https://en.wikipedia.org/wiki/Ei_Ni%C5%A1

"The subsidiaries that have operated within the holding company Ei under various names and in various organizational forms are:

EI Acoustics Svrjig

EI Machine Shop Nis
EI Household Appliances Nis
EI Auto Service Nis
EI Beokom Belgrade
EI VEP Nis (or EI Vakum Electronic Products Nis)
EI VF Zemun (later privatized to "VF Holding" AD)
EI Ekos Eds Nis
Ei television poster
EI Ekos Nis
EI Exim Belgrade
EI Expocom Belgrade
EI Elbas Zemun
EI Electromedicine Nis
EI Electrical Products Nis
EI Elkom Zemun (or EI Avala Zemun)
EI Elmag Nis
EI Energy and Maintenance Zemun
EI Eurostand Nis
EI Protection Nis
EI Industrial Electronics Nis
EI Informatics Nis ("Technicom Informatics" Nis)
EI Irin Nis
Ei speakers brochure
EI Research and Development Institute Belgrade (now IRITEL)
EI Jugorendgen (or EI X-ray Machine Factory)
EI Ceramics Djevđelija
EI Color Cathode Tubes Nis
EI Commerce Nis
EI Components Nis
EI Measuring Devices Nis
EI Metal Nis
Ei "akustika" audio set
EI Nikola Tesla Zemun
EI Nit Nis
EI Opek Nis
EI Pack Aleksinac
EI Pionir Zemun
EI Plastics Nis
EI Semiconductors Nis
EI Trade Nis
EI Professional Electronics Nis
Ei "AT-201" car radio
EI Pupin Zemun
EI Radio Tubes Nis
EI Computers Nis
EI Components Nis
EI October 7 Nis
Ei "Garant" washing machine
EI Service Network Belgrade
EI Sigraph Nis
EI Owl Nis (after privatization by HDS Nis)
EI Standard (or EI UIT Nis)
EI Television Nis
EI Test Nis
EI Transport and Trade Nis
EI Service Nis
EI Factory of Electric Hand Tools Zemun
EI Machinery and Equipment Factory Nis EI Machine Parts Factory Nis
EI Radio Receiver Factory Nis (or EI Radio Acoustics)
Ei "minimax" television
EI Signal Devices Factory Belgrade
EI Specific Elements Factory Nis
EI Femid Bela Palanka
EI Ferit Zemun
EI Hanivel Nis
EI Chegar Nis
EI SKO Nis or EI Internal Bank Nis
EI Printed Circuits Nis "

Izvor ↑↑↑: https://en.wikipedia.org/wiki/Ei_Ni%C5%A1

-----

http://www.wylie.org.uk/techno...mics/Yugoslavia/Yugoslavia.htm

https://dokumen.pub/ei-ni-elec...-semiconductors-1976-1977.html


















----






_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 16.03.2025. u 20:50 GMT+1]}

https://www.scribd.com/doc/262836368/Ei-Nis-Katalog-1976-77

https://www.radiomuseum.org/m/ei_yu_en_1.html

---

Mislim da je isto na Asianometru kanalu video o proizvodnji novih "lampi" u UK, većina opreme je nabavljena - u Nišu, iz nekog prostora, verovatno EI Niš, gde je čekala da neko baci u reciklažu.

Onda pomislite da je kod nas neko tako mogao da pokrene proizvodnju tih "cevi" i to izvozi širom sveta, ali...

Hvala dragoj istoriji što je u svoje kute primila EI - Niš!

Kratak tekst na British audio service stranici:
https://britishaudio.com/blogs...nken-tooling-guitar-amp-legacy

EI -" PEA" B.Kralja Aleksandra ....

Jeste, na Zvezdari leva strana prema smederevcu.

Ovo nije bilans uspeha nego..tragican bilans

Zato i jesu primljeni u okviru istorije!

NOVO - NOVO - NOVO - Nije za prodaju :)

Mačje oko, Ei - NIŠ

Jasno je bilo da će prpasti.....

da si otvorio "Agenciju za GATANJE" pre 50 god. , bolje bi prošao u životu,

a ne ovako, ...

Ma jok, Ja sam organizator...

SFRJ je dozvolila da preduzeće kupuju tzv zatvorene licence. Zatvorene licenca je značila da prodavac licence zabranjuje našem preduzeću dalji razvoj tehnologije bazirane na kupljenoj licenci, ograničava na koja tržišta se smeju plasirati proizvodi proizvedeni kupljenom licencom i uslovljava da se repromaterijal sme nabavljati od definisanih isporučilaca. Primera radi u posleratnom Japanu vlada je zabranila privatnim preduzećima da kupuju zatvorene licence. Po svemu sudeći Ei Niš je u velikoj meri razvoj zasnivala na zatvorenim licencama. Ako se tome doda da je izgradnja novih fabrika trajala jako dugo, duže od grejs perioda za kredite kojima je ta izgradnja finansirana, jasno je da je Ei Niš bio gigant na staklenim nogama.

Ma namešteni tihi rat između Kragujevca i Niša...

Moguće, sasvim moguće ;-)

https://rek.rs/rek.html

Glavne rasprave, ne rat, vodile su se između Beograda i Niša. Niš je odneo pobedu ali to je bila, po mome mišljenju, Pirova pobeda. Ei je kasnio u prelasku sa elektronskih cevi na tranzistore, kasnio je u prelasku sa germanijumskih tranzistora na silicijumske tranzistore o integrisanim kolima da ne govorimo. Najveći promašaj bila je odluka o gradnji fabrike za proizvodnju zastarelih katodnih cevi (ekrana za TV). U tom trenutku ceo svet je katodne cevi kupovao kod četiri-pet globalnih proizvođača. Fabrika nikada nije završena a osnovni razlog za izgradnju bila je nesporna činjenica da je ekran bio najskuplja komponenta tadašnjih kolor televizora i ,nažalost, mogao se nabaviti samo u inostranstvu. Zamena uvoznih komponenti domaćom proizvodnjom bila je svojevrsna opsesija razvojne politike Ei.

Sve to gledano je da se napravi spoticanje među Srbima a onda je sve lakše..