JankoNIS:U Tendinoj kutijici se nalazi mali buck konverter, ulaz 1-30V, a na izlazu dobijam napon koji odaberem na konertoru.
Podesio sam na 13V.

JankoNIS: Kada je auto ugasen (Laguna 2), dozvoljava da potrosaci imaju napajanje 20 minuta. [/url]

Predrag Supurovic:
Ta tvoja konstrukcija ne može baš da napuni akumulator ali može da ga održava.

Namesti samo da je napon praznog hoda (dakle kada ništa nije priključeno na izlaz DC-DC konvertera 13.6V i miran si. Tako može da ostane stalno priključeno i neće štetiti ni akumulatoru ni uređajima u automobilu.

ackopk:



Zar nebi trebao i 13.8V biti dobar napon za konstantno punjenje?

Predrag Supurovic:



13.6V je napon punjenja koji je bezbedan da neće prepunjavati akumulator i time ga oštećivati. Ako uzmeš bilo kakav ispravljač (čak i neregulisan) koji ima 13.6V na izlazu u praznom hodu, možeš slobodno da ga prikačiš na akumulator i tako držiš uključeno priključeno čaki godinama - akumulatoru to neće smetati. Kad se akumulator napuni na 13.6V izjednačiće se napon akumulatora sa naponom ispravljača i punjenje će praktično samo da prestane.

Ovo sve se odnosi na režim dugotrajnog održavanja punog akumulatora.

Napon od 13.8 je za takvu namenu previsok. Kada ja akumualtor napunjen na preko 13.6V u njemu dolazi od hemijskih i mehaničkih promena koje moraju da budu kontrolisane da ne bi došlo do oštećenja akumulatora. Zbog toga punjač koji radi na većem naponu mora da ima regulaciju struje punjenja. Tada napon punjenja može da bude i veći od 13.8V. U automobilu na primer ide i do 14.4V. većim naponom punjenja se postiže brže punjenje ali to mora da bude kontrolisano.

U režimu punjenja, procedura je drugačija i podrazumeva nekakvu kontrolu struje punjenja. Do nekih 80% stanja napunjenosti olovni akumulatori u stvari nisu preterano osetljivi na struju punjenja, osim ako je ona baš prevelika da izazove pregrevanje i krivljenje elektroda. U tom režimu obično je kontrola struje više potrebna da se zaštiti sam punjač od preopterećenja - potpuno prazan akumulator ima toliko mali unutrašnji otpor da praktično predstavlja kratak spoj za punjač. Kako se akumulator puni tako raste njegova unutrašnja optpornost i prirodno se smanjuje i struja punjenja.

Ali, kada je akumulator u stanju blizu potpune napunjenosti, dolazimo u režim kao što je režim održavanja napunjenog akumualtora - javljaju se hemijske i mehaničke reakcije koje mogu da oštete akumulator i tada je vrlo važno da se kontroliše struja punjenja. A generalno, ako je akumulator napunjen na manje ili jednako 13.6V neželjenih reakcija u njemu nema.

Zbog ovoga funkcioniše stari dobri (primitivni) način punjenja sa sijalicom vezanom na red sa akumulatorom. Ta sijalica predstavlja ograničavač struje dok je akumulator prazan, a kako se akumulator puni, raste njegov unutrašnji otpor, pa otpor sijalice postaje sve manje važan faktor u kolu, a struje punjena svakako opada. Ta sijalica je neophodna samo ako se puni prazan akumulator. Ako je akumulator već pun, onda je ona nepotrebna jer akumulator neće povlačiti preveliku struju, ali zato punjenje mora da se prekine kada akumulator dostigne 13.8V.

E sad, kvaka je u tome što potpuno napunjen akumulator onaj koji je napunjen 13.8V. Akumulator napunjen 13.6V nije potpuno napunjen akumulator. Međutim "žrtvovanje" tih 0.2V znači dugotrajnost akumulatora. Ako je potrebno da akumulator staviš na punjenje a ne možeš da punjenje prekineš kada se napuni, ili je režim rada takav da se akumulator neprekidno puni i dok je u upotrebi, onda je bolje da ga puniš sa 13.6V jer on tada nikada neće biti 100% napunjen, ali zato može da stoji priključen na punjač neograničeno.

DSL:
Ne zaboravite da i sendvič staklo jako utiče na efikasnost. Dobar deo svetlosti se reflektuje nazad.