrake koji obilaze oko zemlje, pa onda to ne bi moglo da bude predstavljeno lepo, nego bi morali još malo da izmaknu Sunce na crtežu, ako bi hteli sve da predstave ...

Mesec je na amuletu predstavljen i kao dve kružnice, jer putuje oko zemlje po elipsastoj putanji, pa ga čas vidimo većim čas manjim ..

Ali šta me je inspirisalo: kad sam učitao fotografiju amuleta, pa pustio da ga program protumači kao hight-map (visinku mapu, belje površine predstaviće višlje, tamnije kao niže) u toku renderovanja bukvalno se pojavi rupica i na tom trećem mestu, pa je program kasnije dok uradi još neke operacije izjednači sa ostatkom crteža i popuni materijalom .. ali evo prikaz gde je treća rupa rupica tačno, uz pomoć ove crvene linije, prave tu gde izvire najniže ..

Šta znam, prva lekcija o pomračenju Sunca i Meseca bi bila da sva tri nebeska tela moraju da budu u istom pravcu, na istoj liniji ... te da je Sunce veće od Zemlje, a Zemlja od Meseca ..



A kako bi dalje išla lekcija, pa moraš sa nekog većeg okruglog objekta, Sunca, da baciš zrake na manji, Zemlju, i pokažeš gde bi se stvorila senka ..



I onda u tu senku moraš da ubaciš mesec, četri puta manjeg prečnika od Zemlje, da bi dočarao potpuno pomračenje Meseca ..

I kad odrediš putanju meseca ..



Dovedeš ga u poziciju između Sunca i Zemlje ..



Tu negde shvatiš da si zabrljao, te da ćeš Sunce morati da crtaš ili mnogo dalje, ili mnogo udaljenije, ili i jedno i drugo ..

U svakom slučaju uvek dobijaš crtež koji je jako sličan amuletu, torus, ili prsten, sa još jednom manjom kružnicom pored, i dva kraka koji pokazuju odakle dolazi svetlost, sa sve tim unutrašnjim linijama na kracima ... jedino ne znam šta bi mogle da predstavljaju te dve izbočine sa strane ..



Ostaje pitanje da li je negde na tim kracima zabeleženo koliko je veliko sunce, s obzirom da nije stalo na crtež ... pa glupo bi bilo izražavati ga merama kojima izražavamo veličine Zemlje ili Meseca, jer je još mnogo veće .. ali zato rastojanje između Zemlje i Meseca je poveliko, pa može da posluži, tako da prečnik sunca je ... 3 celih, 6 desetih, i 1 stoti deo puta rastojanje od Meseca do Zemlje 384.000 kilometara ... jednako 1.392.700 Km



Ovo mi ne bi prošlo ni kod Deretića, i on bi me izbacio sa časa zbog preterivanja :)

Bez nesputane mašte nema napretka u nauci.Samo naprijed sa novim teorijama.
Ja radije kritički analiziram zvanična tumačenja arheologa.Ili su oni naivni ili su neolićani bili izrazito glupi.Ili obratno.
Gledam repliku kuće koju su napravili.Krov su sveli unutar temelja i svu kišu spriječili da pobjegne iz kuće.A mogli su da kamenje oblijepe zemljom,spriječe ulaz vode i koriste kao sećiju za sjedenje unutar kuće.Ujedno bi izvana na tlu mogli napraviti oluk za odvod kišnice.Po njima se u kuću ulazilo skokom kroz plamen na ognjištu u gustim dimom ispunjen prostor.Unutra su se grijali sjedeći u vodi,trljali oči i kašljali.Bolje bi bilo da su ulaz napravili sa suprotne strane na zarubljenom dijelu.Vatru sa plamenom i dimom izmjeste van tako da dim pravi toplotnu zavjesu ide van,a ne unutra.U onaj ozidani pravougli dio ognjišta su mogli ubacivati samo žar.Ne dimi a grije i na njemu je lako spremati hranu.Još mnogo toga ću izložiti u sledećem nastavku da ne dužim sada.

Malo je reći da sam fasciniran tematikom ..

Bogami više od sto pregleda, do sad je uvek bilo oko trideset ..

Eto ti sad mašta, tako su i Peđi menjali naziv filma iz Sa geometrijom, u Sa maštom u Lepenski vir :) Što se tiče ljudi koji su napravili Lepenski vir mogu da se složim sa Arturom Klarkom kad opisuje Stounhendž: "Nekad deluje da su ljudi koji su to izgradili bili daleko inteligentniji od nas koji pokušavamo da odgonetnemo te lokacije", a što se tiče muzeja i replika koje su pravili složio bih se sa Peđom da je ono Frankleštajn a ne rekonstrukcija, blamaža za neke stvari kako su urađene ..

Nego možda nisam lepo objasnio u vezi prethodnih crteža, crtež levo nije dobar ne samo zato što je mesec zaglavio tu gde su linije koje opisuju sa krajnjih tačaka sunca kuda svetlost putuje pored zemlje, nego i zato što senka od meseca (ona najdublja, ima ih još) ne dopire do zemlje. Tek kad se sunce izmakne i umanji na crtežu, senka od meseca pada na zemlju, i sa tog mesta sa zemlje može da se posmatra potpuno pomračenje sunca. Promera je oko 200 Km, tu je i trapez potez od 200 Km kao kraća strana, i poluprečnik meseca kao baza, na crtežu crvenim ..



Nego i ja sam nešto kao u gužvi pa ću pisati kad budem imao vremena, ali evo sad na primer ovo, iako ova figura deluje primitivno i grubo .. ove pletenice u obliku osmica su kompletan prototip svih onih pletenica koje se pojavljuju i kod Grka, i kod Rimljana, i u Hindi kulturi, i koju zovu loza života, ima je baš na mnogim starim kamenim spomenicima (obeleženo crvenim). Te takođe ne znam da li je neko primetio do sad da imaju lepo nacrtane strelice, sa jedne strane idu uzbrdo, sa druge strane pokazuju nizbrdo, baš kao da objašnjavaju na kojoj strani se sunce rađa, a na kojoj zalazi .. (obeleženo zelenim). Na žalost i na onom dokumentarnom filmu o istraživanjima u Lepenskom viru se vidi da studentkinja kad otkopa ovu figuru, odmah je okrene ka kameri da je ova dobro uslika, ne znam da li su uopšte zabeležili u kom pravcu je figura bila originalno okrenuta.

"što se tiče muzeja i replika koje su pravili složio bih se sa Peđom da je ono Frankleštajn a ne rekonstrukcija, blamaža za neke stvari kako su urađene .."

To je očito.Uzor im je bio stambeni objekat nekih kmetova na imanju veleposjednika u srednjem vijeku.Pa su još malo "ukrasili" pleterom od pruća kao tor za svinje i odozgo neki suhi korov.Kmetovi su morali praviti skromne objekte da im nebi gazda natovario veće obaveze ili ih odselio sa tog kućišta.Lepenci nisu imali tog straha,a kuće su pravili za dug period.Osim kamenja,kostiju i keramike malo jetoga sačuvano.Ali je logično da im je drvo bio glavna sirovina za izradu raznog alata i pribora.U dugom periodu sigorno su te vještine usavršavali.
Iz sačuvanih ostataka može se sa sigurnošću zaključiti
-Krovište je oblika tetraedra sa 3 roga oslonjenim sa vanjske strane kamenog temelja.
-Pokrivač je sendvič tipa sa dva sloja pletenog pruća impregniranog polupečenom glinom,a između je izolacija od suve mahovine.
-Upretnik,izdubljeni kamen je oslonac sohe (vitlao) i pomoću te mašine se navlačio trupac na ognjište.
-Pod je bio neka vrsta betona,uglačan i ofarban u crveno,djelimično prekriven asurama i krznom od koza.
-unutračnja strana krova je okrečena,a na jednom mjestu postoji svjetlarnik,koji se može zatvoriti.
-Drveni ležajevi su poredani okolo po zidu temelja popunjeni slamom prekrivenom krznom ili tkaninom.
-Oznake oko ognjišta u obliku slova A ukazuju da je kuća imala tavan gdje su spavala djeca.Te oznake služe da se napravi raspored gdje ko spava i ruča.
-broj članova domaćinstva je 4-5,a izgleda gdje nih je više ide se sa onim oznakama A A Ada se nebi svađali.
-Krov izvana je ukrašavan crtežima i bojama.
-Prilaz kućama su uređene stazen sa ukrasnim biljkama i nekim korisnim voćkama.

Lako je dokazati da je to možda još i urbanizovanije.Ta mala naselja prijateljskih odnosa morali su se takmičiti u tom pogledu.Probaću napraviti crtež kako to ja zamišljam.Daleko je to od onog medvjeđeg brloga čto ga napravi arhitekta Voja Dević.

Ako je i bio tetraedar, onda je bio nepravilan tetraedar, onde u vrhu nije ugao 60 stepeni, evo crtež, preko koliba je preklopljena piramida položena na jednu svoju stranu i sasvim se lepo uklapa, kad sam pokušavao da preklopim "isečak od kružnice" sa uglom od 60 stepeni, uvek je nešto odskakalo, ili stranice, ili kraća strana, ili luk ..



Takođe ovo je crtež koji sam koristio da preklopim preko Stounhendža, on je posle malo uvećan ali ... elipsa je dobijena kao kružnica koju definiše Stounhendž razvučena x 1,5, posle toga sam je samo rotirao za tačno 30 stepeni, sve orijentisano kao na terenu, i crna linija je prošla kroz crvenu liniju celom dužinom, nije nemoguće al ne znam kako ćeš da odrediš kružnicu koja će to isto da uradi.



Uglavnom zbog ovoga su i bili oni zadaci na matematičkom delu foruma, ali nešto slabo rešeni .. podnožje ovih "koliba" se dobija na mestu preseka pravilne četvorostrane piramide i nekog "elipsoida" (šta je već) koji je identičan kao onaj "Vinčanski obredni hleb" sfera, spljoštena i razvučena x 1,5, a kako nam i danas izgleda hleb. Nama, za druge ne znam, znam da imaju i bageti, i perece, i kifle i itd ...



Ovo teško da ću da se složim, da je neko hteo da obeleži mesta za sedenje mogao je samo da stavi 6 - 7 kamenova, slovo A se tako čita samo pogled odozgo, gledano sa strane izgleda kao trougao koji se snižava prema napolje, mislim da je cilj bio da utvrde "ognjište", tj. da to nije ni bilo ognjište, nego takođe geometrijski pravilno ležište za veći kamen. Takođe slovo A je bilo uzidano u nivou ispod patosa, teško da su mogli da vide gde treba da sede ako im je orijentir ispod poda?

_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 26.03.2022. u 16:04 GMT+1]}

A sledeće je sa malo napabirčenim znanjima sa youtube, al nema veze, da ne zvrji tema prazna, nije ni daleko od istine ...

Telo sekire koje se vidi u nekim kadrovima filmova o Lepenskom viru je u gornjem levom ćošku, mat crno i uglačano, ovo bi mogao biti Bazalt, i granit je crn, ali ima sive granule po kojima je dobio ime, ima i crnih mermera, ali takođe imaju granule ko na grobljanskim spomenicima .. granit je stena crno-žute boje, ali prepoznatljivu mat crnu boju dobije kad je obrađen i uglačan. Kao i na slici gore desno gde je neki kameni raboš šta li, sa tim zarezima.

Ovde ima i problemčić, ima izreka Čvrst kao granit, jer je čvrsta stena i teška za obradu za razliku od raznih peščara, laporaca i slično, e pa Bazalt je još malo tvrđi, na skali tvrdoće od 1 do 10 gde je 10 dijamant, granit oko 7, bazalt oko 8 .. trebalo ga je obraditi i uglačati do visokog sjaja, a navodno, sredstvo za takvo glačanje kamena pronađeno tek u staroj Grčkoj, tjah .. tu je i nešto iz Egipta i Indije da se uporedi, na slici dole desno, iznad skulpture devojke, vidi se kako Bazalt izgleda u prirodi, crno-žuta prilično neugledna stena, al tvrda ... samo tako.

Izgleda da ona koštana viljuška pronađena na lokaciji Lepenski vir ima jaču ulogu nego što sam u prvi mah mislio.
U egipatskim grobnicama se često pojavljuje takva spravica.Zovu je ankh.Kao neko slovo "T" sa krugom iznad.Onaj gore krug
je izlazeće sunce.Horizont iza koga sunce izlazi je vodoravna linija,a dole ide crta sunčevih zraka.Kod lepenaca imamo
2 zrake jer sunce tamo izlazi 2 puta.Dakle
naši Lepenci su ovdje mnogo prije Egipćana izmislili taj simbol.

Na jednoj slici iz grobnice u Memfisu se vidi kako je ankh tamo stigao.Prikazana je neka prodavačica bižuterije na buvljaku
u tom gradu kako reklamira ankove držeći ih nekoliko u rukama.U lijevom gornjem uglu slike se vidi da je brod pun ankova
došao sa sjevera,vjerovatno ušća Vardara.U desnom gornjem uglu je brod pristao na Nilu,a bog zemlje Nut koji leži dole,
pretovara tu robu na leđa nosača.Gore iznad štanda je njegova žena (boginja neba) Geba puna zvijezda u zaštitničkom položaju.

Egipćani su bili fascinirani visinom ,snagom i dugovječnošću stanovnika podunavlja.Zato su preuzeli taj zaštitni znak i nazvali ga
ankh.Za Lepence,Vinčance,Vučedolce i ostale taj znak nije bio u toj mjeri obožavan.Zato se rijetko pronalazi.Sve su ih prodali za
par dolara po komadu ili trampili za ogrlice od školjki.

Dole,na dnu slike sam pokušao da dešifrujem ime Tutankamon.Ako je bik nazivan taurus,i slovo T je glava bika sa rogovima,a tut je znak za
bik u biku.Ank je rano izlazeće sunce ili vječno živeći.Amon u prevodu je bog.Taj mladi faraon je dakle snažan kao bik,rođen od
takvoga oca,vječnoživeći i božjeg roda,porodice boga sunca Amona Ra.

Zaključak:Egipćani su mudrost pokupili u podunavlju.

Ili je tu bila neka devojka koja se zvala Mon, a bio i faraon, i ovaj jedan pitao kako se zove faraon, a ovaj drugi mislio da ga pita za devojku kako da je smuva, pa mu rekao - Tu tanka Mon! pokazujući na njen struk, da je najbolje odatle da počne :)

Geba ako predstavlja nebeski svod jasno da su brodovi došli odnekud izvan nebeskog svoda, iz svemira najverovatnije, jer samo to ima u tom pravcu, taj ankh im verovatno bio volan, a ljudi posle prodavali ko suvenire jer su mislili da je nešto važno, pa i jeste služi za upravljanje, i na Lepenskom viru se izgleda slavio povratak Vlašića na severno nebo posle zime, niko ne zna zašto, ali pozdravljam navlačenje scenarija na ancient aliens ..

Ti se zezaš a ja temu shvatio preozbiljno, toliko da me nije mrzelo da letos (jesenas) ustanem u cik zore na jesenju ravnodnevnicu da fotografišem izlazak sunca iznad grada, imao sam šta i videti, nisam ni znao da imamo svojevrsnu piramidu sunca, tačno na vrhu izlazi sunce, posle duže svađe u gradu nepobitno smo utvrdili da je Bukulja kod Aranđelovca u pitanju, 80 Kilometara udaljena, što je i neka granica optičke vidljivosti u smislu udaljenosti za čoveka (neki tipovali na Kosmaj da je, nije). Planina se preko dana uglavnom ne vidi iz grada. Sat vremena kasnije još jedan malo čudan fenomen, cela jedna livada se osvetli i blešti, mslm znam da je zora i rosa, al opet malo čudno, zato su mi skrenule pažnju i one čudne zaravljene livade u lepenskom viru. Posle se ispostavilo da nije livada, nego ceo jedan zaselak smešten tu.

Nije u pitanju zezanje.Namjerno sam pisao u naivnom stilu kako bi se prepoznalo da nisam expert za ovu oblast.Inače bi moglo negativno uticati na stručnjake.
Naprimjer gledam ovo predavanje Željka Utvare:https://youtu.be/N6fALRqo4dI

On iznosi neka mišljenja koja sam ja ili major ovdje ranije naveli.Naprimjer da su Lepenci klesali ribolike tužne nadgrobne spomenike,a ne božanstva.Zatim da onaj ukopani kameni pravougaonik nije ognjište.I da je Peđa pretjerao sa primjenom geometrije.On tvrdi da se radi o nepokrivenim grobnicama sa nadgrobnim spomenicima,a ne o stambenim objektima.Meni izgleda da je sve to zbrzio.
Ne spominje kamen upretnik,ljevkasti predulaz gdje je očigledno gorila vatra.Ništa o glinenim debelim staricama,niti o standardnim mjerama poda i usmjerenosti ulaza.Gdje su spavali,šta jeli,odjevali.....
Težište izlaganja je na simbolici za krv,pupak neke seksualne organe,a naročito za šare na tkaninama i grnčariji očuvane do danas u neizmjenjenom obliku.Time dokazuje da postoji nevjerovatno jaka upornost za čuvanje tradicije kod Srba i da je očigledno da su Lepenci,Vinčanci i ostali tu okolo naši preci.

Ja imam neku svoju teoriju koja mi izgleda prilično vjerovatna.Da ne bude preopširno podjeliću to u nekoliko zasebnih kratkih cjelina.
-Društveno uređenje
-Stanovanje
-Privreda
-trgovina
-Religija
-Zabava

Iz nekog razloga neće da mi otvori taj link .. ja sam našao ova dva, Peđa i Mr. Hristić .. i on misli da se žar držao u jednom delu ognjišta a pepeo ispred itd ..

https://www.youtube.com/watch?...iOn2NEisqBMLy0wOh&index=35

https://www.youtube.com/watch?...iOn2NEisqBMLy0wOh&index=32
https://www.youtube.com/watch?...y0wOh&index=34&t=4121s
https://www.youtube.com/watch?...iOn2NEisqBMLy0wOh&index=38

Željka Utvar [url= https://www.youtube.com/watch?v=N6fALRqo4dI][/url]

Lepenski vir

-Društveno uređenje

Rodovska zajednica gdje su u jednom naselju sve žene u bliskom srodstvu.Muškarci nakon puberteta odlaze
u neka druga naselja,a otuda se dovode novi momci.Nema čvrste bračne veze.Obično najstarija žena je
starješina naselja.Majke i tetke nisu dozvoljavale da djevojke dobiju djecu u mladosti.Broj stanovnika je stagnirao
ili vrlo sporo rastao.Takav stil života je poticao negdje iz gena kao što se i neka krda životinja tako ponašaju.
Ovakvo uređenje osigurava prijateljske odnose među svim naseljima na širokom prostoru.Nije bilo potrebe za
izradom odbranbenih utvrda niti oružja za borbu.Povoljni uslovi za prehranu su ostavljali vremena na pretek za
razne druge aktivnosti.Osim povremenih okupljanja na nekin zborovima,saborima nije bilo druge upravljačke hijerarhije.
Iz ovakvih zajednica nije nastao patrijarhat jer je to genetska memorija.Nestali su u naletu
divljačkih naoružanih hordi.Asimilirani,pobijeni ili rastjerani.

-Stanovanje

U ovim naseljima tipa rodovske zajednice bila je jedna zajednička kuća veća od ostalih.T u je stanovala starješinica.Odrasli su se tu redovno okupljali.Osim stanovanja tu su se nalazile neke krupnije alatke,tkalačke mašine i sl.
Sve ostale kuće bile su porodične,obično za 2 do 5 članova.Pravile su se pri formiranju nove porodice.Cjelo naselje je pomagalo izgradnju maksimalno kvalitetno.Trebala je trajati koliko i vijek osnivača porodice.Nakon toga objekat je postao grobnica gdje su sahranjeni umrli članovi.
Način gradnje:
Najstručniji majstor,poslovođa bi poslao nekoliko momaka da usijeku tri ravna hrastova stabla koja su dužine onoliko koraka koliko ima prsta na ruci.Na tanjem kraju da se ne može obuhvatiti prstima obe ruke.Za to vrijeme ostali su poravnavali odabrani teren za gradnju,a u skladu sa regulacionim planom naselja.Sutradan je poslovođa nacrtao kružni isječak radijusa dugog kao i ona tri jarbola,ali i tetiva iste dužine.Centar isječka preko luka i tetive nesmetano gleda ka Dunavu.Od isječka je otkinuo trokutasti dio kod centra.Stranica odbačenog dijela je tri koraka.Ostali su impregnirali jarbole na vatri i bušili spojne rupe za uklinjavanje konstrukcije.Sledeća 4 dana svi su navlačili kamenje iz rijeke ili nekih obližnjih kamenjara.A onda su tu zadnju veče proslavili odrađeni posao,jeli, pili i pjevali do duboko u noć.Sutradan su odmarali.
Iduća faza rada je obrada i ugradnja kamenja.To ide najsporije pa ću priču nastaviti u novoj poruci.
https://static.elitesecurity.o.../4032155/L%20V%20Ku%C4%87a.png
Valjda 7.5 m?

-Nastavak gradnje kuće
Klesari rade svoje,a tesar obrađuje ona tri roga dužine 7 m na onoj strani gdje čine sljeme.Crtež pokazuje kako se zasijeca da se pravilno međusobno oslone kao tronožac.Dizanje rogova formira se sljeme u kome se ugradi kamena kugla da nebi bilo podužnog proklizavanja.A onda se još na to natakne kruna koja obgrli sva tri roga i sprečava da ugrađena kugla nekom padne na glavu pri nekim mrdanjima.Kruna ima još dvije važne uloge.Sprečava da kiša procuri kroz sljeme unutra,ali i da se među žilama panje može smjestiti gnijezdo rode.Već u ondašnje doba se znalo da rode donose djecuI da se ne smiju ubijati i jesti.Sada majstor naredi da se donesu još 4 stabla iste debljine kao i rogovi,dugi oko 4 m,ali od jasena.Od njih napravi tri jednake horizontalne veze ukopavanjem do pola dubine žljebove po dva žlijeba na krajevima tako da sa njima obuhvate rogove.Od četvrtog stabla napravi srčanicu koja spaja lijevu i desnu horizontalu,a paralelna je sa prednjom.prolazi tik ispred vertikalne težišice.Uloga ovih horizontala je trostruka.Ukrućuju krovište i pleter pokrivač,služe kao oslonac gornje stambene etaže i kao oslonas mašini zvanoj vitlo.
Montaža horizontala se vrši pomoću 2 utega mase 42 kg povezanim kožnim remenom dužine 20 m.Najprije se postave lijeva i desna horizontala i povežu srčanicom da nebi spale.onda se međuse odozgo,a pored srčanice vežu remenom koji kad ih obmota prelazi preko gornje strane srčanice ka naprijed,Tamo se postavi prednja horizontala preko koje pređe remen za koga se na oba kraja vežu utezi.Ovim je sve utegnuto i sad se može prići finom podešavanju kompletnog krovišta.
Podešavanje i bravljenje krovišta
Stavi se visak sa sljemena do tla (5.7 m) a na tlu obilježi težište trougla osnove.Teškom drvenom toljagom kuckaju se horizontale dok se ne dovede poklapanje viska sa težištem,Vodi se računa i da horizontale budu horizontalne.To se radi pomoću crijeva koze napunjena vodom.
Slijedi poznati obred.Donese se velika grana divlje trešnje puna zrelih plodova i zatakne na sljeme.Na grani se objesi nova košulja i krčag crnog vina kao dar majstoru.Jer,ne pravi se krov svaki dan. Bravljenje horizontala prikazano je na crteži i poslije toga mogu se skinuti tegovi i kožni remen.Dotle su i klesari obavili obradu kamenova.
Za ovaj posao utrošeno je 6 dana,i kao što je ranije opisano slijedi slavlje + dan odmora.Sljedeća akcija u gradnji je izrada ognjišta i pepelišta.

Hristivoje Pavlović arhitekta:Predavanje ll https://www.youtube.com/watch?v=hLVGj1r2bWk

Preslušam ovo i pomislim da je on odavde sa ES pokupio nešto,a onda vidim da je to radio prije 8 godina.Sviđa mi se kako kritikuje one urađene modele koji liče na medvjeđe brloge i još skoro sve ostalo što opovrgava.Zapravo samo mi se ne sviđa ona njegova konstrukcija sa 2 dijagonalna luka i ulaz preko vatre.
Pepelište sa popločanim dnom su radili od prizmatičnog kamena u standardnim mjerama i na standardnom mjestu.Uvodno trapezno ognjište takođe.A potom prednji lučni zid i dva bočna.Ovi zidani temelji se fino oblijepe izvana glinom i prekriju asuram od slamnog pletera.Odozgo se još doda štavljeno krzno punjeno vunom i mahovinom da posluži kao ležaj za spavanje.Taj ležaj se po danu mogao uspraviti kao naprimjer francuski krevet.Tada zid poprima ulogu sećije za sjedenje.
Prednji dio tj. veza između ognjišta i pepelišta se pravi kako je prikazano na slici.Za to vrijeme žene betoniraju pod i boje crvenim pigmentom da se lakše uoči ako se zamaže prljavštinom.Istovremeno druga grupa radi na prikupljanju ljeskovog pruća i namaču ga u vodu da tu odstoji nekoliko dana.To je priprema za krovni pleter.

Ova teorija ne može ići bez praktične provjere.Zato idem sve to raditi na modelu umanjenom 20x.(1:20).Nisam jak modelar,ali pokušaću.
Najprije idem naći šumu za rogove (l=35 cm fi 10 mm 3 kom.) i ostalo.U sledećem stripu prikazujem daljnje radove do formiranja sljemena rogova i ostalih djelova konstrukcije.

Na ovom modelu sam prikazao završene poslove koje sam ranije opisivao.Dio krova sam namjerno skinuo da se može pogledati unutra.Trovodni krov sam prekrio sa 27 trouglastih pletera međusobno ušivenih i sa otvorima za ulaz,svjetlarnike i ognjište.Preko pletera je počelo postavljanje snopova trske….
Na slici je prikazan pogled sa juga i istoka.A dole ispod su neki modeli predloženi od stručnjaka.Ja sam siguran da su Lepenci imali majstore bolje od mene i da bi se jako uvrijedili kad bi vidjeli one donje modele.

Da li se zna koliko tih konstrukcija je bilo na ravnom zemljištu, a koliko delimično ukopano u padinu, pošto bi sad sve to morao da ukopaš u neki stiropor da vidiš kako je izgledalo kad je na padini .. ?

Kul bi bilo kad bi usvojio moje zapažanje da je na većini konstrukcija južni ravni zid orijentisan linijom geografski zapad - istok ...

Zaboravio sam da ispalim urnebesnu šalu koju sam spremio odavno: Ja kad nešto ne znam kako ili zašto je napravljeno, uzmem pa rekonstruišem sve iz početka ceo proces, tako sam radio na početku ove teme kad sam radio one crteže, i naravno .. ništa nisam zaključio :)

Nekoliko arheološki otkrivenih činjenica i na šta ukazuju:

-Gradnju kuća su izvodili profesionalci koji su godinama i kroz mnogo generacija usavršavali svoj posao.Danjašnji proizvođači vrtnih garnitura od vrbovog pruća su stekli te vještine za samo nekoliko generacija.Daleko su Lepenci radili kvalitetniji od danjašnih amatera koji pletu ljeskove sepete,svinjske obore i korpe za nošenje sijena.
-Ako je pod očuvao dokaz svog kvaliteta,a on je drugi prioritet objekta,onda je nadgradnja kao prvi prioritet bila još kvalitetnija.Treći prioritet,okolina i prilazne staze objektu nisu mogle biti zanemarene.Pošljunčane staze,voćke,a vjerovatno i cvijeće ili nešto ukrasno.
-Oblik osnove je zarubljeni kružni isječak sa jasnim položajem vrhova tetraedra.Odatle se nameće da je i sljeme krova četvrti vrh tetraedra.Tako se dobije najkruće krovište sa najmanje dijelova.Visina sljemena od 5.5 metara očito omogućava izvođenje tavana kao druge etaže.Ujedno se rogovi i krovni pleter dodatno ukrućuju.
-Zarubljeni dio poda asocira na ulazna vrata.Onda bi odsječeni dio tetraedra mogao poslužiti kao predsoblje sa nadstrešnicom.
-Standardan izbočeni lučni prednji dio i ljevkasti oblik ognjišta je očito u cilju da dim sa vatre ne ulazi u kuću.
-Precizno urađeno pepelište omogućava prikupljanje žara sa ognjišta,te je služilo osim za zagrijavanje i kao rerna za pečenje hljeba i kuhanje hrane u keramičkim kotlićima.
-Kamen upretnik smješten u težište osnove je već obrazlagao Peđa u svom doktoratu.Vertikalno vitlo za navlačenje trupaca na vatru.

Nakon što sam nevješt0 skrpio maketu prema ovim idejama,odmah sam uočio šta se moglo uraditi bolje.Neću praviti novu maketu,nije ova posve loša,već ću napraviti građevinski plan objekta sa nekim ispravkama i napomenama.

Građevinski plan kuće koji je prikazan na slici ispod je napravljen na osnovu arheoloških saznanja.Naročito važna činjenica je da su kuće pravili iskusni majstori,kvalitetno i bez žurbe.Ti specijalci su generacijski usavršavali svoju vještinu u jako dugom vremenskom periodu.Svaka sledeća kuća je bila bar malo bolja od prethodne.Procjenjujem da je samo u jednom naselju rađena nova kuća svakih 2-3 godine sa vijekom trajanja oko 50 godina.Dakle za 2 milenijuma imamo gotovo 1000 poboljšanja u pogledu kvaliteta.Sa solidnom matematičko-geometrijskom inteligencijom,bez ratova,bježanija,bez oskudice u hrani i odjeći…Ne vjerujem da nisu usavršili izradu krovnih panela,naprimjer kao sendvič 2 divna pletera sa unutra ugrađenim spužvastim malterom kao izolatorom.

Na modelima i replikama koje su predložili razni autori može se uočiti niz nelogičnosti.Izgradnja na brzinu za privremeni smještaj,nevještim rukama kao da svako pravi sebi i od materijala iz najbližeg grmlja.Kamenje okolo nabacano bez veze kao što je sada iskopano,a ne u obliku zida itd,itd.


Ovako gradili nisu,garant.

-Privreda
Gradnja kuće za dugotrajan boravak ukazuje da su se bavili poljoprivredom,a nužno i stočarstvom.Raznorodne vještine obavljanja posla (zajednice sa oko 20-30 kuća i blizu 100 stanovnika) dovode do uske specijalizacije.Za nekoliko milenijuma te vještine su se stalno pomalo usavršavale.Vjerovatno se obrada drveta naročito dobro razvila,ali ostaci posuđa,namještaja i alatki nisu preživjeli.
-Trgovina
Specijalizacija rada nameće potrebe razmjene.To je arheološki dokazano velikim brojem predmeta koji su urađeni na udaljenim mjestima.Naprimjer nakit od morskih školjki.Morali su se pojaviti trgovci koji žive samo od tog posla.Uvjek su takvi bolje prolazili od proizvođača pa su im i kuće bile veće.Donekle i zbog skladištenja roba.

-Zabava:

Logično slijedi da se trgovalo pazarnim danom u dogovorenom naselju.Neminovno su morali imati nekakav kalendar.Nameće se 5 radnih dana zbog 5 prsta na ruci.Srednji dan je treći.Prekjuče i juče su prethodni,a slijede četvrtak i petak.Šesti dan se vrše pripreme za odlazak na pazar i obavljaju zajednički poslovi komunalne prirode.Sedmi dan skoro svi odlaze u ono naselje koje je tada na redu da bude pazarno.

Osim trampe sirovina,roba,hrane i životinja tu se odvijao zabavni život i sportska nadmetanja mladih.Stariji su se gostili,pili i pjevali.Naselja su se ciklično smjenjivala u organizaciji pazarnog dana.Pored vašarskog zabavnog života sigurno se priređivalo slavlje i veselje pri rođenju djeteta,pri osnivanju braka ili pri okončanju izgradnje kuće.

Ipak ovo se moralo uskladiti sa ciklusom godišnjih doba,ali i potrebom da se povremeno okupe trgovci iz jako udaljenih krajeva.Uočili su da se svaki četvrti supervašar odvija poslije mjesečeve mijene,ili je pak izbor 5+2 nastao zbog toga poklapanja.Uglavnom se može tvrditi da se već tada pokušavalo napraviti nekakav kalendar jer im je trebao.
Iz ovoga slijedi da su na vašar išli ukrašeni nakitom,u najboljoj odjeći i obući,okupani i očešljani.Ovaj zaključak je važan kao dokaz da su im kuće bile maksimalno uredne,kao što sam prikazao u opisu stanovanja.

-Religija

Naselja sesrinstva,matrijarhat,nije simetrja sa bratstvom.Umjesto božanstava ovdje dominira vještina starih vračara koje znaju odagnati magiju,noćnu moru,znaju praviti amajlije,proricati budućnost.Znaju izliječiti poneku bolest.One figurine debelih baba nisu boginje plodnosti već keramičke kopije slavnih vračara.Ako u naselju nije bilo lokalne vračare onda se iz udaljenog mjesta nabavljala takva figura i držala u kući povrh ognjišta.Pri zasnivanju nove kuće upretnik i vitao je donošen na dar.Kao neka vrsta kumstva.A ispod upretnika u podu je polagan zamotuljak,amajlija od kojekakvih moćnih sastojaka koji štite kuću.Pokapanje mrtvih je bilo unutar kuće uglavnom oko pepelišta,što je arheološki dokazano.Ona slova A oko ognjišta su vjerovatno nadgrobne oznake pokopane djece.U to doba je smrtnost novorođenčadi bila vjerovatno veća nego u ovim našim krajevima do prije 200 godina.Staračke porodice sa 1 do 2 člana su često izbacivana iz veće u neku malu kućicu gdje su dočekali kraj života.Tada bi se sahranjivalo ispod samog ognjišta i pepelišta,a povrh groba bi se radio nadgrobni spomenik.U takvu kuću se nije niko useljavao,služila je kao grobnica te bi se pustilo da se sama uruši.

Nisam stručnjak za društvene nauke,a ovo što sam nevješto opisao vjerovatno nije baš tačno.Cilj je bio da se skrene pažnja da kao posljedica življemja u takvom okruženju slijedi usavršavanje kvaliteta stambenih objekata u tehničkom smislu.
Pogledajmo kako se sad prezentiraju etno kuće rađene prije 150-200 godina na ovim prostorima.Naprimjer rodna kuća Vuka.Krajnje nakinđurena,pretrpana drvenim i glinenim posudama,hotelski namještenim krevetima,cvijećem okolo itd.Ima ponegdje takvih starih kuća,ali i zapisa o njima pa se može dobiti realnija slika od ovih etno modernih nakinđurenih.
Vukova kuća:https://www.youtube.com/watch?v=tDbleey8nM0
Na osnovu ostataka temelja ispada da su Lepenci imali bolji ili bar jednak komoditet.Čak i u prostoru po članu domaćinstva.
Praveći maketu odmah se nametnulo nekoliko poboljšanja,navodim samo nekoliko očitih.
-Idealno drvo za rogove je crnogorica,smrča,koja treba da se oguli i osuši prije ugradnje.
-Statički račun pokazuje da umjesto 20 cm prečnika može ići 12 cm ako se na sredini rogovi upru kosnikom.Nosivost je ista,a progibi 4x manji.Vlastita težina je znatno manja.Da su tako radili dokazuju ostaci temelja gdje su oslonci kosnika.
-Ima još nekoliko logičnih poboljšanja koje ću pokušati primjeniti na novoj maketi kuće L= 5.5m u razmjeri 1:10
Na slici ispod je prikazan izgled desnog krovišta,lijevo je identično samo bez ulaza,a prednje krovište oko i iznad ognjišta je posebna priča.

Ako je pod urađen tako da se može održavati visok nivo higijene,slijedi zaključak da je tako slično morao izgledati i krov.Nameće se nekoliko mogućih rješenja,tehnički izvodiva u to doba.Naprimjer panel oblika istostraničnog trougla stranice L/2,sa finim pleterom okolo, premazanim tutkalom i okrečenim iznutra.Dakle sendvič popunjen mješavinom gline i sjeckane trske,možda dodatno naspužvan napirenim kvascem za hljeb,a lajm su mogli napraviti topljenjem rogova i papaka+pepeo i fini pjesak.Predsoblje u zarubljenom dijelu kružnog isječka kao i ulazna vrata su takođe neophodni za održavanje higijene.Položaj ognjišta i onog pravougaonika za žar su odlično osmišljeni da dim ne ide unutra i da se ostvari idealna toplotna zavjesa sa isisavanjem CO2 i CO koji se nalaze u najnižim slojevima.Topli vazduh iznad pepelišta i ognjišta se penje ka sljemenu a zatim pothlađen strujao ka zoni vrata.Nastavak kruženja povlači ugljen dioksid ka vatri gdje se evakuira napolje.Tvrdnja Peđe Ristića da je na upretniku stajao ražanj (vitlo) je više nego logična.Sa tom mašinom je daleko lakše regulirati vatru.Prednji dio poda je lučno izbočen kako bi se otvorena vatra sa ognjišta odmakla od krovišta.Moguće je da je iznad vatre na strani krovišta pravljen zemljani poludimnjak.

Evo ga jedna skica krovišta primjerenog nađenim ostacima poda.Nadvoj nad ognjištem kao i ulazna vrata su pretpostavka.Moguća su i neka druga rješenja,ali samo po kriteriju da su praktičnija za korištenje od ovih dole prikazanih.
Ja mislim da bi stručnjaci koji rade na tim arheološkim lokalitetima trebali napraviti novu rekonstrukciji.Izloženi objekti su očajni promašaji.
Grubi predračun za materijal i radove do prikazane situacije iznose oko 3 000 e.Krovni paneli još toliko.Pokućstvo,vitlo,svjetlarnici,posuđe,pribor i alatke još oko toliko.Sve skupa ne više od 10 000 eura.

Na slici ispod se vidi da je pod malo proširen radi povećanja stambenog prostora,a zadnji oslonac je spušten da se još malo odmakne prednji krov od uticaja vatre.Kameni teg je dovoljan da međuse utegne 3 horizontale i gredu srčanicu.Prednji dio krovišta lučno izbočenog se gotovo jednoznačno može rekonstruisati.Takođe i svrha upretnika sa onim kanalima i zarezima.(To ću objasniti u narednom odgovoru.
Zadnji dio izgleda kao da je imao samo jedna vrata negdje na potezu E1-Co = 140 cm.
Sigurno je da im je higijena bila bitna i da su kuće radili da se taj način zaštite zdravlja što lakše održava.Takođe i toplotna izolacija.Zato je potrebno napraviti preliminarnu rekonstrukciju kuće gdje bi se lakše sagledalo rješenje predulaza.Takođe i rješenje gornje etaže.

Naselja Lepenaca su porediva sa zadrugama (bratstvima) koja su ovdje postojala sve do prije oko 100 godina.Broj stambenih objekata i broj stanovnika su slični.Takođe i rodbinska uvezanost,podjela posla,zapovjedna hijerarhija,zajednička imovina itd.Sve činjenice ukazuju da rekonstruisani stambeni objekat Lepenskog vira mora biti bar nešto kvalitetniji od ovih naših etno kuća.
Navešću najvažnije činjenice.
-Raslojeno društvo na plemstvo i običan narod opterećuje ove druge raznim obavezama.Otprilike Lepenci raspolažu sa tri puta više radnog potencijala kod izrade stambenih objekata.Nemaju porez i kuluk,obaveza ratnih,izrade oružja i raznih vojnih utvrda.
-Specijalizirane zanatlije su radili za plemstvo,a ove zadružne etno kuće su rađene po principu svako sebi,čoporativno kao favele.Sve osim one glavne najveće kuće od kojih je poneka sačuvana,dobro našminkana i pretjerano natrpana drvenim suđem i alatkama.
-Lepenci su mnogo duže i kroz generacije usavršavali zanatske vještine,nisu selili,nisu gladovali,nisu im naselja razarana.
-Samo u jednom su bili inferiorniji,nisu imali metalni alat.
Na donjoj slici je prikazana moguća varijanta ognjišta.Imali su oni bolja rješenja koja su usavršavali hiljadama godina,a ovo je dato samo radi naglaska na estetiku.

Predulaz je neophodan ako se želi održati visok nivo čistoće u kući.Tu se može skinuti prljava obuća na onom djelu gdje nema betonskog poda.Vanjska vrata su možda bila,ali možda je dovoljna samo tenda iznad ulaza.To bi se moglo probama provjeriti i izabrati praktičnija varijanta.Vjerovatno je plan standardiziran samo za osnovne karakteristike objekta i da je ostavljena mogućnost da se detalji rješavaju na više načina.
Na slici je prikazana verzija sa vratima u sredini.Dimenzije štoka su mogle biti 0.8 x 2.0 m.Stijene oko vrata su vertikalne.

Samo da se požalim da je neko skinuo film koji si prvo bio postavio u ovoj temi: Sa geometrijom u Lepenski vir, od Peđe Ristića:

Da nažalost,ali ako ga nađem na nekom drugom mjestu okačiću ponovo link.

Upravo naletih na tražeći Peđu na izlaganje Nebojše Hafizovića, https://www.youtube.com/watch?v=1afD9ruOzT4

Dosta se toga poklapa sa ovim što sam ja ovdje naveo.Ima nekih njegovih stvari koje mislim da bih mogao pobiti,ali i nekih koje ja nisam uočio a on jeste,a sa kojim se potpuno slažem.Najpre ću navesti takve.
-Pravljenje ćumura,naprimjer da dio trupaca izvučenih iz Dunava čim se prosuše zapale na samoj obali.A onda zagase vodom i prenesu do kuća gdje taj ugalj nagomilaju za zimski period.
-Niža vrata i saginjanje pri ulasku i izlasku.
-Oslikavanje zidova u unutrašnjosti.
-Krznene prostirke po podu.I još ponešto.

Oko čega se ne slažem ću sledeći put.

Nebojša je naveo postojanje minijaturne kuće sa obrazloženjem da je služila kao model koji se u omjeru kopirao pri izradi pravih.Ja mislim da je zapravo napravljena radi školovanja učenika pod nadzorom iskusnih majstora,a kasnije je ostavljena djeci za igranje.

Kritika nekih zaključaka Nebojše Hafizovića:

-Lepenci nisu bili lovci sakupljači jer nisu bili nomadi.Čak im ni riba nije bila primarna u ishrani.Dokazuju to kosti domaćih životinja (koze,svinje,psi).Nisu izbjegavali ni mlijeko koza,a stajnjak je korišten za neke žitarice pa vjerovatno i voće (orah,kesten,dud isl).
-Krovna konstrukcija tipa tetraedra le izuzetno kruta,a zahtjeva minimum materijala.Nagnutost stijenki krova-zida je preko 70 stepeni pa ne utiče na komoditet,Na donjoj slici je prikazano kako takav krov uslovljava geometriju poda.Na Peđinim skicama se vidi da je pod u tačkama F i G proširen pa je ugao isječka manji od 60 stepeni.Vjerovatno da se nategne nešto prostora,a da krov koji se spušta do zemlje može to pokriti.Za Nebojšinu ideju rješenja ulaza i predsoblja svaka čast.

- Ognjište mu je takođe promašaj.Dim vatre neizdrživo peče oči i nagoni na kašalj.Naše stare etno kuće su su imale ognjišta na sredini,ali i povelik poklopac na krovu (badža) koji se otvori dok se vatra ne razgori,a onda se oruni žar i vatra eliminiše.Žar se formira na debelom trupcu koji se volovima dovlači kroz pomoćna vrata,a sitnija potpala služi da setrupac zažari. Dio žara se zapreta pepelom i on kasnije lagano bezdimno tinja.Tada ložač zatvori badžu i izađe da se isplače,a ostala čeljad uđe da se grije i sprema ručak.Ona pravougla rupa kod Lepenaca je premala za funkciju ognjišta,ali dobra za skupljanje žara pomoću lopatice sa vatre koja praktično šalje plamen van.Ujedno služi za kuhanje u obješenim posudama o zakretnu konzolu i za pečenje ispod sača.Upretnik nije žrtvenik već oslonas zakretne konzole.Služi i kao avan za drobljenje oraha,žira.kestenja…. i pravljenje brašna od žitarica.Zakretnom konzolom se može namotavati uže na vertikalnu osovinu (vitlo) i tako povlačiti balvan na vatru jer oni nisu imali volova.