koliko struje treba da da izvor?
pOz

Treba mi negde do 300mA ovu semu sam probao radi ali sa mnogo manjom strujom mozda 80mA.Stavljao i dva tranzistora nista bolje?

Regulator je slabog strujnog kapaciteta-20 mA u idealnom slucaju (kada je u granicama disipacije) inace mu je i 0,5 ma puna kapa. Izlazni tranzistor
BU508D ima strujno pojacanje veoma malo, oko 8. S toga se mora mijenjati koncepcija.-
pOz

Da hvala ne znam da li razmisljati o promeni tranzistora ili koncepcije?Nekada sam pravio ovo nije bilo najsrenije resenje ali je radilo http://rajustechworld.blogspot...uit-on-floating-regulator.html

pitanje je dal ti je potrebna regulacija struje ili ne.

Ne nije neophodno.

Da li ko ima iskustva sa TL783?

Pajper, ne razumem te. Nasao si savrsen integralac u nekoj glupavoj
semi. Odradi semu kako Bog zapoveda i radice ti super sa L8.

Aj daj neki predlog?

Pogledaj malo data sheet :
https://pdf1.alldatasheet.com/...t-pdf/view/28835/TI/TL783.html
Posebno obrati paznju na stranu 11

Možda ovo

http://www.seekic.com/circuit_...t_with_Stable_Performance.html

ovo ko da je bora projektovao.

Pronasao sam ovako nesto?

Obje ove seme imaju isti nedostatak,
kolo 783 posalje nesto na izlaz i nema pojma sta se desava na izlazu.
To nije dobro rjesenje. Radice, ali je pad napona neizbjezan.
Na adj pin treba vratiti izlazni napon a ne napon gejta.

Jedna šema gde je razdelnik na izlazu.

LR8 šema Nuts and volts

Da se jos malo uklucim u temu. Pajper, probacu da ti nacrtam odgovarajucu semu, ako ti jos treba.
A sada da malo proanaliziram kolo LR8. Kolo je vrlo interensantno i specificno. Predvidjeno je kao
napajanje ic kola pri startu coperskih ispravljaca. Moze da rad do 400V, ali maksimalnu disipaciju od
samo 0,7W za kuciste TO92. To znaci da je pri nekoliko volti na izlazu, uz ulaz od 400v max struja
1,5 mA. Srecom Pajper ima drugi zahtev pa struja uz napajanje od 150 V, za izlz blizak nuli, moze
da ide do 4mA. LR8 je slicno kolu LM317 i oba imaju referentni napon oko 1,2V.
Prema tome razdelnikom napona se vrsi odabir napona, pri cemu je ADJ struja do 15uA. To znaci
da kroz razdelnik moze da ide od 100 do 200uA, ako se razdelnik ne koristi kao min opterecenje za
integralac, koje je 0,5mA. Pametno je razdelnik koristiti kao opterecenje i zato se u semama sa LR8
izmedju ADJ i Out nalazi otpornik od 2,2 koma, koji daje sa drugim otporom potrebni napon.
Sada da se osvrnem na semu iz NutsiVolts, koji sam smatrao za dobar casopis, ali ispade da nije.



Prvo se na semi javlja nepostojeci tranzistor. Mislim da su hteli da napisu ZTX857, koji ide do 300V.
Ide on i do 3A, ali mu je max disipacija 1, 2W. Prema tome nema vise od 10 mA pri punom opsegu.
Ako se tako postavi tranzistor ceo regulator gubi svoju funkciju. Izmedju Out i Adj mora da bude bas
1,2V da bi stabilizator dobro radio. Ovde je ubacena dioda BC, gde se javlja pad napona oko 0,6V.
To kvari regulaciju, a koliko mora da se proba. Da napomenem da otpornik od 3koma pri 100V trosi
33mA, da samo on disipira 2,5W na tranzistoru koga ce ubiti ocas posla.

Podatci za LR8
https://eu.mouser.com/datashee...HP_S_A0003550291_1-2576297.pdf

Da potrebno mi je koristio sam lr8 bas iz tog razloga sto je slicno kao Lm317.

Da se nastavim na Brankovu analizu. Otpornik kao blider na izlazu 3k/1W. Pri 150 v na njemu minimalno 7,5W.-
pOz

Pajper, gledacu da ti nacrtam semu danas ili eventualno sutra.

Evo seme:



Sta nije jasno tu sam.

Prvo da se zahvalim za semu i jedno pitanje na ulazu postoji otpornik na kom treba podesiti 150mV otpornik je 100 oma jer tako?

Pise 100e.Valjda nje mislio na evrice

Jeste, 100 oma ili 100 evrica.

Probao semu radi .Na ulazu sam stavio 47uF/200V povecao bih elko na 330uF/200 ili 2*330uF/200V zbog bolje filtracije preporuka?Hvala jos jednom.

Sta se dogodi kada kondenzator od 660uF koji je u pocetnom stanju sa 0V odjednom zelis da napunis na 100V, sta sta desava sa strujom i discipacijom, ah ti nemas ustvari stujni limit?! :) ... Znamo sta se desava! :)
Slicno ce se desiti i ako slucajno prespojis izlazne kontakte, discipacija na tranzistoru ode bas dosta i to vrlo vrlo brzo, u sekundi-dve i samo PAAAAaaaa i beli dim ...
Ili ako ti taj uredjaj sto prikljucujes na taj izvor napona nije dobar, pokvaren, recimo u kratkom spoju iz bilo kog razloga ...

Mora da se stavi strujni limit koji je prorucanat tako da na pass tranzistoru nemas vise od 30W discipacije pri kratkom spoju (uz vrlo masivan hladnjak ili forsirano hladjenje), to je najgori slucaj koji mora da se ispostuje jer u suprotnom opet beli dim ...

Taj zahtev je u totalnoj suprotnosti sa nekom maksimalnom izlaznom strujom ali pri nekom drugom naponu, posebno naponima koji su bliski ulaznim naponima.

Cela frka je oko produkta napona i struje tj discipacije i zato je mnogo zgodno ako imas na primer ThermalTrack tranzistore kojima temperaturni senzor radi dovoljno brzo kao neki strujni senzor i onda ustvari kontrolises krajnju temperaturu na tranzisoru i to je tehnicki najbolji vid zastite, u kratkom spoju se brzo zagreje i izbaci zastita, pri ostalim naponima moze dosta vise struje da podnese pre nego sto se aktivira temperaturna zastita ako se i aktivira.
Ima sad i nekih MOS-FET sa integrisanom diodom za temperaturu, ne znam tacne oznake, potrazi. To je nabolje.

Druga alternativa je IGBT samo zato sto su zilaviji od svih ostalih i trpe dosta vecu radnu temperaturu pa samim tim i discipaciju.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 24.09.2021. u 23:55 GMT+1]}

Za pitanje: "sta se desava ... " , postoje dva odgovora. Ako se puni 660uF na 100V tesko da moze
da crkne fet jer vreme punjenja pri struji od 1A iznosi 70mS, a pulsed drain current za ovaj mosfet
iznosi 14A. A ako dodje do dugotrajnog kratkog spoja onda ce fet najverovatnije umreti, ali ko zna
to bez probe. To zavisi mnogo i od samog trafoa, a mi nemamo pojma kakav je.
Da se odradi zastita od kratkog spoja nije nikakav problem uz nekoliko otpora i tranzistora. I da se
podigne disipacija nije problem. Ako se pojavi zahtev moj plajvaz je tu.
Ono sto je meni drago je da semica radi dobro, jer se ja nikada nisam sreo sa ovim IC, ni sa ovakvom
primenom mosfeta u povecanju strujnog opsega stabilizatora na ovaj nacin. Oni se tu ne primenjuju jer
je potreban relativno veliki pad na rednom otporu od 3-4V, koji je ovde zanemariv zbog prilicno visokog
napona napajanja. Primarno mi je bilo malo opterecenje samog IC, a i mali izazov upotreba za mene
nepoznate primene mosfeta.

Pajper, ako mozes, malo istestiraj ceo sklop da vidimo kako radi, a zakaci neku sliku, red je.

Ostao sam pri elco 47uF ceo sklop testiran juce izlazni napon 120V opterecen sa 600mA i odlicno radi znaci 2h testiran.Odstupanje neopterecenog i opterenog ispravljaca 0.5V fetovi izolovani i usrafljeni na aluminijumsku kutiju kao hladnjak .Ispravljac namenjen meni za neka ispitivanja opseg podesenja 52-160V vrlo sam zadovoljan evo jedna slika slikacu jos par.

Hehe, ne znam sta da vam kazem, ovde imam ELV HNT 7000 koji sam kupio preko oglasa, 500V 0.3A, u dva opsega 0-250V nizi i do 500V visi opseg.
Kada ga je doneo postar i posle cca pola sata isprobavanja taj ispravljac je eksplodirao!
Stradali su 6x neki TIPL1xx bipolarni izlazni transistori i jos nesto sitno. Tranzistori su preko keramickih izolatora bili prisrafljeni na fine rebraste hladnjake.
Explodirao je kada sam naglo povecao napon na max i naglo spustio na min, imao je "svega" isto 47uF kondenzator na izlazu (interno) i bez opterecenja na izlazu.
Postajala je termalna zastita za transformator i hladnjak ali ona nije imala veze sa ovim problemom.

Neko je vec jedno 3x menjao komplete izlaznih tranzistora pre mene!

Pojavio se Macola i resio inzenjersku gresku, stavili smo bolji kontrolni operacioni OPA192 i Macola mi je rekao da ne stavljam te glupave bipolarne nego da stavim IGBT (nasao neke mrge od 450W) na isto mesto i to mi je rekao da ce 2 komada biti dovoljna, stavio sam 3 jer je i onako imalo mesta za 6 komada ali nije imalo potrebe.

Samo da spomenem koliko transitora, kojih i za koje napone/struje.

Sad radi bez greske :)

Miki,
poucna prica, ali mi se cini da je pajper pominjao elko na ulazu, poslije greca.
Inace veliki elko na izlazu je strasan problem.
Dzaba ti strujni limiti, ako imas mnogo energije u elku, i ta energija se ispuca u napajani uredjaj.
Mnogo je bolje rjesenje elko u bazi ( gejtu) tranzistora, mada i njega treba isprazniti ( posebno kod mosfeta).

Pajper
Drago mi je da radi dobro, ali 600mA je vec opasan region za tranzistor.
Ne bi bilo lose dodati jos jedan fet u paralelu, sa otpornicima u drainu
od po 3,3 oma 1W. I zastita od prevelike struje je pozeljna, bilo bi dobro
ubaciti je. Kao sto sam rekao, na tebi je.

Miki
Prisustvovao sam ubistvu velikog starinskog HP ispravljaca, koji je bio
pocetak sedemdesetih godina, mrcina . Za njih vazi da su neunistivi ali
ubise ga kao zeku. Ispravljac koji ti spominjes ima 6 rednih tranzistora,
ali nema anti paralelnu diodu preko njih da ih zastiti. Nema nikakav otpor
u izlazu da prazni kondenzator, koji je u mojoj dokumentaciji 10uF, a ne
47uF
Zato sam ja i postavio onaj drugi fet, da bi imao stabilno opterecenje od
3mA, koje je vazno za praznjenje kondenzatora i za ono podesavanje
100 mV.
Dosta sramezljivo sam ubacio 1-2 uF u izlaz bas zbog svega toga. Na
150V u tom kondenzatoru moze da se smesti maksimum 0,02J.

Veselinovicu
Potpuno si u pravu, Pajper je pitao za ulazni kondenzator, a ne za izlazni.
Zbog tog izlaznog kondenzatora ja bas i ne volim prekidacke ispravljace
za eksperimente, zakon je linearni ili kvazi linearni.

Ko ima ili zna bolje, moze slobodno da postavi drugu semu.

@branko tod
Kod ELV HNT 7000, postojao je "sistemski problem", pogledaj originalnu shemu, D17 i D18 su napravile opasan problem, znamo zasta su se stavljale te diode "tada" na tom mestu ali to je dovodilo da napon na potenciometru moze na trenutke da bude jako visok u odnosu na stacionarno stanje, potenciometar je prvi staradao ustvari pa posle njega sve sto mu palo pod ruku, štićenik IC zbog kojeg su te tu diode postavljene su stvarno spasile OP ali zato puklo 6 tranzistora :) Klasican primer Marfijevog zakona na delu!

Te diode su "morale" tada da se stavljaju na ulaze u OP jer mnogi OP-ovi tada nisu dozvoljavali "input common mode voltage" veci od reda 1V, zato je bilo dve diode za oko 0.7V u oba smera.



Dakle izvadio sam CA3140 koji je bio u DIP-8 kucistu i na njegovo mesto postavio "ovo", OPA192 sa dve BAV99 i par otpornika i decoupling :)

To je sad "full input common mode range" kontrola i ulazi niti potovi nisu ni u jednom slucaju izlozeni visokom naponu tj discipaciji zbog koje su predhodno postojali problemi. OPA192 cak ima duplo manju input bias struju od CA3140, mnogo bolji offset i BW i 3x puta vecu izlaznu struju sa kojom se prakticno direktno guraju gejtovi od IGBT-a bez problema. Sve u svemu vrlo fino unapredjenje i u funkcionalnom i u sigurnostnom pogledu



Koristio sam ga najvise dok sam radio LLC pretvarac, maltretirao sam ga bas dosta, bude vreo upali se temperaturna zastita, mora da ga ohladim pa pa da se tara dalje ... :)

Miki, ta sema mi se bas ni malo ne dopada. Ima 8 tranzistora ukupne snage od 1200W,
koji se pobudjuju direktno sa CA3140 koji moze da koji moze da da bednih 40 mA.
A pojacanje TIPL736 je oko 20 puta, sto znaci bi mogu da srknu koju stotinu miliampera
sto CA ne moze da da. Tu je neophodan jedan, recimo BD677, da se strpa izmedju CA
izlaznih tranzistora. Sa onim postojecim antiparalelnim diodama CA je zasticen od >8V
na ulazima. Cudno izgleda ali radi.
Sa ubacivanjem IGBT-om ti si ustvari potpuno eliminisao struju iz OP i preskocio problem.

Da, to je dobra kombinacija IGBT sa finim OP-om ali neophodno je floating napajanje za OP i kontrolnu logiku.

Kada se jedan takav IGBT ili MOS-FET postavi u zatvorenu kontrolnu petlju sa skoro pa "idealnim" operacionim poput OPA192 ili OPA187 gde imamo na primer 160dB "Open loop gain" i "čoperski stabilisan" operacioni sa 1uV offsetom, heheeee, to radi stvarno stvarno dobro sa svega dve aktivne komponente i nesto sitnog R/C.

Spomenuto u temi za predhodnu shemu da regulacija optereceno/neopterecno radi u okviru 0.5V, 500mV, hmm, ovo gore OPA varijanta bi radila u okviru, da budemo skromni, reda 50uV (sa remote-senzing linijom) sto je odprilike 10.000 puta bolji rezultat regulacije napona :))) ... Sa dve aktivne komponente ...

Dodavanje jos jednog tranzistora u kolu gejta bi jos vise povecalo "Open loop gain" i to vec moze da udje u zonu nestabilnosti.
Generalno ima dovoljno struje iz OP-a i za dobru tranzietnu regulaciju dok u stacionarnom stanju skoro da ne tece struja groz gejt, to je dobra osobina MOS-FET i IGBT.

Sve ostalo vezano za krajnji opeseg regulacije napona/struje nebitno da li je 10, 100 ili 1000V je samo stvar izbora adekvatne komponente za date uslove, topologija je ista i dobro radi samo sada imam mnogo bolje komponente na raspolaganju koje se odlicno uklapaju u tu postojecu topologiju kola.

Cena delova ispravljaca koji je napravio Pajper ne prelazi 3-4 evra bez trafoa.
IC i IGBT modul koji si ti ugradio verovatno da kostaju oko 50 evra. Jos treba
plivajuce napajanje da sve to vozi. To je jos desetak evra. Ovaj mali LR8 ima
u sebi i referentni napon i pojacavac i drajver i temo zastitu i ogranicenje maks
struje i kosta celih 0,7 evra, a ide do samo 480v DC.
Sto se tice dodatnog tranzistora koji sam predlozio za unapredjenje HNT7000,
prenebegao si da sam ja predlozio tu modifikaciju u postojecoj konfiguraciji sa
bipolarnim tranzistorima. Ne sa tim IGBT modulom. Garantujem da bi ispravljac
tada radio znatno bolje i sa CA3140, iako on ima bednih 100 dB pojacanje.

https://eu.mouser.com/datashee...HP_S_A0003550291_1-2576297.pdf
https://www.ti.com/lit/ds/syml...3A%252F%252Feu.mouser.com%252F
https://eu.mouser.com/datashee...140_a_DST_20170525-1528519.pdf

I recimo http://www.elektronika.co.rs/i...journal2/quickview&pid=401


Da ne polemisemo vise, ja smatram moj predlog visoko naponskim LM317, i siguran
sam da ne spada u visoku klasu. Ti si celu temu odvukao na drugu stranu sa idejom
da ta moja sema ne valja, i to sve potkrepljujuci slucajem tuznog rada HNT7000.
Ako ti smatras da ovo nije upotrebljivo, reci to i obrazlozi, i postavi nesto drugo dobro.