Evo teksta sa istog linka, za arhivu:

ELEKTRONSKO POSLOVANjE UZIMA MAHA

Pare na časnu reč

U vreme sankcija sa ovdašnjih adresa su preko Interneta izvedene mnoge prevare i napadi, objašnjava dr Vojkan Vasković



Iako je najčuveniji haker na svetu, Kevin Mitnik, pokazao koliko su informacioni sistemi ranjivi, poručivši da je bezbednost iluzija, elektronsko poslovanje je u zenitu. Posle izlaska iz zatvora se smirio, posvetio pisanju i savetovanju drugih kako da se zaštite, a na kraju završio kao filmski junak.

Informacione tehnologije imaju ogroman uticaj na savremeni biznis, naročito na digitalnu ekonomiju. Ukupan godišnji digitalni promet u svetu procenjuje se na 750 milijardi dolara. Internet podstiče globalnu privredu kao što su, počevši od 15. veka, to učinila geografska otkrića i pomorska putovanja.

Elektronsko poslovanje je veoma širok pojam i može da se odnosi i na naručivanje robe telefonom, kaže u šali vrhunski domaći stručnjak dr Vojkan Vasković, koji elektronsko bankarstvo predaje na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Prevashodno se tiče korišćenja Interneta koji je kod nas stigao februara 1996. godine.

Jedina bez zakona

Rukovodioci su prihvatili glavni kanal elektronskog poslovanja sa oprezom, da bi ipak omekšali shvativši da je prisustvo na mreži ravno onom u stvarnom svetu. Elektronska adresa je nezaobilazna u svetskoj komunikaciji, jer više ama baš niko ne šalje dokumentaciju poštom, u papirnom obliku, s romantičnom poštanskom markicom.

Sledeći korak bilo je pravljenje sajtova, mada broj kompanija koje su se odlučile da naprave svoj digitalni izlog nije velik.

Dešava se, čak, da i informatičke imaju loše sajtove, tvrdi Vasković. U najsvetlije primere spadaju one koje se nisu zadovoljile samim pojavljivanjem, već su i dobar deo poslovanja prenele na Internet. Međutim, činjenica da se preko mreže može pokrenuti dobar biznis skromnim parama nema značaja, kada niko ne može na isti način i da plaća, što je najjednostavnije i najdelotvornije.

Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema zakon o elektronskom poslovanju, a ni o elektronskom potpisu. Potpuno je nerazumljivo zašto predlog, pre četiri godine predstavljen u Novom Sadu, na prvom simpozijumu o elektronskoj trgovini, dakle, zakon tehničke prirode, koji nema veze sa ideologijom, čeka na usvajanje. Ne shvata se njegov značaj.

Poslovanje u svetu odigrava se u digitalnom obliku i niko više ne šalje dokumentaciju faksom. Mi možemo sve, ali ne i da potpišemo elektronski dokument, niti da napravimo arhivu, kaže Vasković. Za ozbiljno elektronsko poslovanje nedostaju i kartice za plaćanje preko Interneta. Nepoverenje izdvalaca posledica je, između ostalog, dugogodišnjih sankcija kada su sa srpskih adresa izvedene mnoge digitalne prevare i napadi, koje nas i danas svrstavaju u potencijalno opasne u sajber svetu.

Pored toga, imaju iskustvo sa drugim tranzicionim zemljama, koje su već prošle ovo što mi prolazimo, ali s velikim brojem pljački i zloupotreba. Vasković smatra da se strani partneri rukovode logikom „naučite prvo da radite ozbiljno u realnom svetu, pa ćemo lako da pređemo na elektronsko poslovanje”, što je veoma nepovoljno: ako budemo suviše dugo čekali, mnogo ćemo zakasniti.

Studenti prvi

„Akademik” kartica jedina je kojom može kod nas da se plaća preko Interneta. Pre toga su uspešno korišćene „viza elektron” Beogradske banke i BK kartica Astra banke. Osmišljena je po ugledu na svetske i namenjena je studentima koji treba da se naviknu na novu vrstu plaćanja. Visokoškolci mogu da plaćaju ispite, kupuju knjige na „Knjižarakomu”, da uplaćuju Internet sate (yubc.net je prihvatio ovu uslugu a ostali provajderi pregovaraju) ili da dopunjuju kredit na 063 mreži. Očekuje se i da Infostan odobri ovu uslugu.

Što se tiče pretnji Kevina Mitnika i njegovih naslednika, Vasković smatra da se u javnosti širi panika više nego što je opravdano i da je pre svega reč o neznanju. Potkradanje novca koji se prebacuje preko Interneta u srazmeri je sa gubitkom u novootvorenoj radnji robe široke potrošnje, gde se računa da će neko ukrasti nekoliko sitnica.

Strahu nema mesta jer danas postoje odlični načini osiguranja. Onog časa kada korisnik krene da plati nađe se u protokolu (SSL) koji štiti od napada. Postoje još lični identifikacioni brojevi (PIN) i lozinke, pametne (smart) kartice, i kriptografski postupci (šifrovanje) i tzv. brojevi za jednokratnu upotrebu (TAN).

Ako se neko reši da „prisluškuje”, i čak skine sve podatke, ostaje TAN broj smišljen samo za tu priliku. Različiti kriptografski algoritmi omogućuju zaštitu u skladu sa važnošću toga šta se štiti, jer u zaštitu nečega što vredi desetak dolara nikada se ne ulaže 50 ili sto hiljada!

Nedavno je kompanija „Sito” ponudila uređaj „tokin” za identifikacione brojeve koji se ne ponavljaju, jer su usklađeni sa serverom. Korisnik pročita PIN koji se menja svakih pet minuta, pa ne može dva puta da se koristi, dakle može da se koristi i preko mobilnog telefona! Dok ga hakeri na serveru provale već u sledećoj sekundi podaci ne važe.

Sistem plaćanja „akademik” karticom je valjano zaštićen, kao kod sličnih u svetu. Veću nevolju predstavlja to što se sve u vezi sa elektronskim poslovanjem radi, prema Vaskovićevom rečima, na časnu reč.

I pored toga sam zadovoljan jer su poslovni ljudi shvatili da sve mora da se digitalizuje. Nastupiće vrlo brzo pravi „bum” elektronskog plaćanja, dodaje on.

----------------------------------------------------

Komercijalne razlike

Amerika i Evropa imaju dve različite filozofije bezbednosti poslovanja. U SAD ona glasi: „Neću da ulažem mnogo u zaštitu dok mi je posao isplativ. Mogu malo da me pokradu, ako ja dovoljno zarađujem”. U Evropi vlada mišljenje: „Neću dozvoliti da mi ma ko šta ukrade, pa neka to košta koliko košta”.

----------------------------------------------------

„Korpa” na sajtu

Ako sajt ima „korpu”, plaćanje je jednostavno. U prodavnici na Internetu kupac „šeta” od stavke do stavke, izabere, recimo, čokoladu koja se sa svim podacima preseli u „korpu” i odmah se upiše nova vrednost. Na kraju se sve sabere. „Korpa” ima broj pod kojim se vodi kao narudžbenica. Postoji digitalni račun, na osnovu kojeg možete da napravite reklamaciju. Trgovac i korisnik dobijaju povratnu informaciju da je transakcija uspešno izvršena.

----------------------------------------------------

Tajna on-lajna

Iako na margini, ohrabrujući je primer gospođe koja se setila da on- lajnu ponudi svoj seks šop. Ne plaća se karticom već pouzećem, ali vlasnica „ima posla preko glave”. Naš stidljivi mentalitet i poslovična radoznalost našao je, konačno, kanal kako da naručuje ekscentrična erotska pomagala, a da ne bude uhvaćen na delu!
Marija Midžović

'bem ti novinara koji u 2004. godini ne zna da pravilno napise naziv sajta ;)

„Knjižarakomu” = ovo (malo reklame)