[ boro62promaja @ 05.12.2022. 17:06 ] @
Nisam jedini koji je dosao na ovu ideju ali da pitam kompentenciju: da li je ovo preporucljivo da se uradi i ako DA koji sklop da koristim za smanjenje i regulisanje broja obrtaja za AC motor od oko 2kW (takva brusilica mi je pri ruci).
Znam da je shema za dimovanje bilo na pretek ali opet je bolje poslusati savjet.
Da li je jedini nacin shema sa faznim zasjekom ?
Pozdrav, BP !
[ macolakg @ 05.12.2022. 20:28 ] @
Ima li taj motor četkice Boro, ili je možda trofazni "Fein"?
[ ZAS011 @ 06.12.2022. 09:54 ] @
Ako je četkaš - dimer
[ Onaj_od_pre @ 06.12.2022. 10:02 ] @
Možeš, običan dimer - regulator AC, ali ne očekuj sjajne rezultate. Jer ti ćeš smanjiti broj obrtaja ali i snagu. Tako da će brusilica da 'trči' sam sam se uverio u to. Kad nije pod opterećenjem imaće veliki broj obrtaja, a kad je nasloniš na auto, - poliraš- smanjiće se broj obrtaja do mogućnosti zaustavljanja cele mašine. Opet čim pomeriš sa auta, naglo će povećavati broj obrtaja. Tako DA može dimer, ali pod uslovom da je jako slabo opterećuješ, ali za polirku, to obično ne važi... jer znamo da moraš podobro da stisneš da bi nešto ispolirao.
[ boro62promaja @ 06.12.2022. 14:51 ] @
Motor je četkaš, monofazni VAC230.
Postoji li mogucnost da smanjenjem broja obrtaja ocuvam snagu tj. obrtni momenat ?
@Macola - dosta vode protece Dunavom i Savom a od tebe ni mukaet !? Kako si Legendo ?
[ macolakg @ 06.12.2022. 15:19 ] @
Dakle Boro,
Pošto te nema da odgovoriš na pitanje, pretpostaviću da je klasična brusilica sa komutatorskim motorom(sa četkicama, tj. serijski univerzalni AC/DC motor).

--------------------------------
Postoje polirke i brusilice za profi upotrebu, sposobne za veoma dugotrajna opterećenja, iz na primer grupe alata marke "Fein", gde su motori trofazni, nemaju četkice i rade na par stotina herca, gde je nužan frekventni pretvarač uz mašinu, ali su ozbiljno skupe i mogu trajati decenijama u strašno teškim uslovima rada (pitao sam zato što sam pomislio da si se možda, srećnim okolnostima, dočepao nekog takvog komada...).
Kod mene u Kragujevcu, kada je se raspala "Zastava" na otpadu je završilo par stotina "Fein" polirki i brusilica, čeonih polirki i td. savršenih, fenomenalnih alata, sa trofaznim motorima gde posle 20 godina zameniš samo ležajeve, koje su u Zastava polirnici radile na grupnom motor-pretvaraču 3x127Vac, 150Hz, koji je bio razveden po celom pogonu.
Neverovatna količina neupućenih ljudi je pokupovalo masu tih alata sa otpada i bez namere da i pogledaju tablicu motora, spalilo skoro sve to ubadanjem u trofazni utikač u kući... Nekolicina mojih malo pismenijih prijatelja je pogledalo tablicu i pitalo za savet i onda sam im zakačio frekventne regulatore i dan danas ih služe te mašine (više od par decenija). Da su znali da komad takve mašine košta reda 1k eura verovatno ne bi gurali svuda, ali pošto su završile na otpadu za sitne pare, i ako u odličnom stanju, poginule su na keca...
Žali Bože za stotine uništenih tih divnih naprava, zbog klasične balkanske, nepismene arogancije "znam ja to"...
Te naprave spadaju u najbolje na svetu i imaju neverovatan vek u strašno teškim uslovima rada i to 24/7, sve tri smene.
Naravno ni cene im nisu slatke, npr. obična ugaona od 600W, sa pretvaračem, reda 1k evra.
------------------------------------

Nego da nastavim o konkretnom problemu posle ovih prisećanja...

Taj motor je univerzalni serijski AC/DC motor i može raditi kako na jednosmernu, tako i na naizmeničnu struju.

Prethodni komentatori su ti dali dosta korisnih podataka, ali bih da dopunim par važnih detalja koji će biti korisni bilo kome ko takvu mašinu želi koristiti za poliranje pri niskom broju obrtaja:

Motor je kod takvih brusilica povezan kao serijski motor, tj. stator i rotor su povezani u serijsku vezu.
Takav motor ima osobinu da mu je obrtni moment najveći kad stoji i po karakterističnoj krivoj opada sa porastom broja obrtaja, gde pri maksimalnom broju obrtaja uravnoteži maleni preostali moment sa otporima ležajeva i ventilatora i tim spreči sopstveno uništenje. Na tom maksimalnom broju obrtaja (prazan hod) ne preostane ništa od korisnog momenta na izlazu, odnosno, čim se dodirne predmet koji se obrađuje, broj obrtaja opadne, moment poraste i uravnoteži se prema pritisku na predmet obrade.

Obrtni moment takve mašine je direktno srazmeran struji statora a obrnuto (nelinearno) srazmeran broju obrtaja zbog opadanja struje statora sa porastom KEMS rotora, a kad se reguliše dimerom struja statora je relativno mala i nema praktičnosti za upotrebu oko poliranja, jer iza dimera nema dovoljnog napona da ostvari veće struje kroz motor.

Rešenje je da se stator napoji nezavisno, konstantnom strujom, preko nekog trafoa ili regulisanog ispravljača, do nivoa koji je malo ispod deklarisane struje mašine i onda se dimerom vrši regulacija samo rotora, sa maksimalnim skoro konstantnim momentom u celom rasponu broja obrtaja (koji je u tom slučaju drastično niži od serijske veze motora). Odnosno, serijski motor pretvaraš u paralelni motor sa pripadajućim karakteristikama (par hiljada rpm, koji malo zavise od tereta i veliki moment).

Na taj način klasična brusilica postaje sasvim upotrebljiva za poliranje i ima nekoliko puta veći obrtni moment od klasične regulacije dimerom u serijskoj vezi motora (motoru je "plafon" recimo na par hiljada rpm, umesto bivših 18000 ili slično).

Pošto ti je nepoznata reaktansa i otpor statorskog namotaja, preostaje ti da eksperimentom pomoću regulacionog trafoa nađeš napon statora koji će da obezbedi struju statora koja je malo ispod maksimalno deklarisane za mašinu (tj. debljinu žice statora u datim uslovima hlađenja). Potom regulacioni trafo zameniš klasičnim trafoom.

Takav motor se može koristiti i na jednosmernoj struji, odnosno dimer na rotor preko greca, a nezavistan regulacioni ispravljač za stator...

Ako se stator napaja naizmeničnom strujom, onda se i rotor mora napajati naizmeničnom strujom.

Ako je DC napajanje, onda oba namotaja moraju biti napajani ispravljenom strujom (talasnost i filtracija nisu od bitnog značaja).

Pošto će mašina u takvim uslovima raditi sa malim brojem obrtaja, treba nekako kontrolisati temperaturu namotaja jer sopstveno hlađenje po kvadratnom zakonu opada sa padom broja obrtaja, odnosno, polovina broja obrtaja - četiri puta lošije hlađenje mašine i tome slično.

Podešavanje struje statora ti se ponaša poput automobilskog menjača sa bezbroj stepeni prenosa.

Sa konstantnim naponom rotora, pri velikoj struji statora nalikuje prvom stepenu prenosa na autu (ide sporo ali može uz veliko brdo), dok sa malom strujom rotora ide brzo ali ne može uz brdo.

Da bi se uverio u ono što pišem možeš sasvim lako napraviti jednostavan eksperiment:
Uključi rotor na neki ispravljač, recimo 12Vdc (radiće :-), potom drugim ispravljačem menjaj struju statoru, od bliske nuli do one koja je dozvoljena za tu mašinu (oko 8-9A otprilike) i direktno ćeš se uveriti u "efekat menjača" o kome pričam. Posle se poigraj sa većim snagama, kako sam objasnio.

Inače, taj eksperiment se može napraviti na bilo kom serijskom univerzalnom motoru: bušilica, usisivač, brusilica, mikser za tortu... (samo pod uslovom da se zaobiđu elektronske regulacije ako postoje u mašini, odnosno, koristiti "čiste" izvode statora i rotora)

Pozdrav Boro i ostali,
Macola
[ macolakg @ 06.12.2022. 15:22 ] @
Upravo videh tvoj odgovor oko motora i moram da ga ispravim.

Motor je: serijski univerzalni AC/DC motor i nije monofazni(indukcioni) jer može da radi i na DC (gde je tu faza?).

Samo pročitaj pažljivo odgovor iznad.

Pozdrav Boro
[ vladd @ 06.12.2022. 17:21 ] @
To je otprilike komplet odgovor na pitanje koriscenja vrsta regulacija i promenljive jednostavnosti tih resenja.

Ako je za poliranje kola, nastaje pitanje lakoce rada sa takvom masinom, poprilicno ozbiljne tezine za visecasovni rad u cudnim pozicijama tela i drzanja masine. Nezeljeni efekti su razne zvrlje i hologrami na laku usled nekorektnog drzanja i pritiska.

Cela orbitalna nova kosta kao par osrednjih mreznih trafoa.