Inverter 12Vdc

[ Budući penzić @ 19.03.2023. 23:07 ] @

Malo smo se igrali danas, rezultat je "svračje gnijezdo" od gospodina Mazzillija :)

Ništa ne pišti, frekvencija oko 35 KHz dobijena je poslije stavljanja procjepa cca 0.5 mm na EI33 jezgro iz ATX-a, bez njega je bila oko 12 KHz...
s rezonantnim kondom od 470 nF/275V MKP-X2

Trafo je originalni, nije premotavan primar, napon sekundara (tj primara u originalu) je 175 Vpp - oko 62V RMS pod opterećenjem sijalicom 25W/230V

Očekivani RMS napon s obzirom na prenosni odnos 1 : 5.7 bio bi 68V ako pretpostavimo da je sekundar 2x7 namotaja i primar 40 namotaja, obično je to tako kod EI33 jezgra iz ATX-a, naponinjem da nisam brojao namotaje

Zašto to kod Ace pišti ne mogu dokučit, možda je pogriješio dovod napona, on mora biti na 0V sekundara trafoa (puno upredenih žica) s prigušnicom ispred toga, (BTW moja je 250uH) a 12V izvodi idu na drejnove fetova, možda je spojio drejnove na 5V namotaj, Aco provjeri...

Za dobit 230V nužno je domotavanje primara trafoa tako da ima barem 130 namotaja, 90 više nego sad, pitanje je da li bi to sve stalo, verovatno ne

P.S. Valni oblik nije s kolektora nego drejnova, obično radim s bipolarcima :)
_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 20.03.2023. u 00:18 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 20.03.2023. u 00:21 GMT+1]}

[ aca_punk @ 20.03.2023. 17:14 ] @

Probao sam da stavim vodove sa drejnova u svim mogucim kombinacijama na trafo, naravno na strani 12V (vise sam se izgubio sta je primar, a sta sekundar. :)

Kako da znam koji su vodovi 12V. Ja sam induktor stavljao na onaj vod koji izlazi iz namotaja i moze zasebno da se stavi na plocu (najdeblji, podebeo :)). On bi trebalo da je srednji stub, a druga dva namotaja sa vise uvijenih provodnika bi trebalo da su za 12V. Ostaju jos dva namotaja ali je tu samo po jedna tanka licna. Koja vrednost bi trebalo da se izmeri om-metrom izmedju srednjeg stuba i druga dva namotaja 12V?

Trafo koji koristim je iz ATX napajanja (onaj najveci).

Kazi mi nesto vise o "procepu". Kako da to napravim. Na kraj cu da probam i da namotam iako nikada nisam to radio, imam losu zicu ali nacicu valjda nesto dok ne kupim.

Ukoliko treba, potkrpicu temu nekim slikama. Sve to ruzno izgleda jer je zalemljeno i odlemljeno xy puta. Sta god je potrebno imam i volje i zelje. Ponestaje znanja ali trudim se da upijam.

Rekao sam bio jedno pitanje, a razvuklo se jos malo pa na tri strane! :) Da kazem da nisam ja kriv! Kobi onda bio! :)

Zivi vi meni bili i hvala za ovo neumorno pisanje. Sad se jos i nerviram jer tamo kod vas ne pisti! :)

[ Budući penzić @ 20.03.2023. 20:29 ] @

Tako je Aco, na onaj najdeblji vod s upredenim žicama se spaja dovod preko prigušnice, to je u redu, namotaje za 12V teško ćeš naći om-metrom jako je mala razlika u otporima 5 i 12V namotaja, ja sam ih našao mjeračem induktiviteta, 12V ima 4-5 puta veći induktivitet od 5V

Najbolje bi bilo da slikaš trafo izbliza u razumnoj rezoluciji i okačiš sliku,12V namotaj je za manju struju nego 5V pa mu je i presjek žice manji, tj možda je taj šta kažeš 2 tanke licne baš za 12V

Što se tiče procjepa, tu moraš prvo rastavit jezgro i pri tom pazit da ga ne polomiš (vrlo česta pojava, dogodilo mi se xxx puta), ja ga polako grijem fenom za skidanje farbe ravnomjerno sa svih strana sa distance od 5-10 cm i nakon cca 30s probam oprezno rastavit (u rukavicama i preko krpe, ponekad držim i kliještima), ako ne ide onda grijem i dalje 30s-1min, ali ravnomjerno sa svih strana ga grijat
Polutke se moraju dat lako rastavit i izvući iz jezgra, držiš ga za rubove, ne za noge, ako ideš na silu puknut će sigurno...

Macolina metoda je najbolja, pola sata na 200*C u pećnicu i rastavljaj, ali nisam siguran da to neće oštetit lak na žici, tako da ta metoda igra samo ako želiš potpuno premotat trafo s novim namotajima, ti želiš zadržat postojeće namotaje, zar ne...

Kad ti rastavljanje uspije, umetneš tanki sloj izolatora između obe polutke jezgra (ili E i I djela trafoa ako imaš takvog, takav je moj) komadić tanke plastike, kartona bilo čega i dobiješ procjep...
Ja sam umetnuo najprije 1 sloj izolir trake, nije bilo dovoljno, nakon toga sam stavio 1 sloj kartona od kutije cigareta i dobio 35 KHz

Stavljanjem procjepa smanjuješ induktivitet namotaja, posljedično tome raste frekvencija, isti efekt dobijaš smanjenjem rezonantnog konda paralelno 12V namotaju...

Slobodno pitaj ako ti nešto još nije jasno, nema beda, bilo bi dobro da možeš okačit oscilograme pretvarača, ne pišti on bez veze, tipujem da si spojio 5V namotaj umjesto 12V pa je trafo u zasićenju zbog male radne frekvencije, možda sam u krivu...

P.S. Primar-strana visokog napona je na jednoj strani i ima samo 2 izvoda (i među-izvod ali on se ne lemi na ploču) , strana niskog napona ima puno izvoda 12V, 5V itd

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 20.03.2023. u 21:41 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 20.03.2023. u 21:44 GMT+1]}

[ LugZ @ 20.03.2023. 21:03 ] @

e baš zanimljiva tema!, ja ih kuvam u šerpi, i uglavnom se posle lako rastave. a baš zbog ovakvo igranja sa ovim trafoima, sam zamislio moj signal gerator sa malo jačim izlazom. ideja je bila da na trafo dovodim sinus, kocku, menjam frekvenciju, procep, a na izlazu pratim dešavanja. zamisao je da bih tako manje sagorevo fetove dok ne vidim šta trafo voli.

[ aca_punk @ 20.03.2023. 21:27 ] @

Hvala na iscrpnom objasnjenju! Nadam se da nece pomoci samo meni!

Mislio sam da iskoristim neke svoje bakarne zice ali da bi ovo zaista upalilo i da ima svoj normalan tok, kupi cu. Dok se za to ne organizujem pokusavacu sa mojim. Ispleo sam malopre 1M pletenice, tri provodnika 0.1mm2. Provodnik od 1mm2 mi je sav polomljen i skinuo mu se lak na nekim mestima pa ga eventualno mogu iskoristiti za neke manje induktore. Ne znam da li uopste pletenica ima smisla ali pade mi napamet da je mozda bolje da tako iskoristim ovaj najtanji provodnik. Ja cu vec u skladu sa svojim fondom da odredim koliko cu rezerve imati. :) Nadam se da ce dve neke debljine biti dovoljne, univerzalne, jedna za primar druga za sekundar. Za pocetak na inverteru neka radi sijalica, lemilica, nista bitno max 100W. Sve sam ovo ispisao zbog komada bakra koje treba kupiti. Sta se treba kupiti za trafo sa jezgrom HF EI-33D za 12-0-12VDC / 22VAC?

Fen nemam ali imam duvalicu i imam sporet! :) Snaci cu se za to vec nekako. Imam dosta trafoa pa cu se izuciti kad upropastim nekoliko.

Koristim Hameg 203/6, neki bi sa njime shatl napravili, ja jos uvek ne umem da razgovaram o tome! :) Tek toliko da mogu da ispratim, napone, signale i umem da racunam frekvenciju ali ne radim to cesto. Trebala bi mi pomoc? Ono sto sam video je sinus kome fale delovi, ko' sto rekoh, ne znam terminologiju pa da se ne ubacujem... :) Meni dosta izgleda lakse napraviti astabil sa ne555 i imati trimer pa namestati (imam i CD4017) ali to rusi koncepciju i "razlog" zasto ovo radim. Pretpostavljam da je to lakse sa PWM signalom. Rusi koncepciju i pravljenje trafoa ali hocu da probam. Jednom cu morati da namotam trafo! :) Za ovo sam pomislio manji su pa ce biti lakse, ali znam da sam pogresio!

O SMPS, Flayback pretvaracu, citam drugi put dok sam prvog puta mnogo brzo izgubio interesovanje jer sam video da nije z...! :) Kao i sto sam rekao, pokusao sam da citam topovanu temu i vrlo je tesko citati je! 0: A pod tim ne mislim da je lose napisana, naprotiv!

Malo sam se nasalio za primar i sekundar. Nekako mi je kontradiktorno ali to ja glasno razmisljam. :)

Induktivitet sam merio samo na induktorima! Mislim da nemam instrument za to??? Da li sa testerom HM-308 mogu da izmerim induktivitet trafoa??? Nije mi ni palo to na pamet! Sve sto imam od instrumenta su kinezi, pijacari. :)

Pitacu sta mi nije jasno. Hvala na tome!

[ macolakg @ 20.03.2023. 22:23 ] @

Aco,

I dalje ne čitaš pažljivo!

Lepo ti je @Budući Penzić rekao da se ne radi o flajbeku već o Mazzilli oscilatoru, te čitanje teme o flajbeku ne može pomoći baš ni malo.
Rekao ti je i bar dva puta ponovio u različitim postovima, čak i napravio jedan komad pomenutog.

Potraži po internetu i malo pročitaj jer ne možeš dovoljno naučiti iz video klipova.
Da bi mosfeti preživeli, naponi i struje na njihovim elektrodama moraju ostati u dozvoljenim granicama.

Mazzili ne treba da radi bez opterećenja jer rizikuješ proboj mosfeta.

To je "strujni" tip pretvarača jer ima serijsku induktivnost između izvora napajanja i samog pretvarača, a takvima je napon na mosfetima uglavnom ograničen opterećenjem na sekundaru...

Evo u prilogu literature najbliže tvom problemu, bez povrede autorskih prava jer se besplatno može skinuti.
Tu možeš naučiti svašta nešto o tom tipu i sličnim tipovima current-feed pretvarača i još puno dodatnih stvari.
Naravno, ako umesto gledanja youtube klipva malo zagreješ stolicu i pročitaš...

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.03.2023. u 00:17 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 20.03.2023. 23:16 ] @

Sinus kojem fale dijelovi, poslikaj to s mobilnim i kači ovdje, poslikaj i trafo izbliza da probamo nać 12V namote, pogledaj moju sliku "kolektori.jpg", da li je to takav signal, ako jest napiši prema kojoj referentnoj točki je mjeren, moj je prema masi, izlazni napon na žarulji mora bit kao na mojoj slici "sekundar.jpg" tamo je i diferencijalno mjeren, nisam okačio oscilogram mjeren diferencijalno na MKP kondenzatoru-isti je kao na žarulji i mora bit isti...

Bez oscilograma je jako teško radit dijagnostiku, ako već imaš skop, zašto ga ne koristiti...

BTW: Diferencijalno mjerenje skopom (mora bit barem 2-kanalni) je kačenje OBE sonde na 2 mjerne točke između kojih želimo očitat valni oblik, mase (krokodilke) su u zraku-nisu nigdje spojene
Oba kanala moraju imati jednake postavke (V/div,AC ili DC, sonde moraju bit jednake), mod rada skopa je "ADD" i drugi kanal mora bit invertiran "Ch2 INV"

Time se izbjegava dovođenje nekog napona na kućište skopa što nije sigurno, čak i ako skop ima rastavni trafo (ja lično to izbjegavam i rastavljam od mreže samo objekat na kojem mjerim ali ja sam samo amater, profiji bi mogli nešto više o tome reći)

Duvalica je OK za te stvari, samo moraš ravnomjerno grijat sa svih strana, ako nije ravnomjerno zagrijan može doć do pucanja bez da ga i takneš...

Što se tiče Macoline teme o flybacku, ona je vrhunska, razjasnila mi je puno stvari o kojima prije nisam imao pojma mada još puno stvari tamo ne razumijem potpuno, ipak treba imat i praktičnog iskustva s izradom takvih pretvarača a tu sam tanak (nedostatak vremena) tako da nisi jedini koji tu problematiku ne razumiješ :)

Taj tester koji imaš, HM308 nije mi poznat, ako ima područje za induktivitet stavi ga na najmanji opseg i mjeri prema masi, tj prema najdebljoj upredenoj licni na trafou, na 2 izvoda na trafou očitat ćeš otprilike podjednak induktivitet koji će bit 4-5 puta veći nego ono što očitaš prema ostalim izvodima, ta 2 izvoda su 12V, mjeriš sve na strani niskog napona...

Kad si već spomenuo kineze, jedan od mojih multimetara-jeftinjaka UT 58-D (kinez) ima područje za induktivitet, najmanje je do 2 mH, sasvim upotrebljivo za nalaženje izvoda na trafou :)

Pozdrav

[ macolakg @ 20.03.2023. 23:23 ] @

@Budući penzić,

Pogledaj PP. Imaš neki link koji ti može biti koristan za to što si pravio.

Pozdrav

[ Budući penzić @ 20.03.2023. 23:35 ] @

Tek sad vidim Macolin post prije mojeg :), pročitat ću i ja taj pdf, proučavanje problematike nikad nije na odmet...
Ne pišem ja ovo samo za Acu, i drugi ovo čitaju pa se trudim da pišem samo ono za što sam 100% siguran i što sam probao u praktičnoj izvedbi

Btw, na mojem Mazzilli-uzorku napon sekundara se ne mjenja kad otkačim teret, samo se marginalno podigne frekvencija i smanji struja iz izvora, napon primara (na rezonantnom kondu) također ostaje isti, potrošnja pod teretom je oko 500 mA, kad otkačim teret je oko 120 mA, teret je žarulja 60V / 50mA (ne pitajte odakle mi, pojma nemam :)

[ macolakg @ 20.03.2023. 23:44 ] @

Napon ti ne raste previše jer ti Q faktor rezonantnog kola nije visok.
Ako bi želeo da napraviš čist sinus, morao bi primar motati drastično debljom žicom i sprega trafoa bi trebalo da bude slabija.

Onda napon bez opterećenja odlazi u nebo :-)

[ Budući penzić @ 21.03.2023. 00:20 ] @

Ne da ne raste previše nego uopće ne mogu na CRT-u zapazit da se napon povisio, jbg svračje gnijezdo je to, žice su posvuda, točno je to što kažeš za Q faktor, ne može bit bogznakakav s sekundarom ATX trafoa i X2 kondenzatorom, a nisu ni neke velike struje u igri, tek 1/2 A...

Ono što me zanima je da li bi upotrebom raspregnutog trafoa (kao kod LLC-a) mogao eliminirat ulaznu prigušnicu, ako da premotat ću neki svoj trafo (ETD39 s 1 mm procjepom) i sklopit malo naprednijeg Mazzilija jednog dana, bez glomazne prigušnice...

[ Budući penzić @ 21.03.2023. 01:56 ] @

Citat:

LugZ:
e baš zanimljiva tema!, ja ih kuvam u šerpi, i uglavnom se posle lako rastave. a baš zbog ovakvo igranja sa ovim trafoima, sam zamislio moj signal gerator sa malo jačim izlazom. ideja je bila da na trafo dovodim sinus, kocku, menjam frekvenciju, procep, a na izlazu pratim dešavanja. zamisao je da bih tako manje sagorevo fetove dok ne vidim šta trafo voli.

@LugZ Tek sad vidim da si se uključio, culpa mea, kad već pominješ signal generator, ja tako određujem prenosni odnos malih transformatora s njim, izlazni otpor mu je standardni-50R a svakako bi bilo dobro imat neki s još manjim, možda neki baziran na audio pojačalu s simetričnim +- napajanjem

To s kuhanjem trafoa sam jednom probao-bez efekta jbg, možda sam naletio na kakav žilav trafo, nakon toga sam odustao od te metode, što fen ne rastavi pećnica će sigurno, jednoga sam pekao više od 45 min, jedva je popustio, srećom bez pucanja...

[ aca_punk @ 21.03.2023. 09:36 ] @

Rekao sam "ako je vezano za topovanu temu o Flayback pretvaracu". Hvala za info, sugestiju i pdf.

Sada definitivno izlazim iz okvira onoga sto sam hteo da postignem, a to je da iskoristim ATX na jos neki nacin. Npr: kao sto ga je @LugZ iskoristio i napravio regulaciju napona. Ja vec imam one prepravljene za napone koji vec postoje na izlazima koji su potrebni za komp. To se svodi na secenje izlaznih zica i stavljanje banana! Noting sepcial...

Imam dosta obaveza ne vezano za ovo pa i kada se uhvatim sve nesto seckam, nikako da zasednem.

Cim budem nasao vreme okacicu slike kako sam ja to povezao. Pa cu bar da znam sta da radim. PDF i sve vezano za ovo dobro dodje ali posteno nisam imao nameru da toliko duboko ulazim u problem. Ne bezim od toga i probacu da savladam sve o cemu pisete!

HW-308 izmeri i otpornost i induktivnost pa sam zato i ja napisao sve vrednosti. Crvene pruge su oznacavaju koliko provodnika ima na svakom pinu. Srednji stub je S. Nije mi dovoljno dobar telefon da bi slikao, a da bi ste vi videli lepo.

Planiram da uskoro idem u kupovinu. MKP 10 i X2 kondove u nekoliko vrednosti kako bih mogao da experimentisem. Koje debljine bakarnih provodnika treba da imam kako bih mogao da motam jezgro HF EI-33D? Kupicu koliko mogu ali da znam koliko i sta mi je potrebno za jedan trafo? Slobodno dodajte sta mi jos treba?!

Na jednu stranu hocu da izguram ovo samo sa ATX elementima, a na drugu, hocu da naucim vise o ovome! Hvala svima ljudi, cepaci ste! :)

P.S. Nemam dve iste sonde i ne znam kada cu da kupim nov par! ): Ovo sto imam je doslo uz HAMEG 203-6: TEK P6149/10X/15.5Pf/10MOhms/2meter (za nju mi je objasnjeno da nije bas dobo da je koristim na mom osc pa se retko kad usudjujem da radim sa njom) i HAMEG HZ 36 (mada je ona dotrajala i gotovo da jedva radi). Ako neko ima istu ovakvu HAMEG-ovu, a da ne pokusa da me lupi po usi, KUPUJEM!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 21.03.2023. u 14:10 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 21.03.2023. 14:33 ] @

Da, slika je malo mutna, dobro da si stavio one pruge koje označavaju broj žica na pinovima, trafo je malo nestandardan, ne vidim srednji provodnik od mase (onaj debeli upredeni), pinovi s 2 žice bi trebali bit 12V, oni s 3 su 5V...

Ako se sjećaš s koje ATX ploče si ga izvadio i ako je još imaš pogledaj koje je kontrolno kolo na njoj, mora bit nešto kao TL494 ili KA7500,SG3524/25 uglavnom mora bit push pull kolo a najbolje bi bilo da nađeš trafo s tom srednjom debelom upredenom masom...

Malo me zbunjuje induktivitet koji mjeriš između istobojnih žica, trebao bi bit nula ili jaaako mali, tako da je pitanje je li to push pull ATX trafo ili je neki od flyback ili forward pretvarača

Kad sam rekao da sonde skopa moraju bit iste nisam mislio na istog proizvođača nego da moraju bit isto mjerno područje, npr 2x1:10 ili 2x1:100

MKP10 kondove tog kapaciteta nema potrebe da kupuješ-skupi su, MKP-X2 je dovoljan za male snage a imaš ih u svakom ATX-u na mrežnom ulazu, samo im premjeri kapacitet da su otprilike nazivne vrijednosti jer njima kapacitet opada u radu...

P.S. Izmjeri induktivitet između te 2 crne, ako su one masa mora bit 0

[ Budući penzić @ 21.03.2023. 22:34 ] @

Isti drajver, drugi trafo 2x6 N primar 12V, oko 2x100 N sekundar, možda malo više, ne sjećam se detalja jer sam ga davno namotao za pogon fluo cijevi, žarulja 10W / 230V spojena je na pola sekundara tj na oko 100 namotaja, jbg ne mogu okačit jaču zbog slabog lab napajanja, kad stavim 25W napajanje ode u strujni limit, morat ću probat s akumulatorom...

Uglavnom napon sekundara je malo manji od 300V u piku što bi bilo oko 210V RMS, na skopu sam morao srednju liniju povući 2 podjeljka dole po vertikali da vidim vrh sinusoide na 50V/div, jbg trebale bi mi 2 sonde 1:100 a nemam :)

Nema pištanja, frekvencija je oko 43 KHz, na slici "diferencijalno" vidi se princip takvog mjerenja, ostalo sam opisao par postova prije...

[ aca_punk @ 22.03.2023. 09:28 ] @

Slika je mutna i bolje ne mogu da slikam. Alii zato pokusavam da sve to docaram sa malo vise detalja.

Imam punu kesu ovih zutih trafoa. Verovatno da neki nije iz ATX-a. Uhvatio sam se bezveze za ovaj (koji nema debeli provodnik na srednjem stubu), a na stolu ih imam nekoliko takvih. Iscupacu iz nekog ATX-a novi pa da budemo nacisto.

Izmedju crnih provodnika, sa slike trafoa, nema indukcije.

Sonde mogu obe na x10...

Trenutno sam u guzvi. Inace sve citam i pratim. Popodne cu da odvojim malo kvalitetnije vreme i sa novim (novo-izvadjenim) trafoom, uraditi sva merenja kao do sada. Pravim sliku i kacim!

[ Budući penzić @ 22.03.2023. 23:37 ] @

Evo da ne bi rekli da mi sve ide od ruke, naletio sam na štangu, spojim fino 40W žarulju, okačim sonde na nju (skop je odavno u punom pogonu), naoštrim fotoaparat na mobilnom i zakačim Mazzilija na - pol starog akumulatora od mog matorog pežota 206 pa potom na + iiii, zvuk iskrenja u kombinaciji sa tamnom žaruljom govori mi da sam spržio 10A osigurač, nema veze stavit ću 15A, nakon toga opet PUFFF...

Uglavnom, nakon 2 spaljena osigurača, raskopam cijeli sklop i pojedinačno provjerim sve elemente, sve ispravno, polemim sve nazad i opet PUF, ode osigurač, vratim nazad 10W žarulju i RADI, gnjida od Mazzilija radi, stavim 25W - PUF, 10W - radi...

Odustao sam od daljnjih probi jer mi je ponestalo osigurača, moram u nabavu...

Ono što me intrigira je kako da na malom opterećenju sklop radi a na većem puca 15A osigurač u roku odmah, nakon kačenja manjeg tereta sve opet radi znači nisam spalio fetove
(btw IRF3205 su) možda bi netko (Macola) znao uzrok ???

P.S. Znam da je otpor žarne niti žarulje u hladnom stanju 10-15 puta manji ali pobogu, osigurač je tromi (barem tako pretpostavljam, to su oni plavi plastični auto-osigurači)

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 23.03.2023. u 00:53 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 23.03.2023. 00:43 ] @

Nakon čitanja pdf-a koji je postavio Macola nekoliko postova prije, nameće mi se zaključak da preslikani otpor hladne žarulje u primar trafoa zalečuje oba feta u provodno stanje i PUF, stvarno ne znam kako prevazići taj problem, kad nabavim osigurače probat ću zakačit otpornik velike snage da disipira 40W (cca 1200 oma) pa ćemo vidjet dalje...

[ LugZ @ 23.03.2023. 06:39 ] @

a da umesto osigurača staviš sijalicu od auta, onu H4, da glumi osigurač, prvo sa jednim vlaknom, pa onda sa oba paralelno, pa onda i dve H4, da ispratiš šta se dešava, makar žrtvovo fetove. ili onaj kao otpornik, što ide na ulaz pc napajanja, ode mi iz mozga kako se to zove, a liči na blok..

[ Budući penzić @ 23.03.2023. 10:30 ] @

Dobra, ideja, moram priznat sa se nisam isprva toga sjetio, tako bi bio spasio nekoliko osigurača, vjerovatno pretvarač i dalje ne bi radio ali nebi bilo PUF...

Moram danas u firmi iskopat negdje otpornik 1200-1500R / 40W minimalno pa ga probat zakačit kao teret (preko auto žarulje 55W) , za fetove se ne bojim, max struja im je preko 100A a i imam ih bar 5-6 komada rezerve, imam i NTC otpornike iz ATX-a pa ću probat i to (ako proradi, ako ne, spalio bi i njih :)

Pozdrav i hvala na sugestiji

[ LugZ @ 23.03.2023. 12:06 ] @

haha! dok nisam počo da vezujem sijalicu na red, pogoreo sam silna pc napajanja, dok sam pokušavo da ih nateram da rade, kako ja hoću! :)

[ Budući penzić @ 23.03.2023. 20:52 ] @

Otpornik 2k2 promjenjivi nabavljen, otpor podešen na 1k1, osigurač 20A pustio kratki cvilež (1 sekunda) i preselio se u vječna elektro lovišta, naime po dolasku do auta ustanovio da nemam NITI JEDNU žarulju 55W/12V a kamoli dvije da ih stavim u paralelu...

Nakon toga spojen je na max. otpor od 2K i gosp. Mazilli se udostojio proradit ali sinusoida se izobličila, a napon u piku dosegao 350V što bi bilo oko 248V RMS-a da je sinusoida kako treba, ovako mogu samo nagađat koliko je to...

DC strujna kliješta na minus dovodu mi pokazuju 2.35A ali i to je diskutabilno, a 43KHz/AC struju sekundara nema teorije da izmjerim opremom koju imam...

Suma sumarum, 25-30W je limit tog mog Mazzilija, ako neko ima ideju kako mu izvesti soft start a da nije žaruljama ili kako ga natjerat da starta hladnu žarulju, otvoren sam za sugestije

P.S. Čak sam bio smanjivao otpore na gejtovima na cca 110R (original su 390R) - bez efekta...
P.P.S. Sve si mislim gledajući valne oblike, da li je ovo trafo u zasićenju, možda mu treba procjep ???

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 23.03.2023. u 22:58 GMT+1]}

[ aca_punk @ 24.03.2023. 12:23 ] @

Stavio sam i sliku kond-a koji je jedini zasluzen sto sada nema pistanja. Ovo sada je samo ono, konacno radi. bez da pisti!!! :) Dakle moguce je iz ATX-a izvuci i ne! premotavati trafo. Vec o detaljima je @Buduci_Penzic vecinu rekao. Ja cu o svom kolu vec nesto napisati kada budem premerio i vezao na osc...

Ne mislim da je ovo ispravno ali eto radi. Kondenzator je 0.15uF 400V KFU-1010 (sa znakom "-", dakle za jednosmernu struju)? Stavio sam ga bezveze i mislio da ce odmah da izdimi?

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 24.03.2023. u 13:41 GMT+1]}

[ SASA M. @ 24.03.2023. 14:41 ] @

Ne pratim temu detaljno, jer nemam vremena, ali ovo zadnje sam procitao.

Minus je ranije oznacavao (A ovaj kond mi deluje iz pradavnih vremena) da taj kraj treba staviti na nizi potencijal a.k.a. minus jer se time smanjuje uticaj smetnji sobziorm da nije u nekom sopstvenom oklopu.

[ aca_punk @ 24.03.2023. 15:23 ] @

Pa ne razumem kako je to pomoglo u ovoj situaciji? Nije pufnulo nista. Radio mi je sklop sa sijalicom 40W pun sat. A da je star sigurno jeste, Iskrin... Imam i nove! :) Iz 77'!

[ Budući penzić @ 24.03.2023. 16:28 ] @

Čestitam Aco :)

Znači bilo je do konda, ovaj je 150nF za razliku od onog prije od 1uF - dobio si nekoliko puta veću frekvenciju, drago mi je da ti je proradilo kako treba, onaj moj još nije, ali dohakat ću mu...

Btw, ako se kond bude grijao zamjeni ga kvalitetnijim istog kapaciteta, to su kondovi za povezivanje stupnjeva u cijevnim pojačalima, kladim se da mu je radni napon barem 400V

[ aca_punk @ 24.03.2023. 17:12 ] @

Hvala na cestitkama ali tek sada treba da uradim stvarni posao. Da sve premerim, snimim i pokapiram, naravno uz literaturu! Ono sto je dobro, to je moje misljenje sa pocetka teme. Mislio sam da je zbog frekvencije, odnosno zbog neadekvatne kapacitivnosti. Nisam puno pogresio pa sam i posle 7 dana ipak i dalje pokusavao da zakacim neki drugi kond. Kond je 0.15uF 400V- KFU-1010 proizveden u 8. mesecu 77' godine. :)

Sada tek slede problemi. Mali napon... Pa da vidim sta ce se desiti sa jos jednim parom FET-ova... Primetio sam da kada povecam vrednost zavojnici da se struja poveca, a napon na izlazu padne. Ima toliko toga!

Mazzili bas trazi da se mazi! :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 24.03.2023. u 18:29 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 24.03.2023. 21:09 ] @

Eto i meni proradio Mazzilli na 40W/230V žarulji, ali na ATX trafou koji daje van cca 60-65V RMS-a, na onom drugom koji van daje 230, jok, čak je i jedan fet poginuo na bojnom polju nauke :)

Čitajući svakakvu dokumentaciju na tu temu zaključujem da je stvar u induktivitetu primara trafoa kao i u sprezi primara i sekundara, morala bi bit labavija, pitam se da li da namotam trafo na tijelu od flybacka iz CRT-a, primar na jednu nogu, sekundar na drugu, vidim po netu da tako ljudi rade visoki napon i šmercaju s tim trafoima i ništa im ne rikava (bar ne za vrijeme snimanja :)

Znači, ne gine mi motanje novog trafoa ali neka, baš uživam u tome...

P.S. Aco, ne duplaj fetove, nećeš dobit tako veći napon van, samo domotavanjem sekundara ali onda nastaju novi problemi (ovi moji)...

P.P.S Na slici je takav trafo od Mazzillija upotrebljenog za punjenje banke kondenzatora, na to mislim...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 24.03.2023. u 22:37 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 25.03.2023. 00:49 ] @

Evo konačno je nađeno rješenje, žarulja 40W radi na 230V (ili nešto blizu toga) trafo je onaj isti koji mi je bio popalio kamion osigurača svih boja, dimenzija i oblika + 1 fet IRF 3205 okusa :)

Rješenje mi je bilo pred nosom, Macola mi je dao rješenje, ne direktno nego preko pdf-a koji je postavio Aci samo što nisam pažljivo čitao, nakon detaljnog proučavanja cijele dokumentacije o Mazzili driveru sinulo mi je : nemam trafo s labavom spregom ali je mogu "olabavit" dodavanjem induktora paralelno primaru (opisano u pdf-u), induktor je iz ATX-a 67uH, žuti torus...

Rečeno - učinjeno : Mazzili veselo radi na 12V / 12 Ah bateriji, malo zacvili pri ukopčavanju ali ne pregara osigurač a žarulja ubija svjetlom
Struju iz baterije nisam mjerio kao i oscilogram na sekundaru, to ćemo sutra, sad je već kasno, za sada samo 3 slike...

[ macolakg @ 25.03.2023. 17:01 ] @

Nisi olabavio spregu već si stavio LC rezonantno kolo sa solidnim Q faktorom, koje obezbeđuje pouzdaniju komutaciju sa težim opterećenjem, a ne opterećuješ njega već trafo, tj. i ako je paralelno primarima, taj LC je oslobođen ukupnog opterećenja i održava visok Q koji je jako bitan za uspešnu komutaciju, naravno taj LC i diktira frekvenciju naprave...

Sa malo složenijim unapređenjem pobude, sprava postaje imuna na lečovanje mosfeta, ujedno ima i ozbiljnu pobudu mosfeta, kako treba.

Ipak je bazni Mazzilli, sa dve diode u povratnoj sprezi i dva otpornika za gejtove koji dosta disipiraju, isuviše jednostavna sprava da bi se bez ozbiljnog podešavanja napravila da odlično radi.

Tu ti važi pravilo: što jednostavniji pretvarač - to je kompleksnije dobiti dobre performanse.
Mnogo je lakše kad je komutacija forsirana nekim spoljnim kolom...

[ Budući penzić @ 25.03.2023. 17:16 ] @

Evo i to je izmjereno, struja iz baterije je 3.63 A (mjereno DC strujnim kliještima), napon u piku ide do 320 V mada je zbog izobličene sinusoide teško odredit RMS vrijednost, pretpostavimo da je oko 230V, sliku oscilograma ću okačit kasnije kad prebacim sliku s moba na laptop, stolni komp na kojem ovo pišem je prastari i nema plave zube (bluetooth :)

Ako pretpostavimo da je ulazna snaga blizu 45.74W a izlazna 40W dolazimo do KKD-a od oko 0.87, to je po meni dobra iskoristivost, naravno KKD je teško točno odredit...

Evo slika, close up dodatnog induktora i oscilogram sekundara 50V/div, 5uS/div, nulta linija je pomaknuta 3 podjeljka ispod sredine da pikovi budu vidljivi, vidi se da sežu do 320V...

Zaboravih, nakon 10 minutnog testa, fetovi i ulazni induktor - mlaki, trafo i rezonantni kond - mrtvi hladni, vruć je samo (osim žarulje) dodatni rezonantni induktor zbog velikih reaktivnih struja kroz njega, ali baš vruć, prst ne ostaje dugo na njemu - zaključak : motati ga debelom pletenicom.

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 25.03.2023. u 19:46 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 25.03.2023. u 19:51 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 25.03.2023. 17:23 ] @

Hvala Macola na onom pdf-u, to s dodatnim induktorom ne bi mi nikad palo napamet, a spašava osigurače i fetove :)
Jedno pitanje : Da li bi 2U jezgro bilo dobro za Mazzilija, primar na jednoj nogi, sekundar na drugoj ili bi sprega bila prelabava za pogon žerulje ?

[ Budući penzić @ 25.03.2023. 17:34 ] @

Upravo razmišljam o izradi Mazzilija s unapređenom pobudom (ima primjer u onom tvom pdf-u) ali ne bi baš htio s njim ganjat ATX trafoe :), trebala bi mi nekakva literatura za proračun tog tipa trafoa pa da se bacim na posao, uglavnom nešto do snage od cca 200W, ne više zbog pogona iz 12V akumulatora, možda na sekundaru grec od brzih dioda za spojit led žarulje na DC bus...

Naravno, to bi bilo na PCB-u, svrake su samo za prototipe...

[ macolakg @ 25.03.2023. 18:02 ] @

Nema tu nikakvog problema sa UU jezgrom. Vrlo lako se podešava sprega u širokom rasponu.

Najlabavija je kad su primar i sekundar svaki na svom stubu i pri tom zauzimaju što manji deo dužine svog stuba.
Tvrđa je kad je određen deo jednog od namotaja na stubu onog drugog.
Podesiva je kad deo jednog namotaja bude na drugom stubu i uzak je, pa se može približavati i odmicati od onog drugog.
Najtvrđa je kad su oba namotaja na oba stuba i učešljani u nekoliko slojeva.

Dodavanje nazavisnog induktiviteta, serijski sa bilo kojim od namotaja je isto kao i kad je trafo sa labavom spregom, tj. taj spoljni L postaje Llk. Najlakše ga je montirati serijski sa namotajem koji ima manje navoja, jer se na drugu stranu preslikava kvadratno sa prenosnim odnosom trafoa.

Na EE i EI jezgrima se potpuno nezavisan kalem može dobiti protivfaznim motanjem na bočne stubove, iz dve jednake polovine koje se vezuju serijski. Onda taj namotaj nema nikakvu spregu sa namotajem na srednjem stubu i može se nezavisno upotrebiti.

Najteže je menjasti spregu na oklopljenim jezgrima, poput: lončastih, RM i slično, tamo jedino pomaže procep i rastojanje polovina jezgara...

Ono što je korisno kod Mazzilli je da polovine primara trebaju biti potpuno simetrične i da međusobno imaju tvrdu spregu (bifilarno motanje), a ta grupa može biti labavo spregnuta sa sekundarom.

[ Budući penzić @ 25.03.2023. 19:10 ] @

E probat ćemo onda namotat svaki namotaj na svoju nogu za početak pa vidit koliko opada napon i pod kakvim teretom, počevši od 10W žarulje pa na dalje, naravno da ga neću startat bez min. 10W tereta, ne želim opet PUF :)

Nema baš puno mjesta za pomicanje namotaja na 2U jezgru od CRT flybacka, ipak mislim stavit debelu pletenicu za primar, 2x6 N što šire motano da zauzme cijelu nogu, sekundar 120 N na drugoj nozi, isto naširoko, pa šta bude da bude...

To za primar znam, bifilarno motanje važi i za push-pull za koji je taj trafo bio primarno i napravljen, ipak sam dobro proučio skoro sve tvoje tekstove na ES, što sam u PP savjetovao i Aci da napravi prije bilo kakvog petljanja s izradom trafoa...

Pozdrav druže :)

P.S. A možda da dio sekundara premjestim na prostor između 2 noge, samo razmišljam...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 25.03.2023. u 20:44 GMT+1]}

[ macolakg @ 25.03.2023. 19:17 ] @

Kad postoji potreba za DC izlaznim naponom koji je reda koju stotinu volti, vrlo je praktičan jedan moj jako jednostavan pretvarač, koji dodatno ima start i stop pomoću dva tastera.

Njim sam nekada davno pokretao po nekoliko CRT televizora u autobusima i jedan video plejer.

Sa jezgrima veličine EE42/21/20 bez problema 200-300W čak i sa audio tranzistorima koji su spori ali, verovao ili ne, ipak u tom spoju malo greju. Sa R37 kao glavnim trafoom dohvata lako 100W.

Sa malo bržim, prekidačkim, bipolarcima rezultat je više nego dobar (hladni su), samo treba pomoćno jezgro za pobudu.

Pravila su sledeća za glavni trafo: primari su motani bifilarno i vrlo simetrično, preko sekundara. Sekundar do jezgra.
Prenosni odnos je kao kod mrežnog trafoa. Vin:Vout -> pola primara : sekundar

Broj navoja se računa prema preseku jezgra za dB od 0.25T. V/navojak važi i za sekundar, kao i za primar.

N[nav] = Uin[V]exp6 / (K x f[Hz] x dB[T] x Ae[mm-kvadr])

K=4 za pravougaoni tal. oblik.

Pobudni trafo je najlakše izvesti na malom feritnom toroidu R16 od materijala visoke permeabilnosti N30, K10000. Odlično je i lončasto jezgro sličnih dimenzija.
Pobudni trafo je praktično strujni trafo koji multiplikuje struju sekundara kao struju baza za snažne tranzistore.
Pobuda je srazmerna struji kolektora, što čini tranzistore jako efikasnim.

Pravila su sledeća: generalno sa ukupnim brojem navoja pobudnog trafoa se namesta frekvencija pretvarača za puno opterećenje. Ako su tranzistori audio tipa poput 2n3055, 2N3773 i slično onda se na max opterećenju namesta minimalna frekvencija reda 16-20KHz, ako su tranzistori prekidačkog tipa onda se može ići na više frekvencije i ima se više snage sa istim jezgrom. Manji ukupni broj navoja pobudnog trafoa znači višu frekvenciju.
Ako tranzistorima snage treba recimo 4A za baze pri kolektorskoj struji od 15A, a struja sekundara bude recimo 0.66A, onda prenosni odnos strujnog (pobudnog) trafoa bude 6:1.

Naravno, preporuka je koristiti prekidačke tranzistore, audio tipovi kad se nema drugo pri ruci :-)

Otpornikom koji je serijski sa bazama se namesta maksimalna struja baza u kratkom spoju na izlazu.

Pretvarač ima najvišu frekvenciju u praznom hodu i neophodan mu je neki laki blider otpornik da bi održao stanje oscilovanja. Ako nema blidera, tj. nikakve potrošnje, oscilovaće samo dok napuni elko.

Sa porastom opterećenja je pobuda srazmerna opterećenju, frekvencija opada i lako se održava stanje oscilovanja.
Tranzistori su najtopliji u praznom hodu i na totalnom maksimumu opterećenja. Na recimo 3/4 od maksimuma su hladni.

Opterećenje mora da bude kapacitativnog tipa (obavezan elko na izlazu).
Talasni oblici su trapezni sa minimalnom elektronskom bukom.

Pretvarač pod naponom ne radi dok se kratko ne pritisne taster start. Isključuje se tasterom stop.

Evo šeme u prilogu, kome treba.

[ Budući penzić @ 25.03.2023. 19:56 ] @

Macola svaka čast, neumoran si

Vrlo jednostavna konstrukcija, podsjeća me na dobrog starog Royera, ali ima nezavisnu pobudu ovisnu o izlaznoj struji, ingeniozno rješenje...
Da li trafo ima procjep, pretpostavljam da ne bi smio imat jer nema ulazni induktor, ali eto da pitam...

Zaboravih : Jesu li pobudni namotaji također bifilarno motani ili svaki za sebe, labavija sprega ?

Krivo pitam, nisu bifilarni jer imaju različit broj namotaja, pitanje je kakvu spregu moraju imat ? (jbg, brži prsti od mozga, zato i spaljujem fetove :)

[ macolakg @ 25.03.2023. 20:35 ] @

Pobudni trafo tvrda sprega, ali ništa specijalno tvrda. Na malom toroidu kako god da namotaš biće dobro.
Kad mi treba dobra izolaciona sposobnost, uzmem "coated" jezgro i namotam svaki namotaj na trećinu obima toroida, na suprotnim krajevima i dobijem distancu od preko 2kV.

Ni jedan trafo nema procep (lenj sam na motanju pa ih smišljam sa malim brojem navoja :-)

Iznenadićeš se kako to dobro radi, sa školskim talasnim oblicima :-)

[ Budući penzić @ 25.03.2023. 22:03 ] @

Ako ti tako kažeš, nema razloga da ne vjerujem, pretvarač je isproban u praksi i samo ga treba replicirat poštujući tehniku simetrične gradnje i rutovanja...

Imam nekih lončastih jezgri, mislim da je promjer oko 36 mm pa ću ih upotrebit za pobudni trafo, što se tiče snage meni je 100W i preko glave pa ću upotrebit E42/21/15 - Ae=178 mm2, za 20Khz ispada 4 namotaja primara dovoljno, mada bi ga volio ganjat na barem 30-40 KHz, da li su dobri MJE 13009 bipolarci ili je bolje upotrebit neke niskonaponske (BD 911, 249, TIP 35C, itd)

Ne mogu obećat da ću ga napravit brzo, volim radit korak po korak (najprije trafo, pa drugi, pa pcb, itd), ponekad nemam ni vremena pa projekt stoji, ali kad ga napravim (bilo to za mjesec dana ili 2-3-4 mjeseca) obećajem da ću otvorit novu temu u kojoj ću opisat sve postupke gradnje da svi koji žele mogu napravit nešto slično...

[ Budući penzić @ 26.03.2023. 00:38 ] @

Nakon dužeg razmišljanja kopka me jedno pitanje: kakav je ovo tip pretvarača ?

Flyback definitivno nije, nema procjepa na glavnom trafou...
LLC nije, mada bi spuštanje frekvencije s opterećenjem ukazivalo na njega ali trafo ima tvrdu spregu i ne vidim rezonantni kondenzator...

Također nije nijedna od current-feed topologija, nema ulazne prigušnice na dovodu...

Hard switching push-pull definitivno je ali zašto onda nema izlazne storage prigušnice, kažeš da mu treba kapacitivno opterećenje (kao flybacku i LLC-u, kao current feed topologijama) koliko je meni poznato hard switch traži storage na izlazu prije elko-a jer ne voli udarne kapacitivne struje

Očito sam nešto propustio ili onaj pobudni trafo možda glumi storage, ako ovo pročitaš, molim te reci šta je to ?

Pozdrav

[ aca_punk @ 26.03.2023. 13:28 ] @

Hocu da ispratim ovo do kraja ali trenutno sam bas tanak sa vremenom. Bitno je da ima svoj tok i otvaranje teme i pisanje o ovome, citanje i ucenje novih stvari! Pa polagano, ja cu isto obavestavati o tome sta sam i kako uradio...

Na motanje trafoa gledam malo optimisticnije jer ima manje navoja ali pretpostavljam da je u tome i najveca nauka, pa treba znanja i iskustva...

Za pocetak materijala - bakarne zice! Sve sto probam da rasturim je neupotrebljivo jer je prelakirano i popuca izolacija. Moram kupiti bakarnu zicu da to bude ljudski!

Po savetu strucnijih i iskusnijih, treba procitati i ove dve teme, dosta je receno i objasnjeno u njima: https://www.elitesecurity.org/t446664-0-SMPS-za-pojacalo, https://www.elitesecurity.org/t456262-Izrada-DC-DC-Pretvaraca. Koliko mogu da vidim, jos samo jedna tema na forumu, gde se pominje Mazzili pretvarac je ovde: https://www.elitesecurity.org/t480567-0 . Ova (moja) tema ipak nema adekvatan naslov pa bi otvaranje teme bas o Mazzili pretvaracu bio pun pokodak!

[ Budući penzić @ 26.03.2023. 16:51 ] @

Odlična tema o Mazziliju Aco, odmah sam kopirao komentare u txt. format da ih posle mogu iščitat u miru bez ponovnog traženja, kao i one pdf-ove, sve u poseban folder i vozi...
Vidim da su još neki članovi imali problem s lečovanjem fetova, već sam pomislio da sam jedini s tim problemima (kako to drugima uspijeva a meni ne #$%$#/##%/# :)

[ aca_punk @ 26.03.2023. 17:21 ] @

Opet mi crko komp. Isto sam i ja tako bio otvorio folder, pa u njemu folder za dosta elitnih forumasa i unutra njihove citate! Mudro, mudro! :)

[ aca_punk @ 26.03.2023. 19:29 ] @

Da li je mozda trafo, predzadnji sa desne strane sa crvenim slovima, mozda lakse ili teze razmotati? Mislim da mu je srednji stub zaobljen pa sam pomislio da je mozda dobro parce za motanje?

Na slici pise "AZ" ali mozda je u pitanju "AT 3010"? Jezgro je tek za 1-2mm manje od najveceg sa desne strane!

Slikao sam da pitam koji je ovo provodnik koriscen?

Prvi put sam pogledao koliko kosta bakarna zica? Evo palete iz M&G-a: https://www.mgelectronic.rs/bakarna-lak-%C5%BEica Dobra kinta!!! Mislio sam da za 1.000 dinara mogu da kupim nesto za eksperimentisanje. Kupovina dve, a tek vise debljina ne dolazi u obzir. Sta da se kupi, a da posluzi za motanje u nekoliko proracuna. Ipak treba kupiti 30-40m, pa da bude neki poprecni presek koji je malo univerzalniji? Jedan komad neke debljine koju predlozite cu sigurno da kupim, eventualno dve. Dajte jeftin predlog! :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 26.03.2023. u 21:30 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 26.03.2023. 21:37 ] @

Ovaj trafo s bakrenom trakom oko tijela mi se čini da bi mogao bit od flybacka, ne mogu bit siguran, odakle je skinut ?
Ako je od flyback pretvarača onda ima tvornički procjep i nije iskoristiv za push pull hard switching topologije osim ako ne pobrusiš procjep (i to sam radio)

Brusiš ga na ravnoj staklenoj površini na šmirgl papiru, najprije grubom a onda sve finijem kako se procjep smanjuje, bez prevelikog pritiska i držiš ga za srednji stub, pokreti su kružni, ne napred-nazad, nakon desetak krugova okreneš smjer...

Treba pripazit da li će se nakon brušenja jezgro moć zatvorit, tj. da li stane u tjelo namotaja, ako je procjep veći od 1 mm možda i ne stane, treba dobro odmjerit prije samog brušenja
Inače, dobro bi bilo da se ispraksiraš na rastavljanju trafoa na tipu trafoa kojih imaš najviše tako da ti nije žao ako kojeg i polomiš (a hoćeš, ja sam ih xxx polomio :)

Sretno u radu :)

P.S. nema baš nekog univerzalnog presjeka za SMPS-ove, ovisi o frekvenciji i struji kroz žicu, ja koristim žicu promjera 0.4 mm samo zato što u firmi imam kolut te žice koji niko ne koristi (osim mene) , dobar je za struju do cca 500 mA jer ne volim ići preko 4A/mm2 ako mi treba presjek za jaču struju jednostavno napravim pletenicu od toga.

Promjer od 0.4 mm je dobar za do otprilike 100 KHz, preko toga bi trebalo ići na manji...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 26.03.2023. u 22:51 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 26.03.2023. u 23:07 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 26.03.2023. 22:40 ] @

Kad trafo pukne, ne bacaš ga u otpad, ja ih zalijepim dvokomponentnim tekućim metalom, stegnem lagano u škripac i pustim preko noći da se osuši, teško da može više bit dobar za hsw push-pull, half i full bridge (dobije procjep, ma kako god mali bio i smanji mu se Al faktor ) ali je dobar za buck i boost topologije, za izradu storage prigušnica, čak i za flyback manje snage, s jednim puknutim E42/21/15 sam bio napravio SEPIC-a ali mi nije radio kako sam zamislio, ne zbog jezgra nego zbog mog neznanja kako proračunat povratnu vezu što mi i danas radi glavobolje, nakon dosta experimentiranja odustao sam od njega...

I kod nas je žica skupa, 0.25 kg žice od d=0.4 košta oko 12 eura, to je oko 220 m žice...

http://www.elmatis.hr/Products.aspx?categoryId=297

Uuuh, sad sam pogledao Acin link, pa kod vas je skoro 50% skuplja žica...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 27.03.2023. u 00:20 GMT+1]}

[ aca_punk @ 27.03.2023. 11:10 ] @

Pa znas kako, kada bi ja ovo radio za pare, verujem da bi se isplatilo i pokupovao bih sve poprecne preseke koje imaju. Sve sto radim je u edukativne svrhe, totalno amaterski i realno trebalo bi imati vise poprecnih preseka. Ja cu prvom prilikom kupiti jedno pakovanje 1mm2? Pa cu sa tim valjda nesto uspeti da napravim. Bas skupo! A meni bi za pocetak trebalo po 2-3 metra nekoliko razlicitih poprecnih preseka?

Ovo malo ubija volju jer nista ne pravim ako sada razmotam neke trafoe, dzabe ce da mi stoje... ):

[ aca_punk @ 27.03.2023. 11:33 ] @

Evo fino izveden postupak premotavanja. Za nas koji vole da prvo vide kako to izgleda! :) Opet ne govorim o vrednostima i racunanju ali sam bar za na prvu suzio pretragu o kupovini bakarne zice. 0.75mm2. Mozda uspem i da upotrebim neku od ovih koje ja razmotam. Mislio sam da je unutra lakirano, verovatno na kvalitetnijim primercima jeste? Mislim da se odozgo odmah vidi koji ima koji nema lak?

https://www.youtube.com/watch?v=6ZPmRCC088M

Ako ne uspem da skuvam, ispecicu... :)

Laganica! 15 min od stavljanja vode na neki prastari prenosni reso, skoro pa u dnevnoj sobi :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 27.03.2023. u 13:09 GMT+1]}

[ ziki_the @ 27.03.2023. 12:31 ] @

Aco brate, uzmi razmotaj neki trafo za AC 50Hz i imaces ziceeee.
Garant imas gomilu koja nicemu ne sluze.
Zicu izmeris pre skidanja.
Naravno i ovu koju skidas mozes da iskoristis.

[ aca_punk @ 27.03.2023. 12:37 ] @

Imam gomilu ali je to sve prelakirano. Ne mogu da se namotaji odvoje? Ne verujem da se isplati da uklanjam lak... Ali, nece mi biti tesko da zagledam svaki komad i ako eventualno mislim da nece da se upropasti namotaj, skidam. Sada su mi pali na pamet neki trafoi iz pojacala, za zvucnike neko pojacanje. Imam ih nekoliko i mislis da mozda nisu lakirani... Neki put sam sa jednog hteo da skinem samo par namotaja ali sam shvatio da cu da unistim ceo trafo. Probacu!

Zadnjih dana gledam svaki namotaj, zagledjivao statore ali su bas tanacki (ono sto ja imam)... Eventualno da se pravi pletenica... Sve to od nekih malih motora... Nije to to!

[ ziki_the @ 27.03.2023. 12:55 ] @

U bre, pa 97% trafoa na koje sam ja nalazio nisu bili zatopljeni u laku, proveri.
Skini sa toroidnih prigusnica iz napajanja..
Uglavnom imas u okolini sigurni nekog ko viknkluje motore, svratis i zamolis za par metara zice.

[ aca_punk @ 27.03.2023. 14:20 ] @

Mozda sam sa ovim samo imao srece ali neverovatno koliko je lako rasturiti trafo. Nije bio u kljucaloj vodi ni 5 minuta... Sve ide samo od sebe. Malko pomazem skalperom. Kao na sniku, isto!!!

Izbrojao sam 2 x 20 namotaja u primaru 0.1mm2, a i na namotaju primara bile su i bakarne trake? Nesto sam crtao, pisao ali nije dovoljno dobro da bih mogao da pisem o daljim vrednostima. Cak sam i za primar prvo napisao 21, a kada sam skidao drugi deo primara ispalo 20 kruga. Verovatno sam prvi put pogresio?

Ovo mozda i nije trafo iz ATX-a... Zgrabio sam bio prvi iz kese... Sledeci ce biti sigurno iz ATX-a!

Sam rad oko ovoga je vrlo cist, pedantan i uopste nije tesko rasturiti trafo!

Da li moze da se koristi ona armirana traka kao izolacini materijal, lepljiva? Nije problem da se kupi teflon, a najbolje je ova zuta, sigurno je ima po elektronskim radnjama (nisam jos gledao ali uvek ima sve :)).

[ Budući penzić @ 27.03.2023. 16:06 ] @

Je, je, to je trafo iz ATX-a, čim ima 2x20 namotaja primara, to je taj baja, premjeri mu dužinu najveće stranice - mora bit 33mm - EI33

Super je da ti je uspjelo rastavit ga kuhanjem, veće su šanse da jezgro ostane čitavo nego da ga griješ na 200*C u pećnici, mada uz malo opreza ostane i onda...

Razmotanu izolacionu traku i ja sačuvam ako je čitava i razumne dužine, ne znam gdje bi u mojem kraju toga bilo za kupit a ne naručuje mi se izvana...

Tih "0.75" bakrene žice, je li to promjer ili presjek, vjerovatno promjer ali onda je frekvencija korištenja max. 30KHz bez skin efekta...

[ aca_punk @ 27.03.2023. 18:29 ] @

Sacuvao sam sa slike samo one bakarne trake, vide se valjda da su zalepljene na zutom izolacionom materijalu. 33mm je I profil. Ostalo zuto pobacao i koristicu belu ili sivu armiranu traku, a sutra cu kupiti onu za grejaanje, vodovod. Rekoste belu, teflonsku?

Namotaji iz ovog trafoa su rekao bih, primar 0.10-15, a sekundar 0.20-25. Ne znam sta mogu u primarima da zateknem ali sekundari na klasicnim EI su uglavnom iznad 0.5. A i ne mogu bas svaki da unistim. One koje imam po nekoliko istih, njih cu da probam. Koliko je izvodljivo iskoristiti zicu rashodovanog T78/40, imam tri komada ali deluju izlakirano?

Idem da iscupam trafo koji sam malopre pominjao da premerim zicu. Inace sve ovo merim sublerom. Imam i mikrometar.

[ aca_punk @ 27.03.2023. 19:13 ] @

Greskom, u brzini, uzmem jedan od dva ista trafoa iz HSR-a. Nesto sto mi je vredno i nikada ne bih rasturio. Sreca, uzeo sam da slikam pre razmotavanja ali limovi su izvadjeni! :) Bem.. budalu! :)

Valjda cu neki put da vratim limove! Kolko sam odlepio... #$%#$

Odlepio sam izolaciju i kad sam vido ' sekundar, nesto nije bilo u redu. Reko da ga odmah ubodem u uticnicu i izmerim napon na instrumentu, nema limove! :) Bacim oko u ispravljac gde mi stoji drugi, identican. Vidim isti i f..k!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 27.03.2023. u 20:24 GMT+1]}

[ ackopk @ 28.03.2023. 06:01 ] @

Ne ukljucuj u struju dok nema limova. Limove lako vracas, mozda neces moci da stavis zadnja dva-tri komada ali potrudi se. Sve u svemu nisi napravio stetu nikakvu osim sto ces malo da se izmajes da to vratis kako treba.

[ aca_punk @ 28.03.2023. 09:46 ] @

Ma znam, nisam ukljucio, ali zamalo. :) Sve mi se ruke tresle kad sam shvatio da zamalo da ga secnem. A limcici kao da se uplasili, ispadaju sami od sebe. Verovatno je neko vec premotavao te trafoe. Ako je nesto dobro u vezi tog trafoa je to sto sam video da ima mesta za jos zice. Sekundar mu je namotan sa 1.1mm2. Mogu da ubacim jos jedan namotaj. Trenutno je 230-28V, a da mu namotam i 12V. Pa ako to uspem onda cu i drugi koji je u ispravljacu. Da se ne udaljavam od teme...

Kada sam prvi put hteo da razbijem jedan (tamo neki), nisam bio uspeo i izgubio sam brzo volju. Neko malo parce. Sinoc sam posle ovog neuspeha ipak nastavio da otvaram trafo koji je ustvari trebalo ali ni da makne. "I" limovi izlaze. Ali sam pokidao vec nekoliko "E". Srednji deo "E" se ne da! Ne mogu da ga izvucem iz jezgra. Sledece je da probam da izbacim sve I, pa da probam nekako iz sredine da izvucem E. Ne znam, bas tesko ide! Imam ih nekoliko, ukoliko ne uspem danas kada ga uhvatim u ruke, palim bruselicu! :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 28.03.2023. u 11:00 GMT+1]}

[ ackopk @ 28.03.2023. 12:54 ] @

Nadjes parce tankog lima i onda ga uguras izmedju dva lima i polako vuces rukom, kada zapne kucni necim i odvajaj lim od lima. Zaliveni su smolom limovi i zalepljeni su, zato se ne odvajaju bas lako uvek, zavisi koliko je lak krt.

[ aca_punk @ 28.03.2023. 13:59 ] @

Mislis "I" lim koji sam izvukao, mogu da stavim pa njega da lupkam. Pokusao sam... Ide dosta sporo... Skidam polako... Ali jos uvek ni jedan "E"...

[ ziki_the @ 28.03.2023. 14:33 ] @

Kljestima izvuces jedan ili dva E lima, da bi napravio lufra da ostali izlaze lakse.
Nabijeni su jedan na drugog.

[ aca_punk @ 28.03.2023. 19:32 ] @

Epa posteno sam se izmucio. Do zadnjeg E lima sam koristio motorcangle i srafciger. Mnogo zalepilo po sredini u stubu jezgra! Ceo dan, a sinoc sam krenuo. Skinuo sam prvo sve "I" limove, a onda sam po sredini izbio prvih dva tri "E". Do tada sam pokusavao da klestima izvucem krajnje i tako iscvikovao nekoliko "E", "I" nijedan nisam upropastio. Kada budem motao to jezgro, pisacu ovde pa ako zafali neko limce pravicu.

Iz ovog trafoa, tanji namotaj je 0.10-15mm2, a deblji je 0.40mm2. Nadam se da ce sa tim 0.40mm2 da bude uredno namotati trafo sa feritnim jezgrom za Mazzili, trenutno, a i kasnije za nesto drugo...

Ziki brate, bio sam ubedjen da je ovaj trafo izliven sa cim god. Naravno da mi je odmotavanje trafoa prvo bilo na pameti. Kada sam bas ovaj trafo nosio kod majstora da mi namota sta ja hocu, pogledao je i reko' mi "Ti ga rasturi, a ja cu cas da ti namotam". I objasnio mi je da je to vrzo zaguljeno. Odlagao sam sve do sad, jeste zaj... ali moze se!!! :) Da se nisi pojavio sa postom da ne mora da budu zaliveni (namotaji), ne bih ni probao. Ovako si me ohrabrio i hvala ti! :)

[ ziki_the @ 28.03.2023. 20:30 ] @

Aco, ako meris sublerom(kljunasto pomicnim merilom) ili mikrometrom dimenzije su u mm ne u mm2.

[ aca_punk @ 28.03.2023. 22:07 ] @

OK. Moja greska! :)

0.15mm i 0.40mm!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 28.03.2023. u 23:18 GMT+1]}

[ aca_punk @ 29.03.2023. 10:31 ] @

Da li da pokusavam da motam trafo iz ATX-a sa ovom zicom kojom sam skinuo. I primar i sekundar. Zica bi trebalo da je nesto izmedju 0.4-0.5mm (malo su mi stari instrumenti za merenje) ?

Da vidim prvo kako ce da se ponasa, sta cu da merim i kako ce sve to da izgleda. Kasnije bih probao da proracun uradim sto tacnije! Za sada bih namotao sekundar 3+3 namotaja i primar 60 namotaja. Ali me isto i zanima kako da motam. Da li primar iz dva dela (kao sto je bio kada sam rasturao)? Da li za sekundar da uzmem po dve zice. I vrlo bitno, mozda cu morati prvo jos jedan da rasturim kako bih video. Da li se sve mota u istom pravcu?

Sutra bih eventualno mogao da kupim bas zicu koja je u ATX trafou ali nesto ne mogu da se pouzdam ni u subler ni u mikrometar!

Sta dobijam, a sta gubim ako to uradim sa debljom zicom i pod uslovom da to sve stane?
____________________________________________________

Kako sam odmotavao, tako sam naiso na jos jedan namota sa tankom zicom kakvu sam vec skinuo. A sad je na red dosao namotaj koji je debljine izmedju ove dve, sto znaci da je vrlo blizu debljine iz ATX napajanja!

@Ziki, hvala druze sto me natera da razbijam trafo. Imam jos dva ili tri ovakva! :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 29.03.2023. u 12:10 GMT+1]}

[ emiSAr @ 29.03.2023. 12:08 ] @

Aco, evo standardnih debljina zica izolovanih lakom, ujedno je naveden i izvor odakle je tabela. Za posebne namjene postoje i dvaput lakom izolovane zice kao i zice lakom izolovane koji podnosi vise temperature. Takva je zica u ATX trafoima. Kako tvoje mjerenje vjerovatno izvodis na izolovanoj zici, bez odstranjivanja laka, ovdje ces se snaci, jer je data debljina zice i debljina lakom izolovane zice.-
pOz

[ aca_punk @ 29.03.2023. 12:44 ] @

Mislim da sam imao ove tabele ali u svakom slucaju hvala i dobro je da ih ima ovde!

Sa odusevljenjem sam razmotao trafo i neverovatno, nigde mu kraja. 3 debljine zice iz jednog trafoa. Jos jedna slika i necu vise da smaram sa tim!

Nerado, ali sam se spremao da puknem kes za tri debljine. Tako da sam usteedeo 50E i dobio trafo od oko 100W za motanje!

[ ziki_the @ 29.03.2023. 13:40 ] @

Eto usteda+ucenje+mesto za novi projekt.

[ aca_punk @ 29.03.2023. 20:24 ] @

Kako se zove zuta traka kojom se izoliraju namotaju u trafoima? Ima li neko ime?

Na sajtovima 4 niske firme koje se bave elektronikom ne nalazaim! Mozda po nekom specificnom imenu. Moze da se poruci kao "zuta izolaciona traka od milara". Videcu sta ce mi reci kada licno odem u radnju. Uh kad bi je nagazio sutra! :)

[ Budući penzić @ 29.03.2023. 20:31 ] @

Ako ćeš namotat 3x3 namotaja primarno za Mazzilija, minimalna frekvencija mora biti 35 Khz za indukciju 0.25T u jezgru EI33 s Ae=118 mm2, na granici je dozvoljene indukcije, ne stavljaj veliki rezonantni kond za početak, bolje ići na veću frekvenciju (50 KHz) ili 4x4 N...

Sekundar motaš prvi do stuba, nakon njega primar bifilarno (istovremeno motaš 2 iste žice i početak jednog namotaja spojiš s krajem drugog - to je srednji izvod), kod Mazzilija nije nužno potrebna čvrsta sprega da mora primar bit učešljan s sekundarom...

Presjek obe žice je ovisan o struji, ja ne bi išao preko 4A/mm2 za sekundar, za primar možda malo više jer je izvana i bolje se hladi

Evo copy-paste Macoline formule za izračunavanje brojeva namotaja...

N[nav] = Uin[V]exp6 / (K x f[Hz] x dB[T] x Ae[mm-kvadr])

K=4 za pravokutni napon, 4.4 za sinusni...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 29.03.2023. u 21:42 GMT+1]}

Zaboravih : Ako sekundar ne stane u jednom sloju (vjerovatno neće) , obavezna je međuizolacija između slojeva (dosta je 1 sloj žute trake) sekundar motaš s marginom od 3 mm od ruba tijela i navučeš tanki bužir na izvode žica (230V je to)

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 29.03.2023. u 21:52 GMT+1]}

[ SASA M. @ 30.03.2023. 07:29 ] @

Ne znam koliko je to bitno oko trake, ali trebalo bi da je to ova vrsta:

https://www.selfadhesive.co.uk...I3IMsTwnJzSYWgR_kFAaAgRM8P8HAQ

https://www.amazon.com/TapeCas...-Flame-Retardant/dp/B00MWY88QU

teflon bi mogao da je zameni, a jos bolje kapton traka, samo sto je skupa ko da se koristi u svemiru (a i koristi se).

[ vucko47 @ 30.03.2023. 09:05 ] @

@SASA M.
Teflon traka je kod naše braće kineza na aliju bila jeftina a kvalitet solidan. Takodje i ta žuta. Mislim da je zovu adhesive mylar tape. Ja sam ih nakupovao raznih širina još pre par godina i zadovoljan sam kvalitetom.

Edit:

Umesto da napišem Kapton traka napisao sam teflon u prvoj rečenici. Danas sam koristio teflon traku pa mi prvo palo na pamet 🤣

_{[Ovu poruku je menjao vucko47 dana 30.03.2023. u 13:04 GMT+1]}

[ aca_punk @ 30.03.2023. 12:00 ] @

Zvao sam sve neke firme, Beograd, Novi Sad, Nis. Iz Novog Sada, neka firma GM Enginering, lik sa kojim sam pricao mi je rekao da izaberem po specifikacijama neku od 3M traka i da ce moci da mi prodaju kao fizickom licu. Na kraju sam po povratku iz Nisa, uspeo da nadjem traku u Nisu i poslace mi je danas. Dve sirine, nisam zapamtio koje... Sasa skratio si mi muke da razgledam i uporedjujem po njihovom katalogu! Ako mi se ova koju sam narucio ne svidja, kupicu i tu 3M.

Jedino mesto u okruzenju gde ima Mylar traka je Hrvatska. Cekam da mi odgovore da li je moguce slanje i da li rade sa fizickim licima.

Kapton trake ima u MikroPrinc-u koliko se secam!

Ne bih da zbog vrste izolacionog materijala ili debljine koja ce da varira od trake do trake imam problema. Necu ni znati da li je u pitanju izolacija! Ovako, kazu da ce mi poslati bas to sto trazim i sto inace prodaju za tu namenu.

Kupio sam UF4007... Rasturio jos dva jezra, jedno iz ATX-a, kako bi opet video kako je namotano i neko vece, sa dva E jezgra, sa oblim stubom...

@Penzic, da ne bude da se pravim pametan ali ukoliko si vec lomio jezgra zagrevanjem u pecnici, probaj da ih skuvas. Eto prva tri su se maltene sama otvorila! Inace, ceo tvoj zadnji post primljen k znanju! :) Jedino sa formulom ne uspevam da dobijem neki normalan rezultat?!

[ Budući penzić @ 30.03.2023. 21:37 ] @

Probao sam to s kuhanjem samo jednom i nije mi uspjelo, možda je trebalo dodat žlicu vegete :) od onda samo fen i pećnica...

Ako imaš link od te firme iz Hr koja dila te trake molim te postavi ga ovdje, te trake i meni trebaju a ne znam kamo ih kod nas kupit da dođu pouzećem, ne naručuje mi se izvana...

Imaš PP u vezi formule

Pozdrav

[ aca_punk @ 30.03.2023. 22:10 ] @

Ja cu napisati sutra moj utisak trake koju sam narucio. Mnogo je jeftina pa ne znam da li je to to. Tipa manje pakovanje 80, a vece 150 dinara. Ove sam izguglao iz Hrvatske: https://hr.nks-adhesive-tape.c...r-polyester-adhesive-tape.html

Nisam ukapirao to sa kvadratom! Uvek sam racunao tako sto mi je 118 bilo pomnozeno sa 118! :) A i setio sam se tek danas kalkulatora. :) Svasta sam pisao!!! :)

[ ademare @ 30.03.2023. 23:27 ] @

Ovo sa linka je Kineska firma .

Verovatno salju iz Kine .

Kontakt Nas
MOB: plus 8615080327070
TEL: plus 86-592-7152818
FAKS: plus 86-592-7152858
E - pošta: [email protected]
Adresa: br.48, Huli Industrijski Park, Meixi Ulica, Tong'an Okrug, Xiamen Grad, Fujian, Kina 361100

[ Budući penzić @ 30.03.2023. 23:49 ] @

@ademare: Tako je, to su Kinezi a zbog čega je u linku "hr" prefiks pojma nemam, probat ću preko svog lokalnog electronic shopa sredit da mi naruče tu traku, za dimenzije još moram provjerit kojih jezgra imam najviše, za sada se snalazim s starom trakom razmotanom s tvorničkih trafoa + teflon da fiksira namotaje + 2-komponentni epoxy za bolju izolaciju...

Svejedno zahvaljujem Aci na trudu

[ macolakg @ 31.03.2023. 01:03 ] @

Aco,

Izolacione materijale za motanje transformatora i elektromotora možeš u Srbiji nabaviti u firmi "Timi" iz Paraćina.
Imaš tamo poliesterske folije od 5 mikrometara do 100 mikrometara, onda tanke bužire, prešpan i slično...
Poliesterske folije funkcionišu do temperature od 180C i imaju vrlo veliki probojni napon.

https://timi.rs/services/
https://timi.rs/uvoz-2/

Za ostale republike iz EX YU nemam podataka gde nabaviti.

Pozdrav

[ macolakg @ 31.03.2023. 01:05 ] @

Inače,

Kapton folija je izmišljena za kosmičke potrebe, potom je primenjena i u "civilstvu".

Evo u prilogu podataka o Kapton materijalu.

[ aca_punk @ 31.03.2023. 14:05 ] @

Neznanje uvek skupo kosta! 520 dinara mi naplatili postarinu. Kao da su samo zbog mene dolazili. Ja bre mogu sa tim parama da sipam corbu i odem i vratim se iz Nisa! Nek deru kad ne znam, a samo sto sam se bio vratio iz Nisa, proguglao i primio se na topli zenski glasic!

Meni ovo lici na losiju izolir traku! :) Nije skroz plastificirana kao ova koju "skinem" sa trafoa, a nije ni zkroz rastegljiva kao malo kvalitenija izolir traka. kada je povucem da je iskidam, pukne, nekako se rasprsne. Naravno specifikacija nigde! "Skinem" - pomislio sam da mozda traka postane plastificirana vremenom zbog grejanja, mada ne moze to u ovolikoj meri. Ipak je razlika ocigledna i u debljini! Nije mi bilo tesko da opet zovem kako bi izvukao neku informaciju. Jedino sto je mogla da mi kaze, i to vazi sa sve trake koje oni imaju, jeste da su do 90*C/7000V.

Skupog li neznanja! ;)

Ovu 3M, koju je Sasa linkovao cu naruciti cim pre...

Macola, koja od ove dve? https://timi.rs/wp-content/uploads/2022/06/TufQUIN-TFT-srpski.pdf
https://timi.rs/wp-content/uploads/2023/02/DMD.pdf

[ aca_punk @ 01.04.2023. 20:01 ] @

Verovatno sam napravio neke greske prilikom motanja (mislim i da znam koje!). Teflon je bas nezgodan za izlolaciju i nisam znao koliko smem da podebljam zbog sveukupne debljine, dodavao sam na nekim mestima i zutu traku koju sam skinuo od rashodovanih trafoa. Na kraju je ispalo da ima jos puno mesta! Mislio sam da ce moci bez lepljenja ali mi se onda na kraju pomeralo jezgro u odnosu na EI ferite, a i oni se pomerali. Tek sam tad umesao malo petominutnog, dvokoponentnog i to se vidi kako je zalepljeno. :)

Izgoreo mi je prvii MOSFET od kada sam napravio ovo kolo. Nema indukcije... Odnosno merenjem na testeru dobijam samo vrednosti otpora. Premotacu ga pa javljam kada sve ukopcam da radi!

[ Budući penzić @ 01.04.2023. 20:09 ] @

Kako to misliš "nema indukcije" , koji namotaji je nemaju, jesi li motao primar bifilarno i spojio početak jednog s krajem drugog namotaja ?
Ja sam namotao svoj glavni trafo za Macolin DC-DC pretvarač bifilarno i imam 88 uH po namotaju i oko 4x više (330 i nešto, ne sjećam se detalja) između 2 namotaja, tako treba bit i kod tebe ako je trafo namotan kako treba...

[ aca_punk @ 01.04.2023. 20:49 ] @

Napisao sam cisto onako dogadjaj prvog motanja. Nema indukcije ni na jednom od namotaja. Motao sam bifilarno primar 3 + 3 namotaja. Po proracunu mi je izaslo 47 namotaja za sekundar (220V) ali sam ja namotao 37, tek da vidim razliku. Tu sam i napravio neku gresku... :)

Za sad mi odmotavanje ide daleko bolje! :) Nadam se da cu da utvrdim gradivo kada ga razmotam...

Samo se plasim da nije do zice! Ipak je stara iz trafoa. Kao sam je pregledao golim okom i pipnuo instrumentom na nekim mestima koji su mi delovali sumnjivo.

Feriti ne moraju da se dodiruju? Pitam zbog lepka? Lepak ce biti izolacija izmedju dva ferita? Tako je valjda bilo i kada sam rasturao... Mislio sam da za probu ne lepim... Sledeci put u da ga uradim ali ne sa namerom da ga opet motam! :)

[ Budući penzić @ 01.04.2023. 21:18 ] @

Za Mazzilija ne moraju da se dodiruju, mali procjep ne smeta, samo namotaj primar bifilarno kao na slici u prethodnom postu i odmah izmjeri induktivitet, za 3 namotaja na EI33 treba biti oko 5 uH prema srednjem izvodu, između 2 kraja oko 20 uH (namotaj za 5V na ATX trafou ima toliko, a on ima 3 namotaja, razmotao sam ih xxx komada)

Edit : Kad već koristiš 2x3 namotaja za primar, ne moraš da premotavaš trafo, samo domotaj sekundar s još 20 namotaja i imat će 60 namotaja (origigi ima 40)...

Prenosni odnos će onda biti 1:20 (3:60) što ti daje 240V izlaznog napona (12 x 20)

[ aca_punk @ 01.04.2023. 21:34 ] @

Stize slika:

Jedino sto moze da bude greska: Poceo sam da mota sa tri zice sa 5. pina, motao odozdo na gore i sve vreme motao upravo suprotno od svih koje sam razmotao. Nadam se da to nema veze za sada ali u buduce znam... Onda sam napravio snop sa jos tri zice koje sam notao kao na slici. Tako da iza ovog namotaja postoji jos jedan ali ide od donjeg kraja jezgra i namotao sam ga zicu do zice do polovine jezgra. A onda sam ovaj razvuko odozgo na dole! Sekundar je jos na pinovima!

I ne razumem ovo za 3 namotaja i 5V? I ja sam primetio, zapisao, nacrtao da je navoj od 5V sa tri kruga? Zasto za 12V po proracunu dobijam 2.64 namotaja? Odnosno 3 za malo vise od 12? Jel to sve OK? Oko 4V namotaj?

Sekundar i dalje stoji, visi i mogu da vratim 36 namotaja i dodam jos toliko. Da li mogu da napravim i njemu srednji stub i domotam jos toliko? Jedan trafo kog sam rasturio imao je vidno razlicite namotaje iz dva dela za vece napone. 23 namotaja u prvom delu namotaja - 15 namotaja u drugom delu? Samo pitam? Ko zna odakle mi taj trafo i od cega je?

Sada sam samo vratio jezgro i drzao rukama. 0.02 izmedju srednjeg pina i oba od po tri namotaja. Kada pokusam da izmerim indukciju izmedju krajeva namotaja, opet dobijem samo otpor. Ne pada mi drugo na pamet osim da ispravim namotaje i malo bolje osmirglam krajeve koji se leme. To sam bas traljavo uradio!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 01.04.2023. u 22:51 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 01.04.2023. 21:44 ] @

Sad mi je jasno zašto nemaš indukcije, bifilarno znači spojit početak JEDNOG namotaja s krajem DRUGOG, ovako kako si motao, spojio si oba početka zajedno a to ne valja, vidi moju sliku kako to ide...

Ovako kako si motao i spajao, namotaji bi morali bit suprotno motani da bi dobio isti efekat, uz malo smanjeno učešljavanje (tako je motan ATX trafo)

Razmotaj gornje žice (najdeblja pletenica), ustanovi koji je koji namotaj i spoji ih prema mojoj slici, izmjeri induktivitet i postaj to ovdje...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 01.04.2023. u 22:56 GMT+1]}

[ aca_punk @ 01.04.2023. 21:58 ] @

Mozda sam ukapirao dok sam crtao kako sam motao: https://prnt.sc/ihq5iizRaGfA

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 01.04.2023. u 23:15 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 01.04.2023. 22:19 ] @

Razmotaj gornju debelu žicu i spoji GORNJI zeleni na DONJI crveni namotaj, to ti je SREDNJI izvod, GORNJI crveni dovedi na prvi pin s lijeva i gotovo...

Inače, sekundar treba bit prvi do stuba, primar preko njega, tako se bolje hladi a i teško je motat sekundar preko svih tih neravnina primara...

[ aca_punk @ 01.04.2023. 22:22 ] @

Jasno! Hvala! :)

Moja zelena strelica ustvari pokazuje kako je trebalo da uradim. Sad vidim da sam obrisao objasnjenje za sliku.

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 01.04.2023. u 23:33 GMT+1]}

[ aca_punk @ 01.04.2023. 23:13 ] @

Izmerio indukciju primara. Dakle 3 + 3 kruga sa po 3 zice. Izmedju srednjeg stuba i pocetka = 0.02mH, izmedju srednjeg stuba i kraja 0.02mH, izmedju pocetka i kraja 0.08mH!

Objasni mi to oko 5V? Mogu ja iz ispravljaca da idem i na 5V? Da li je proracun dobar?

Sekundar cu da motam jednom zicom i izvucem max napon iz vec odsecenih...

Sta treba da menjam? Sts ne valja za sad?

[ Budući penzić @ 01.04.2023. 23:36 ] @

Ništa ne trebaš mjenjat, induktivitet je u redu, između krajeva je 4x veći nego između jednog kraja i sredine...

5V namotaj na ATX-u ima 3 navoja čisto iz konstrukcijskih razloga, tako je proračunat s obzirom na 40 navoja na primaru, tj. strani visokog napona...

Ti ćeš na 3 navoja plasirat 12V, uz MINIMALNO 35 KHz, poželjno i više (40 KHz) da bi dobio indukciju od 0.21T s kojom je trafo radio u atx-u (kod 35 KHz je indukcija 0.25T što je max. za taj tip ferita)

[ aca_punk @ 02.04.2023. 00:05 ] @

Namotano i 36 namotaja sekundara, bilifarno... Posle keca mi pada koncentracija! :)

Treba da se zalepi. Kada spojim E i I, jezgro seta gore dole. Da li je bitno da li ga lepnem dole ili gore? Da li ce mu taj neki mm nesto skoditi?

[ aca_punk @ 02.04.2023. 00:32 ] @

@Penzic, sila si covek! Hvala sto si me ispratio celo vece! Sigurno bi odlozio i idalje ne bih znao da resim problem. Ne mogu vise, umoran sam...

Mislim da ce sada vec nekako da radi... Nadama se! :) Moram jos da ga nalijem lepkom onako kako je bilo pre mog kuvanja... Sa svim zacinima... :)

Prijatno i veliko hvala!

[ Budući penzić @ 02.04.2023. 01:28 ] @

Nema na čemu Aco, kako Macola kaže u jednom od njegovih postova na ES-u : "djeleći znanje i sam učim", ili tako nekako, mogu konstatirat da je to je istina, da se nisam uključio u ovu temu da pokušam pomoći savjetom, ne bi bio napravio Mazzilija i ne bi naučio nešto o tom tipu pretvarača...

Ne zalivaj trafo ljepilom dok ga ne dovedeš do perfekcije, ako ga želiš čvrsto stegnut upotrebi 4 kom. najmanjih plastičnih električarskih vezica (u moje vrijeme zvali smo ih "riblje kosti") i stegni svaku na svoju stranu, za probu dovoljno, lako se rastavi i korigira bilo što na njemu, ako jezgro šeta, zabij mu čačkalicu...

P.S. zašto sekundar bifilarno, samo primar (12V strana) mora bit takav ?

[ aca_punk @ 02.04.2023. 09:29 ] @

And again! Rasturam sekundar, da ne bi bio bifilarno namotan. Da li mogu da napravim srednji stub za sekundar. Tako bi iskoristio zicu koju cu da skinem, a da ne diram primar? Ili to moze samo ako postoji prvi deo sekundara, pa primar, pa onda opet drugi deo sekundara?

To ustvari ne bi bio isti broj krugova. Obe su zice iste duzine. Ali ako pravim srednji stub, nece ispasti isti broj namotaja. Onda ce mi trebati druga zica. Motacu ga ispocetka, odjednom! Mislim na sekundar.

Vezice imam! Hvala za HINT!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 02.04.2023. u 10:48 GMT+1]}

[ aca_punk @ 02.04.2023. 11:32 ] @

Radi sa namotanim trafoom. Mada kada sam merio indukciju sklopljenog trafoa, na primaru sa srednjim stubom sam imao 0.04mH (nekad pokaze i 0.03mH), a izmedju pocetka i kraja 0.12mH...

Postoje smetnje u trafou. Ne pisti ali kao da kuva na visokim frekvencijama! Cim se organizujem probacu da sve izmerim i okacim...

Pored svacega sto ide uz ovu temu, a ja do sada nisam znao nista o tome, naucio sam i da motam trafo! Hvala svima koji su se ukljucili u temu i dali svoj doprinos.

Ovde nije kraj... :)

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 02.04.2023. u 12:44 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 02.04.2023. 13:16 ] @

Srednji izvod sekundara možeš da napraviš, nema potrebe da bude isti broj namotaja jer ionako namotaji idu u seriju, bitno je samo sa budu motani u ISTOM smjeru...

Kraj jednog namotaja sekundara dovedeš na nožicu trafoa i od nje nastavljaš dalje namotaje motajući u istom smjeru, korisno je kad ti treba više napona sekundara.

Trafo "kuha", to mi nije poznato, moj je bez ikakvog zvuka, probaj pogledat skopom napon na rezonantnom kondu (diferencijalno, NE KROKODILKU OD MASE NA KOND) , mora bit barem nalik sinusu...

Ako nije ni blizu, probaj dodat još jedan rezonantni induktor (žuto jezgro iz atx-a) PARALELNO rezonantnom kondu...

[ aca_punk @ 02.04.2023. 14:14 ] @

Znaci da jedan kanal na skopu treba biti invertovan i koristim samo sonde, ne krokodilke za zemlju. Treba da ukljucim DUAL i ADD ili samo DUAL?

Sad cu da probam sa malo boljim induktorima i da ih sam malo bolje napravim, a probacu i sa jos jednim paralelno.

KUVA - nesto kao "csczcszcsz"... :) Sad opet pisti... :) Nije mi dobar induktor to je sigurno, a ni ovaj kond koji koristim!

Kada stavim unimer na sekundarnoj strani, samo pri ukljucenju vidim neki pik od 2-3V~, i onda nema napona? Unimer je ispravan. Sijalica radi?

[ aca_punk @ 02.04.2023. 14:19 ] @

Doktore! Stavio paralelno kondu jos jedan induktor. Zapisti pri ukljucenju i onda "cuti"! Sijalica radi slabijim intezitetom...

Napon na unimeru i dalje ne postoji?

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 02.04.2023. u 16:09 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 02.04.2023. 15:10 ] @

Samo sonde, krokodilke NE SPAJAT NIGDJE, kanal 2 je INV i mod je ADD, ništa dual, sonde moraju bit isto podešene (1:10) i oba kanala na istom naponskom opsegu...

Taj zvuk, (kao cvrčanje, tako je bilo i meni na kratko prije pregaranja osigurača) znači da je sprega trafoa pretvrda pa opterećenom trafou pada Q faktor primara i pretvarač jedva da oscilira
(da ne, onda bi izgorio osig. ili bi PSU otišao u strujni limit)

Promjeni rezonantni kond, stavi MKP-X2, 0.1 uF (ima ih u ulaznom stupnju ATX-a) i paralelno njemu žuti torus iz ATX-a s 24-30 namotaja (moj ima 27N) pa javi ima li promjene.

EDIT : Istovremeno smo pisali, napon na unimeru nećeš ni očitat, prevelika je frekvencija, samo skop...

EDIT2 : I have to take afternoon nap, ilitiga - odoh da knjavam, uključujem se opet navečer :)

[ Budući penzić @ 03.04.2023. 01:04 ] @

Evo konačno sam uspio dobit da i meni sklop radi i pišti, igrajući se s rezonantnim induktorima paralelno kondenzatoru, kad je taj induktor slične vrijednosti kao i vrijednost mjerena između oba kraja primara - onda pišti, za pravilan rad mora biti 1/4 te vrijednosti, onda samo nakratko zapišti pri uključenju...

Zaključak je da što je veća vrijednost tog induktora, više na njega utječe opterećenje trafoa pa sklop nepravilno oscilira i pišti, sad mi je jasno kakav je to zvuk... (jako iritantan :)

[ aca_punk @ 03.04.2023. 22:16 ] @

Eto! Konacno da malo optimisticnije gledam na ono sto ja radim. Ne uzmi mi za zlo @Penzic. Drago mi je da si nasao resenje da problem otklonis! :)

Ako si i ti sa rezonantnim kondom od 0.1 X2 iz ATX-a. Stavi onda vecu vrednost pa ces videti kako pisti i dok radi i cuces kako menjanje konda utice na to.

[ Budući penzić @ 03.04.2023. 23:34 ] @

Kondove nisam probao mjenjat, od početka radi s 0.1 uF/275V MKP-X2 a nekako mi najbolje radi s 35 uH induktorom paralelno njemu, to naravno ovisi o induktivitetu primara trafoa, svaki trafo je drugačiji...

Inače se za sada neću više bavit Mazzillijem, počeo sam izradu Macolinog DC-DC pretvarača, shemu je postavio u ovoj temi, ne znam već na kojoj stranici, koga zanima - naći će...

Trafoi i osnovna konstrukcija su gotovi, sad treba napravit PCB (2 komada, tj. komadića :) , polemit djelove i testirat.

Rezultate (ako budu uspješni) objavit ću u novoj temi...

[ aca_punk @ 04.04.2023. 09:19 ] @

Napravio sam pretvarac da radi bez "buke"!

- Rezonantni kondenzator - X2 0.1uF iz ATX-a.
- Serijski induktor na srednjem stubu je 0.07mH - 32 namotaja zicom od 1mm.
- Dva paralelno vezana induktora, paralelno na ulaznim namotajima primara - 0.024mH.

Za induktore sam koristio zuto-bela jezgra iz ATX-a. Sva tri su ona koji su u ATX-u sa 6 namotaja.

- Primar, od pocetka do kraja namotaja ima 0.13mH.
- Oba kraja sa srednjim stubom imaju po 0.05mH.

Sad ostaje da namotam jos sekundara da izvucem 220-240V~.

Kada sam motao trafo, primar je bio 3 namotaja, srednji stub, 3 namotaja. Da li je greska to sto su se svi namotaju primara zavrsili do polovine jezgra. Pa u dodnjem delu jezgra blize pinovima ima namotaja, a od pola na gore nema. Da li to menja indukciju? Koliko je to bitno? Da li ceo namotaj, bez obzira koliko kruga pravio, mora da se prostire od pocetka do kraja jezgra?

U dva navrata sam slikao Osciloskop. Oba puta 5V/DIV - 5uS. Mozda je prva slika takva zbog jedne lose sonde. Takodje, na prvoj slici telefon nije mogao da slika ceo oscilogram pa se zato vidi samo desna strana. Na drugoj se vidi da sinus (testericava), nije bas kako bi trebalo da bude ali to verujem da moze da se podesi promenom vrednosti induktora ili namotaja trafoa?

Jos da domotam sekundar kako bi dobio ~220-240V!

Uglavnom sve probe radim na aku iz auta... Na ispravljacu koji je limitiran na 4.5A. Kada odvrnem pot do kraja i kada je pot za napon namesten na 12V. Napon mi padne na nekih 7.7V, a struja 3.50A. Sijalica nece da se ukljuci. Na drugom ispravljacu koji nema strujnu zastitu, na 12V povuce 3A.

[ Budući penzić @ 04.04.2023. 10:21 ] @

Na prvom oscilogramu mi se čini da sklop oscilira osim na osnovnoj frekvenciji još na nekim divljim parazitnim visokim frekvencijama, kamo je to mjereno ?

Drugi oscilogram je u redu, to je slika opterećenog pretvarača, takav je i kod mene, bolji sinus ni ne možemo dobit osim motanjem primara i paralelnih induktora DEBELOM pletenicom i na ko zna kakvom jezgru da dobijemo visok Q faktor koji je potreban za dobit čist sinus, pitanje je i kakva treba bit sprega trafoa, to zahtjeva dosta vremena za proučavanje i eksperimentiranje kojeg nemamo baš previše...

Također i ja napajam sklop iz auto akumulatora, sklop vuče veliku struju (kod mene oko 3.6A) na opterećenju s 40W/230V sijalicom. to je normalno za tu snagu sijalice, to što PSU ode u strujni limit je također normalno, Mazzili u startu povuče veliku struju zbog malog otpora hladne žarulje...

Samo primar mora bit čvrsto spregnut (bifilarno, navoj do navojka, što bliže jedan drugom) to što je na pola stuba znači lošiju spregu sa sekundarom a to je čak i donekle poželjno jer opterećenje manje utiče na primar.

To što mjeriš 0.05 prema srednjem izvodu a 0.13 uH prema krajevima mi govori da sprega primara s samim sobom nije baš dobra, idealno bi bilo kad bi prema krajevima bilo 4x0.05 tj. 0.2 ili što bliže tome, trebao bi bolje učešljat namotaje primara (što bliže jedan drugom)...

[ aca_punk @ 04.04.2023. 11:19 ] @

Onda prva slika nije u redu zbog sonde. Ne mari! :) Ne uzimati je u obzir!

Ako je ovakav sinus OK. Onda sam i ja zadovoljan!

I kod mene 3.5A sa 40W sijalicom. Ali ne bi trebalo da PSU ne moze da odreaguje. max mu je 4.5A, a strujni pot stavim i na nulu pa okrecem do kraja. Dodje do 3.5A ali napon je na 7.7V. Ali dobro...

Ja sam motao primar sa po tri zice pa mozda i to bude neki problem... Ispravicu gresku neki put. Inace sam ga fino namotao i dosta jako, iz sve snage!

Prvi put sam motao i razmotavao i "video" kako to funkcionise transformator! Potrudicu se da ovaj sklop dovedem do jos boljih rezultata. Ipak je stegnut sa tri vezice i mozda se i ferit u nekom trenutku pomerio. Vec sam pisao da sam imao bas te vrednosti koje su potrebne 0.02uH na oba kraja sa sredjim stubom. I imao sam i 0.12mH, a merio sam i 0.14uH. Opet je i pitanje koliko ovaj tester moze da bude precizan! Dobro na gotovim trafoima valjda ne gresi sto znaci da ipak jeste poprecizan. :)

Ili na PCB ili na raster ploci u najgorem slucaju pa sve to u kutiju od DVD-ROM-a. Ostaje jos nekoliko koraka do finalnog proizvoda i naravno da sve procesljam jos jednom, a pogotovu zbog indukcije!

Ono sto mene interesuje kao sledeci projekat je da iz mreze 230V~ napravim 12VDC i to opet bez klasicnog step-down trafoa, odnosno u nekoj od SMPS topologija...

P. S. Definitivno mi se feriti malko pomeraju kada ja to hocu, a verovatno su se pomerali i do sada, a da nisam na to obracao paznju. Finalni ce biti zaliven! Sta sa jezgrima od ferita, primer "E" profil kome je puklo jedno parce pa je sad "F". Da li to moze da se lepi, nekako iskoristi ili da bacam!?

[ aca_punk @ 04.04.2023. 12:20 ] @

Ako sam sve dobro uradio, izracunao sam da je frekvencija 50KHz? 10V/DIV-2uS

Ovo je bilo preko ispravljaca na 12V/2.8A.

Ima i slika "izdaleka". Uvek kada je stavim okrene se za 180*. Ne znam zasto, kod mene kada je ukljucim normalna je.

Dosta bolji sinus nego pre...

[ Budući penzić @ 04.04.2023. 12:25 ] @

Max. limit PSU-a ti je 4.5A ali sklop povuče dosta preko toga u piku i zakuca se u CL, samo akumulator tu igra (s OBAVEZNIM 10-15A osiguračem)

230 VAC - 12 VDC ima svaki ATX, nema potrebe to da radiš a i OPASNO je ako se trafo ne namota baš dobro s JAKO dobrom izolacijom primar-sekundar i min. 3-4 mm margina na krajevima namotaja, preporučujem ti da DOBRO proučiš temu "SMPS za pojačalo" na ovom forumu, tamo je opisano napajanje +-35 V za pojačalo ali se sekundar trafoa može prilagodit i za 12V, najbolje je koristit gotov ATX trafo ako već to radiš što NE PREPORUČUJEM jer nemaš dovoljno iskustva za rad s mrežnim naponom...

Ispraksiraj se prvo na niskim naponima, ima puno zanimljivih topologija, buck, boost najprije, flyback posle, ipak je tvrđi zalogaj...

Ne bacaj puknuto jezgro, zalijepi ga 2-komponentnim tekućim metalom, dobar je za buck, boost i flyback pretvarače, npr. ja sa takvim jezgrima radim boost za napajanje LED chipova kojima je radni napon 30-ak V, pogon je s auto akumulatora 12V, sklop je samo-oscilirajući i jednostavan za konstrukciju...

Edit : Zadnji oscilogram, ako je to 10V/div i sonda na 1:10 imaš preko 300V u piku, znači da si blizu 220V :)
Penzić out, moram na posao...

Edit2 : Ako je vremenska baza 2 uS / div, frekva ti je oko 100 KHz...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 04.04.2023. u 15:17 GMT+1]}

[ aca_punk @ 04.04.2023. 14:05 ] @

Stigo mi je povratni mail iz GMInzinjeringa. Mogu da kuim kao fizicko lice traku https://www.3m.co.rs/3M/sr_RS/p/d/v000257006/ , koju imaju na stanju sa cenom koja je izlozena na oglasu. U njenom opisu pa pise da je max temp. 130*C. Verovatno da nemaju na lageru onu koju je @Sasa linkovao. Medjutim, za tu akciju, treba da se naruci 26 komada!!! :) Znaci da bih narucio od njih treba mi 700 x 26 = 18.200 dinara! :) :) :)

Ostaje mi nada da cu od Paracinaca, po @Macolinom predlogu, dobiti neku realniju ponudu...

[ aca_punk @ 09.04.2023. 11:06 ] @

U Paracin cu najverovatnije neki put da odem da uzivo vidim sta imaju od izolacionih materijala. Ovako preko telefona mi nude samo staklenu samolepljivu traku, 35m = 2.800 RSD. Meni je to preskupo i mislim da mi bas "staklena" nije potrebna!

Imam problem sa namotavanjem jezgra: EC-35

Kada namotam, sve isto kao na EI-33, nemam indukciju. Probao sam i sa vise namotaja i opet nema indukcije. Kada namotam samo jedan onamotaj na primaru onda ima. Kada pokusam da napravim sa srednjim stubom onda samo krajevi imaju indukciju, a krajevi sa srednjim stubom imaju nekih cudnih 0.00R, sto prvi put vidim na ovom mom testeru! Ponavljam da kada sve isto uradim na EI-33 sve radi bez greske.

Po ovoj tablici EI-33 i EC-35 sluze drugoj nameni: https://prnt.sc/KJYaDU0-ZP_g

@emiSAr, kupio sam Aspirine, Andole... Najbolje od 500mg to je valjda najjaci sastav u nekom leku. Najbolje je za skidanje laka sa pletenice ili na debljim zicama... Odlicna stvar... Malo smrdi ali mi u apoteci rekose da nije opasno!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 09.04.2023. u 14:54 GMT+1]}

[ aca_punk @ 10.04.2023. 23:23 ] @

Trafo za koji sam pitao da li su ovi beli pinovi bakarni:

Njega je trebalo otvoriti, a da ne pukne. Mnogo ALU trake i ove providne za izolaciju. Da li ovo jezgro moze nesmetano da se koristi?

Inace, jedan manji mi je puko i zalepio sam ga dvokomponentnim 5-minutnim lepkom. Za sada je sve ok!

Primetio sam da kada se Mazzili pretvarac bifilarno mota, sinus bude malo masniji u odnosu kada se mota primar (12V) iz dva dela?

[ Budući penzić @ 11.04.2023. 00:13 ] @

Prekrasno jezgro, mora da je velik kad je motan alu-trakom, ima li procjep, kolike su dimenzije ?

Taj što je puko, on može za Mazzilija bez beda, moj eksperimentalni Mazzili je također namotan na puknutom i zalijepljenom jezgru i to 2 ili 3 puta puknutom...

[ aca_punk @ 11.04.2023. 12:46 ] @

Ima procep 1mm! Znaci da mu je manja indukcija? Ima li uopste smisla da pokusavam da nesto namotam? Pokusacu da vidim sta se dogadja i kuvam najveci koji imam sa nadom da ga lepo otvorim i da nema procep. Odnosno srednji stubovi se ne dodiruju, fali im taj 1mm?

Ovaj sam juce kuvao dva puta, drugi put sat vremena! Mozda se od kuvanja napravio procep! :) :) :)

Prvi levo je iz trafoa sa Alu folijom. Desno je pretpostavljam iz nekog TV-a... Verovatno su oba. Da li to znaci da kada izvadim iz nekog drugog TV-a, a imam nekoliko ploca, da ce i oni isto biti sa procepom na srednjem stubu? Pretpostavljam da je to procep???

Vrlo su slicni, skoro pa isti, 1mm razlike u sirini. Pa kad iskombinujem jedan ovaj i jedan onaj "E", dobijem manji procep od 1mm ili dobijem veci, zavisi koje "E" iskoristim. Da li je moguce da ih tako uparim s obzirom da su verovatno od razlicitih materijala, a i ima taj 1mm razlike u sirini? Ne gine mi da raskupusam i te sto imam na plocama...

Koliko sam ukapirao za 12-0-12V na primaru, indukcija "mora" da bude 0.02 sa srednim stubom i 0.08 sa krajevima. Ja treba sa koliko god namotaja da dodjem do tih vrednosti? Da li dobro razmisljam?

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 11.04.2023. u 15:50 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 13.04.2023. 21:07 ] @

Točno, to je procjep, on služi za povećanje magnetomotorne sile jezgra, pomoću njega jezgro postane otporno na DC bias, tj dozvoljena je određena DC struja kroz namotaj koja bi inače zasitila jezgro bez procjepa, induktivitet bi mu pao na malu vrijednost i BUM - ode pogonski fet (BJT) u vječna silikonska lovišta...

Nije mu manji induktivitet nego Al faktor od istog jezgra bez procjepa, tj. za isti induktivitet mu treba (daleko) veći broj namotaja...

Jezgra s procjepom mogu se koristiti za buck, boost, flyback, SEPIC, Ćuk, zeta, LLC topologije, kao storage prigušnice, namjena ima mnogo, NE MOGU SE KORISTIT za push pull, half i full bridge i forward topologije (kod forwarda još donekle i može)

Napajanja iz TV-a su većinom flyback napajanja tako da će vjerovatno i ti trafoi imat procjep, možeš ga probat pobrusit ali pazi da li ćeš posle toga moći zatvorit jezgro na postojećem tijelu, inače đžaba si krečio, manji procjepi neće radit problem - ima mjesta, svejedno šubler u ruke i mjeri...

Postupak brušenja sam opisao, bez prevelikog stiskanja, držat za srednji stub i mjenjat smjer okretanja u krug (NE napred - nazad, onda se noge jezgra neravnomjerno bruse)

Uparivanje različitih jezgra može ako si siguran da su od istog materijala, pošto nisi siguran onda NE MOŽE, šubler, brusni papir raznih gradacija i vozi miško...

Induktivitet ne mora bit 0.02, to ovisi o broju namotaja i jezgru ali mora bit što bliže odnosu 1 : 4, to znači da namotaji primara imaju dobru međusobnu spregu, broj namotaja znaš kako se određuje, imaš formulu, indukciju (gustoću magnetskog toka) drži na oko 0.2T, bit će trafo hladniji...

Ma rastavljaj sve što imaš, tako stičeš praktično iskustvo u tome, probaj za početak pobrusit jednog s manjim procjepom, ako ti uspije, dobivaš odlično veliko jezgro za push pull topologije koje može prenest daleko veću snagu nego oni patuljci iz ATX-a, nisi naveo dimenzije ?

[ macolakg @ 14.04.2023. 00:08 ] @

@Budući penzić,

Sve si mu odlično napisao drugar, ali, uz izvinenje zbog upadanja u konverzaciju, moram da ispravim jednu sitnicu:
Jezgro sa procepom se može koristiti i kod: push-pull, half-bridge i full-bridge, jer to su samo oblici konfiguracije tranzistora, a ne topologija pretvarača.
Suštinski topologija pretvarača je najpre određena načinom korišćenja L ili LC struktura koje su zakačene na tranzistore.

Zavisno od namene, kod pretvarača koji ne koriste energiju nagomilanu u polju procepa, procep može biti upotrebljen kao preventiva protiv saturacije zbog asimetrije impulsa. Asimetrija može nastati iz mnogo razloga: od nesimetrije kontrolnog kola, preko preskakanja najužih impulsa kod ekstra lakih tereta, pa do remanentnog polja u samom jezgru ili prisustva nekog spoljnog magnetskog polja koje dovodi trafo do blage asimetrije. Može to nastati i recimo od neuparenosti izlaznih dioda, različitih termogenih otpora split namotaja na bilo kojoj strani, onda različitih dužina i induktivnosti pcb, različitih temperatura simetričnih komponenti i još mnooogo toga...
Bilo koja asimetrija može izazvati neki početni DC bias koji se pod nekim okolnostima stepenasto umnožava(staircase saturation) i kroz izvesno vreme zasiti glavni trafo.
Preventivni procep kod simetričnih pretvarača je obično veoma mali, reda na primer 0.01mm, što može biti napravljeno samo slojem lepka koji spaja polutke i tome slično. Na primer, E42/21/20 sa procepom od 0.01mm toleriše skoro 2A asimetrije sa 2x4 navoja na primarnoj strani i napajanjem od 12V, a pri tom mu Al opadne veoma malo...
Drugi vid borbe protiv potencijalne asimetrije je serijski kondenzator sa primarnim namotajem i uspešno je primenjen na primer kod ATX starog tipa (definitivno je neophodan i iz drugih razloga, ali savršeno "leči" i asimetriju).
Treći i veoma ekonomski efikasan način borbe protiv asimetričnog DC bias je korišćenje upravljačkih kola koja imaju "pulse by pulse" kontrolu pwm, po struji primara, podređenu naponskoj povratnoj vezi, takozvanih "current mode" kontrolera (nešto poput poznatog UC384x, samo sa dualnim protivfaznim izlazom, poput na primer LM5030). Ekonomska efikasnost je u: izbegavanju preventivnog procepa, izbegavanju serijskih kondenzatora, kod push-pull i full-bridge i u visokoj pouzdanosti izbegavanja neželjenog asimetričnog DC bias. Kontroler sa strujnim modom upravljanja uvek uspešno balansira obe strane sklopa.

Kod rezonantnih topologija, radi dobijanja rezonantnog induktiviteta dovoljnog Q faktora i korišćenja nagomilane energije u magnetizacionom induktivitetu, procep se koristi za smanjenje magnetizacionog induktiviteta na potrebnu veličinu, radi rezonanse sa odgovarajućim C (npr. rezonantni Mazzilli), što je tipično za pretvarače koji rade sa naponskim talasnim oblicima koji su bliski sinusnom.

Kod ostalih rezonantnih(ZVS, ZCS) i nerezonantnih(ZVT, ZCT) topologija, a te topologije su na primer: SRC(serijski rezonantni konvertor), PRC(paralelni r.k.), SPRC(serijsko-paralelni r.k.), LLC(princip kao SRC samo integrisan Lres), AHB(asimetrični half-bridge), PSM(phase shift modulation), ZVT forward, i još gomila ZVT, ZCT topologija. Procep se koristi da, pored nužnog broja navoja primara po preseku jezgra i frekvenciji, umanjimo magnetizacionu induktivnost (Lm ili Lp) na dovoljno malu veličinu da bi imali potrebne reaktivne struje za rezonantnu komutaciju. Bez procepa je taj Lp obično preveliki da bi kroz njega tekle dovoljne reaktivne struje za rezonantnu komutaciju, a napajanje tih konvertora može biti izvedeno kao bilo koje od navedenih: push-pull, half-bridge i full-bridge, zavisno od radnih napona i potrebne snage. Kod integrisanih magnetskih struktura, osim procepa se za rasprezanje korisiti i fizički raspored namotaja ili njihov oblik ili prekrivenost primarnog (kao kod AHB na primer).

Ono na šta smo u širokoj potrošnji i amaterskom snabdevanju delovima navikli, obično nema procep kod half bridge jer ima serijski kondenzator na primaru (tipičan primer je ATX napajanje starijeg tipa sa hard sw. forward principom, tj. tvrdo spregnut trafo i storage kalem iza ispravljača, koji je sa ispravljačima virtuelni buck konvertor jer mu je ceo half-bridge ispred samo generator pravougaonih impulsa iste amplitude i promenljive širine).

Uz izvinjenje zbog ispravke, nadam se da je bilo korisno.
Pozdrav

[ Budući penzić @ 14.04.2023. 20:01 ] @

Macola, druže ma nema potrebe da se izvinjavaš, šta više, ekstremno je korisno čitati tvoje postove jer sadrže veliku količinu važnih informacija koje bi nama običnim SMPS smrtnicima bile inače teško dostupne i zakopane u bespućima interneta :)

U pravu si oko ovoga s topologijama, ja sam to napisao dosta pojednostavljeno, jer kad se pomene push-pull ljudi većinom pomisle na pretvarače za auto pojačala, polumost - na ATX napajanje a ti trafoi nemaju procjep ili imaju jako mali, praktički nikakav...

Znao sam i to to o sprečavanju staircase saturacije jezgra malim procjepom, serijskim kondom, i pulse by pulse tehnikom, pa to si opisao u temi "Izrada DC DC pretvarača" prije dosta godina u konverzaciji s forumašem iz Zg pod nickom Gigabyte, sve tvoje odgovore imam u zasebnom folderu, ne samo iz te teme nego i iz puno drugih, ponekad trebam nešto i više puta pročitat da ukapiram detalje.

Kad mi je prvi put puknuo osigurač na onom tvom pretvaraču odmah sam pomislio na stepenasto zasićenje i stavio sloj selotejpa kao procjep ali je bio prevelik pa je pretvarač vukao više struje u praznom hodu, odustao sam kasnije od toga a i nije bio zbog toga problem nego zbog starta pod prevelikim teretom, premalog baznog otpora i pobudnog trafoa.

Što se tiče Mazzilija, znao sam da trafo može bit s procjepom, i sam sam stavljao procjep na mojem prototipu a i jezgro tog trafoa je više puta zaljepljeno, ono što nisam znao je da se može podesit Q-faktor induktora procjepom, to saznanje ću upotrebit u sljedećem prototipu tog tipa pretvarača.

Kad god imaš vremena slobodno piši i korigiraj moje (i ne samo moje) postove, ti tekstovi će sigurno biti svima korisni...

Pozdrav

@Penzić

[ macolakg @ 15.04.2023. 01:32 ] @

Q faktor nekog induktiviteta je xL/R. I to se ne dobija direktno procepom već pre debljinom žice.

Kad je primar trafoa u pitanju, onda rasprezanjem istog od potrošnje sekundara, jer se preslikava otpornost iz sekundara kao prividna otpornost (paralelna ili serijska, sa istim efektom) dodata primaru.

Na primer Q faktor paralelnog oscilatornog LC kola je: R(paralelni) x kv.koren iz C/L. Iz toga se vidi da se može Q faktor menjati odnosom L i C pri istoj rezonantnoj frekvenciji.

Zato se i procepom može namestiti L prema nekom C za povoljan Q faktor sa nekom frekvencijom...

[ aca_punk @ 15.04.2023. 10:59 ] @

Napravio sam veliku gresku u jednom od mojih zadnjih postova pa da probam da se ispravim. Jednostavno sam kopirao printscreen neke druge tablice koja nije trebalo da se nadje tu! Inace se ne navracam na ono sto sam ja napisao ali sam izvukao iz podsvesti gresku koju sam napravio. Ponovicu i svoju recenicu:

Po ovoj tablici EI-33 i EC-35 sluze drugoj nameni: https://prnt.sc/G7JjNSAINmwK (Tamo u tom postu kada se klikne na link dobije se tabela raznih jezgra ali bez ikakvog objasnjenja :))

Takodje i jos neki linkovi koji se bave temom: - https://www.digchip.com/datash...rts/datasheet/000/EI28-pdf.php
- https://kaizerpowerelectronics...ge/mazilli-zvs-flyback-driver/
- https://www.researchgate.net/p...for_Needleless_Electrospinning
- https://1.bp.blogspot.com/-7Fu...pQCLcBGAsYHQ/s1600/ewfefef.PNG
- http://www.romanblack.com/smps/smps.htm
- https://studylib.net/doc/18820...tage-half-bridge-switched-mode

Citam i Metzgerov Radio Prirucnik, citam ono sto sam izbegavao do sad, dakle sve vezano za AC i pogotovu za L elemente: induktori, prigusnice, kalemi, namotaji, transformatori... Takodje, je fino objasnjeno i upravo rezonantno kolo koje mi ovde opisujemo LC... Treba se citati i navracati na procitano. :) Imao sam 40-tak tab-a otvorena u pretrazivacu i sve vezano za ovu temu... Sinoc citam neki tekst na engleskom i ucini mi se kao da ja to vec znam... Ustvari to sam i na srpsko-hrvatskom citao i kod Metzgera! :) Da li je lakse ovo uciti mozda kroz muziku, na skretnicama i pojacalima? Rezonantna kola?

Moja firma se izmedju ostalog bavi i izdavastvom. Uglavnom su to knjige lokalnih pesnika, istoricara, monografije ali ima i nekih strucnih knjiga. Iz ovih divnih postova, svih ljudi sa ES-a, moze se napraviti jedna kvalitetna knjiga?!

Zelim srecan praznik svim pravoslavnim vernicima i prijatan dan!

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 15.04.2023. u 13:59 GMT+1]}

[ Budući penzić @ 15.04.2023. 11:48 ] @

Ta tablica mi nije jasna, ne vidim razlog zašto se ne bi EC tip jezgra mogao koristiti kao power jezgro, EC 35 ima Ae od 84 mm2 dok EC 52 ima čitavih 180 mm2 što u kombinaciji s pravim tipom materijala jezgra (a to 3C81 i 3C90 jesu) daje odlično power jezgro za veće snage, negdje sam na kompu imao uporednu tabelu materijala raznih proizvođača ali je sad ne mogu na brzinu pronaći, trebalo bi bit 3C81 = N27 i 3C90 = N87 ali nisam siguran, možda ako neko ima tu tablicu da je okači...

Kao power jezgro za manje snage može se koristit čak i N30 materijal ali s smanjenom indukcijom (gustoćom magnetskog toka) jer ne smije prekoračit temperaturu od 130*C max. u bilo kojem djelu jezgra. (poželjno je daleko manje zbog internih hot-spots, možda 80*C)

Inače N30 je odličan za pobudne trafoe, BDT, GDT itd.

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 15.04.2023. u 13:03 GMT+1]}

[ aca_punk @ 15.04.2023. 13:50 ] @

Naleteo sam bio na tablicu pa je eto postavio da vidim sta cete reci?

Koja SMPS vrsta ili topologija (nisam siguran sta je terminoloski ispravnije reci) je zastupljena u punjacima za mobilne telefone ~230V - 5Vdc, odnosno u "adapterima" ~230V - 12Vdc? Mislim na kola koja imaju jedan prekidacki element, induktor, kond i naravno transformator? To je isto neka vrsta resonantnih i frekventno zavisnih kola?

Kako se pravi povratna sprega iz transformatora? Kakav je namotaj potreban? Kako to treba razumeti? Da li je to na neki nacin isto kao i povratna veza kod tranzistora ili operacionih pojacivaca? @Penzic, ukojoj ti je temi @Macola to najbolje objasnio, a to si pomenuo u nekom postu? :)

Dva najveca jezgra koja imam, vrlo slicnih dimenzija pa cu zaokruziti 45mm x 45mm x 0.60mm (debljina krajnjih stubova) x 1.40/50mm (srednji stub). Oba imaju procep 0.1 i 0.2mm. Probacu da nadjem jos jedan takav, isto iz TV-a jer ovi sigurno jesu, kako bih ga izbrusio i napravio bez procepa.

[ Budući penzić @ 15.04.2023. 15:06 ] @

Punjači za mobitele su 99.99 % flyback topologija, nisam još vidio druge topologije za njih, osim u punjačima moba iz auta - tamo je buck topologija...

Adapteri za 12V također flyback ako je s samo jednim prekidačkim elementom.

Flyback s povratnom vezom pomoću namotaja nije predviđen u Macolinoj shemi, to je bila shema s UC3843 koji je preko boost-flyback trafoa dizao napon baterije 12 Vdc na oko 120 Vdc za pogon 4 serijski spojena LED chipa od po 10W, svakom chipu je radni napon nešto malo manje od 30V.

Povratna veza po naponu je izvedena s otporničkim razdjelnikom s izlaza i RC članom na FB i COMP ulazu UC3843, povratnu po struji nema ali je zato isporučena snaga ograničena sors otpornikom feta i ne može je preći...

Pogledaj tu temu, tamo je i shema sklopa, tema se zove "Boost ili flyback"

Sheme za razne vrste flybacka (samo-oscilirajućih i s IC kontrolom) proučavao je svojedobno i tvoj imenjak @Aca Jevtić na ovom forumu u temi "SMPS za pojačalo" i sklapao ih u 3D, fascinantna je bila njegova upornost u tome, tema jest obimna (preko 100-tinjak stranica) ali vrijedi svakog pročitanog slova.

Razne vrste flybacka imaš i na danyk.cz stranici, otvori je na engleskom osim ako ne razumiješ češki.

https://danyk.cz/index_en.html

45x45 mm jezgra su pristojne mrcine, jesi li siguran da je procjep 0.1 i 0.2 mm, tako velika flyback jezgra bi morala imat veći procjep...

[ aca_punk @ 15.04.2023. 16:47 ] @

Izvinjavam se za dimenzije jezgra ili sam pogresno ili mahinalno stavio nulu. Procep na jednom je 2, a na drugom 1mm.

Evo poskidao jos jedan 35, 40 i puko mi je na jednom mestu 40/42... Ovi koje vec imam su veci, krupniji u svakom slucaju pa cu jednog od njih napraviti da bude bez procepa.

Temu "SMPS za pojacalo" drzim non-stop otvorenu i polako iscitavam.

[ vucko47 @ 15.04.2023. 22:41 ] @

@Budući penzić

Kada vec pominjes @aca.jevtic94 i seme koje je postavljao u temi SMPS za pojačalo, ja sam uradio jedan flyback sa UC3842 po jednoj semi koju je postavio u toj temi. On je koristio trafo iz TV-a ako se dobro secam sa procepom 0.7mm a ja sam valjda neki EI33 il tako nesto. Napon je 24V i za struju do 3A. To je bio prvi flyback koji sam napravio i od tada je proslo desetak godina a to sokocalo radi svaki dan bez problema. Naravno, sve u 3d. Da nije bilo te teme ko zna da li bih uopste poceo da se igram sa svim tim.
Ima tamo puno toga da se procita ali nije za svakoga da se petlja sa naponima preko 300VDC. Nemoj pogresno da me shvatis ali valjda ti je do sada jasno sa kim imas posla.

[ macolakg @ 16.04.2023. 02:12 ] @

Citat:

Budući penzić:
negdje sam na kompu imao uporednu tabelu materijala raznih proizvođača ali je sad ne mogu na brzinu pronaći, trebalo bi bit 3C81 = N27 i 3C90 = N87 ali nisam siguran, možda ako neko ima tu tablicu da je okači...

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 15.04.2023. u 13:03 GMT+1]}

Evo u prilogu

[ Budući penzić @ 16.04.2023. 13:14 ] @

Macola, zahvaljujem na tabelama, čak mi se čini da sam jednu od njih imao na kompu, pitaj Boga u kom folderu je zakopana, anyway, sad imam dvije :)

@Vučko47, ne brini za Acu, ako si čitao moje postove u temi, nikad mu NE PREPORUČUJEM petljanje s mrežnim naponom, ne samo njemu već NIKOME bez iskustva (teorijskog i praktičnog) na tom polju ali to ne znači da ne može proučit temu "SMPS za pojačalo" teoretski jer ima tamo i drugih korisnih stvari, uostalom, ako nešto odluči napravit on će to i napravit bez obzira koliko ga mi odgovarali od toga pa je bolje da bude upoznat s mogućim opasnostima nego da ih ne poznaje...

Pozdrav

[ macolakg @ 16.04.2023. 17:40 ] @

Citat:

vucko47:
@Budući penzić

Kada vec pominjes @aca.jevtic94...

Aca Jevtić je počeo na sličan način kao i @aca_punk: anarhično, želeći sve i odmah a bez mnogo truda, misleći da je youtube obrazovna institucija i da je elektronika oblast koja se može naučiti poput vozačkog zanata, za jednu godinu...
Teturao je se koju godinu po šumama elektronike i jednog momenta je se uzeo u pamet, završio ETF i sad radi kao profesionalac, elektroničar, što je za vanserijsku pohvalu.

Sve se može kad je želja jaka i kad se ispoštuje ispravna putanja: teorija plus praksa i tako naizmenično dok se ne ostari :-)

[ aca_punk @ 16.04.2023. 19:39 ] @

Konacno da i to resim, najveci komad transformatora je sada bez procepa! Dimenzije 44mm(sirina) / 43mm(visina) / 150mm(srednji stub) / 5mm (najdeblji (sredisnji) deo krajnjih stubova). Smirglao sam na staklenom stolu u dnevnoj sobi i sve ga ucrnio! :) Smirglao sam ga u krug, malo u jednom, malo u drugom smeru! I zuljevi mi izasli! :) Imam jos jedan komad tih dimenzija sa procepom 1.7mm i bice tesko da ga uklopim ako skinem ceo procep ali skinucu bar neki deo...

:) Sad imam finu kolekciju feritnih transformatora sa originalnim jezgrima. EE-19/EI-28/EE-28/EI-33/EI35/EE35/ERL40/EE44, svaki po min. dva komada, a vecina i po tri! Oni koji su se polomili prilikom otvaranja postoje dupli pa cu taman da vidim i nedostatke ali na njih racunam kao sa procepom koji je nemoguce ismirglati...

Na odmoru sam sledece nedelje i probacu da je dosta utrosim na motanje... Pletenice sam vec pravio neki dan, bakra ima. :)

Kad sam pitao za 230VAC - 5/12VDC, mislio sam na najprostije, odnosno prvo bez IC kola ali nasao sam vec neke stvari... Bitno mi je da znam koja je topologija u pitanju. jos bitnije te neke teme koje su vama pomagale.

@Penzic, pominjao si merenje struje na visim frekvencijama i strujna klesta pa me interesuje da li izlaznu struju (na visokonaponskom delu), mogu da merim unimerom?

@Macola, star sam ja za skolske klupe ali trebalo je da bar slusam na casu! :)

[ Budući penzić @ 16.04.2023. 20:05 ] @

Ovako po slici - dobro je ispao, probaj zatvorit obe polutke i gledaj kroz njih u svjetlo žarulje - ne smije se vidit da svjetlo prosijava ni kroz noge ni kroz centralni stub - u tom slučaju je perfektan

Možeš li zatvorit polutke na kalemskom tijelu, ja sam znao finom turpijicom brusit kalemsko tijelo s obe strane za dobit tih 2-3 desete mm ako nisam mogao...

DC strujnim kliještima mjerim DC struju koju sklop vuče iz akumulatora, VF struju mogu izmjerit jedino gledajući diferencijalno skopom pad napona na nekom poznatom NEINDUKTIVNOM otporu i izračunat struju po ohmovom zakono I=U/R, tj pikove struje, VF napon obični unimer ne može da izmjeri osim da ga ispraviš grecom od brzih dioda i ispeglaš malim kondenzatorom - time dobivaš vršnu vrijednost napona, lakše je napon očitat na skopu kad ga već imaš...

[ aca_punk @ 16.04.2023. 22:09 ] @

Ima prostora da se isturpija kalemsko telo, palo mi je na pamet i probacu.

Nisam znao da ce bas tako sporo da ide pa sam ostavio drugi za neki drugi dan.

Tako sam i proverio. :) Mozda negde u jednu stranu srednjeg stuba malo probija svetlost ali se nadam da nije strasono. Budem li smirglao i dalje mogu da eventualno sve iskrivim i onda bi bilo tesko da ispeglam, a da moze da se ubaci na telo kalema. Svi transformatori koje sam dosad otvorio imali su procep samo na jednom od dva E profila. Ovom pa bas oba E profila bila sa procepom. Fino je naleglo! Da li moze bolje ili gore videcu na sledecem...

[ Budući penzić @ 16.04.2023. 23:36 ] @

Fini vodobrusni papir bi možda pomogao ispeglat neravnine a ne bi puno skinuo, možda gradacija 1200...

Na tijelo namotaj 10-20 namotaja i izmjeri induktivitet s sklopljenim jezgrom, nakon toga kratka serija brušenja vodobrusnim - ponovo mjeri, trebao bi bit veći ako si pravilno brusio, ne jako stiskat i obavezno držat za srednji stub.

[ macolakg @ 17.04.2023. 13:42 ] @

Pošto se već usrdno bavite brušenjem i lepljenjem lomljenih jezgara, evo primera gde neravnomerno brušenje i lepljenje može dobiti vrlo korisnu svrhu (dokument je u prilogu).

Naime, radi se o profilisanom, stepenastom procepu, na jednom ili više stubova, gde jednosmerna struja saturira prvo najmanji procep, sa datim presekom koji okupira, potom sa porastom struje saturira sledeći procep po veličini i površini koju zahvata, potom sledeći isto tako, sve dok se ne stigne do najvećeg procepa koji određuje konačni mogući DC bias tog jezgra.

Tom metodom se stepenasto i kontrolisano menja preostali induktivitet DC biasovanog jezgra, a u zavisnosti od struje potrošnje.
Tako se može imati vrlo optimalan strujni "ripple" pri maloj potrošnji, tj. "lakim" opterećenjima kod Buck konvertora na primer.

Dakle, kada lepite polomljeno jezgro, ili neravnomerno obrusite procep, imaćete "mekšu" saturacionu karakteristiku, drugačijeg oblika, nego kod jezgra bez procepa, ili sa jednim pravilno paralelnim procepom, ili onog koje nije lomljeno - pa lepljeno, ali istovremeno i manji Al faktor.

Kada se pojedinačni procepi naprave tačno i sa konkretno zauzetim površinama, saturacione oblasti za svaku se menjaju diskretno i stepenasto, nalik reljefu koji je ostvario procep.
Ukoliko je reljef procepa nepravilan, onda i saturaciona kriva nalikuje tom reljefu...

Naravno, smanjenje "ripple" pri "lakom" opterećenju Buck nije jedina moguća upotrebna svrha procepa sa reljefnim profilom.
Mašti se može dati na volju pa to upotrebiti i u drugačije korisne svrhe, recimo za promenu rezonantne frekvencije konvertora koji koriste primarni namotaj kao oscilatorno LC kolo...
Primera radi, na bočne stubove trostubnog jezgra se namota sve potrebno za jedan rezonantni pretvarač (magnetski pojačavač), potom se na primer na srednjem stubu uradi dvostepeni reljefni procem i onda kontrolnim namotajem na srednjem stubu u sa dva nivoa DC struje dobiti dve rezonantne frekvencije...
Naravno, kontrolni namotaj može biti ručno upravljan ili pak može da "meri" neku od DC struja napajanja i slično, tj. da frekvencija konvertora pri jednoj potrošnji ima jednu frekvenciju, a iznad neke drugu i tome slično...
Reljef profila procepa se može uraditi i koso, sa približno linearnom saturacionom zavisnosti od DC bias, i tako dalje i tako dalje...

Magnetski pojačavači su veoma zanimljiva oblast i bez obzira što mislite da su zastareli, ite kako su u upotrebi na najosetljivijim mestima, gde je od značaja ekstremna pouzdanost i rad bez "nežne" elektronike i bez pokretnih delova, sa velikom koncentracijom snage na malom prostoru i rad sa malim gubicima.

Primer: na modernom avionu Saab Jas 39 Gripen, kompletna stabilizacija sistemskog napona iz turbo generatora (oko 10kW snage) se stabilizuje upravo sa 6 magnetskih pojačavača i kutija sa tim sitemom je mala kompaktna i laka, i ekstremno puzdana, što su inače uobičajeni zahtevi kod ratne avijacije.

Pozdrav

P.S.

Dodatno u vezi mag-amps: Na starijem ATX napajanju stabilizacija napona za 3V3, reda 30-50A se obavlja jednim mag-amp toroidnim jezgarcetom, prečnika 12-15mm koje je kontrolisano sklopom od jednog tranzistora, par otpornika i par dioda, i zauzima prostor malo veći od kockice za jamb...
Ništa nije zastarelo kad se upotrebi na pravom mestu i u prave svrhe.

P.P.S.

Step gap se može na primer upotrebiti sasvim uredno i kod Flyback, sa svrhom povećanja korisnosti pri lakom opterećenju.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 17.04.2023. u 15:12 GMT+1]}

[ macolakg @ 17.04.2023. 13:58 ] @

Evo i nekih dokumenata o mag-amp postregulaciji, koja može biti jako zgodna i upotrebljiva ako je ispred krajnje jednostavan konvertor koji generiše nestabilisan pravougaoni signal sa visokim faktorom popune, na primer neki sa skoro 2x50% i konstantnom frekvencijom (na primer IR2153 i slično tome)...

Ne treba bacati mag-amp jezgra iz rashodovanih PC napajanja, već pametno upotrebiti.

Tema za igranje je vrlo opširna i vrlo zahvalna.

[ mrkabrka @ 17.04.2023. 18:52 ] @

11 Postova i sta jel radi ili ne radi ? imas na aliju to za 30 e ...

[ aca_punk @ 17.04.2023. 19:47 ] @

Mazzili radi od prvog dana! :) Pripremam materijal i odvajam vreme neki dan da sve to nalickam. Tema je otvorena najvise zbog toga sto mi je trafo pistao. Kako smo usli dublje u pricu o rezonantnim kolima i SMPS-u uopste, sto me je vrlo zainteresovalo, razgovor se nastavio i drago mi je da jos uvek traje... Pokusacu da i kada sve bude konacno napravljeno, sto detaljnije opisem kako kolo radi kod mene sto preciznijim merenjem. @Mrkabrka, verujem da sve ovo znas i nadam se da ti je i zbog toga dosadno. Ne srdi se, pridruzi se! :)

Odradio sam i drugi EE-44 (to im je sirina pa ih zato tako nazivam, jos nisam rastumacio brojeve na njima) i sad je i on bez procepa. Vodena smirgla se podrazumeva u finishu. Morao sam da na ovom i telo isturpijam ali to bar nije problem, turpijom! Dimenzije: 44/44/15mm srednji stub. Na nekom polomljenom cu probati neko brzinsko brusenje npr: dremelom? Pretpostavljam da ne valja ni zbog temperature ni zbog teskog uklapanja u dimenzije. Valjda ce biti lakse kada se pravi procep! :) Jezgra koja sam polomio pa lepio ne moram za sada ni da koristim. 5-min. dvokomponentni Bison (onaj crno-beli) je po mom misljenju grub za ovaj poso i ko zna u kom trenutku ce da me izdaju i odvale se. Jos ih nisam motao pa mozda puknu kad zapnem. Nabavicu tecni metal. Bavo za mene ako mi zatrebaju i ti polomljeni! :)

P.S. I da ne zaboravimo, a za mene je isto tako vazna i tema koju je @Penzic napravio.

_{[Ovu poruku je menjao aca_punk dana 17.04.2023. u 21:04 GMT+1]}

[ mrkabrka @ 18.04.2023. 19:10 ] @

A za sta ce ti to ? Za sijalice ....

[ aca_punk @ 18.04.2023. 21:22 ] @

Vec sam pisao o tome... Sijalica trenutno sluzi kao potrosac koji moze da izgori x puta, a da mi ne bude zao. Takodje, smatram da sijalica pri ukljucenju moze najvise da optereti sklop pa ako ona radi, radi ce i ostalo. Jos uvek nisam siguran kako bi sinus (nije idealna) koji Mazzili pravi odgovorio na ostale uredjaje? Jos uvek nisam stigo do 230Vac jer tek sad imam pristojno parce transformatora na kome lagano mogu da imam veci namotaj, a iz sigurnosnih razloga. Blizu 200Vac zamalo da mi prokuvaju FET-ovi na EI-33 ali bi valjda trebalo da moze da se ukljuci jos neki potrosac: lemilica, punjac od lap-topa ili lap top kome je crkla baterija pa mora uvek da bude na punjac :), eventualno neko pojacalo do 100W, gitarsko pojacalo... Naravno to sve kada uradim uredjaj sto kvalitetnije, sa nekim IC...

Interesuje me sve i kao sto sam pisao, a ponovicu, interesuje me "znanje". Delimo iskustva na forumu i razgovaramo o elektronici, sto se mene tice ne ali vecina ste pro pa mi je apsolutno jasno odakle negodovanje. Nemam neku linearnu putanju u tome sta radim i kada radim ali bi hteo da naucim sto vise. Imam stash 4x4mm2 sa elektronikom koja je neupotrebljiva za ono za sta sluzi. Gledam da sve to iskoristim na neki nacin... ;) Tako da me je ovo ponelo zbog gomile ATX-napajanja. Sasvim slucajno je ispalo da mi Mazzili bude uvertira za SMPS! :)

Uredjaji za koje treba da dam pare, a da mogu da se naprave, ne kupujem! :) I nemojte mi molim vas pricati o alternativama u smislu: lemilica na 12V (imam), cd-player u kolima na 12V i jos gomila njih u istom tom "stash-u" (imam) i neko pojacalo za auto (imam). Ili, uredjaj kosta toliko, zasto se majes... :) Kupovao bih da mogu i da mi je nuzno. Imam i mnogo novih i ispravnih uredjaja, to vise kazem zbog posla kojim se bavimrazglasne, rasvetne, video, razne efekte i audio i svetlosne i fog masine, binska oprema, razni instrumenti. :) Kupio bih neki merni instrument, alat, komponentu. :) Samo ono sto ce mi pomoci da eventualno resim neki kvar na uredjajima sa kojima radim. Tako da i plan postoji sve vreme, neki tok postoji ali nije nista za glavu, za sluzbenu opremu postoji servis. Iako mi se rad pojedinih servisera na koje sam osudjen, ne svidja u zadnje vreme. Najvise ne volim kada mi npr: otvore miksetu, zavrse posao, a ne ociste je iznutra. Ali to je pedanterija, dogodilo mi se da me nesto posluzi tek posle malo rada pri povratku iz servisa.

Cini mi se da sam vec pisao sta sam sve naucio kroz ovu temu (koga pa briga osim mene), koje sam elemente prvi put koristio i sta je sve usput moralo teorijski, prakticno i fizicki da se uradi, sve uspesno za sada. Svakako tema o Mazzili konvertoru mi je pomogla da postavim bezbroj pitanja na koje sam dobio mnogobrojne kvalitetne odgovore na koje u startu nisam bio ni spreman. :) Moji se postovi u svim temama bas i sastoje od pitanja i retko kad od neke konstatacije koja upravo proistice iz onog sto sam naucio, napravio, uradio. Volim da kao dokaz slikam svasta, a volim i da vidim tudje slike raznih uredjaja i komponenata.

Pratim vecinu novih tema i vec u prva nekoliko posta zakljucim da li me to interesuje. Ako me interesuje citam i mozda nekad postavim pitanje, prilozim neki sitan detalj o mozda slicnom elementu koji imam. Ako me ne interesuje vise i ne ulazim na tu temu. Ako prvu put vidim neki element i bezuspesno tumaram po NET-u kako bih otkrio o cemu se radi, pitam ovde.
___________

Po dimenzijama ova dokumetacija odgovara mojim EE-44: https://docs.rs-online.com/4da2/0900766b813678fb.pdf
https://docs.rs-online.com/af3c/0900766b813c0d02.pdf

Namotao sam jedan sa 40 namotaja sekundara, prvog do stuba, jedna cela duzina tela jezgra. Primar bifilarno sa 2 pletenice 8 x 0.40mm, 5 namotaja. Kod mene se indukcija, bar ova najbolja prikazuje u mH. Dobijene velicine su mozda izmedju 0.08 i 0.09mH sto se tice krajeva sa srednjim stubom, a kraj sa krajem 0.33mH.

Po proracunu mi je izaslo 2.25 namotaja. Za indukciju u formuli koristio sam 0.2T. I ovo je 3-4 puta veca ukupna indukcija nego sto sam imao kada sam motao 3 kruga na EI-33 jezgrima. Videcu kako se ponasa pa cu da smanjujem namotaje. Sada treba da i paralelni induktor da zamenim da bude 5x manja od sekundarnog navoja. Inace za sve induktore koristim najvece zute iz ATX-a, po dimezijama T106-26 - https://www.mgelectronic.rs/1-2016.

Trafo je labav ukoliko ga ne oblepi pa slikanje nije potrebno, nema se sta videti... :) Jos da probam... :)

[ macolakg @ 19.04.2023. 01:24 ] @

Aco,

Moraš naučiti da razlikuješ induktivnost i magnetsku indukciju! Ne možeš se gađati time kao krompirima!

I naravno, ni jedan post ne pišem samo tebi, da me ne shvatiš kao nekog kritičara koji je baš navalio samo na tebe :-)
Mnogi ovo čitaju i mnogi će imati koristi, a između ostalih i ti.

-----------------------------------------

"Induktivnost" (sinonimi su: "induktivitet" i "samoinduktivnost") je osnovna karakteristika jedne zavojnice (kalema), koja opisuje:
- njen reaktivni otpor xL,
- njenu sposobnost da sa određenim nivoom struje ostvari određenu jačinu magnetskog polja,
- njenu sposobnost da sa određenom jačinom struje akumulira određenu količinu energije.

Induktivnost zavisi od: broja navoja, permeabiliteta sredine u kojoj kalem bez jezgra boravi ili permeabiliteta jezgra koji je je u polju kalema, oblika kalema i jezgra, dužine kalema, prečnika kalema, bla bla...
Izražava se u jednicama "Henri" (H). Manje jedinice su milihenri(mH), mikrohenri(uH), nanohenri(nH).

To je ono što meriš sa RLC metrom.

Da bi ti to bilo bliskije, pokušaću to drugačije i slikovitije, nenaučno i naivnije, da opišem.

Nešto uporedivo iz vidljivog sveta bi nalikovalo turbini koja je pokretana vodom i na čiju osovinu je stavljen zamajac.
Induktivnost bi bila uporediva sa umnoškom mase i prečnika tog zamajca, a ako bi prečnik recimo bio konstanta, onda samo sa masom zamajca.

E sad, pokušaj da dovedeš neki pritisak vode (napon) u jednom smeru na tu turbinu. Ona će u prvom trenutku stajati, potom polako ubrzavati. Tok vode kroz nju će u prvom trenutku biti nula, potom će linearno rasti (struja) i kroz neko vreme će postići maksimalan broj obrtaja za dati pritisak i to će biti ograničeno trenjem, odnosno mehaničkim gubicima (termogeni otpor zavojnice).

Ako pokušaš da promeniš smer okretanja menjajući smer vode i dovodeći neki pritisak sa suprotne strane, zamajac će se neko vreme okretati u istom smeru kao pre, pretvarajući turbinu u pumpu, okretaće se i usporavaće sve dok se ne istroši sva kinetička energija koja je akumulirana u zamajcu (zanimljivo je da je tok vode i dalje u prvobitnom smeru, bez obzira na tvoje pokušaje delovanja sa druge strane, tj. u kalemu struja teče i dalje u istom smeru), u jednom trenutku će zamajac stati (struja =0), i počeće polako da ubrzava u drugom smeru poput onog na početku priče i tok vode će rasti u drugom smeru tokom vremena...

E sad zamisli da pokušavaš brzo da menjaš smer zamajcu levo-desno (naizmenična struja). Ako je zamajac mali i lak (mala induktivnost) nešto ćeš i uraditi. Zamajac će se vrteti malo levo malo desno i proticače ti neka količina vode kroz tvoju turbinu. Što ti je veći i teži zamajac, sve teže ćeš moći da ga vrtiš levo desno i tok vode će ti biti manji.

Dakle, induktivnost se suprotstavlja promenama struje kroz kalem. Što je veća induktivnost, kalem ima veću sposobnost suprotstavlanja promeni struje (masivniji zamajac). Odnosno, ako nije tekla, pokušaće neko vreme da spreči tok. Ukoliko več teče, pokušaće neko vreme da po svaku cenu održi postojeći tok.

Ako naglo začepiš izlaz iz tvoje turbine kojoj se zamajac okreće (ekvivalentno presecanju dovodne žice za kalem kroz koji već teče struja), tvoj zamajac se ne može trenutno zaustaviti (kao što se ni bilo šta drugo što se kreće u ovom materijalnom svetu ne može zaustaviti za nulti vremenski interval), već će se odazvati enormnom silom koja će zavisiti od vremena tvog pokušaja "kočenja". Kućište turbine će pući ili se osovina otkinuti jer ta akumulirana energija mora negde da se isprazni. Kod kalema u kome već teče struja, sečenje žice će izazvati varnicu koja predstavlja havarijski put pražnjenja nagomilane energije pomoću enormnog napona kojim probije vazduh kao izolator i još neko vreme nastavi tok struje u bivšem smeru. Pritisak vode koji u sistemu deluje, uporediv je sa naponom a tok vode sa strujom.

Ta sila pražnjenja akumulirane kinetičke energije je obrnuto srazmerna vremenu zaustavljanja nečeg što se kreće. Ako automobilom udariš u stog sena, zaustavno vreme pražnjenja akumulirane kinetičke energije će biti dugačko i posledice će biti minimalne. Ako udariš u zid, zaustavno vreme je veoma kratko i ista količina akumulirane kinetičke energije će razviti strahovite sile (napon, kod elektrike) sa veoma razornim posledicama...

Kako shvatiti kalem sa jezgrom koje ima saturaciju (zasićenje)? Kao da ti je turbina spojena sa zamajcem preko frikcione spojnice koja pri nekoj jačini obrtnog momenta prokliza...
Ti povećavaš pritisak ili vreme zaleta zamajca i dostigneš tačku kada zamajac više ne može brže, lamela prokliza (saturacija jezgra) a sada oslobođena, turbina koja je ograničavala tok vode (struje) ubrza kao šašava i propusti ogroman tok vode (struje).

Ono energije i brzine, što se skupilo u zamajcu u trenutku kad je proklizala lamela - skupilo se, i dalje je tu i vrti se tom poslednjom brzinom pre proklizavanja.
Ako ti sad nekom metodom smanjiš tok vode do tačke pre proklizavanj i lamela prestane da proklizava, zamajac će ti vratiti ono što je dotle skupio i pružaće otpor prema promenama toka(struje) kao i pre (izlazak iz saturacije).

---------------------------------

"Magnetska indukcija" ili "indukcija" je gustina magnetskog toka(fluksa), odnosno gustina magnetskog toka po površini poprečnog preseka i izražava se u jedinicama "Tesla" (T). Manje jedinice su militesla(mT), mikrotesla(uT).

To je ono što ti nemaš čim da izmeriš, već samo možeš da izračunaš. Može se meriti indirektnim metodama i to sa izuzetno skupom opremom.

Da bih ti opisao makar približno šta je magnetska indukcija, pokušaj da zamisliš kišu koja pada na neku ograničenu površinu zemlje i tu vodu upija zemljište...

Ako pada sitna kišica zemljište će lako upijati svu vodu i gustina tog toka u zemljište (indukcija) raste sa gustinom kiše.
U jednom momentu zemljište ne može upiti veću gustinu kiše i imaš poplavu (saturaciju ili ti po naški zasićenje).
E sad, kako sprečiti zasićenje? - Ili smanjiti gustinu kiše ili povećati površinu na koju ta gustina kiše pada, što se na kraju svodi na isto, smanjenje gustine po jedinici površine...

Nadam se da ti je malo jasnije.

[ Budući penzić @ 19.04.2023. 01:33 ] @

Samo ću kratko jer sam ovih dana preopterećen i ne stignem ni ovo svoje da radim...

Sa 5 namotaja bifilarno na tom jezgru s Ae=173 mm2 minimalna frekvencija je 16 KHz za 0.2T indukciju, primar 2x5N je tvrdo namotan jer je ukupni induktivitet blizu 4x pojedinačnog prema srednjem izvodu, što je u redu, jedino s 40 namotaja sekundara nećeš dobit 230V nego uvrh glave kojih 100V, čak i manje...

Za dobit 230V treba ti barem prenosni odnos od 1:19, tj. na 5 namotaja primara dolazi 95 namotaja sekundara (95/5=19 - 19x12V=228V), stavi 100 namotaja zbog pada napona pri opterećenju i tu si negdje oko 240V u praznom hodu, s opterećenjem napon opada ovisno o sprezi primar-sekundar, gubicima u vodovima, namotajima itd. ali morao bi bit blizu...

@Penzić

[ aca_punk @ 24.04.2023. 23:15 ] @

Macola, i sam znas koliko si dobrodosao u mojoj temi, a kritike su mi i te kako vazne! Imas tu specificnost, verujem da to potice iz ucenja, rada i konkretno materije kojom se i sam bavis , da prepoznas problem i vrlo "zdravno" odreagujes na njega. OVaj zadnji je bio pun pogodak! Takodje, metodoloski pristup koji ti imas je u rangu dobrih profesora! I slobodno nastavi u svom stilu. :) Tema koju citam je stara preko 10 godina, a i tamo vidjam slicne tekstove, zdrave, precizne, ispravne!

Penzic, da bilo ne jedne moje greske, oko sinusa od 300V :), mozda bi spalio skop zbog 1x i 10x sondi, u trenutku dok mi je stigao odgovor spremao sam se da prikljucim nesto namotano sto bi sigurno spalilo ulaze osciloskopa. Je...s ga, nije mi ta opcija sa 10x nikada koristila. To navodim jer bi bila najskuplja greska koju bi napravio. Samo je trebalo da nastavim da racunam po svome i ode skop! :) Zato sam posle motao sve sa manje od 40 navoja na sekundaru, a usredsredio se na primar.

Mozda bi ipak najskuplja greska bila zbog bezbednosti!!! Ako ovde nesto fali onda je neki post o tome?

Eto jos jedna stvar... :) Sonde sam stavljao tek na ukljucenom uredjaju. Da bi video neki pik pri ukljucivanju i eventualno neko namestanje napona u roku od nekoliko sekundi, da li bih smeo da ukljucujem Mazzili dok su mi sonde ukljucenog osciloskopa na visokonaponskom delu transformatora?

P.S. (Meni je ovo pre P.S. :) )Dobio sam poziv za vojnu vezbu! Tu jedino spasava neka dijagnoza, a to necu da radim. Jedino sto vidim kao korisno je sto, kako sam bar nacuo, treba da radimo i obucavamo se na nekim novim sistemima veze. Nije me ni u vojsci to interesovalo ali eto sada da, ruku na srce, vise za stolom! Imam svoje misljenje o vojsci i pisem ovo koliko zbog vremena i teme. Malo sam se eto smorio i moram da odvojim vreme da resim sve privatne obaveze dok ne odem u sumu! :) :) :)

Inverter 12Vdc - 220Vac

Inverter 12Vdc - 220Vac