Drago mi je da masina radi! Takodje, dobro je sto i tema postoji i nadam se da ce je elitni forumasi samo obogatiti. Ja sam tu da citam i upijem sve sto mogu. :)

Evo da stavim precicu Macolinog posta o pretvaracu iz moje teme (3. strana): https://www.elitesecurity.org/t509142-2-Inverter-Vdc-Vac

Postala mi je dosta interesantna prica o SMPS-u. Nisam lik koji samo iskopira nesto, primarno mi je ucenje! Samo izrada Mazzili pretvaraca me je naucila mnogim stvarima. Treba dosta iskustva, a to trazi dan - noc uz lemilicu i iscitavanje literature. @Penzic, i ovom prilikom zelim da se zahvalim za sav trud koji si ulozio kako bi me naucio necemu novom!



Sta znaci "normalna" dioda? Kojih se to uredjaja moramo odreci ako zelimo ovaj pretvarac? Zasto ovo upozorenje za mrezni trafo i da li optokapler igra neku ulogu u tom slucaju?

"Normalna dioda" znači standardna ispravljačka dioda kakve su u grecovima za ispravljanje napona frekvencije 50 Hz, to su diode s tzv. "standard recovery" vremenom od više od 1 uS, nisu pogodne za ispravljanje izmjenične struje visoke frekvencije, zato se takvi potrošači na izlazu pretvarača napajaju s DC...

Upozorenje za trafo je reda radi, puno ljudi ovo čita pa da slučajno ne bi nekom palo na pamet da trafo napaja s DC, većini ono nije potrebno, ne znam zašto spominješ optokapler, kakve on veze ima ???

Moja razmišljanja su sljedeća : Pošto je na trafou pravokutni a ne trapezni napon, možda bi trebalo stavit posle izlaznog greca storage prigušnicu, ili pak pokušat dobit trapezni napon pomoću smanjivanja pobude, razmišljam i o drugom pobudnom trafou na jezgru promjera 12 mm (imam 3 kom.), sugestije su i dalje jako dobrodošle.

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 10.04.2023. u 16:25 GMT+1]}

Evo isprobano je manje pobudno jezgro promjera 12 mm, 20 namotaja / 3 namotaja, situacija nepromjenjena, ledara 10W i dalje tjera PSU u strujni limit, 15W/230V obična žarulja (2 od 7W u paralelu) radi normalno, jaču običnu žarulju neću ni probat dok ne napravim strujni limit na akumulatoru s barem 2-3 sijalice 12V / 55W u paraleli...

Ono što me kopka je da sam primjetio da porastom opterećenja raste frekvencija pretvarača, s jednom žaruljom 7W je 31 KHz a kad dodam drugu bude 34 KHz, na većem pobudnom jezgru je bilo obrnuto ali je promjena bila veća, cca 7-8 KHz...

Ostaje mi da probam nabavit original 16 mm jezgro od N30 materijala, za kupit toga nema nigdje kod nas znači ostaje raskopavanje ATX-a, mada sumnjam da bi se nešto bitno promjenilo, neki vid soft starta je definitivno potreban...

Citam nesto pa mi nije jasno - trafo je za je za jednosmernu struju (napon) - Kratak Spoj ! ....

@mrkabrka : Tako je, zato sam i napisao " NE KORISTITI za pogon uređaja koji na ulazu imaju mrežni trafo. " da se ne bi netko slučajno zaj... ovaj zaigrao pa priključio DC izlaz na mrežni trafo...

Naravno, mi forumaši smo velikom većinom dovoljno educirani da nećemo napravit takvu glupost ali ovo može pročitat ama baš svako, svojedobno dok još nisam bio član ovog foruma pratio sam jednu temu gdje se lik čudio zašto mu je eksplodirao unimer kad ga je na 20A području ubo u utičnicu mrežnog napona 230V, i pita se : Kako to, pa utičnica je 16A a moj ampermetar je 20A ?

Stariji forumaši će se sigurno sjećat te teme kao i upornosti tog lika u obrani svojih stavova...

Upozorenje je za takve ljude koji o struji nemaju ni p od pojma, ne za nas ostale...

Koji provodnik si koristio za motanje induktora, licnasti? Kog preseka? Moze li se i namotaj na transformatoru motati licnastim kablom sa izolacijom? U "experimentalne" svrhe, ne mislim na duze staze? Koliki bi bili gubici? Racunam da mesta za tako nesto ima u transformatoru...

Malo je nezgodno experimentisati sa lakiranom zicom, pa bih uz kasniju korekciju to ipak ostavljao za finalnu izradu transformatora. Dosta toga ode u otpad, nezgodno je skidati lak i uz malu nepaznju se isti namotaj ne moze opet upotrebiti, moze se oljustiti ili puci lak. Kod bifilarnog motanja jos tezi slucaj jer dve idu zajedno. I sve ovo bih da primenjujem na fizicki kracem namotaju, neki max koji sam do sada koristio je 8 namotaja na primaru (sa tim nekim licnastim kablicima sa izolacijom), izlazni napon gadjam na najvise 30Vac i tu koristim lakiranu zicu koju nekada i ostavim u prvom delu primara? Da ne pisem koliko je lakse otici u prodavnicu bilo kog elektro tipa i kupiti provodnike od sorte, a svi ih vec i imamo?

Au bre Aco citas li ti sta si napisao ....

Nekad se lak sa zice skidao Acisalom moze isad sa
paracetomolom ....

Aco, koristio sam pletenicu 0.4x8 a ne licnasti, napisao sam to još u prvom postu, što se tiče licnaste žice s izolacijom - može za probu, tako je i namotan moj trafo koji sam koristio u Mazziliju - vidi sliku, licnasta žica, mislim da je 0.75 mm2 s plavom izolacijom, koliki su njoj gubici - pojma nemam, to je samo za probu...

Pletenica je nešto drugo, uzme se potreban broj tankih, lakom izoliranih žica jedan kraj tih žica u škripac drugi u glavu šrafilice i napravi pletenica potrebne dužine u mojem slučaju 8 žica promjera 0.4 mm, ukupni presjek oko 1 mm2

Nazvao sam to induktor, mozda je trebalo toroid: https://prnt.sc/zourhHVXJ6dz Pitao za njega i uopste za motanje trafoa. Dobro je da moze da se koristi za eksperimentisanje i za probu... Pletenice pravim i ja od lakiranih ali bi i to da izbegnem dok se ucim. Vec sam nekoliko profi izvadio iz 35C trafoa...

Imam 15 uspesno odmotanih trafoa RL28, EI-33, 35-C... Imam i vecih, sa i bez procepa. Procepi su na srednjem stubu i mislim da bih mogao da iskoristim tehniku smirglanja koju si opisao u onoj mojoj temi. Skupio sam materijal za igranje...

Sva prethodna pitanja mislim da su resena. Mada kako se navracam na teme i neku literaturu uvek ispadne jos nesto "novo". Dans sam boga ispisao u svesci, mnogo pomaze! :)

__________

Mene sad (sledece, da se jos malo izigram sa ovim) zanima da iz zida napravim ispravljeni napon 12V, na neki od SMPS nacina...

Misliš na pobudni trafo, da motan je na toroidnom jezgru od N30 materijala izoliranom punom žicom, ne licnastom, inače može i s tankom licnastom, svojedobno sam namotao driver trafo za fetove u polumostu na jezgru promjera 20 mm (isto N30 materijal), 3x20 namotaja koliko se sjećam i to s ribbon trakom, trafo je imao školske valne oblike, potpuno čist pravokutni napon...

PWM integralac je bio TL494, pobudni trafić je bio pogonjen s 2x MIC 4452 fet driverom i pokretao je polumost s 11N60 fetovima i home made trafoom za dobit 12VDC na izlazu iz 230VAC na ulazu...

Sve to je bilo u edukativne svrhe, koristio sam temu s ovog foruma "SMPS za pojačalo" za naučit kako se proračunava i izrađuje SMPS trafo za polumost...

NE PREPORUČUJEM ti da se igraš s mrežnim naponom ali odluka je na tebi, ako se već odlučiš na to onda DOBRO prouči gore navedenu temu, posebno dio o izolacionim marginama na trafou i na PCB-u, JAKO JE VAŽNA dobra izolacija primara i sekundara trafoa kao i razmak vodova na PCB-u koji su pod mrežnim naponom, inače najbolje je onda koristiti gotov trafo iz ATX-a

Kao pogonski električar s 34 god. staža na održavanju lučkih dizalica jako dobro znam kako trese mrežni napon, ne želiš to probat, vjeruj mi...

@Budući penzić,

Da ne citiram tvoj prvi post pošto je veliki (ovaj će biti još veći :-), napisaću još dodatnih info, kojih se budem setio, o tom mom pretvaraču kog pokušavaš da sastaviš.

Pretvarač je sa strujnom povratnom vezom (nije Royer ni Jensen, a nisam mu dao ime :-), koja je pokupljena sa struje sekundara i preslikava struju opterećenja na baze tranzistora. Odnosno, sa porastom opterećenja proporcionalno raste pobudna struja baza, kako je i potrebno, i tim se održava niski napon saturacije tih tranzistora, čim se smanjuje disipacija u uključenom stanju.
Preporučujem stariju literaturu od Philips, o pretvaračima za CFL sijalice, tamo ima i precizan proračun pobudnog trafoa (ne mogu da kopam po arhivi jer bi trajalo satima na više HDD koji su takođe arhivirani u fijoku).
BJT half bridge u CFL sijalicama, sa malim strujnim pobudnim trafoom od materijala 3F3 Ferroxcube radi na sličnom osnovnom principu kao ovaj moj pretvarač, što i proračune stavlja u sličnu ravan uz malo izmena zbog jednog namotaja za baze, materijala trafoa i ovde kapacitativnog tereta...

One dve kontradiode na bazama omogućavaju da se tok struje uspešno nastavi ka suprotnoj bazi sa bilo kojim polaritetom, čim se štedi da bude samo jedan namotaj za obe baze i istovremeno se obezbeđuje inverzni klamp kolektora kroz tu diodu i deonicu B-C :-).
Druga njihova i jako važna uloga je da ograniče negativan napon za bazu onog tranzistora koji ulazi u zakočeno stanje.
Negativan bias baze omogućava ubrzano ćišćenje zaostalih nosilaca baze i jako ubrzava dotični tranzistor pri isključenju.
Treći dobitak je što isti negativni bias menja maksimalni probojni napon tranzistora sa Uceo na Uce-v, tj. kod tih običnih BJT bar na vrednost Ucbo, a ta je vrednost uobičajeno veća od Uceo (npr. kod 2N3055 je Uceo=60V, dok je Ucbo=100V).

Te dve diode mogu biti i po dve serijski spojene, tako da -Vbe bude -1.4V što još više ubrzava te bipolarce.
Treba naglasiti da povećanje -Ube otežava održavanje spontanih oscilacija pri lakim opterećenjima.
Ukoliko -Ube pređe dozvoljenu vrednost (previše tih dioda ili bez), onda deonica emiter-baza proradi kao klasična zenerica i od struje zavisi da li će disipacija te zone preći dozvoljenu i ubiti BJT.
Preporučujem stariju literaturu od Philips u vezi pobude prekidačkih visokonaponskih tranzistora iz serije BUxxx, ako te zanima kako se pravilno pobuđuje sw. BJT.

------------------------------------------------------
Inače(van teme ali korisno), u nedostatku zenerica reda veličine 3-9V, mogu se upotrebiti i veliki i mali bipolarni tranzistori (spoj baza-emiter u inverznom smeru) i biranjem komada naći potreban zenerov napon (manje pojačanje -> veći zenerov napon E-B, tipično).
Van toga, svaki bipolarni tranzistor može raditi i sa zamenjenim izvodima kolektor-emiter, gde sada bivša deonica B-C bude u ulozi B-E, a bivša B-E postaje B-C.
Tranzistor će uspešno raditi do probojnog napona Veb (tipično nekoliko volti, 3-10 vs tip tranz.), hfe strujno pojačanje će mu biti oko pola od tipičnog, ali će zato napon saturacije CE biti reda svega par milivolti kod umerenih struja.
Nekad su se takvi "prevrnuti" tranzistori koristili kao sinhroni prekidači kod visoko osetljivih čoperskih pojačavača, koji su imali pojačanje reda nekoliko do nekoliko stotina hiljada puta bez DC ofseta (dok se sada sklapaju gotove "lego" kockice, bez mnogo korišćenja mozga)...
"Prevrnut" tranzistor je takođe moguće upotrebiti za namerni klamp izlaznog signala na vrednost zener Veb pa na primer samo jednim tranzistorom napraviti odličnu distorziju za gitarsko pojačalo ili neke mnoge druge posebne i lukave namene.
Recimo, u kolektor je uključena LED od optokaplera i dok sistem ima napajanje reda 8-9V samo tranzistor odlučuje o pogonu te LED, ako napajanje poraste npr na 12V onda se LED uključuje kroz zenerov proboj EB, te samo napon napajanja aktivira LED bez obzira na stanje baze tranzistora.
Onda, u tipičnom tiristorskom spoju sa dva tranzistora (PUT) ako jednom komadu zamenimo izvode kolektor-emiter, dobićemo DIAC sa pragom okidanja reda 6-7V, i td i td, da ne davim više (ako je ko šta naučio odavde, naučio je, ako ne onda sam džaba krečio)...
----------------------------------------------------------------

Kod tog pretvarača je lako izračunati trafo snage jer su pravila jednostavna: prenosni odnos je kao kod mrežnog trafoa, po datim obrascima u postu na Acinoj temi se čuvati od saturacije za: dati materijal, temperaturu i frekvenciju, staviti korektnu debljinu žice i maksimalno moguće napuniti trafo bakrom jer to drastično povećava moguću prenetu snagu.
Kod vešto proračunatog i namotanog trafoa nema gde igla da se zavuče pored namotaja.
Takav prenosi maksimum snage.

Pošto je push pull onda maksimalni napon na kolektorima biva 2xVin (teoretski, a praktično nešto više zbog šiljaka ako ih ima), te treba izabrati tranzistore sa bar 30% većim probojnim naponom od 2Vin.

E kod pobudnog trafoa počinje noćna mora.

Da bi se napravio pobudni trafo sa strujnom NFB, gde se komutira saturacijom i to još zavisi od izlazne potrošnje i temperature tog jezgra i još i od osobina materijala istog, e to je već magija.
O jezgru se mora znati maltene sve: vrsta materijala, oblik i veličina histerezisne petlje, amplitudna permeabilnost, zavisnost od temperature i frekvencije i još pun kofer parametara objašnjenih dijagramima.
Kada se pravi namenska sprava, poput pogona za CFL ili LED sijalice, koje takođe imaju pretvarač sa strujnim pobudnim trafoom (tamo je half-bridge sa BJT, ali važe slična pravila kao i za ovaj moj pretvarač), onda sedne nekoliko inženjera koji potroše oko 5 čovek-nedelja i izračunaju, pa došteluju pretvarač "u bobu" - kako bi rekli dragi ljudi iz BiH.
Potom naprave sto milona komada i taj skupi razvojni rad bude kap u moru konačnih prihoda...

U amaterskim uslovima je jevtiniji eksperiment sa raznim jezgrima i odnosom namotaja, tj. kratak mi je život da utrošim nekoliko dana samo na objašnjavanje procesa, a tek da se bavim računom odavde, gde nemam pojma koji feriti se tamo negde koriste, u kom su stanju i u kojim konačnim uslovima...

Takođe sve jako zavisi od strujnog pojačanja tranzistora i pobudni trafo se namesta prema strujnom pojačanju istih i njihovoj brzini t_on i t_off.

Soft start za tu napravu, u tom obliku, ne postoji jer ima dva tranzistora, dve diode i tri otpornika. U tom slučaju se ide na limit prenete snage, što se može ograničiti konačnom strujom baza tranzistora i (ili) ranijom saturacijom pobudnog trafoa. Ipak, za neke jako iskusne likove sa magneticima, može se pomoću mag-amp jezgra u pobudi, namestiti i soft start i podesiv strujni limit, no to je tek zahtevno. Takođe se sa mag-amp jezgrom može napraviti i soft switching tj. ZVS u glavnim granama.

Kao što sam više puta rekao na ovom forumu: što jednostavniji pretvarač - to veća glavobolja za proračun i veća mogućnost manipulacije sitnicama.

Da bih opisao sve potrebno za proračun pobudnog trafoa, morao bih napisati nekoliko desetina postova koji su znatno duži od ovog, uz mnogo priložene literature, što mi je problem zbog vremena i drugih obaveza (vreme je da trošim malo života i na sebe).

Dakle, eksperiment je daleko jevtinije rešenje i uz nekoliko dana igranja raznim pobudnim transformatorima, od onog što se ima pri ruci, može se dobiti odličan pretvarač sa hladnim tranzistorima pri velikoj snazi, sa jako čistim talasnim oblicima koji ne prave mnogo elektronske buke (već si video i priložio oscilogram).

Recimo, odlične rezultate sam dobijao i sa toroidom R27 od N67, onda sa lončastim jezgrima od dvadesetak milimetara, sa EI jezgrima reda 20-32mm, mag-amp jezgrima i tako dalje.

U startu ti preporučujem da eksperimente započneš sa većim pobudnim jezgrom jer se manje mota i lakše eksperimentiše.

Kad pređeš igricu, onda namotaš ceo drajver trafo na EI jezgru, samo na bočnim stubovima, iz dve sekcije primara i sekundara, opoziciono, potom na centralni stub stotinak navoja tankom žicom i onda malom DC strujom kroz namotaj na centralnom stubu upravljaš frekvencijom i izlaznom strujom pretvarača...
Odnosno, drajver trafo ti postane magnetni pojačavač i imaš i soft start i strujni limit.

Pretvarač uredno radi kad je najviša frekvencija u praznom hodu (sa bliderom na izlazu, kome se otpornost smanjuje do granice da postoji ipak uslov oscilovanja u praznom hodu) a najmanja frekvencija kod punog opterećenja.
Nagib tranzicija raste sa strujama te u praznom hodu je trapezni talasni oblik, a pri punom teretu skoro pravougaoni.
Talasni oblici su "školski" bez šiljaka i odzvonjavanja kad se sprega na trafou snage "tvrđa", kao što si video na svom konstruktu.

Duty-cycle je reda skoro 2x50% i jako je malo mrtvo vreme te nema potrebe za storage kalemom na izlazu (čak naprotiv, upravo će to da pokvari pobudu).
Sasvim su dovoljne minimalne rasipne induktivnosti trafoa, kao i induktivnost primara pobudnog trafoa dok ne saturira.

Kapacitativno opterećenje na izlazu obezbeđuje povećanu struju baze u turn_on oblasti, čim ubrzava uključenje BJT, potom prestane taj uticaj i opadajuća zaravan na sekundaru drajver trafoa obezbeđuje, proporcionalnu opterećenju, sustain struju baze, potom se dogodi strma komutacija sa negativnim naponom baze radi brzog čišćenja zaostalih nosilaca iz BE spoja čim se ubrzava isključenje BJT i povećava probojni napon istog.
Dakle, perfektna školska pobuda sw. BJT, onako iz čitanke, po ocu Philips-u.

Pobudni trafo je nezgodna spravica, pa ću ukratko da opišem neke sitnice.

Na primer počnimo unazad, od baza power tranzistora: napon na zoni B-E, pri datoj struji baze (Vbe zavisi od Ibe), sabira se sa padom napona na diodi između B-E suprotnog tranzistora (takođe zavisi od struje), pa se to sabira sa padom napona na serijskom otporu za baze pri datoj struji baza, onda se (tako klampovan) napon sa sekundara (namotaj za baze) preslikava na primar pobudnog trafoa u skladu sa njegovim prenosnim odnosom, te taj preslikani napon, prema odnosu broja navojaka po preseku jezgra, za dato vreme dospe do saturacije istog (što ti odredi frekvenciju pri datom opterećenju)...
Data struja baza zavisi od izlaznog opterećenja i u skladu je sa izlaznom strujom koja je uvećana prema prenosnom odnosu pobudnog trafoa, a frekvencija zavisi od opterećenja. Ima tu još gomila dodatnih efekata vezanih za amplitudni permeabilitet datog jezgra, koercitivnu silu istog, kao i nagib krive u saturacionoj oblasti i td...

Dakle, mačka koja juri sopstveni rep, ili sa amaterske tačke gledišta đavolja posla :-)

Većina power BJT ima veoma malo pojačanje pri strujama koje su bliske maksimalnim. Na primer, pomenutom 2N3055 pri strujama reda 5-10A pojačanje opadne ispod 10. Na prekidačkim BUxxx pojačanje opadne nekad i ispod jedinice (što je često bio slučaj u horizontalnim izlaznim stepenima bivših CRT televizora, struja baze BU208-508 bude 2A, a struja kolektora reda ispod 1A), te treba to uzeti u obzir u vezi potrebnih struja baza.
Za mali saturacioni napon CE treba značajno veća struja baze nego iz DS.

TIP35 je relativno "lenj" tranzistor. Za struje reda 8-10A može se izabrati tranzistor iz serije D44Hxx, koji je jedan od najbržih snažnih BJT sa kikiriki cenom (ostali sa tom brzinom i snagom obično vruće koštaju), te je isplativije staviti paralelno 2 kom D44Hxx (sa malenim emiterskim otpornicima radi simetrije, reda 10-20 milioma, što se da srediti i pcb trakama na emiteru, precizno simetrisanim) nego jedan brzi sa duplom strujom.
D44 je BJT koji pri velikim strujama ima vanserijsko pojačanje i ugodno dohvata rad sa preko 100KHz frekvencije (uz onakvu pobudu baza sa brzim čišćenjem, kao u mom pretvaraču).
Upotreba takvih znači manja oba jezgra i rad na višim frekvencijama.

Drugar, Budući penzić, ništa te na ovom svetu ne sprečava da se igraš kao u detinjstvu. Za pobudni trafo možeš upotrebiti od mag-amp jezgra iz nekog ATX napajanja pa do nekog feritnog Ei trafojčeta. Bitno je da ima pristojan permeabilitet, reda 2000 pa naviše i bolje veće jezgro, da ne bi mnogo motao, jer onda provlačenjem žice u hodu možeš menjati broj navojaka.
Onda možeš probati sa većim jezgrom, manjim jezgrom, možeš menjati broj navojaka oba namotaja i tako dalje. kad jednom nađeš recept sa jezgrom koje možeš redovno nabavljati, onda ga prepisuj dalje.

Ja sam takve pretvarače pravio tek nekoliko puta i to od onog što tad imam pri ruci (na zahtev prijatelja koji su imali neke autobuse), a tek što nisam ni šemu nacrtao, a kamo li zapisao parametre.
Uz ogromno iskustvo za pola sata-sat namestim pobudni trafo menjajući mu navojke u letu, provlačenjem kroz jezgro (odlemiš, provučeš, zalemiš), kad podesim onda ga uredno namotam pustim u pogon i zaboravim sve do sledećeg takvog slučaja koji se retko dešavao.
Takođe se kod lončastog ili EI, UU jezgra možeš igrati i procepom. Kod mag-amp jezgra imaš pravougaonu histerezisnu petlju pa se može namernim DC biasom namestiti i soft start na primer, samo se pobudni trafo mota na dva jezgra, kojima se primari vežu paralelno, a sa pojedinačnog drajvuje po jedna baza a kontrolni namotaj namota kroz oba. Može se namestiti i DC povratna veza po izlaznoj struji i tako dalje...
Svašta se tu može uraditi ali se ne može ispričati jednim postom, pa čak ni sa nekoliko stotina postova, na žalost.

Pozdrav i nadam se da sam pomogao.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 13.04.2023. u 03:39 GMT+1]}

Pozdrav Macola

Poznata mi je tvoja izreka "što jednostavniji pretvarač - to veća glavobolja za proračun" iz tvojih prošlih postova na ovom forumu, sumnjao sam da će bit problema s pobudnim trafićem jer je sva mudrost zapravo u njemu, znači treba pogodit pravi materijal jezgra, broj navoja, spregu namotaja i eventualno još brdo drugih parametara da bi dobili korektan rad pretvarača...

Prenosni odnos sam računao da dobijem struju baze od 1A pri kolektorskoj struji od 6A (72W input, 57W pretpostavljeni output uz KKD od 0.8) što bi po DS-u koji imam dalo Vce(sat) od kojih 0.5V, nažalost nemam mogućnost da izmjerim baznu struju, kažu da strujne sonde puno koštaju i za amaterske namjene se ne isplate (na sreću nabavio sam neke LEM LA 55P strujne transducere iz rashodovanih invertera pa ću nešto da zbudžim u dogledno vrijeme :)

Povećanje frekvencije kod većeg tereta uz manje N30 pobudno jezgro (od d=12 mm) mi govori da jezgro ulazi u zasićenje pa mu pada induktivitet, ali ako stavim veće jezgro onda je frekvencija preniska, kako kažeš : mačak juri vlastiti rep :)

Jezgara raznih vrsta imam na tone, najviše malih EE pa ću eksperimentirat i s njima, s brojem namotaja, spregom, procjepom i prenosnim odnosom, ne odustajem od toga da nađem zadovoljavajuće rješenje, iskustvo stečeno pri tome ne može se steći na drugi način, pa koliko traje da traje...

Pozdrav i hvala na opširnom tekstu, bit će sigurno koristan.

@Penzić

Inace Aca je nsjveci TROL na fotumu ...

@mrkabrka : Ono što primjećujem kod Ace je velika želja da se nešto nauči i iskonstruira funkcionalan SMPS uređaj, mada to radi na jedan površan način, ali... zar nismo svi manje-više takvi, svi bi mi htjeli nešto napravit na brzinu, da to proradi isprve, da ima odličan KKD, a to je nažalost nemoguće bez dobrog "grijanja stolice" (i lemilice :) i brda spaljenih tranzistora (osigurača u mojem slučaju :)

Iz tog razloga se trudim dati što opširnije odgovore u okviru svog (skromnog) znanja u ovoj oblasti, a i zato jer ovo i drugi ljudi čitaju i mogu eventualno imat neke koristi od toga...

Ja sam osobno 99% svojeg teoretskog poznavanja SMPS oblasti naućio iz Macolinih postova i linkova na ovom forumu na čemu sam mu neizmjerno zahvalan (a vjerovatno i drugi članovi foruma), što nije znanje čuvao za sebe nego su i drugi nešto iz njegovih postova naučili...

Pozdrav

@Penzić

P.S : Tek sad vidim, čestitam na penziji, neka je dugo, dugo koristiš :)

_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 13.04.2023. u 23:02 GMT+1]}

Hahaha... Opet frustracije! Aca voli da se razgovara! :) Dobro je i kad se sami pokazete, bar da znam sta mogu da ocekujem! :) Dobro za tebe sam vec znao, nije ti prvi put! :)

@Penzic druze, hvala sto me branis ali ne moras to raditi! Inace sam ovih dana vise bio usredsredjen da skupim sve sta mi treba. Necu valjda da citam nesto, a ne znam ni sta od toga treba da ispadne niti sta mi fali, niti sta treba da nabavim... Izvinjavam ti se u moje i u moje ime sto ovakvi postovi moraju da se nadju u tvojoj temi! Sto se tice Mazzili konvertera, radi na svaki moguci nacin koji sam ja primenio, umeo da primenim! Igranju nikad kraja...

Evo nekigh TROLsformatora:

@aca_punk,

Samo motaj ali i puno čitaj, i nema brige za tebe.
Kvalitet tebe će biti srazmeran pročitanoj literaturi puta eksperimentalni rad.
Najbolja smeša je 50:50% jer obećava uspešnu primenu naučenog...

Sljedeća zapažanja nakon čitanja Macolinog posta su:

Povećanjem baznog otpora s 10R na 47R i korištenjem jezgra promjera 20 mm s 18N / 4N dolazi do stabiliziranja valnog oblika pretvarača u praznom hodu na skoro čisti trapezni oblik s blago zaobljenom silaznom ivicom (prije su to bile nekakve žvrljotine)

Frekvencija praznog hoda je cca 270 Khz, kod tereta cca 7W/230V spusti se na 39 KHz, kod 15W na 34 KHz, valni oblik postane čisti pravokutni s minimalnim naponskim premašajem (pikom) od cca 3-4V prilikom off tranzicije.

Pretvarač i dalje tjera psu u strujni limit prilikom startanja s teretom ali kad pretvarač već radi NE AKTIVIRA strujni limit kod dodavanja opterećenja, također i LED opterećenje radi na punom naponu od 280 VDC i ne ide u limit, rješenje nije u soft startu (koji bi bio, kako sam ja shvatio, po Macolinim riječima komplicirano izvest) nego jednostavno treba ukopčat teret posle startanja pretvarača, simple as that :)

Put kojim treba dalje ići je SMANJENJE bazne pobude igranjem s vrijednosti baznog otpora, broja namotaja i prenosnog odnosa trafoa da bi dobio optimalnu frekvenciju (25 KHz) i valni oblik na najvećem potrebnom teretu od cca 60W, nastavljam s eksperimentiranjem preko vikenda (nadam se da neće bit radni)

P.S. Nabavljene 2x H4 auto žarulje svaka s 2 žarne niti od 60W i 55W, u paraleli bi jedna trebala limitirat struju na cca 10A max. a ako ne bude dosta dodat ću još jednu u paralelu.

P.P.S. Oscilograme stavljam sutra, lap nije kod mene a ovaj komp nema blue zube...

Šta da ti kažem drugar?

Vrlo gruba polazna osnova je odnos struja sekundara i struja baza tranzistora.

Intersantan je taj sklop: namotaj za baze je klampovan na zbir diode, baze i otpornika, to se preslikava na primar trafojčeta i treba udesiti da se koleno saturacije, poreklom od napona primara drajvera nađe na željenom naponu i onda taj primar radi kao bidirekcionalna zenerica preko primara. Na primar drajvera otpadne nešto reda 12-24Vac i za toliko umanji izlazni napon. Vrlo kompleksna priča je u pitanju jer u nadoknađivanju punjenja u izlaznom elko, što se događa na samom početku impulsa, trafojče obavezno mora doći u saturaciju i ograničiti napon na primaru drajvera, potom treba da "ispliva" iz saturacije i održi dovoljnu struju "sustain" baza, srazmernu potrošnji.

Račun se počinje unazad od klampa namotaja za baze, pa prema primaru i željenom limitu napona pri saturaciji, potom se prilagođava sustain struja baza ispod saturacije. Sve od svega zavisi u svim smerovima i nezgodno je bez daljeg.

Uz nešto vežbanja, za nekoliko utrošenih dana, stiče se iskustvo da se uspeh postiže u okviru jednog sata podešavanja sa raznoraznim jezgrima (gde se neka definitivvno odbace a neka ostanu za primenu). Posle tog se vreme podešavanja svodi na oko pola sata.

To je efikasnije bez obzira što (na žalost) nije baš pravi inženjerski pristup jer je podešavanje od pola sata daleko efikasnije od računanja od par dana, korekcije veličina komponenti na standardno dobavljive + neminovni eksperiment dokazivanja i verifikacije, koji se ne može izbeći ni kod najvećih eksperata.

Posle eksperimentalnog podešavanja je definitivno neophodna verifikacija sprave, odnosno ozbiljan test sprave radi dokazivanja performansi i pouzdanosti.
Na primer: opterećivanje od min. do max. eventualno kratkog spoja, onda kontrola termike sklopa kad je u kutiji i pri raznim temperaturama (npr: modifikovan peltier automobilski prenosni frižider (hladnjak), tako da greje i hladi, odnosno neka komora koja može od -40 do + 125C za profi potrebe), onda makar primitivni test radio smetnji, koji se može izvesti nekim malim baterujskim radio prijemnikom sa opsezima LW, MW, SW, gde se poređenjem buke imeđu profi naprava koje su atestirane i naše sprave može doneti neki osnovni zaključak za amaterske primene i tako dalje...

Pretvarač iz teme je jako "žilava" naprava upravo zbog proporcionalne pobude i malih napona i češće će samo pregoreti ispravno dimenzionisan topljivi osigurač nego tranzistor. Naponi su mali a u odnosu na njih solidni rasipni induktiviteti i saturacija drajvera, te su eksperimenti najčešće bez "žrtava".
Kod eksperimenata naravno koristiti napajanje sa strujnim limitom, ali dovoljnim za trostruku struju u odnosu na normalnu jer je potrebna za prvo pujenje izlaznog elko.
BJT nisu tako nežni kao što se misli i najpre stradaju od sekundarnog proboja, koji je posledica prekoračenja temperature spoja, a to se ne događa u jednom impulsu kod malih napona, već tek za nekoliko sekundi.
Sasvim drugačija je priča kod sprava koje rade sa koju stotinu volti jer su moguće struje ekcesa reda kiloampera i u jednom impulsu mogu poslati u silikonska večna lovišta samo energijom iz elko :-).

Jeste da je malo dosadno motanje drajvera na bočnim stubovima EI ili EE jezgra, posebno zato što se mora motati i primar i sekundar iz po dve polovine i to u opoziciji, tako da im se u srednjem stubu poništavaju polja, ali posle toga običnim permanentnim magnetićem u blizini srednjeg stuba (koji je prazan) se može namestati prag saturacije po nahođenju (ili pomoćnim namotajem na srednjem stubu). Taj srednji namotaj može imati jedan statički bias za namestanje radne tačke pretvarača, a može imati i jedan strujni namotaj, bilo sa primara ili sekundara, koji se može ili sabirati ili oduzimati od statičkog polja, te je moguće upravljanje na razne načine, od meke strujne karakteristike pa do IR kompenzacije izlaza.

Dao sam ti temu za dodatno igranje, kad već voliš da se igraš.
I dok se igraš dete si u duši i ne stariš, te ovo "budući penzić" gubi težinu :-)

Možda je jednostavnije sa lončastim jezgrom.
Na primer, jedna zanimljivost kod lončastih jezgara: namotaš drajver na jedno takvo, nekom drugom metodom spojiš polutke (srelotejpom, lepkom i sl.), tako da ti ostane rupa kroz sredinu slobodna, kroz tu rupu onda provučeš žicu ili više namotaja od napajanja pretvarača i dobiješ saturaciju zavisnu od ulazne struje istog. Odnosno, lončasto jezgro se može namerno zasititi namotajima kroz rupu (što postaje svojevrsno toroidno jezgro, gde polje deluje pod pravim uglom na polje unutrašnjih namotaja a konačno polje je neki vektor pod uglom (promenljiv u svakom polutalasu, ali pod istim uglom ka glavnom stubu), ali ipak zasićuje ferit, pogotovo lako jer u tom smeru obe polutke nemaju procep...). Ako je rupa veća stane i više navojaka.
Može se upotrebiti za prekostrujnu zaštitu i podešavanje radne tačke frekvencije, kao i ono prethodno.
Takođe se može kroz veću rupu namotati puno navojaka tankom žicom i malim strujama kontrolisati saturacija lončastog, po nahođenju. Tu su u porednosti veća jezgra zbog veće rupe (koja u svakodnevnom životu i ne mora biti prednost) :-)

Može se i permanentni magnet prisloniti na centar lončastog, tako da mu polje bude pod pravim uglom u odnosu na srednju stub... centar magneta na centar rupe.



Sa dve sonde u diferencijalnom modu pratiš pad napona na otporniku za baze, ostalo znaš...
Možeš i masu sonde staviti na drugi kraj otpornika, ako ti GND skopa nije spojen sa minusom napajanja. Amplituda na bazama je svega reda +-1V te neće bitno pokvariti merenje, a pošto je strujna pobuda ni rad pretvarača...

Eto nekih dodatnih "štoseva".
Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 14.04.2023. u 02:23 GMT+1]}

@macolakg, hvala na razumevanju i podrsci! Moze sve to i bolje, trudim se da tezim za novim saznanjima, neprestano... Malo sam kao studirao filozofiju i vrlo se pronasao u filozofiji empirizma. Veci deo zivota mi je to pomagalo i pomaze i danas... Nikad nisam bezao od citanja, a iz metodologije znam da nista nije potrebno da se ukapira na prvu, postoji i put sakupljanja informacija...

Prozvao sam bio ovde "elitu" sa foruma elektronike, kako bih mogao da citam mudrosti, znanja i iskustva koja ne dolaze od vestacke inteligencije vec od stvarnih ljudi, onih koji su ovde ostavili i ostavljaju traga. Nikoga ne imenujem jer se vec dovoljno dobro poznajemo da znamo ko sta koliko zna i sta moze da kaze i koliko moze da pomogne!

Ponavljam, volim da razgovaram... Malo je tesko birati ljude i okolinu pa da sa svima mogu da razgovaram o onome sto radim u slobodno vreme. Pogotovu da pricam o SMPS-u, H-Bridgu, Mazzili-ju... :):):) Ljudi bi vise pricali o realnim stvarima. Elektronika je nestvarna sve dok se ne dozivi kroz iskustvo!

Elektronika je izuzetna zabava i može se čitav život potrošiti u igranju i super zabavi (sigurno kvalitetnijoj od "kljucanja" po ekranu telefona, u vezi ko se gde slikao i šta je nepismeno izjavio).

Što se tiče veštačke inteligencije, to ti je prirodna plavuša ofarbana u crnku :-)
Nek mi ne zamere ni jedne, ni druge ni treće, jer ipak je samo vic u pitanju.

Pozdrav

He he, Macola institucijo !

Diferencijalni mod sondi, bazni otpornik, jednostavno ne mogu da vjerujem kako sam pglu, kako se toga nisam sjetio, vjerovatno zato jer su mi obe sonde permanentno zakačene na kolektore i ne doživljavam ih za drugu namjenu, a tako sam i mjerio struju feta - na sors otporu boost-flyback konvertera za LED chipove čiju si mi shemu nacrtao i koji je uspješno realiziran...

I kronični umor ima u tome svoje prste, dizanje u 5.30 ujutro preko tjedna i nije neki doživljaj i ne pridonosi boljem radu mog (56 godišnjeg) CPU-a, što se tiče mog nicka, on odražava moje aspiracije prema penziji, tj. slobodnom vremenu za igranje elektronikom :)

Uglavnom, preko vikenda nastavljam s eksperimentiranjem (igranjem) s pretvaračem, u međuvremenu kačim oscilograme slikane jučer.

Moj CPU je stariji dve godine i za toliko sam bliži penziji i ne žalim se :-)

To što si postavio je pravilan rad naprave.
Sad možeš nastaviti sa raznim dimenzijama snage i ostalim vidovima kontrole po preporuci.
Za početak uvežbavanje brzog i lakog podešavanja sa bilo kojim jezgrom kog se dohvatiš.

Kod ovog pretvarača se ne moraš mnogo brinuti o kolektorima. Oni su bezbedni sa 2xVin + 10-20% max.

Završavam moju sesiju uputstava i radujem se tvojim budućim otkrićima i igranju.
Na odličnom si putu drugar.

Sve najbolje

P.S.

Zaboravih:
Pokušaj da dodaš po nekoliko destina nF sa obe baze ka masi, naravno potpuno simetrično.
Da vidiš zanimljive efekte...

Zaboravio si jedan detalj u izveštaju - temperaturu tranzistora :-)

Temperatura tranzistora s malim teretima 10W LED i 15W termogeno - hladni, što je i razumljivo s obzirom da nema preklapanja ivica pravokutnog napona na kolektorima oba BJT-a na frekvenciji 34 kHz, zato su mi sonde stalno zakačene na njih - da pratim prvenstveno oblik napona, ne samo naponske pikove (koji su mali)

E već kod termogenog tereta 40W (žarulja 230V) dolazi do povišenja frekvencije na oko 65 KHz i do vidljivih preklapanja još dosta strmih ivica, tranzistori topliji ali još uvijek mlaki - switching gubici izraženiji s obzirom da TIP 35 i nije predviđen za te frekvencije, pretvarač vuče 4.67 A iz 12V baterije, u početku start ide preko 2 žarne niti H4 auto žarulje (sigurno je sigurno :) od 55 i 60W, posle starta prebrikam žarulju i očitam struju na DC strujnim kliještima...

Za probu sam okačio i 60W / 230V žarulju, frekvencija se podigla na oko 100 KHz i napon iz pravokutnog u blagi trapezni, test nije bio duži od 30 sekundi jer ne želim pregrijat BJT-ove

Ohrabren uspješnim testovima probao sam sve krenut bez H4 žarulje, ništa nije puklo, sve radi mada ne baš kako treba, izlazni DC napon je 220V kod 40W i 170V kod 60W, još treba poradit na pobudnom trafou za dobit pravu frekvenciju na najvećem (60W) teretu...

Došao sam do zaključka da dimenzije jezgra, broj namotaja i bazni otpor u kombinaciji s određenim tipom tranzistora imaju svoj limit tj. kombinaciju u kojoj najbolje rade...

Razmišljajući u smjeru : više namotaja = manja frekvencija, pokušavao sam većim brojem namotaja dobit manju frekvenciju na većem opterećenju - NE MOŽE, naime kod povećanja broja namotaja čak i uz isti prenosni odnos dolazi do kvarenja valnog oblika, postaje izobličen s teretom i u praznom hodu, iz pretvarača zapišti (samo pri uključenju) bez limitera s H4 žaruljom vjerovatno bi još koji osigurač poginuo...

Kombinacija 51R + 19N / 5N je limit za 20mm jezgro od N30 materijala, valni oblici najčistiji, sljedeći eksperimenti idu u smjeru smanjivanja baznog otpora uz povećanje broja namotaja i eventualno većeg jezgra, uglavnom kako bi Englezi rekli: pain in the ass.

Za početak probaj ono: "većeg jezgra".

Niti u jednoj kombinaciji s drugim trafoima ne mogu dobit normalan rezultat, čini mi se da sam nekako oštetio tranzistore, možda im je pojačanje oslabilo od silnog maltretiranja jer i s trafom od prije par dana kad mi je radilo perfektno ne mogu pokrenut oscilacije, samo zakrči pri ukopčavanju, oscilacije se pojave na ekranu i stanu kad pustim taster, nemam druge TIP 35 pa moram stvar odgodit za sutra do nabave drugih, diode su u redu a tranzistore mi se ne skida do zamjene, kad ću premjerit i power trafo RLC metrom...

Nastavak slijedi...

Trafo ispitan RLC metrom, induktiviteti u redu (zabilježio sam podatke posle motanja) jedino ako negdje ne probije pod naponom pa radi pi**arije, kako to ispitat, jedino mi pada mi na pamet da ga spojim na Mazzilija koji još čuči negdje u kutu i čeka priliku, momentalno sam preopterećen, valjda će za vikend bit vremena...

Trafo na Mazziliju šljaka bez beda, nije bilo ni do tranzistora nego nepažnje, naime olabavile mi se plastične vezice koje drže jezgru trafoa (od tuda i krčanje pri uključenju) a to nisam primjetio dok ga nisam skinuo s PCB-a, stegnut krvnički i sve opet radi - pad induktiviteta power trafoa poremeti povratnu vezu, iskustvo više...

Nakon 3 isprobana jezgra pobudnog trafoa i svakakvih kombinacija brojeva namotaja i baznog otpora, nikako ne mogu dobit da mi se frekvencija smanjuje s opterećenjem, naprotiv ona se s opterećenjem povećava, u praznom hodu je recimo 270 KHz, na jednoj 10W ledari padne na 34 KHz, na dvije 10W ledare se podigne na 39, sijalica 40W - na 50, 60W - 70, dalje nisam probao...

Uglavnom, ostavit ću pobudni trafo s kojim mi sklop najbolje radi (jezgro promjera 20mm, 18/5 N) i smatram uređaj spremnim za višesatno testiranje i rad nakon toga, poslužit će kod nestanka struje makar za rasvjetu, 2x10W ledare povuku oko 2.4A iz akumulatora a to je za 55Ah akumulator sitnica...

Pozdrav svima koji imaju živaca da ovo prate :)

@Penzić

Za kraj, savjet svim konstruktorima trafoa koji rade u push-pull topologiji, kad sklopite konačnu verziju trafoa OBAVEZNO zalijepite obe polutke jezgra 2-komponentnim ljepilom, radna verzija se može za probu vezat plastičnim vezicama...

Naime, primjetio sam da mi frekvencija nekontrolirano šeta gore-dole kod vezicama stegnute verzije, i to ne odmah nego nakon nekog vremena (30s - 1 min) pod teretom i bez njega, bez tereta se pretvarač jednostavno ugasi nakon 30-ak sekundi, ne zbog toga što je pritisak oslabio (stegnut je krvnički) nego vjerovatno zbog "flux walking" fenomena, tj. "staircase saturation" čak i kod malih struja primara reda 0.4 A (u praznom hodu), Macola je davno opširnije pisao o tome u temi "Izrada DC-DC pretvarača"

Ljepljenjem jezgra stvara se mali procjep koji to sprečava, nakon ljepljenja frekvencija je stabilna i pretvarač se ne gasi...

Pozdrav svima.
Evo i ja da se ubacim.Sinoc sam probao da napravim macolin pretvarac i nesto neide.Mada nisam sva pravila ispostavao ali ovo sigurno nije do toga.Pretvarac zaosciluje ali je (merim osciloskopom na bazama tranzistora) ali je duty 80% tj. tranistori se preklapaju,vode istovremeno.
Trafo je iz nekog TVa plazme,tranzistori bu508,pobudni trafo je feritni prsten sa po 6 namotaja.
Razumem u potpunosti kako pretvarac radi samo mi nije jasno zasto je duty 80% ???
Probao sam sa EE16 jezgrom iz PC napajanja ali nece da se pokrene.

Pozdrav @Milanan

Nešto slično mi se dešavalo kod prevelikog broja namotaja primara pobudnog trafoa, u praznom hodu bio je pravokutni napon niske (30-ak KHz) frekvencije, duty 50:50, treba biti trapez cca 100-200 KHz...

Kažeš da je po 6 namotaja primara i 6 sekundara, to je prenosni odnos 1:1, probaj povećat broj namotaja primara na barem 3:1 ako ne i više, BU508 trebaju jaku struju pobude a pobudni trafo se ponaša kao strujni trafo, veći prenosni odnos - veća struja pobude...

Također ako je jezgro preveliko ili od neodgovarajućeg materijala može se takvo nešto dešavat, moje pobudno jezgro je iz ulaznog filtera ATX-a, ima velik permeabilitet i velik Al faktor za mali torus promjera 20 mm, nisi naveo od kuda je jezgro, valjda nije žuto bijeli torus iz ATX-a jer ti nisu dobri za tu namjenu.

Kad pogodiš pravi tip jezgra i prenosni odnos, onda probaj povećat bazni otpor, na shemi je 10R, ja sam ga natjerao na skoro 80R (51+27) i s njim mi je u praznom hodu školski trapez cca 200 KHz, pod 20W teretom padne na 30 KHz - cilj mi je da dobijem 30KHz na 60W ali nisam uspio niti s 3 razna pobudna jezgra pa sam za sad odustao

Uglavnom, nabost pravu kombinaciju: jezgro - prenosni odnos - bazni otpor je muka ježova, ameri bi rekli "pain in the ass" , isto tako power trafo ne smije imat značajan procjep (mali procjep 0.05mm je poželjan zbog "staircase saturation" ali njega dobiješ ljepljenjem polutki na kraju)

P.S: Nisi naveo frekvenciju u praznom hodu...

Nije zuto belo jezgro,to su jezgra za druge namene,ja sam ih koristio za boost konvertore,ovo se vise nesecam od cega je ovaj feritni prsten.Zuto nelo jezgro sam stavio kao rednu induktivnost za primar.Sad cu da potrazim neko drugo jezgro iz filtera pa da probam sa njim da stavim veci prenosni odnos.Kod tih samoosilujucih mnogo toga treba pogoditi da bi radio kako treba.Imas li krajnju semu po kojoj si ti napravio i po kojoj radi?

Opet isto.Probao sam sa jezgrom iz filtera i sve isto a radi tako kako radi na 35kHz.

Jezgro iz filtera je ok, (bilo bi dobro kad bi mu mogao odredit Al), kod mene je promjera 20 mm, Nprim=18, Nsek=5 namotaja, (prenosni odnos 3.6:1) znači da je pobudna struja tranzistora=3.6 x struja potrošača, to je za TIP35 tranzistore a za BU508 možda treba drugi prenosni odnos...

Probaj povećat bazni otpor, stavi 10x veću vrijednost za početak pa vidi razliku, ja sam od originalnih 4.7R došao do 78R da bi dobio čisti trapez u praznom hodu

Redna induktivnost za primar se ne koristi u Macolinom pretvaraču, ako si je stavio - miči je, ona se koristi u Mazzili konverteru a Macolina shema to nije, također u shemi nije nacrtan elko za dekuplovanje napajanja, ja sam stavio 4700uF najkraćim putem između srednjeg izvoda power trafoa i mase...

P.S. Shema je prikačena, bazni otpor R1 je kod mene 78R, pobudni trafo je 18:5 N, jezgro promjera 20mm iz atx ulaza, power trafo je 2x6N primar i 147N sekundar ETD34 jezgro

P.P.S. Koji power trafo koristiš, jezgro, broj namotaja primara, induktivitet primara, to je sve u međuovisnosti s pobudnim trafom...

<sub>[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 02.05.2023. u 17:54 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 02.05.2023. u 18:18 GMT+1]</sub>

Da to je ta sema.Moze mu se odrediti AL bez problema i samim tim struja baze tranzistora samo sto sam probao da to napravim nabrzinu a taj ferit sam koristi za jedan mali push pull i radio je bez problema pa samim tim mislim i da je dovaljan da obezbedi dovoljnu struju za baze bu508.
Za jezgro trafoa stvarno neznem koje moze da bude jer skinuo sam ga iz napajanja TV plazme i malo je povece jezgro,zato sam i uzeo njega da ako ovo proradi da ima neku snagu.
Ipak se ovde treba malo vise pomuciti jer ako se nema pri ruci sve onanko kako je postavio macola tad za drugi trafo mora se doci do podataka i odrediti broj navoja.
Sutra cu jos malo da se pomucim sa jos nekim jezgrom za pobudu pa mozda mi i proradi.

Ako je power jezgro skinuto iz napajanja TV-a, možda je to "flyback trafo", ima li procjep, ako ima onda nije dobar za hard switching push-pull, ako nema onda je ok...

Svakako javi rezultate testiranja, zahvaljujući tvom postu vidim da ima još zainteresiranih za taj tip pretvarača i da svako napravi samo mali dio testiranja i objavi svoje utiske ovdje, vrlo brzo bi zajednički došli do upotrebljive verzije sklopa, meni samom je već zamorno motat tolike trafoe a pomalo i frustrira kad ne radi kako treba, ipak je timski rad zakon za ovakve slučajeve...

Tvoje javljanje me je potaknulo da sljedećih dana pokušam s još kojom verzijom pobudnog trafoa jer saznanje da nisam sam na svijetu koji to radi daje mi određeni moralni boost :)

Pozdrav

@Penzić

Evo valnih oblika bazne struje, mjereno diferencijalnom metodom na 51R baznom otporu, u praznom hodu i s 10W LED žaruljom kao teretom, pretvarač radi uredno u oba slučaja, možda ti pomogne u rješavanju tvog slučaja...

Prazni hod je 2uS-2V / div a 10W LED je 20uS-10V / div.

P.S. Malo sam se igrao zadnjih sat vremena, uglavnom ako stavim manje jezgro uz otprilike isti broj namotaja onda moram smanjit bazni otpor s 78R na 27R da bi ponovo dobio čiste valne oblike, eventualno povećat broj namotaja sekundara (manji namotaj) za 2-3 navoja

Prednost MANJEG jezgra je manja frekvencija u praznom hodu, posljedično tome i manja struja praznog hoda zbog manjih switching gubitaka skoro za duplo, veće jezgro je promjera 20mm a manje 12mm, struje praznog hoda su 410 mA vs 235 mA...

Ovo su neke smjernice za igranje s pobudnim trafićem, BTW valne oblike mjeri na kolektorima prema masi a ne na bazama, tek sad detaljno vidim tvoj post, možda je to razlog očitavanja duty-ja od 80%, a ako si stavio rednu vezu induktora (žuto-bijelog) sa srednjim izvodom power trafoa onda je preklapanje neminovno jer pretvarač time postaje tzv. current feed topologija - odmah makni taj induktor...

<sub>[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 03.05.2023. u 01:49 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 03.05.2023. u 01:55 GMT+1]</sub>

Naravno nije jezgro sa procepom,taj TV je imao nekoliko napajanja,pravi izvor za delove.Ova topologija gledano na glavni trafo je pushpull pa zbog moguce nesimetrije i nije lose imati vrlo mali procep mozda debljine papira.Kod mosta i polumosta imamo gde seriski kondenzator a ovde ostaje samo mali procep zbog moguce DC komponente.
Ja sam u pocetku samo nabrzinu s-posla procitao temu,iskopirao i otstampao macolin tekst i vise nisam nista gledao nego poceo da pravim,zato sam i pomesao neke stvari i stavio prigusnicu redni trafou jer vidim pobudni trafo je vezan redno,znaci strujni trafo i to mi se ucinilo logicno za rednu prigusnicu,jos se i desilo da se tranzistori preklapaju bas kao kod strujnih konvertora i eto zabune...naponski ima deadtime strujni overlap,naponski kondenzator srtujni zavojnicu i td...
Probao sam sa nekoliko razlicitih jezgara za pobudni trafo i uvek isto,i kad se jave te oscilacije cim se prikaci i minimalno opterecenje odma se sve gasi.
Nekad smo ja i Aca Jeftic iznapravljali bezbroj samooscilujucih polumostova i flajbeka-bloking oscilatora sto je besprekono radilo ali ovo sad me jednostavno nece i nije prvi put da mi topologije slicne ovoj nerade koje sam pravio po nekim semama sa trafo iz PC napajanja.
Cim nadjem vremena probacu prvo sa drugim tranzistorima i ako i to neide jer sve ostalo je probano onda cu da zamenim glavni trafo,ipak o njemu nemam nikakve podatke i ima logike da je mozda i on problem.

Ako možeš nabavit tranzistore koje je Macola preporučio u prethodnim postovima, D44H seriju to bi bilo najbolje, kod mene su dostupni jedino u Zg ali u smd verziji a to mi ne odgovara jer nemam nekog iskustva sa smd elementima...

Svakako zamjeni tranzistore, BU508 trebaju jaku pobudu kod velike struje pa se možda zbog toga gase oscilacije, ako su verzija s internom kontradiodom možda im i to smeta, ovi moji TIP35C su 100V/25A i nevjerovatno žilavi, spalili su 20A tromi osigurač bez da trepnu i ništa im nije, cijena im je kod mene 1.7 eur/komad, ekvivalentni su im BD249, može i slabiji BD245 (1 eur/kom) za manje snage...

Trafo svakako namotaj sam s prenosnim odnosom 1:25, primar bifilarno najbolje trakom, onda pletenicom, sekundar ispod njega a najbolje učešljano, za min. frekvenciju od 16-20KHz, dB=0.25, onda znaš na čemu si...

Nakon toga počinje tulum s pobudnim trafom, kod mene još uvijek traje :)

Znam da imaš iskustva s SMPS-om, pratio sam svojedobno temu "SMPS za pojačalo" i sjećam se tebe, Ace Jevtića i mnogih drugih forumaša koji su bili aktivni a Macoline tekstove i objašnjenja imam u posebnom folderu, da imam printer odštampao bi cijelu knjigu :)

P.S. Sad sam se sjetio da sam za probu bio stavio MJ 13007 switching tranzistore kad sam mislio da sam spalio tip-ove i ivice oscilograma napona su bile zaobljene - nedovoljna pobuda, kod BU508 treba još i jača pobuda...

Nakon nekoliko uzaludnih iteracija pobudnih trafića konačno sam na pravom putu, ništa bez dobrog starog obrnutog inženjeringa...

Uglavnom cijelo vrijeme pokušavam da dobijem čisti trapez u praznom hodu i to sam radio podešavanjem baznog otpora - POGREŠNO, moguće ga je tako dobit ali onda previše pada napon s opterećenjem i frekvencija nakon početnog spuštanja kod kačenja malog tereta, raste s povećanjem opterećenja...

Rješenje je u vraćanju baznog otpora na tvorničke postavke (4R7) i povećanju broja namotaja primara, ali za koliko za dato jezgro koje imamo ???

Odgovor leži u reverznom inžinjeringu Macoline sheme na kojoj koristi R16 jezgro od N30 materijala s 36 namotaja primara i 6 sekundara za nepoznate tranzistore, kod njega je to radilo pa idemo redom...

R16 ima Ae od 19.73 mm2, materijal N30 ima max. dB od 0.25T, broj namotaja je 36 a napon pravokutni frekvencije 16 KHz i time dolazimo do poznate formule N=Uin*10 na 6-tu/4*f*dB*Ae
koju okrenemo da dobijemo Uin kod kojeg jezgro počinje ulazit u zasićenje tj. U*10>6 = 4*f*dB*Ae*N i dobijemo napon od cca 11.5V (11.365V po računu)

Taj napon moramo dobiti uz bazni otpor od 4R7 i za bilo koji drugi presjek jezgra i broj namotaja, u mojem slučaju 33.63 mm2 koliko ima R20 jezgro, izlazi mi 21 namotaj znači bio sam blizu s 18 namotaja ali pošto je trafo zaliven s epoxy-em ne mogu ga premotat bez oštećenja pa sam ostavio 18 za probu na brzinu...

To, uz SMANJENJE prenosnog odnosa (umjesto 18:5 sad je 18:11, s tim se treba malo igrat) dovodi do kristalno čistog trapeza u praznom hodu od 67 KHz, s 10W ledarom pada na 20 KHz četvrtku i na 15 KHz s još jednom od 10W - ukupno 20W, napon padne s 309V u praznom hodu na 295V s 20W led teretom, malo me brine preniska frekvencija ali još trafo nije premotan na postavke dobivene proračunom a i frekva se lako podigne igranjem s baznim otporom (ne previše)

Proračun je ponovljiv za bilo koje pobudno jezgro ali treba poznavat materijal jezgra zbog dB max. i presjek jezgra Ae s time da mu je permeabilitet barem 2000 i da je bez procjepa.

Toliko za sada, nastavljam s igranjem idućih dana, pozdrav...

@Penzić

Trafo R20/N30 premotan na 10N primarno i 7N sekundarno, bazni otpor 4R7, napajanje je sa SMPS-om od 150W - 12V...

Morao sam pojačat blider opterećenje jer mi pretvarač neće da starta s tim prenosnim odnosom, sad je 2X100K + 150K u paralelu, razmišljam o 5-10W običnoj žarulji kao blideru a ujedno i indikaciji rada pretvarača...

Izlazni naponi i frekvencije:
------------------------
Prazni hod: 305V - 90 KHz
10W LED : 302V - 33 KHz
2X10W LED: 299V - 21.8 KHz
40W žarulja: 290V - 16.2 KHz
40W žarulja: 288V - 16.2 KHz
+ 10W LED
60W žarulja: 283V - 16.9 KHz
------------------------
Primjećujem da je prilikom napajanja sa SMPS-a valni oblik trapeznog napona mutan, kao da oscilira na više frekvencija, kad prebacim napajanje na linearni PSU onda bude ponovo čist, vjerovatno neka smetnja s SMPS-a iako je - pol uzemljen, pod bilo kakvim teretom su oblici čisti na oba napajanja...

Tranzistori nakon polusatnog testa na 40W žarulji jedva da su mlaki, odokativno 30-35*C, ne više, na tom teretu iz napajanja ide 5.1 A

Uglavnom, misija je izvršena, aparatura radi uredno onako kako sam zamislio, jest da me koštalo vremena i živaca ali isplatilo se...

Ako nekom treba pomoć u proračunu pobudnog trafoa neka se javi u ovoj temi pa ćemo probat da nađemo rješenje, podaci koji trebaju su presjek i materijal jezgra, izlazna snaga i tip korištenih tranzistora...

Pozdrav

@Penzić

P.S. Input: 12.08 V / 5.17 A
Output: 290 V / 0.198 A
KKD: Skoro 0.92, znam da je KKD teško točno odredit ali pošto se sprava jako malo grije blizu je...



_{[Ovu poruku je menjao Budući penzić dana 11.05.2023. u 00:34 GMT+1]}

Nisam imao vremena da pratim tvoj rad ali vidim da si se snašao.

Pošto si "sišao" na nižu frekvenciji, kao prevenciju saturacije glavnog trafoa preporučujem više navojaka za isti presek. Rezultati će biti bolji svakako.

Generalno posmatrano, ta naprava bolje radi sa većim jezgrima i nižoj frekvenciji jer bipolarni tranzistori nisu brzi. Tako se dobija bolji KKD ali su gabariti malo veći...

KKD je u tim granicama koje si naveo kad se sve dobro spakuje.

KKD je najpouzdanije izmeriti kalorimetarskom komorom. U te svrhe može odlično poslužiti kućište od nekog baterijskog frižidera (hladnjaka) jer je pristojno izolovano prema okolini.
Poslužiće kao kalorimetarska komora.
Potrebno je tu komoru kalibrisati pre upotrebe. Sve kablove ka unutra treba uvući kroz što manje rupice na kućištu, tako da ne ometaju otvaranje poklopca.

Kalibracija se obavlja na sledeći način:
- staviti komoru u prostoriju sa što stabilnijom temperaturom okoline (neka podrumska ili klimatizovana prostorija), bez promaje (propuha). Stabilna temperatura treba da bude bar nekoliko časova.
- U komoru staviti snažan žičani otpornik snage reda par desetina W na neko termotporno postolje, tako da otpornik bude približno u centru komore.
- pri dnu komore treba namontirati ventilator, usmeren tako da sve vreme recirkulira vazduh(zrak) u komori.
- U komoru treba postaviti dve sonde za temperaturu: jednu pri vrhu, drugu pri dnu komore, na suprotnoj strani od ventilatora.

1. kalibracija: staviti komoru u prostoriju sa stabilnom temperaturom i zatvorenim poklopcem, uključiti samo ventilator i posle 4-5 časova popisati obe temperature sa unetom energijom od strane ventilatora i to je naše početno stanje od kog ćemo ubuduće meriti.
3. staviti unutra žičani otpornik i stabilisanim DC izvorom ga napojiti sa stepenasto gradiranom snagom, na primer: 0.5W, 1W, 1.5W, 2W.... Svaki put kad namestimo neku od snaga, treba pričekati 4-5 časova i popisati temperature za tu snagu.
4. iz tih temperaturnih tačaka nacrtati dijagrame promena temperatura prema unetoj snazi unutar komore (uvek sa ventilatrom koji stalno radi).
5. Interval od 4-5 časova mora uvek biti isti za sva merenja. Odlučimo se za jednu vrednost intervala i uvek ga poštujemo.

Imamo kalibrisanu kalorimetrijsku komoru.

Merenje se vrši na sledeći način:
- ventilator je uvek uključen!
- SMPS koji želimo testirati po KKD, smesta se na stalak na kom je bio kalibracioni žičani otpornik.
- uvučemo dovodne žice kroz malene rupice i priključimo SMPS.
- kablovima koji su dovoljnog preseka da ne greju, kroz malene rupice izvučemo napolje izlaz od SMPS,
- spoljašnjim otpornikom ili drugim vidom opterećenja, opteretimo uključen SMPS na željeno opterećenje koje nas zanima.
- u termostabilnoj prostoriji (sa istom temperaturom kao pri kalibracdiji), unutar kalorimetarske komore, testirani SMPS mora uključen boraviti 4-5 časova (merni interval mora biti uvek isti kao kod kalibracije).
- po isteku mernog intervala očitamo temperature sa obe sonde i sa našeg kalibracionog dijagrama očitamo snagu koja je emitovana unutar komore.
- upoređivanjem te snage i snage opterećenja koja je spolja, saznaćemo veoma precizan KKD SMPS, koji uključuje i filtarske elemente, i fukoove gubitke u limu od kutije i sve ostalo što se drugačijim merenjem zaboravlja, tj. saznaćemo veoma precizan ukupni KKD sprave koja je testirana.

Ukoliko je komora ispravno kalibrisana i meri se u prostoriji sa istom temperaturom kao pri kalibraciji, uz istu poziciju kalorimetarske kutije u datom prostoru, dobija se nepogrešivo i veoma precizno merenje KKD bilo koje naprave, što je nemoguće potpuno imitirati bilo kakvim elektronskim merenjima jer su obuhvaćene i sitnice koje se ne mogu predvideti.
U svakom slučaju se radi o merenju SVIH termičkih gubitaka, a to je jedini pravi način.

Srdačan pozdrav,
Macola

P.S.

Uobičajene stvari koje se zaboravljaju kod merenja gubitaka (KKD, koeficijenta korisnog dejstva) nekog SMPS su: gubici na priključnim klemama, gubici na osiguračima, inrush limiterima, filterima, pcb, vrtložni gubici na pcb i metalnoj kutiji i tako dalje...
Ti gubici nisu veliki, ali ih je mnoštvo i nakupe se, te ipak vidljivo učestvuju u finalnom rezultatu,
Zato je kalorimetrijsko merenje definitivno najpouzdaniji način jer se cela naprava smesta u komoru i pri tom SVI termalni gubici učestvuju u merenju.
Istina je da takvo merenje zahteva puno vremena i obzirom da je radni čas skup, menja se raznim brzim elektronskim, zamenskim merenjima, gde postoji značajna šansa da se nešto propusti ili zaboravi, ili pak promaši kod složenih talasnih oblika...
Kalorimetrija traje puno vremena ali promašaja nema.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.05.2023. u 14:06 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.05.2023. u 14:19 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.05.2023. u 14:20 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.05.2023. u 14:24 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.05.2023. u 14:24 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.05.2023. u 14:24 GMT+1]</sub>

Naravno, prethodni post nije upućen samo tebi @Budući penzić.

Može biti koristan svakom kog interesuje dokazivanje KKD neke naprave koja može stati u kalorimetrijsku komoru.

Uz pravilno termičko izolovanje, na primer mehaničkih vretena, u kalorimetarskoj komori se može testirati i efikasnost: elektromotora, elektrogeneratora, reduktora i sličnih naprava.
Dakle bilo šta, samo treba imati konstantan i ograničen prenos toplote od unutra ka spolja, u svim tačkama koje ulaze i izlaze iz komore.

Pozdrav Macola, dugo te nije bilo pa sam pomislio da si odustao od ove teme...

Drago mi je da sam bar odokativno pogodio KKD, neka je i 0.9 pa i 0.85 i ja sam zadovoljan, stvarno se sve jako malo grije i to na preko 57W izlaznog opterećenja (40W obična žarulja vuče 0.198A na 290V - 57.42W) , frekvencija je 16.2 KHz i znam da bi trebao povećat broj namotaja jer ovako izlazi iz limita od 0.25T (oko 0.31T je) ali ne premotava mi se trafo jer se i on skoro ništa ne grije nakon pola sata testiranja na 57W opterećenja što je granica koju sam postavio za ovaj sklop a i dozvoljena indukcija je veća za frekvencije manje od 20 KHz (pročitao sam da može ići do 0.35T, ovisno o materijalu jezgra, ovo moje je izgleda pravi materijal)

Poznata mi je kalorimetrijska metoda jer si je već opisao u jednoj od tema na ovom forumu ali nije na odmet da je opet opišeš zbog ljudi kojima možda zatreba, lično se neću bavit ozbiljnijim mjerenjem KKD-a, ipak je ovo sve amaterski i nemam potrebnu opremu za to ali dobro je da netko kome to zatreba ima opisanu proceduru za takvo mjerenje...

Očitam ulaznu i izlaznu struju i napon i ako se ništa ne grije KKD je ok za moje potrebe, nije bitno je li 0.92, 0.90 ili 0.85, bitno je da nema grijanja, ne volim toplinu (kod elektronike :)

Zahvaljujem još jednom na opisu načina rada pobudnog trafoa jer bez toga nikad ne bi shvatio princip njegovog rada niti proračunao i namotao funkcionalan primjerak.

Pozdrav

@Penzić

Evo malo slika i oscilograma, finalna verzija trafoa, "prazan hod" s teškim bliderom od 2 serijski spojene žaruljice 10W/230V, još se vidi lagano zamućenje oscilograma, i na kraju teret od 60W termogeno, čisti pravokutnik od 16 kHz bez zmijurina, poskoka i riđovki, tek s malim pikom prilikom tranzijenta iskapčanja tranzistora, onako reda radi :)

Izgleda da mi neće trebat "težak" blider, bit će dovoljna 2x100K u paralelu...

Naime, iz meni nepoznatog razloga sprava neće da starta s 50K bliderom kod napajanja iz SMPS-a i kad starta uz 30K opterećenje valni oblik je zamućen, kod napajanja iz linearnog PSU-a i iz 12V baterije valni oblici su čisti i starta s 50K bliderom bez beda...

Zašto je to tako, to je van moje moći poimanja, smetnje, valovitost DC napona kod SMPS-a ili nešto treće, ako netko slučajno zna za nešto slično zamolio bi ga da opiše svoju situaciju.

Pošto je sklop zamišljen da se napaja iz auto baterije, ostavljam 50K kao blider uz dodatak 1 LED-ice u seriju za indikaciju rada uređaja...

Bazni otpor povećan na 10R, posljedično tome frekvencija praznog hoda se podigla na 98KHz a pod 60W teretom je sad oko 20 KHz...

Grijanje sklopa je kao i kod prošlog testa zanemarivo, izgleda da se najviše grije bazni otpornik ali ne pretjerano, test je bio u trajanju pola sata kao i prije da se sklop stabilizira (frekvencija lagano klizi prema dole za nekih 500Hz, od uključenja pa do stabilizacije - cca. pola sata)

Potaknut malim zagrijavanjem odlučio sam napravit "destruktivni test" van granica projektiranog opterećenja kačenjem 60W/230V obične žarulje.

Izlazni napon kod toga je 281V kod struje od 292 mA - 82W termogeno, input je 12V / 7.46A - 90.1W

Tih 8W razlike se itekako primjeti u zagrijavanju, ne toliko tranzistora koji su istina dosta topliji nego prvenstveno baznog otpora i primarnog namotaja power trafoa koji radi s gustoćom struje od preko 7.4A/mm2, ipak malo previše jer sam zamislio da radi s 6A/mm2 max.

Samo jezgro trafoa je umjereno zagrijano, ne pretjerano (odokativno 40*C)

Frekvencija kod toga se podigne na 22 KHz u odnosu na 20 KHz kod 60W, tj. povećani pad napona na B-E dionicama tranzistora, baznim diodama i otporu klampovan na primar uzrokuje brže zasićenje pobudnog trafoa = veća frekvencija.

Test je bio kratak, 5-10 minuta jer ne želim nešto da spalim dužim testiranjem, prvenstveno trafo (jer mi ga se ne da premotavat :) , bazni otpor je 10R/1W a proračunata disipacija je na njemu 1.74W (jbg, nemam 10R/2W)

Ovim uglavnom završavam testiranje sklopa koji sad čeka ugradnju u prikladnu kutiju s 2 mrežne 230V utičnice na sebi i ostalom sitnom boranijom (osigurač, tasteri, prekidači, kleme, itd.) - kad uhvatim vremena ...

Volio bi da čujem utiske drugih samograditelja ovog sklopa, zajedno ga možemo dotjerat do perfekcije.

@Penzić

Evo i to je gotovo, slike u prilogu, unutrašnjost, prednja i zadnja strana...

Lepo i uredno skockano.

Očekivao sam nešto u 3d 🙂 al ovo je dobro skockano nema šta.

Hvala kolegama forumašima na pohvalama, jedino mi se čini da je kutija malo prevelika ali nisam mogao da nađem manju a da sve stane bez gužve, razmišljao sam i o većoj razvodnoj kutiji za kućište ali one su kod nas skupe do bola, cca 17 eura za razvodnu kutiju sličnih dimenzija, ova me je došla oko 6 eura, nabavljena je u lokalnom electronic shopu kao "kutija za samogradnju"

Odlicno je ispalo @Penzic! Samo napred! Sto se tice kutija, imam vec takve i u mom slucaju je velicina bila presudna. Zbog toga me je i zainteresovao SMPS i sve oko toga! Neki max u koji bi ja pokusao da naparavim takav ispravljac su kucista od ATX napajanja. Kada je prvi projekat u pitanju, bitno je da to sve lepo radi, a kasnije gabarit moze i da se smanji. Pozdrav! :)

Pozdrav Aco

Vidim da si se vratio s vojne vježbe, samo napred s konstrukcijama SMPS-a, možda mi daš ideju čega da se sljedećeg uhvatim, mada mi počinje godišnji i neću bit u gradu većinu od sljedećih mjesec dana...