U njima je struja u vodi, znaci smrt.

https://youtu.be/M4Uh0uOnDaw?t=856

https://www.youtube.com/watch?v=dcrY59nGxBg

Evo ga kod mene radi od 1998g bez ikakvih većih problema.

Pozdrav Roberte
Dobro je videti da si bolje.

Tajna je u uravnoteženom trofaznom potrošaču. Suma napona u vodi je NULA.

RoRa, za tebe dva pitana.
Sta se desava kada tiristori iskljuce grejace, jer tiristori imaju struju curenja.
Sta se desava kade jedan grejac odapne.

One bakarne cevi pre/iza su vezane na zeleno-zuto. Ako napon u vodi nije 0, obapece osigurac / reagovace zastitna sklopka. Nemam ovakav grejac, ali sa onim klasicnim imam iskustva kada pregorevaju. Elem, pukne ona keramika / metal i struja 'proseta' u vodu. Jedno 2 puta u bojleru i 3 puta u ves masini i - niko poginuo .... Sem osiguraca.

Za mene je uvek bilo van svih propisa gurnuti neizolovanu zicu u vodu. Tako sam i ucio
pre mnogo godina, a i kasnije. Ovo me podseca na ona kuvala za kafu sa dve zice. Onaj
ko prezivi pije kafu
whitie2004, i meni su pucali grejaci, pa sam opet ziv. Ali osigurac ce iskociti samo ako se
pojavi struja preko 20 ili 25 A, koliki su osiguraci. FID sklopke imaju svoje vreme reagovanja
koje je tako programirano da da ostanes ziv, ali budi siguran da ce te zveknuti zestoko. Za
sve struje manje od 30 mA sklopka nece prekinuti struju, a tebe ce lepo peckati. Ja to bas
nikako ne volim.

Dobro, ali pitanje je da li su ovakvi bojleri namenjeni za upotrebu u kupatilu, za tuširanje, ili im je namena drugačija. Neznam ni ja, procesna industrija ...

Crni Jana, kakva procesna industrija. Namenjeni su za KUPATILA.
Napisao sam oznaku i namenu u prvom postu.

Tipicni predstavnici:

Moj je za svaki slučaj u kuhinji. Imam takozvani ”vodeni zid”. Sa jedne strane tog zida je kuhinja a sa druge kupatilo. Uzemljenje je radjeno baš kako treba, daleko je manje od 2 oma. Platio sam ga svojevremeno 400 DM. Preporučio bi ga svakom. Ne slabiji od 24KW. I nema elektronike, čista mehanika.

Tih bez elektronike vise nema. Uzemljenje nije tako jednostavna stvar kao sto ti kazes,
kada sa jedne strane imas ulicu, sa druge podzemnu garazu, odmah tu ambasadu ...
Morao bi izlupam 20-30 metara betona do prvog parka, uz desetak stepenika i bastu
kafica ...

Ajde za trenutak da razmotrimo tvoju situaciju.
1. pretpostavka opasan napon dodira u kupatilu je 50V
2. Osigurac je automatski B karakteristike ( C kar, ili klasicni je jos gori)
3. Napon dodira ne bi trebao da traje duze od 400ms.


Elem, tvoj bojler od 24kW vuce nesto preko 36A, dakle osigurac je najmanje 40A.
Sa slike IT karakteristike osiguraca u nepovoljnom slucaju da bi isti prekinuo strujni krug za trazenih 0.4 sec struja bi trebala biti 10 puta veca od nazivne, ili za tvoj slucaj oko 400A.
Evo da zanemarim impedansu trafoa i napojnog voda, da uzmem samo otpor uyemljenja od 2 Oma ispadne da je pri djelimicnom proboju grijaca -a pojavio se opasni napon dodira od 50V struja kroz uzemljenje skromnih 25A. Osigurac ce iskociti nikada.
Evo ful kratki spoj, 230V na uzemljenju.
Struja je nesto oko 115A, nedovoljno za brzo iskakanje osiguraca.
Osigurac ce iskociti u najboljem slucaju za oko 3 sekunde, a u najgorem skoro minut ce drzati 230V.
E sad, ko voli voli, ko se boji boji, a hrabri mogu kako hoce.

Grejač je u kuhinji, ja u kupatilu, svaka slavina uzemljena, kada uzemljena, svi delovi metalni u kupatilu koji se hvataju rukom uzemljeni. I sada ono najbitnije, Bakarno kućište grejača bojlera uzemljeno. Kakav god kratak spoj da se desi, dešava se imedju faznih provodnika medjusobno ili faznih provodnika sa nulom ili uzemljenjem opet u kuhinji u samom bojleru. Vodovodne cevi su metalne pocinkovane takodje uzemljene i svaki nastavak uredno premošten. U slučaju prekida grejača opet uzemljenje štiti.

Za mene u kupatilu su potencijalno opasniji svi drugi potrošači iz samog kupatila od bojlera koji je u kuhinji.


Pretpostavka je da je uzemljenje svuda ispravno a jeste. Osigurači ispravni.

Za slučaj da nije, diskusija nema smisla.

Možda bi tu trebalo računicu praviti za napon dodira u kuhinji, za slučaj kratkog spoja kod pranja sudova toplom vodom.

Ali i tu je sve uzemljeno a i kuhinja je uglavnom suva a korisnici uglavnom propisno obuveni.

Slavine i sudopera su zasebno uzenjeni i povezani za kutiju za izjednačavanje potencijala.


Moga bi se tu napraviti proračun kolike su struje i naponi između potrošača čija je jedna ruka na sudoperi a druga u toploj vodi prilikom 1. Kratkog spoja i 2. Prilikom regularno uključenog grejača.

Dobro ali sa FID pri tom kratkom spoju prema zemlji. Imace vreme reagovanja manje od 0,4s.
Jeli postoje u uputstvu za taj bojler neki zahtevi....

Izvinjavam se za duplu poruku. Pisem sa tel..

Koliko se sećam, jedini zahtevi su bili napojni kabal PGP 4X4mm2 i uzemljenje manje od 2 oma.

Pokusavam pregledati uputstvo od ovog CLAGE, vecinom su to standardno iste price ekologija/usteda.
Neznam sta tacno im znaci ovo (Required specific water resistance ≥ 1100Ωcm) mozda da se ograde od problema unapred....

Test1234 vidim poznat mi ovaj CLAGE, ima ih i kod mene doduse mala litraza, ovde nerade ove protocne...

Da, da i voda ne sme da ima manju otpornost od 1.200 oma/po cm2. Inače ovaj moj nije Siemens već neka druga marka, neka specijalizovana Nemačka firma za termičku obradu vode. Stiebel Eltron mislim, izbrisalo se.

Bas me interesuje kakva je provodljivost vode kod nas.
Ali taj podatak je tesko pronaci. Rekao bih i da ima losijih rezultata za taj uslov, vise ili jednako od 1200 ohm cm.
Pronalazio sam pod uS po cm.

Kod nas "voda za pice" podrazumeva 1000 µS/cm -> 1.000 ohm/cm . E sad, koliko je stvarno. Posebno u brdovitim krajevima gde se kamenac na slavinama navata za nedelju dana ....

Ja redovno testiram vodu zadnjih nekoliko godina po Beogradu i iznenadiće te se, test daje po celom gradu potpuno iste rezultate, voda je inače svuda srednje tvrdoće.

U firmi su imali neki TDS tester pa smo izmerili pijacu vodu (Stara Pazova), izmerio je 383ppm.
Posle su oni merili pa racunali i dobili rezultat 436ppm i rekose to je 872uS.

Po neki kalkulatorima na netu to je otprilike na granici tog uslova.
Mozda bih jedino neko dole sa mora, gde znaju da zaslane izvori mogao da prenese svoja iskustva.

Vec sam opet gledao onog Medhi na youtube kako slobodno gura prst u vodu pod naponom.
Njemu nista a znam kako sam ja prosao kad sam greskom gurno metalnu kasiku u kuvalo.
Kao da je skoro destilovana voda kod njih u cesmi...

Mene u svemu ovome najviše interesuje imaju li proizvođači obavezu, po nekom standardu, da na ovakve bojlere stave neku posebnu oznaku po kojoj se mogu prepoznati da su to upravo protočni bojleri sa otvorenim grejačima već prilikom kupovine, kako bi ih mogao zaobići u širokom luku?