P = ((a+b) * h) / 2

a = 1

h (na kvadrat) = a (na kvadrat) - x (na kvadrat) - Pitagorina teorema

a = 1/2 + x + 1/2

U bazičnoj matematici, ne moguće je izračunati tu površinu jer je nemoguće konstruisati takav trapez. Šta kaže Viša Matematika?

Viša matematika kaže da se piše NEMOGUĆE (spojeno), a ne kako si ti napisao.
Onaj koji piše "ne moguće" je nepismen (takođe, jedna reč).

Dovoljno je videti ovaj ugao od 60 stepeni da bi shvatio sta tu ne stima. Ne treba ti neka previsoka matematika. :-)

Pa nije naveo preostale uglove, možda je neki mnogo vrljav trapez sa mnogo malim b :)

U Euklidskoj (ravanskoj) geometriji, to nije trapez nego jednakostranični trougao (b=0).
U drugim geometrijama, recimo sferičnoj, takav trapez može da postoji. U sferičnoj geometriji zbir uglova trougla je uvek veći od 180 stepeni (može da bude između 180 i 540 stepeni).

Tako je djoko, može da bude korist i od tebi i ako sam ne pismen :) Šalim se. Pogreši čovek.

E, blago tebi, druze, kada se secas svih tih stvari pola veka posle zavrsetka fakulteta ... ili si ti to pohadjao neku matematicku teretanu u slobodno vreme ... ono - izbacujes 50 integrala iz benča, u serijama od po 10 ... :-)))

Izvini, nisam mogao da odolim, hahahahaha ... jer su meni u glavi samo neki fragmenti onoga sto sam ucio na studijama. Kada covek radi 30 godina u jednoj struci cesto zaboravi dosta toga ostalog.

He he, nije sa fakulteta. Iz zezanja sam se bacio na Opštu teoriju relativnosti, pa mi je malo trebala ne-Euklidska geometrija.

Dve površine trougla plus pravougaonik.

Samo što ovakav trapez nije moguć, već je neko napisao na prethodnoj strani, bio bi moguć da uglovi između duže baze i krakova nisu isti (pošto su duža i kraća baza po definiciji paralelne kod trapeza, to znači da je i drugi ugao između duže baze i kraka 60 stepeni, a to znači da duža baza i krakovi formiraju jednakostranični trougao, pa mora biti b=0).

Zadaci ovakvog tipa su tzv. filteri za strebere i bubalice. Neko ko gradivo uci sa razumevanjem ce ukapirati da takav trapez nije moguc. Bubalica ce pokusavati da primeni formulu iz puskica.

Slicna stvar je i onaj legendarni zadatak s konopcem izmedju dva stuba koji se cak pojavljivao i na intervjuima za posao u Amazonu. Ne mogu sada da ga nadjem. Bubalice krenu sa nekom hiperbolickom trigonometrijom. Neko ko razmislja i pogleda dimenzije odmah vidi resenje bez ijedne formule.

Bio na prijemnom na ETF-u, samo što je konopac dodirivao tlo, a ima varijanta gde ne dodiruje, i upravo je to problem koji rešavaju na prvi pogled i štreberi i bubalice - imali su ranije takav problem i odmah znaju kog oblika je rešenje, tj. postave odgovarajuće proporcije.
A kad bi se napravila varijacija tog problema kod koje ne važe proporcije (a da to nije očigledno), oni bi se zaleteli i odmah dali rešenje koje u stvari nije tačno.

To je kao ono pitanje "koliko puta se broj 10 može oduzeti od broja 100", 99.99% će odgovoriti "10 puta", osim ako ne predoseti da je u pitanju neki štos, a kad nauče trik, onda će ubuduće uvek odgovarati "jednom" ne zato što su postali pametniji, nego su naučili trik.

99% pitanja za te intervjue većina uči napamet, ali to se lako pokaže, jer se zato i zove intervju, a nije test ili kviz.

Po meni je mnogo bolja knjiga "Programming Pearls" (oba dela) nego sve te zbirke problema i zadataka sa intervjua zajedno.