Kolika je svota u pitanju?

Švajcarac je jako povezan Eurom tako da teško da će biti neke bitne razlike u kursevima.

Da vidimo prvo da li domaće banke rade sa švajcarcima:
AIK banka online menjačnica:


Raiffeisen on line menjačnica:

Potpuno je svejedno jer je Vestacki kurs u Srbiji i jednog i drugog !

U sutini samo Teorija je postojanje internog trzista u Srbiji gde se na osnovu ponude i traznje formiraju kursevi !


U prakci imamo Van Zakonsku vezanost dinara za Euro i na osnovu toga se proracunavaju ostale valute za koje ne postoji veliko interesovanje u Srbiji !

Ne Svajcarac, ali Kuvajtski dinar na primer ?

Koliko dnavno se u Srbiji proda Kuvajtskih dinara i koliko se kupi ? Ocigledno beznacajno ! A kako onda ne dodje do znatno razlicitih odnosa vrednosti EUR - Kuvajtski dinar u Srbiji ? Nego bude isto kao u EU ?


Koga vise zanima Nezakonit rad NBS neka pogleda clanak profesora Soskica , bivseg guvernera objavljenog na cnN1 pre 10-tak dana ! Da sada ne guglam .

Kapiraš da je tvoja "ekonomska" analiza totalno pacerska?

Po tvom mišljenju EUR vredi 200 dinara? Izađi na ulicu i probaj da nekome prodaš EUR po 200 dinara. Puno sreće.
Verovatno si zaboravo vreme od 1993. do 2001. kada se na ulici menjalo po crnom kursu.
Toga više nema i to poslednje 23 godine. Kurs se formira na tržišnim principa, a EUR vredi toliko koliko vredi.

Banke NE NUDE oročenu štednju u stranoj valuti, osim za EUR.
Vidiš, da bi banka imala interes da ti plaća kamatu na CHF depozit, mora da zaradi više nego što će tebi da isplati. Međutim, nema kredita u CHF, a na stranim tržištima kamata na CHF je do skoro bila negativna.
Dakle, duplo golo.

Banci ne treba nešto preterano CHF efektiva. Sa relativno malim CHF ulozima, nema prometa, nema preterano tražnje za gotovimom za službeni put u Švajcarsku, pa koji bi im motiv bio da prime efektivu od tebe.
A i koji bi bio tvoj motiv da odneseš CHF u banku, pa da tamo stoji bez kamate, kada isto tliko koliko dobiješ od banke, dobiješ i ako držiš pod madracom.

Pa i ako dođe stani-pani, sa CHF kešom, šta b kupio u Srbiji.

Kada sam svjevremeno došao sa službenkog puta u UK, ostalo mi 20 funti u novčaniku, pa su prošli meseci dok sam ih zamenio. Mrzelo me da idem u banku, a niko nije hteo keš...
Tako bi i tebi bilo sa CHF gotovinom u Srbiji.

@ademare

Pogledaj https://nbs.rs/sr/finansijsko_...vizno-trziste/ukupna-trgovina/
pa onda pričaj o nepostojanju tržišta u Srbij.

U proseku, na mesečnom nivou na međubankarskom deviznom tržištu se mesečno trguje sa 500m do miljardu EUR i isto toliko USD

Uzgred, samo se kurs USD i EUR određuje u skladu sa pondom/potražnjom, kursevi ostalih valuta se indeksiraju u skladu sa njihovim paritetima na međunarodnim tržištima u odnosu na EUR/USD

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 29.09.2024. u 16:14 GMT+1]}

Dinare u hranu, garderobu, putovanja ... ostatak u evre, zarad kratkorocne rezerve - npr. da ti pomogne da premostis period izmedju dva posla, ako se bas otegne ... Ne racunaj tu na neku zaradu, to su ti samo rezerve.

Imas i inflaciju u evro-zoni.

To je tako bilo pre 150 godina. Svajcarska ekonomija i finansijsko trziste je povezano s ostatkom sveta i samim tim je deo globalne ekonomije. To ti je sistem spojenih sudova - ako na jedno mestu pukne, pocinje sunovrat svuda redom. Credit Suisse je bio prvi primer svajcarske banke koja je pukla, sto je pre 150 godina bilo nezamislivo.

Inace, i CHF je izgubio vrednost. 1000 CHF pre 20 godina i danas su dve razlicite sume. Tada si za te pare ziveo kao kralj, danas ti to pokriva samo hranu mesec dana u Cirihu. Recimo ...

Da. Ovde je pre pitanje u sta prebaciti novac da ne izgubi vrednost.

https://youtu.be/HNTazsDahCM?si=vow0i9D36ThrkINN

Odgledao , i meni je zaparala uši tvrdnja da organ koji bi trebalo da kontrolise rad guvernera i narodne banke , takozvani " savet guvernera " broji 5 članova ( valjda zbog preglasavanja ) od kojih su 2 preminula a za 2 je prestao mandat !
I kako onaj 1 donosi odluke ?
Inače u videu nije bilo odgovora na moje pitanje .
Na brzinu pogledah kurs za januar prošle god .
Evro bio 117.............. a i sada je tu negde .
Chv bio 116.9............. a sada je 125
Neka pomeranja ipak postoje ?


_{[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 29.09.2024. u 17:43 GMT+1]}

Svaka valuta gubi vrednost tokom vremena i tu ne mozes da uradis nista, osim da skratis vreme izmedju konverzije i potrosnje. Novac sluzi da se obrce, a ne da se cuva. Ne mozes ga u grob poneti, pa ti to je.

Ali neki kazu i ovo:

E da ti bolje znas od bivseg Guvernera ?

On tvrdi da fiksni kurs dinara koji postoji zadnjih X godina nije po zakonu ?

Nego po "trzistu" ! I nemoj opet da spinujes !

Ja sam napisao da je promet Kuvajtskih Dinara Beznacajan, a ne svih valuta zbirno ?

Eto opet te pozivam da citiras deo mog posta kao i uvek sto te pozivam kada to radis, gde sam napisao da je ukupan zbir svih Valuta Beznacajan ??



Ne znam sta se dogadja ?

Da li ne mozes da drzis paznju da procitas ceo post ?

Ili namerno okreces da nesto pise sto ne pise ?

Euro je fiksiran, a sve ostalo preracunavaju na osnovu Eura ! Fiksiran, jer nekoliko "para" gore - dole je samo simulacija trzisnog kretanja.

Evo sad sam pogledao na svetskom trzistu je u januaru 2023 bio 0.99 sada je 1.06 . Znaci samo prepisujemo !

Ne primaju banke svajcarce na stednju...

mozes ih prodati, ili kupiti, ali ne mozes sa svajjcarcima nista u banci raditi.

jedine valute sa kojima domace banke rade su americki dolar, euro i dinari, a nisma siguran ni da li dolar moze da se stavi na orocenu stednju.

Mada i orocena stednja deviza se svakako ne isplati.

Najpametnije je novac uloziti u nesto cime se bavis i u sta se razumes, ali ako tako necega nema, najbolje je nesto kupiti sto ti treba, ako ni toga nema onda se moze uloziti (kupiti) u investiciono zlato, koje opet moras drzati negde (sef u banci?)


da ne odes u drugu zabludu kao sto mnogi misle....
To zlato ti nece omoguciti da bilo sta zaradis ali bi trebalo da te obezbedi da ne izgubis na vrednosti onoga sto posedeujes od tog novca.

Svakako ces morati i tu izgubiti deo novca kada budes hteo da ga unovcis.

Jel' bi mogao da elaboriras malo ovu tvrdnju?

Vec godinama slusam istu pricu a kada pitam "zasto?" niko ne ume ni da pocne da objasnjava...

@eeestablishment

I ja imam predlog ali džabe...jer si rekao da je sve na tu temu špekulantski 😂🤯

Aj da ponovim svoje pitanje, jer mislim da je odgovor na njega krucijalan za dalju diskusiju:

Kolika je svota u pitanju?

Sve drzave tipa Srbija to rade !

Jedino je u u BiH i Bugarskoj njihova valuta po zakonu fiksirana za Nemacku marku, koja je fiksirana za Euro pa mu dodje na isto.

Srbija je u periodu 2.000 - 2012 . imala pravi plivajuci kurs pa je Euro od 60 dinara dosao na 120 , bio je i 124 !

E onda Cica i ekipa preuzimaju posao i po Necijem naredjenju , nekom Iznad AV-a i takvi postoje ali nisu u Srbiji, Euro se sa 124 dinara obara Vestacki na 117 i od tada stoji ! Fakticki je isti 12 godina !


Sa Ekonomske strane to znaci da Dinar ima istu Ekonomsku jacinu kao Euro , sto ej Nevidjena Budalastina i niko ozbiljan u to ne veruje !

Ja se ne bih bavio Spekulacijama kolika je realna vrednost dinara ! Ali svakako nije za 12 godina 1:1 sa Eurom ! Da jeste mi bismo bili EU bez EU !!


Posledice toga se vide !

Realna Depresijacija Eura na teritoriji Srbije ! Inflacija ! Nekonkuretnost domace robe u izvozu , i nekonkuretnost domace radne snage !

Gradjani Srbije za vece plate i Penzije ne mogu da kupe nista vise iako imaju vise " Eura " !

Inflacija je jos brze rasla pa je pojela taj "rast" primanja !

Ali ako se pogledaju tabele to se dogadja u svim bivsim Istocnim drzavama !


Znaci pitanje za one koji veruju da je Sve u redu sto Euro stoji 12 godina , da li veruju da je doslo do bitnih promena u Ekonomskoj snazi Srbije u odnosu na predhodnih 12 godina !

To je sve drzavna propaganda jer je rast BDP-a u periodu 2000-2012 bio mnogo veci nego u periodu 2012-2024 !

Na Tv imamo najveci rast BDP-a na planeti u realnosti smo na Dnu !

I šta bi ti? Da se kurs promeni, 70% (na primer) tj. eto 1€=200 din.

Da li znaš šta će biti odma' sutra nakon te promene? SVI će da promene cene, SVE će da poskupi ali ne 70% nego 170%, očekujući inflatorni pritisak.
I onda, šta? Izvoznicima će biti kao, dobro?!
Narod će da kaže: "Bravo, odlično ionako je kurs bio nerealan. A sad nam je baš lepo i dobro."

Sve je poskupelo 100 + % i kad Euro stoji !

Sve poskupljuje jer se Nekontrolisano Stampaju Dinari !

Ova situacija sa kursom odgovara Lidlu i njemu sličnim.

Dizel danas 190 din/l
Dizel januar 2020 139 din/l

za 5 godina, poskupeo 37%

Pa i nije baš sve 100%

Ne vredi argumentima i ciframa pobijati paušalne i odokativne tvrdnje tipa: "bordžija" i "ademare".

---

Ova mantra "dinar je precenjen" zajedno sa gomilom drugih, sličnog karaktera, dolazi iz nekog jedinstvenog centra.
Često se može sresti na X (Twitteru), i onda, posle takvog tweeta, ide gomila odobravanja tj. potvrđivanja od strane botovskih accountova.
Tendenciozno se plasira, a onda se ljudi nalože pa prepričavaju "dinar je precenjen" bez ikakvog logičnog objašnjenja: zašto, kako, koliko bi realno trebalo da bude.

---

Mala digresija:
Još jedna slična mantra, koja se jednako plasira na društvenim mrežama, a lako je uočljiva jer ima isti pattern je: "Treba bežati iz ove države".
Takav tweet (ako se radi o Twitteru) odmah dobije gomilu potvrdnih komentara tipa "Tako je", "Ja sam već kupio avionsku kartu", "Pozdrav iz Čikaga", "I ja sam doneo odluku - napuštam Srbiju"
Opet, po imenima naloga sa kojih se šalju potvrdni twitovi, lako se skapira da su to 99% botovi.
Naravno, tendenciozno plasirano, i opet, ljudi se nalože pa prepričavaju.

Ne vredi argumentima i ciframa pobijati paušalne i odokativne tvrdnje tipa "bordžija" i "ademare".

---

Ova mantra "dinar je precenjen" zajedno sa gomilom drugih, sličnog karaktera, dolazi iz nekog jedinstvenog centra.
Često se može sresti na X (Twitteru), i onda, posle takvog tweeta, ide gomila odobravanja, potvrđivanja od strane botovskih accountova.
Tendenciozno se plasira, a onda se ljudi nalože pa prepričavaju "dinar je precenjen" bez ikakvog logičnog objašnjenja: zašto, kako, koliko bi realno trebalo da bude.

---

Mala digresija:
Još jedna slična mantra, koja se jednako plasira na društvenim mrežama, a lako je uočljiva jer ima isti pattern je: "Treba bežati iz ove države".
Takav tweet (ako se radi o Twitteru) odmah dobije gomilu potvrdnih komentara tipa "Tako je", "Ja sam već kupio avionsku kartu", "Pozdrav iz Čikaga", "I ja sam doneo odluku - napuštam Srbiju"
Opet, po imenima naloga sa kojih se šalju potvrdni twitovi, lako se skapira da su to 99% botovi. Sendvičari, ali ne Vučićevi, nego oni iz kontra ekipe.
Naravno, tendenciozno plasirano, i opet, ljudi se nalože pa prepričavaju.

Sa CHF ima jedan nezgodan probem. Švajcarska povremeno proglašava novčanice starije od N godina nevažećim. Pri tom, to N nije baš nešto dug period. Zbog toga treba povremeno da novčanice menjaš u banci za novije. Ako se zezneš i zakasniš, ostane ti samo bezvredan papir.

I šta je odgovor (ako je to bilo pitanje, nisam sve čitao) šta treba držati, evro ili švajcarac?

A jel Benzin i to onaj cija je cena pod kontrolom drzave jedino merilo inflacije ?

I to je jedino sto ljudi kupuju ?

Evo ja nadjem neki random proizvod koji je poskupeo 100 % i onda je to dokaz ili nije ?

Dokaz je samo sto napisete ti i Java, mada on nije napisao nista ?


Evo Random, cene u Maxiju jer te podatke imam 2012-2024

Omeksivac Silan bio 1l 170 dinara , danas 468 ! Koliko je to procenata jel 37 % ?

Ili je 375 % ?

Ajde jos jedan prvi posle njega , ne mora se mnogo traziti on je manje Spin za sudove bio 100 dinara 0.5 litra , sada je 0.45l 165 dinara , kada se prilagodi 0.5 litara 183.32 dinara !

Znaci Spin je poskupeo Samo 83,32 % !!


Ali vazan je samo benzin i to onaj koji je pod kontrolom drzave , sve ostalo je Nevazno !

Znaš kvantifikatorski račun I reda?

Za SVAKO X iz skupa artikala sadašnja cena je 100% veća od prethodne cene.
Negacija tog iskaza je:
Postoji X iz skupa artikala za koje nije cena povećana 100%.

Pošto je negacija tvoje tvrdnje DOKAZANA, znači da tvoja tvrdnja nije tačna.

Ako ti sada pokažeš da su cene NEKIH proizvoda više nego udvostučene, to ne znači da su cene SVIH proizvoda udvostučene.
Morao sam da proverim https://www.maxi.rs/online/sea...;text=silan&sort=relevance
Silan u pakovanju od 1l NE POSTOJI.
Postoji od 1.1l koji košta 300 dinara.
Silan od 2.86l košta 500 dinara ili 175 po litru.
A je ne trošim 50 litara omekšivača mesečno, ali trošim 50l dizela...


_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 30.09.2024. u 19:32 GMT+1]}

U koju svrhu bi radio konverziju i koji iznos u pitanju? Ne moras napisati konkretni iznos, napisi da li se radi o vrednosti u visini polovnog auta od 10g, novog auta, jednosobnog stana u prestonici ili neki drugi ekvivalent.

Evo imam i ja pitanje:

Koja je razlika ako je suma 20, 50 ili 200k€?

Opet samo pokazujes da nista Ne znas !

Vece pakovanje se ne moze meriti sa manjim ! Zato sto ambalaza dosta utice na cenu ! Pa po litru nije ista cena za pakovanje 1 Litar i 3 litra na primer ! Ali ti , to ne znas !

Da se vratimo na Silan , gde ces opet videti da NISI u pravu ! Ponekad nesto Ubodes, ali Gotovo UVEK NISI u PRAVU !

Kao i sada !

Sustina je u tome Sto Ja PRECENjUJEM Tvoje Intelektualne Sposobnosti , i Mislim da si Dovoljno bistar da Ne moram SVE da Ti CRTAM !! Ali eto Precenjejuem te i treba ti Objasnjavati , ne kao Malom detetu , vec kao Bebi koja ne zna bas Nista !

Svakako da trenutno ne postoji Silan u pakovanj od 1 Litra ! Ali taj podatak imam iz 2012 ! Zato se uzima PRIBLIZNO PAKOVANjE od 1.1 litre tu je uticaj Ambalaze piblizan i moze se jednostavno odrediti cena , tako i pise na linku cena po Litru !

Samo NE Gledamo AKCIJE i POPUSTE !! Vec punu cenu ! Jer ove Nedelje je akcija , pise da traje do 9.10 !!!!!

Zato Moramo da gledamo Punu cenu jer se ona vraca za 10 dana , Trenutna Akcija je Irelevantna !!!!

https://www.maxi.rs/Kucjna-hem...angipani-1100ml-50WL/p/7714638

Znaci pise da je Puna cena 600 Dinara !!! Po 1 Litru u pakovanju od 1.1 Litra !!

Tako da je racunica jos Nepovoljnija nego sto sam napisao Pakovanje od 1 L je bilo 170 dinara, a ne po litru u pakovanju od 5 ili 10 Litara ! Sada je 1 litar u pakovanju od 1.1 Litar 600 dinara Puna cena , Trenutna akcija , popust je irelavantan !

Tako da Poskupljenje Silana nije kako sam napisao 375 %. Vec 453.94 % !!!

Ako ti nije jasno , pitaj samo jednostavnije ne mogu da objasnjavam, ako i dalje ne razumes nema ti pomoci !!!

Naporno mi je da čitam, a apropo inflacije, evo jedan lični od primer od pre neki dan:

Menjam ogradu na placu staru 40 godina i pred kraj 2021. pozovem čoveka da mi da ponudu da mi to uradi.

Cena je bila 840€. Nisam to tada uradio, šteta, i prošli vikend ga pozovem ponovo, dakle ISTI čovek za ISTI posao.

Ponuda danas za sve identično je 1380€, sa napomenom da je to najniže i da može biti samo više.

Kristalno jasna ilustracije inflacije u evrima za manje od 3 godine, dalja priča nije potrebna.

Realan pad vrednosti EUR je očigledan a to se odnosi i na CHF pošto su praktično vezani. Međutm tek je očigledan pad vrednosti dinara u odnosu na EUR. Kad pukne paljka, dinar će da se sunovrati i zato je bolje gotovinu držati u EUR ili CHF. Šta je od toga bolje, pitanje je. Možda u slučaju da krene sunovrati i sa EUR, CHF uspeju nekako da odvoje i zaštite kurs.

Opet izvesno je da će EUR i CHF manje da se sunovrate i da će relativno brzo da se stabilizuju, za razliku od dinara.

Ko ima mnogo para i treba mu dugoročno da se obezbedi onda to obično pretvara u zlato i druge plemenite metale kojima je vrednsot stabilna. Ali to se isplati samo na dug rok, reda decenija.

To je inače sve počelo sa kovidom i akcijom Rusije i ekonomskim dgovorom zapada.
Sve polako puca ili pucketa neke 3 godine ili malo više.

Evo, ja nađem random proizvod koji je POJEFTINIO! Jel to dokaz ili nije?

Ne. Politika niskih kamatnih stopa ECB je pocela ~2012-te za vreme PIIGS krize, i to je dovelo do 10 godina vrlo jeftinog novca u eurozoni sa neizbeznim inflatornim epilogom (sva ta lova se upumpavala u, na kraju, potrosnju). COVID i rat u Ukrajini su samo dogadjaji koji su se desili pri kraju tog ciklusa, ali bi se neminovno kocenje desilo bez obzira na te stvari, mozda bi samo vreme jeftinog novca potrajalo koju godinu vise.

Pucaju samo poslovni modeli koji su bili zasnovani na nultim (ili blizu nultim) kamatnim stopama centralnih banaka, zivot i ekonomija idu dalje i period najvisih kamata u poslednjem ciklusu je vec iza nas.

Ali bez obzira na sve to, novac uvek gubi vrednost - samo je pitanje da li ce gubiti par.% ili vise svake godine. Ko zeli da zadrzi vrednost toga sta poseduje ili bar da se zastiti od inflacije, novac svakako nije resenje za to. Nekretnine, obveznice, penzioni fondovi, vredni metali, itd... ima gomila stvari koje mogu da posluze za diverzifikaciju.

Na najavu o mogućem pucanju napisao sam da je sve počelo ranije.
Ako je počeli i pre toga to je teresantna informacija za mene.

Na osnovu čega tvrdiš da "je očigledan pad vrednosti dinara u odnosu na EUR"?

Ovo je grafikon cena EUR/RSD za prethodni period. (Izvor: Google finance) Šta je tu "očigledno"?



- Na osnovu čega tvrdiš da će dinar da se "sunovrati"?
- Šta tačno podrazumevaš pod terminom "sunovrat"?
- Promena cene za 1% ili 5% ili 50% ili 100%?
- Kad će da se desi taj "sunovrat"?

Java vec godinama pise postove na slicne teme , gde iz svakog njegovog posta izbija odusevljenost i da kazem Zaljubljenost u Cicu Guvernerku !

Meni to licno nije jasno , kako ne vidi da Fiksirani dinar Ne donosi Nista dobro ?

Ali kako se kaze Ljubav je slepa

Ispadne da su USA napravile najbolji posao. Dug im se bukvalno prepolovio za ovih 4-5 godina, ako gledamo kupovnu moć korpi valuta.

Skoro je bio EU izvestaj koji je "pravio" Mario Draghi u kome se kukalo na Rusiju i Kinu, konkurentnosti i nedostatku inovacija.

Kako u EU ne postoji "checks and balances" (mislim da je to izraz), sta mislite da je zakljucak ovog "mudrog" EU birokrate ?

Naravno, da se grune 800 milijardi EUR, pritegne kontrola trzista, pa da se vidi....

EU nema "checks and balances" iz prostog razloga zato sto EU nema centralizovanu vladu, prikupljanje poreza i budzetsku kontrolu.

"Checks and balances" je posao individualnih drzava clanica koje imaju realnu moc u aspektima navedenim gore.

U sustini, nikog nije puno briga sta neke EU birokrate zakljucuju i pisu, oni su vise "soft power" ako bilo sta. U realnosti su te pozicije za guranje pred penziju ili da nekog sklonis da ne smeta previse u lokalu.

Da, EU ima budzet ali je to kikiriki u odnosu na budzete individualnih drzava clanica, pogotovu onih vecih, i sluzi pre svega kao investicioni mehanizam.

Imaju "soft power" od prilike kao Centralni Komiter Komunisticke Partije SSSR-a.

U puno domena su potpuno preuzele poslove drzava clanica, a povremeno prava motka radi prema Madjarskoj i Slovackoj.

Evo praktičnih osvrta na EUR/CHF/USD

Na on line menjačnici se ove valute prodaju sa sledećim marginama u odnnosu na srednji kurs:
CHF: 4%
USD: 2.8%
EUR: 0.7%

Ne mora da znači da su ovakve kursne razlike i u drugim bankama/menjačnicama, ali su verovatno slične.

Dakle, kod zamene dinara u CHF najviše se gubi, prvo trebada zameniš dinare po 4% većem kursu od srednjeg, pa kad prodaš dobiješ 4% manje od srednjeg.
EUR je, praktično, u Srbiji domaća valuta. Ako imaš evre, svako će da ih primi, za CHF baš i ne.

A ako krene nešto nizbrdo sa EUR, ni CHF neće dobro da prođe. Kupi CHF samo ako očekuješ da će mu vredost porasti za 10 i više procenata u odnosu na EUR.

ademare misli da je mnogo pametan, ali njegove eknomske analize kao da dolaze pravo iz berbernice ili taksija.
Pošto nikad nema prave argumente, uvek ide napadom na ličnost. Kao, da li sam ja potkupljen od strane SNS-a, ili Java ima fascinaciju Cicom, samo ademare zna sve.

Uzgred, kada je ova garnitura došla na vlast, EUR je bio 110 dinara, otišao na 120, pa se sada vrti oko 117.
ademaretova frizerska analiza kurseva kaže da kurs treba da fluktuira.

Istovremeno, u Srbiji postoji jedan centar moći, gomila nesposobnjakovića na ključnim pozicijama, pa se meni diže kosa na glavi kada pomislim da Cica treba da donosi makroekonomske mere.

Činjenica je da su krize poslednjih godina (COVID, rat u Ukrajini) uticale na EUR, pa se na inflaciju žale i oni koji su uveli EUR (BIH sa fiksnim kursom KM, CG, sada Hrvatska).

Najboje bi bilo da i mi fiksiramo kurs za EUR.
Velika glupost je da plivajućim kursom stimulišemo izvoznike, kada su nam najveći izvoznici firme u stranom vlasništvu. Develvacija dinara, generalno bilo koje valute, je vrlo kratkotrajna mera, tim pre što se time vrlo brzo generiše inflacija.

Čist račun, duga ljubav.
Ne vidim šta ima loše u tome da za ulje i filtere (za mali servis) platim POTPUNO ISTU CENU kao i prošle i pretprošle i one prethodne godine. Čuvam račune pa znam.
OK, sada je bila inflacija 2022/2024, ali mnogo prethodnih godina nije.

Tebi to smeta, verovatno? Kako? Šta bi ti voleo? Svake godine duplo više dinara!

Sve šta je čitav niz Guvernera NBS znao, tokom dugog niza godina je - nesuvislo štampanje dinara, i svakodnevno obezvređivanje novca u džepovima građana.
Šta nam je to donelo? Da svi nešto računamo u Evrima, bez ikakve potrebe. Kad pitaš majstora "pošto mali servis za Golfa", ovaj će ti reći u evrima (na primer: "80€") bez obzira što je odavno to u dinarima isti iznos.

Ja razumem da veliki broj građana prima doznake iz inostranstva, pa bi svi voleli da za dobijenih 200€ od gastarbajtera kupe namirnice i plate komunalije za tri meseca.
To bi možda mogli, da je 1€ = 400 din. I onda kreću budalaštine tipa: "dinar je precenjen"
A svima su, očigledno, čavke popile ono malo mozga, pa ne kapiraju da će, kao što sam već pisao, onog momenta kad se kurs promeni - sve da poskupi mnogo više, zbog inflatornih očekivanja.
Tako će primalac pomenutih 200€ od gastarbajtera moći da preživi samo desetak dana, iako je, onako priglup kalkulisao celih 3 meseca.

Ne pišem ja ovo zato što "tako mislim", nego zato što sam se to živeo i preživljavao.
I još mnogi drugi su ovo živeli, ali očigledno ne pamte dalje od jučerašnjeg drugog dnevnika.


Inflacija iz par prošlih godina je uvezena. To je jasno svakome ko želi da makar malo razmisli.
EU birokratija, glupa kakva i jeste, tj. pojedinci na visokim položajima koji nikad nisu živeli u inflaciji, dali nalog da se naštampa mnogo stotina milijardi evara, što za rat u Ukrajini što za pomoć privredi posrnuloj tokom korone.
Mislili su isto kao i već pomenuta prethodna plejada majmuna na poziciji Guvernera NBS: "naštampaću pare pa ću imati više".

Ja se iskreno zahvaljujem Jorgobanci što je jedina koja se uhvatila u koštac sa finansijskim problemima države na drugi način, a ne štampanjem para.
I nadam se, (mada kapiram da je mala verovatnoća), da će ostati na poziciji i kad Žvalavi Iz Frižidera kiksne.

I meni je rata za stambeni kredit zbog inflacije u EUR - znatno manja, u realnom iznosu.
Kredit je sa fiksnom kamatom, tj. fiksna rata, u ugovoru ne piše ništa o amortizaciji i revalorizaciji. Plata mi je povećana, već kolika je inflacija. I eto mene u čistom plusu. Živela inflacija!

Ali, pazi, nisu bankari glupi.
Pojam revalorizacije je odavno poznat ekonomistima i bankarima.
Ako se nedajbože inflacija u EUR nastavi, prvo će velike evropske banke da krenu sa klauzulama o revalorizaciji kredita. A onda će to da se prenese i na banke u Srbiji. I drugde.
E, onda će, moji sinovi da na]ebu, pa ja lično neću biti toliko oduševljen i da kličem "živela inflacija".

USA - da. Naizgled dobar posao. S tim što su mnogi vlasnici 10Y USA bondova već ostali "kratkih rukava".
Može centrala jednom da pogreši, ali neće dvaput. Krene li USA sa daljim štampanjem, niko više neće da kupuje USA obveznice.

Pa dovoljno je da uporediš cene u dinarima sad sa cenama od pre nekoliko godina i jasno je o čemu se radi. Povećanje cena u dinarima nije srazmerno povećanju cena u evrima (i evru vrednost pada pogotovo od kovida). Već sad je procena da je realna vrednost dinara oko 250 za jedan evro.

Kada dođe do neke ozbiljnije promene u Srbiji, na primer promeni se vlast i ta neka nova vlast se vrati konzervativnim i štedljivim principima, i kad joj dođu nakarikani krediti na naplatu, onda će dinar da prsne ko Cocin bubanj, jer neće imati odakle da ga veštački održavaju u odnosu na evro.

Evo imam neke evre u šteku, a istovremeno (tako se potrefilo) treba da vratim neke dugove, u dinarima. 'Oćeš da kupiš 1.000€ po realnom kursu? Glupo je da kalkulišemo po zvaničnom, nerealnom, zar ne?
Moram priznati, ponudio sam da prodam, po realnom kursu ,još nekim ljudima, i svi me gledaju kao da sam lud. Neće?!? Ne kapiraju da je realni kurs već oho-ho otišao na gore! Budale!
Sva sreća, ti kapiraš, znaš znanje. Nadam se da ćemo se dogovoriti. 250din za 1€ je sasvim OK za mene.

Naravno da povećanje cena u dinarima nije srazmerno povećanju cena u evrima, zato što se i proizvođači i trgovci i dalje dobro sećaju hiperinflacije. Po tome smo jedinstveni u svetu.
Niko ne želi da ostane kratkih rukava, pa čim se malo pomerilo, vrli Srbin se ne da zaje bati, pa ga sračunao duplo, za svaki slučaj. To se zove "inflatorna očekivanja".

Jel' moze neki izvor ove informacije ili makar ime i prezime onog ko je to procenio? Hvala.

Pretpostaviću da se zavitlavaš, jer ovako nešto ne može da napiše neko ko to ozbiljno misli.

To je ozbiljno koliko i 250 dinara.

Evo nešto ozbiljno:

Banka Intesa menja evre primljene na račun firme za 116,5 dinara.
Bilo bi lepo da vrati barem na 117 kao što je bilo pre neku godinu.

Možda ovo zavisi i od fee koji je manji ili veći u prijemu preko ino banaka.

Ozbiljan sam. STVARNO bih prodao 1.000,00€ po realnom kursu od 250,00 RSD za 1 EUR. Časna reč, evo imam keš evriće kod sebe.
Zašto neko misli da sam neozbiljan?

Jeste i ja imam Ford Fiestu iz 2006. godine koja realno vredi 25000 EUR, al niko ne da više od 2500.

Zato Lidl i ostali prodaju za Dinare pa u banci menjaju za recimo 117din i iznose profit koji je ove 2024g veći nego 2021g ugrubo za oko 100% bez nekog većeg ulaganja i povećanog prometa.

Ali su pre postojali "tapkaroši" koji se devize, devize zaista kupovali po većem kursu a što sad nije moguće..

Ako je recimo država Srbija uzela 10 milijardi € kredita u poslednjih 5 godina po recimo 5% kamatnoj stopi i to utrošila u kapitalne projekte, puteve i ostalo, da li je to dobar potez obzirom da je € izgubio vrednost u međuvremenu recimo 50%.

To nije tako jednostavna racunica, zato sto takve investicije generisu prihode koje isto moras uzeti u obzir.

Model je komplikovaniji ali u principu pocinjes od NPV kalkulacije i ubacujes u model sve sto znas (koliko te kosta novac, koliko profita generise, kakva je stopa inflacije, sta bi se desilo ako ne bi investirao nego cekao itd.)

Deciji primer:

Krenes od pocetka: 100 EUR u 2019 je vredno 121 EUR u 2024
Kredit na 5 godina sa 5% kamatom: 100 EUR kosta 127 EUR

Naravno, taj novac nije samo pozajmljen vec je ideja da se nesto napravi i to "nesto" moras da kvantifikujes - od toga zavisi da li ti se investicija isplati ili ne.

Kad smo već kod podizanja kredita, evo, da se ne zaboravi:



Ko ne zna šta je to budžetski deficit, evo da pojasnim: To prostim jezikom znači:
"Nemam para do sledeće plate, potrošio sam, pa dižem kredit da imam da kupim hranu. Kako ću posle da živim od plate do plate, kad budem morao da otplaćujem i ratu kredita - pojma nemam!

Podizanje kredita da bi se sagradio auto-put, pruga ili šta slično - to je potpuno druga priča. To je investicija za investicije.

Zato što je zvaničan kurs 117 i svako može da kupi evre po toj ceni na svakom ćošku. Što bi neko kupovao po skupljoj?

Pa da, ali ti reče onomad da je 250 din za 1 EUR realan kurs.
Možda sam naivno pomislio da neko hoće da trguje po realnom kursu. Fair Price, da niko ne bude oštećen i prevaren u trgovini.

Fair Price u ekonomiji ne postoji.

Cena je ona po kojoj je kupac voljan da plati, ništa više, ništa manje.

Postoji.
Postoji u smislu kad neko ima većinski udeo da tržištu, i ne želi (ne sme) da zloupotrebi dominantan, monopolski položaj, pa svoje usluge i proizvode nudi po fer ceni.

Postoji takođe (u poslednjih nekoliko godina se mnogo priča o tome) kod otkupa.
Velika svetska kampanja je u toku da se kafa i kakao otkupljuju od proizvođača po fer ceni, iako najveći svetski kupci mogu svojim dominantnim položajem da ucenjuju male farmere i nude smešno male otkupne cene

Postoji i kad većinski vlasnik akcija (na primer) nudi malim akcionarima da otkupi njihove akcije.
Ne mora da im ponudi ništa, ali ako nudi da otkupi, to mora da bude po fer ceni.


Sasvim je drugo je kad neko nudi polovne gume za džipa preko oglasa, pa lupi neku suludo visoku cenu, bila fer ili ne, pa ko neće - ne mora.
Ili kad vlasnik stana oglasi izdavanje za duplo više novca nego ostali.

---

'Oću da kažem: pojam i smisao, i ekonomski termin "fair price" postoji. I neretko se primenjuje.
E sad, drugo je pitanje da li se fer cena primenjuje uvek kad bi trebalo.

Realan kurs ne znači da je to i zvaničan kurs. Realan kurs će postati zvaničan verovatno čim prsne aktuelna vlast, mada se to možda desi i ranije, ako dođe do nekih većih poremećaja koje neće moći da saniraju.

Ovo naravno pišem da ne bi drugi bili dovedeni u zabludu tvojim izvrtanjem rečenog.

Vidi, priznajem da sam sarkastičan, ali samo iz jednog razloga: da probam da ti objasnim da takve, paušalne izjave i potpuno besmisleno licitiranje: koliko je dinar precenjen / nerealan, i koliko je, kao, sada njegova "realna" vrednost, nikako nemaju smisla niti logike.

Svi se mi dobro sećamo (ako ne svi - JA se dobro sećam) vremena kad je zvanični kurs bio nerealan. Ne samo u doba hiperinflacije, nego i tokom osamdesetih godina.

Onog momenta kad zvaničan kurs "sklizne" sa trase realnosti, banke su prve te koje prekinu prodaju konvertibilnih valuta za dinare.
Zašto banke? Zato što su na izvoru informacija, znaju šta se radi, znaju da je kurs nerealan i ne žele da prodajom deviza po nerealnom kursu umanje svoja osnovna i obrtna sredstva.
Već koliko sutra, banke izbace svoje dilere na ulice "devize, devize" i to je to. Kreće kupoprodaja van legalnih tokova.

Danas je bankarski sektor u Srbiji bar oko 80% u stranim rukama.

Pitanje: da li će vlasnik kapitala Rajfajzen banke (čisto kao primer) da dozvoli da se iz banke izliva kapital u nepovrat, time što će da prodaje 1 EUR za "samo" 118 din?
Da li je direktor kompetentan? Da li je on lud? Šta će da ostane od banke ako tako olako spiskaju svoje pare?

---

Osim [es] pratim još i dosta drugih društvenih mreža. I neretko vidim ovakve izjave kako nas "vlast potkrada" i kako je dinar precenjen, i onda kreće odokativna, paušalna licitacija tj. lupetanje.
Neko kaže da bi EUR morao da košta 150 din, drugi se nadoveže pa lupi 200, treći, što da ne, kaže 250, i tako do oko 500 din - 600 din. Nema kraja, samo je pitanje mašte.
Piskaranje po društveim mrežama je mnogima razonoda, nema tu odgovrnosti za naklapanja.

---

Poslušaj savet što će ti čiča dati:
Dok god banke sa stranim kapitalom voljno, pri zdravoj pameti, prodaju svoje Evre za dinare po zvaničnom kursu (ok, sa % marže) budi apsolutno siguran da je zvaničan kurs potpuno realan.


_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 09.10.2024. u 09:41 GMT+1]}

Investiciono zlato?
Samo, ako ti to zlato stoji "tamo negde", pitanje je šta sa njim može da bude, može da završi isto kao ruske devizne rezerve.

Pitanje s početka nije bila kupovina dinara, nego obrnuto, preventivna kupovina deviza kako bi se eventualno zaštitili od naglog i izvesnog stmoglava kursa dinara. Dakle, ideja je da sebe dovedemo u poziciju kao i pomenute banke - da mi imamo evre ili švajcarce tako da kad dinar rokne u odnosu na njih, mi ne budemo na gubitku.

Realan kurs dinara koji ne odgovara zvaničnom je upravo ilustracija takve situacije.

Banke moraju da prodaju po zvaničnom kursu a dokle god je on stabilan one će to i da rade. To i dalje ne znači da je taj kurs realan. Vlast se trudi da zbog toga drži kurs stabilnim i dokle god ona to bude mogla kurs će biti ovakakv kakav je. Kada vlast ne bude mogla da drži ovaj krus ili sama vlast propadne, onda će i kurs dinara na ulici bude bliži realnom.

Primeti da je ne koristim etiketiranje i vređanje kao ti. To je stvar tvog vapsitanja. Samo to što to koristiš kao argumente je jasno da nemaš baš jake argumente.

Moji argumenti su cene. Kurs dinara se nije menjao odavno ali cene jesu i to sve. I kad uračunamo promenu cena u evrima (jer je i evro u ozbiljnoj inflaciji od kovida) cene u dinarima su veće nego što bi bileda je samo prepračunata povećana cena u evrima po zvaničnom kursu.

Negde sam video da je promenjeno da je realan kurs dinara 250. Možda to nije tačno, ima raznih procena ali konkretan iznos nije ni bitan, bitan je trend.

Tako da ja tebi preporučujem, kad si tako pametan, da se držiš svojih argumenata i da čuvaš dinare, što na računu što u slamarici i čekaj da sve prsne. Možda bi valjalo da ako i imaš šta evra sve to pretvoriš u dinare.

250 din kao nekakav realan kurs bi znacilo da su cene u evrima vise nego duplo skuplje nego u eurozoni. Da li je to zaista slucaj?

Moje iskustvo, koje svakako nije niti bi trebalo biti referenca je da su cene zivota u Beogradu tu negde sa tipicnim gradovima po zapadnoj EU - nesto je jeftinije, nesto skuplje ali nisam primetio ekstreme tipa 2x - npr. hrana po supermarketima je nesto malo skuplja nego u, na primer, Roterdamu ili Frankfurtu, cene nekretnina su manje osim na 'premium' lokacijama gde su manje-vise iste. Cene drugih stvari za zivot - komunalije, internet i sl. su opet nesto jeftinije itd...

Nisam bas siguran da bi 2x manji kurs mogao da se odrzi na duze staze - pricamo o neophodnom uplivu vise milijardi EUR godisnje samo kako bi se peglao kurs. Ne znam, mozda se to desava ali deluje prilicno radikalno i neobicno. Ali ako imas neke konkretne podatke, bilo bi lepo ako mozes da podelis cisto da se i mi drugi informisemo.

Ko te je etiketirao, i vređao?!?


Kad sam ja rekao da čuvam dinare? Slamarica, wtf? Iz kojih reči si ovo izvukao, zaključio?

Možeš li neki konkretan primer da navedeš da je nešto urađeno po toj "fer ceni"?

Vidi, ja sam mnogo duboko u ekonomiji i N puta sam čuo da mnogi pominju taj izraz, ali zaista nisam video neku transakciju za koju bih mogao da kažem da je odrađena po toj "fer ceni"..čak i kada izgleda da je tako, opet nije tako...

Gledate inflaciju.

Inflacija u Srbiji je 2-3x veća nego u evrozoni. Kumulativno gledano, dolazimo do ogromnih razlika. Od kada smo genijalno fiksirali kurs pre 12 godina kumulativna inflacija je u evrozoni oko 27%. Kod nas je samo u poslednje 3 godine 34%. A kurs fiksiran. To znači da mi praktično devalviramo evro.
Kod nas je uvek marka ili evro bio benchmark, merilo vrednosti. I šta sada, MI smo devalvirali evro?!

Evo šta kaže nekada hvaljeni ministar, ekspert svetske banke na tu temu

https://radar.nova.rs/video/ra.../dusan-vujovic-intervju-radar/

@Nebojsa Milanovic,

Evo ti jedan primer, u slucaju intelektualne svojine: https://en.wikipedia.org/wiki/...d_non-discriminatory_licensing (FRAND)

Drugi primer, koji je Java naveo je slucaj kad imas akcionarsko drustvo (ne na berzi) i gde se ugovorom definise procedura kupovine akcija od strane vecinskog vlasnika u slucajevima prece kupovine. U tom kontekstu 'fer cena' je definisana nekim fiksnim multiplikatorom EBIT-a gde je taj multiplikator specifican za industriju u kojoj firma posluje, itd.

Ja ne znam šta da kažem, osim da pitam: dali vi ljudi pročitate ono šta napišete, pre nego što kliknete na dugme "Pošalji odgovor".
Da li sagledate ono šta ste napisali, pa se zapitate "ima li logike u mom postu"?

Nije toliko inflacija, koliko je bezobrazluk pojedinih trgovaca i trgovačkih lanaca, kojima to prolazi kod određenog dela kupaca.

Eto, pre neki dan komentarišem kod mene u piljarnici kako je Milka od 300g 360 dinara, a ona sa lešnicima 399 dinara, dok je negde preko 500 dinara, a prodavačica kaže da je u jednoj prodavnici platila čak 700 dinara, jer joj to bila jedina prodavnica u krugu od 300 metara, a trebalo joj hitno za poklon.

Pa sad uporedite 400 i 700 dinara i koliko je tu skuplje, a u nabavci ta čokolada košta isto.

Cene nekih proizvoda u supermarketima da ne pominjem, frljaju se samo tako. Recimo Lavazza kafa 250g za espreso je danas 850 dinara, sutra 950, posle nekoliko dana 1100 dinara, onda je "akcija" i cenu spuste na 899, i tako u krug.

U DIS-u sam video 3,7L tečni deterdžent košta 3700 dinara (Lavanda), dok recimo 2,2L potpuno identičan (fotka lavande i svi ostali podaci na pakovanju) košta na akciji 999 dinara. Dakle, dodaš 200 dinara i kupiš 8,8 litara umesto 3,7.
Sećam se da je kod njih Snikers 4x pakovanje bio skuplji nego da isti taj Snikers kupiš kao 4 pojedinačna pakovanja (pažljivo gledao gramažu, pošto ima nekoliko različitih), cena jednog bila 42 dinara, a cena 4x pakovanja bila 172 ili 174 dinara, i to 4x još bilo na akciji.

Takvih pojava da se varaju kupci ima na svakom koraku, i to im očigledno prolazi, čim nijedan supermarket nije još uvek zatvoren - mada se primećuje da je dobar deo njih znatno smanjio broj radnika i da nema nekih velikih gužvi na kasama.

Meni je extra pišično kad vidim "50% popusta". Alo brate, pa kako si ti to formirao, tj. kalkulisao cenu, ako si spreman da prodaješ upola cene?!?
Odgovor se sam nameće: ništa nije kalkulisao, daleko bilo, nego se frlja samo tako.

---

Takođe, treba obratiti pažnju na "Akcije", jer smradovi trgovački kobajagi akcijama rade psihološki na kupcima, lažno stvarajući osećaj da je nešto jeftino.

Deterdžent 1: cena 1.000 din
Deterdžent 2: AKCIJA! cena 500 din
I šta će kupac da pomisli? Wow, koliko je jeftino, kupujem Deterdžent 2!

Već sutra, situacije je:
Deterdžent 1: AKCIJA! cena 500 din
Deterdžent 2: cena 1.000 din
I šta će neki drugi kupac da pomisli? Wow, koliko je jeftino, kupujem Deterdžent 1!

A pri tome, realna cena sa porezom i maržom ne bi smela biti preko 400 din.

I tako će trgovac da proda i jedan i drugi deterdžent i dobro zaradi.
A ako se neki neoprezni potrošač u žurbi uhvati za ovaj skuplji - to je extra prihod!

Da li mozes da navedes tacne razloge zbog kojih uopste dolazis do pitanja sta je realan kurs? Zasto porast cena dovodis u vezu realnog kursa?

Fiksni kurs je magična reč. Fiksirao si kurs za stranu valutu, ali nemaš istu inflaciju kao evrozona

Ako ne znaš šta da kažeš, Java, možda možeš bar da ne budeš neprijatan. Ovo je izjavio ekspert Svetske banke na linku koji sam postavio. Kao i neki drugi doktori ekonomije. Ali, pazi, pravi doktori ekonomije ;) Ne oni sa plagijatom sa Edukonsa.

Da li TI pročitaš ono na šta odgovaraš?

Kod nas kurs nije fiksan, ali NBS "interveniše" kad zatreba u cilju "očuvanja makroekonomske stabilnosti", dok recimo u BiH imaju fiksni kurs u odnosu na evro, mada nisam baš siguran koliko je on stvarno fiksan ili ipak ima malih fluktuacija u zavisnosti od otkupnog i prodajnog kursa banaka i menjačnica.

Uvek treba biti oprezan sa mišljenjima "eksperata". Dotični ekspert, kome ne dovodim u pitanje stručnost, je sada penzioner. Bio je ministar finansija u fikus vladi od 2014. do 2018. Dakle, jedan od kreatora finansijske politike Srbije, ako tako nešto postoji. Odnosno ako uopšte Vlada nešto radi što je u opisu rada Vlade, ane samo ono što Vučić kaže.

Što se njegove stručnosti tiče, on NIKADA nije radio u privredi. Uglavnom je bio na razim fakultetima, pa je sa takvih pozicija bio savetnik u raznim institucijama.
Sličan "kalibar" je Janis Varufakis. Ako ponekad pročitate neki tekst na Peščaniku, može da vam izgleda kako on daje dobre ekonomske analize. Slična karijera kao Vujović, prestižni fakultet, doktorat u UK, Ministar finansija u grčkoj vladi, nikada u privredi, nikada u banci. I on sada piše kako treba reformisati bankarski sistem Grčkoj, a ništa od toga nije uradio dok je bio u Vladi.

Znači u oba slučaja imamo ogorčene tipove, koji su bii u Vladama, ali to o čemu SADA govore nisu radili ONDA kada su mogli. Osladila im se vlast, pa sada, kada više nemaju moć da na bilo šta utiču, dele "pametne" savete.

Ne kažem da ponekad ne može da se nađe i zrno mudrosti, međutim veći deo teksta je BS.

Ne vezano ni za sta konkretno: da neciji 'savet' ili 'analiza' nesto vrede, bili bi prodavani kao ekspertska usluga, kako sav normalan strucni svet radi. Znanje se placa, ko ga ima ne deli ga dzabe nego naplacuje.

Nesto napisano po novinama, YT-u i sl. ne moze biti nikakva ekspertska analiza, vec naruceno ili radi licne promocije. To vazi sa sve i svakog, zato sto je to nacin na koji ovaj svet funkcionise. Uvek treba imati u vidu razloge zasto neko nesto radi i ko je narucilac, sta ili ko je proizvod i sta je zapravo predmet transakcije.

Jedino ako je neka licna promocija, tu mozda eventualno ima necega mada se onda opet postavlja pitanje zasto bi neko ko sebe naziva ekspertom pisao nesto po medijima a ne u strucnoj literaturi.

Ne treba padati na efekat Gell Mann-ove amnezije (https://en.wiktionary.org/wiki/Gell-Mann_Amnesia_effect) - u cemu god da ste strucni, ako o tome procitate po nekim novinama, sve su sanse da je BS sto cete i prepoznati (ili u najboljem slucaju nekompletno). Iz nekog razloga, ljudi cesto imaju efekat 'amnezije' kada su u pitanju stvari koje nisu njihov domen pa kada o tim stvarima procitaju u novinama tome veruju, iako su iste sanse da je i to BS kao i ono sto je u domenu njihove struke.

Pogledajte cene u Srbiji i Nemačkoj:

https://www.numbeo.com/cost-of...y1=Germany&country2=Serbia

Osim mleka i banana, sve ostale cene su niže u Srbiji.

Da ne pričamo o tome ta su plate u Srbiji pola ili trećina nemačke plate. Ako je to tako, onda bi možda EUR trebalo da bude 40 ili 60 dinara, pa da stignemo Nemce sa platama?

U svakom tekstu, probajte da nađete "crvene zastavice". Evo nekih:
1. Tekst tvrdi da postoji jednostavno rešenje za složen problem. Ako je to tako, kako se niko drugi nije dosetio jednostavnog rešenja?
2. Nešto se obaćava da bude besplatno ili znatno jevtinije nego što je sada. Kako niko nije video priliku da napravi bznis i izađe na tržište sa jevtinijom robom/uslugom?
3. Pozivanje na autoritete, u oblasti u kojoj ti autoriteti nisu stručni. Recimo, tekst o dijeti kaže da se i Tesla tako hranio. Najčešće se zloupotrebljavaju Tesla i Ajnštajn. Pravilo: tekst o elektrotehnici je utoliko veći BS srazmerno broju navođenja Tesle.

Ako bi ovaj princip primenili na Mlađana Dinkića ispalo bi da je prilično dobar stručnjak. Ćuti i radi i to za mnoge. I nije na državnoj, Srpsoj ”sisi”.

Gore napisano samo smanjuje mogucnost da je sadrzaj to sto se predstavlja ili ocekuje da jeste - ne znaci da ako neko ne radi to da je automatski dobar strucnjak, moze biti ali ne mora da znaci.

https://biznis.rs/vesti/srbija...umnje-na-povredu-konkurencije/

Pokrenut postupak protiv Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS zbog sumnje na povredu konkurencije..

Ovo nema veze sa temom i njenim naslovom, pa evo opet da pitam: šta bolje Evro ili Švajcarac? 😂

Mislim da vrednost Svajcaraca zavisi od portfolija njihove Nacionalne Banke:Apple, NVIDIA, MSFT, TESLA, ....tako nesto

Ne znam koliko sam u pravu, ali ovo-svajcarac mu dodje kao neki fond, ali bez dividendi i ostalog... inovativno

Meni je bolji Svajcarac. Iz licnih razloga.

Ja sam odgovorio, pre nekoliko strana:


Sa praktične strane, bolji je evro.
1. manje se gubi na kursnim razlikama
2. svuda u okolini je prihvatljiviji kao sredstvo plaćanja u odnosu na švajcarac.

Isto bi bilo kao - da li je bolje evro ili zlato. Sa praktične strane evro. Zlato je trenutno prilično skupo, ali bez obzira na trenutnu cenu, razlika između kupovne i prodajne cene zlata je ogromna. Kada odeš u prodavnicu, teško da će bilo ko da ti prihvati zlatnik.

Jasno naravno, lepo si napisao, lično smatram da je to krajnje očigledno pa me zato čudi takvo pitanje, otud onaj smajli gore ;)

p.s. Zlato se u poslednje vreme puno manje kupuje, ne samo iz razloga koje si naveo, nego zato što ga Bitcoin u sve većoj meri zamenjuje.

U Austriji bi ovaj "zlatni dukat" trebali svi da prihvate u bilo kojoj radnji, samo što nije nije baš toliko lud da mu neko računa kao 100 evra dukat koji realno vredi preko 2000 evra:


Izvor: https://zlatnistandard.rs/proi...ilharmoniker-1oz-zlatni-dukat/

Ne samo u Austriji, prihvatili bi ga i ovde naravno.

Ali realno pitanje je koliko bi ti u radnji, ili bilo gde, računali zlatnik koji si platio 2000€?

Ne moraš da ideš do Austrije.
NBS je iskovala zlatnik od 1 din 2004. godine. 8.64g, zlato čistoće 90%
Nominalana vrednost 1 dinar, prodajna cena 81,000.00 dinara. Zakonito sredstvo plaćanja.
Imaš i zlatnike čija je nominalna vrednost 10,000 dinara iz 2004. i 2006. godine. Ne bi puno izgubio, samo vredi 8 puta više nego što na njemu piše.

https://www.nbs.rs/export/site...ts/novac/pkn_prodajne_cene.pdf
https://nbs.rs/sr/novac-i-placanja/numizmatika/

Bitcoin market cap: $1.25T
Gold market cap: $16.413T

Ne vidim scenario da Bitcoin zameni zlato iz prostog razloga sto su to potpuno drugaciji tipovi investicija, sa potpuno drugacijim razlozima zasto se drze i cemu sluze.

Stavise, zlato je ograniceno fizickom dostupnoscu i za investicione strategije gde se zlato kupuje bi ljudi kao alternativu kupili nesto slicno - neki drugi vredni metal itd., a ne Bitcoin. Bas kao sto ljudi koji kupuju Bitcoin ne bi kupili zlato, osim nekog malog procenta ljudi koji nemaju puno ideja kako da diverzifikuju svoje finansije pa im Bitcoin i zlato zvuce kao nesto slicno a-la "nije novac".

Ne razumem šta si tačno hteo da kažeš, ovo su činjenice:

Januara ove godine je otvoren dvocifren broj BTC ETFova od koji je najveći, pogađaš, Blackrock ETF (ticker: IBIT) koji institucionalnim, naravno i malim investitorima omogućavaju laganu kupovinu fizičkog BTCa putem akcija tih ETFova.

Evo tabele gde možeš da pratiš dnevni priliv/odliv novca kako u BTC, tako i u ETH ETFove koji su nešto kasnije takođe otvoreni, a i puno drugih stvari: https://farside.co.uk/btc/

Taj komfor kupovine BTC/ETH u vidu akcija dovodi do toga da i onaj ko nikada nije smeo/umeo da ih kupi, sada to može lako činiti preko akcija i sve je veći broj i fondova i public ETFova koji u svom portfoliju imaju BTC/ETH. Trenutno je market cap BTCa blizu 10% MC zlata, što je malo ko verovao da će se ikad desiti.

Lično smatram da će MC BTC preći MC zlata, iz prostog razloga što je bolji po više ključnih kriterijuma. Neka ovo bude zapisano ovde pa ćemo videti

Pricamo o potpuno razlicitim stvarima, i cinjenice koje navodis nemaju veze sa sustinom: Zlato kupujes iz jednog razloga, Bitcoin iz drugog - osim ako pojma nemas sta ces sa kintom pa ti sve jedno u sta ces da je ubacis (sto samo po sebi nije pametno, ali to nije predmet price).

To je kao da poredis kupovinu psenice i nekretnina - i jedno i drugo imaju fondove koji prodaju vrednosne papire vezane za te stvari, ali jedno sa drugim blage veze nemaju.

Ako pravis investicioni portfolio, klase investicija "kriptovalute" i "vredni metali" su potpuno razlicite kategorije.

Nisi naveo koji to tebi različiti razlozi?

Na bezbroj mesta se navodi, a i ja lično to mislim, da su razlozi kupovine i jednog i drugog mnogima i umnogome slični, uz manje očigledne razlike koje ne menjaju suštinu.

Ako si ozbiljan u investiranju, uradices fundamentalnu i tehnicku analizu predmeta investicije.

U tehnickoj analizi predmeta investicije zlata vs. kriptovaluta, doci ces do neminovnog zakljucka da su statisticki trendovi rasta i pada vrednosti tih tipova investicija skoro potpuno dekorelisani (koliko je to prakticno moguce u realnosti, sto vazi za bilo koji drugi par tipova investicija).

To bi trebalo da ti da neke ideje zasto te stvari ne spadaju u istu klasu kad pravis investicioni portfolio.

Za pocetak ;-)

Ako pricamo o investicijama, razlog kupovine bilo cega je da balansiras rizik svojih investicija. Kako kripto i zlato imaju vrlo drugacije trendove, logicno je da ih neces trpati u isti kos niti ces jedno menjati drugim.

Cak i ako ne radis balansiranje rizika vec imas neki cilj sa bilo kakvim prihvatljivim rizikom i zeljenim dobitkom, opet - jedna i druga investicija imaju potpuno razlicite profile i ne spadaju u istu klasu, pa ne mozes jedno menjati drugim ako si minimalno informisan.

Jesu TA dekorelisani, a pošto nisi rekoa kako, evo ja ću: dekorelisani su na način da je BTCa u TA na gore, a zlato je dobrom delom sideways, a u dužem periodu takođe na gore.

Imajući u vidu ostale osobine mogu se utvrditi prilične sličnosti, naročito po ključnoj osobini da su oba store of value.

Naravno, razlika u volatilnosti je ogromna, ali upućenom investitoru koreni te razlike su sasvim razumljivi i sa pravilnom alokacijom nisu neprihvatljivi.

Ako su razumljivi, logicno je da ih ne trpa u isti kos - zato sto su im karakteristike drugacije.

Ponovicu, ako balansiras portfolio - u isti kos ne trpas instrumente koji se slicno ponasaju, zbog toga BTC i zlato nemaju veze jedno sa drugim, pa i ne menjaju jedno drugo.



Potpuno drugacije volatilnosti - drugim recima, ako planiras da cuvas vrednost neces kupovati jedno ako ti ne odgovara njegova volatilnost i obrnuto.

Napisao sam da je razlika u volatilnosti ogromna, možda nisi video , ali to se rešava kao što rekoh pogodnom veličinom pozicije.

Uši smo već u detalje oko formiranja portfolija, pa da se vratim na ono šta sam rekao: moja projekcija je da će MC BTCa preći MC zlata.

Što bi rekli Ameri: act accordingly

Ukratko: poenta je da rast BTC market cap-a nema nikakve veze sa market cap-om zlata zato sto niko ozbiljan ne tretira te dve stvari kao isti tip investicije.

Ljudi koji kupuju zlato nece kupovati BTC umesto zlata, kao ni obrnuto. Sto ne govori ama bas nista o svrzishodnosti investiranja u zlato ili BTC, te dve stvari su ortogonalne jedna u odnosu na drugu.

Kategoričan si pa ću iskoristiti tvoje reči da i ja budem što jasniji.

Mislim suprotno i dobro je što će ovde ostati zapisano ko je na današnji dan šta rekao, jer trend i svima dostupni podaci će za ne puno vremena sve jasno pokazati.

Itekako ima veze, i to direktno obrnute: što je veći MC BTCa - to je manji MC zlata, naravno oba umanjena za inflaciju.

VEOMA ozbiljni ljudi to tretiraju kao isti/sličan tip investicije, uz uvažavanje razlike u volatilnosti, i kako gore rekoh -dejstvuju accordingly :)

Gore rekoh da hoće i javni podaci o strukturi portfolija velikih hedž fondova to već pokazuju i naravno pokazivaće sve više.

Nisu ortogonalne, nego matematički rečeno (skoro) paralelne i biće sve više, sa tendencijom da se intenzitet BTC duži (IBIT) povećava na račun GLD duži.

Nadam se da sam sasvim jasan :)

Sasvim si jasan, ali i sasvim u krivu.

Ne mozes imati dva instrumenta sa potpuno razlicitom dinamikom i tvrditi da jedan moze da menja drugi. To je potpuno neozbiljno i tako ne funkcionise ni jedna investiciona strategija sa promilom kredibiliteta. Mislim, svako moze da se kocka sa svojom lovom, to je kul - cak i da prica kako je to super, ali to je samo dokaz da ljudi vole da se kockaju, ne da BTC menja zlato u investicionim portfolijima.

Mozes lako da pokazes suprotno (tj. ne mozes, zato sto tako nesto ne postoji) - sve sto treba da uradis je da nadjes neki konkretan investicioni fond koji ima konkretne obaveze prema investitorima, i koji je svoje pozicije u zlatu zamenio sa BTC pozicijama, ili obrnuto!

Sve ostalo je nebitno, besplatni "investicioni saveti" ili price strucnjaka i "strucnjaka" ne vrede 5 para.

Vredi samo konkretno ono iza cega stoji lova i fiducijarna odgovornost.

Mislim kad vec elementarna matematika nije prihvatljiva, moze da posluzi primer iz konkretne industrije. Ali konkretan primer i konkretna industrija, ne "saveti" (koji to nisu zapravo, obicno pise malim slovima ispod) i "analize" i sl. BS.



Navedi koji tacno fond je pozicije u zlatu zamenio BTC pozicijama, i na osnovu cega si to zakljucio - bas bih voleo da vidim.

Upravo ti to i govorim, dakle po tim tvojim kriterijumima, koji nisi ništa drugačiji nego moji :)

Razlika je samo što sam ja ovde u dublje u materiji, između ostalog i pratim puno ozbiljnih ljudi koji o tome pričaju.

Nisam lično istraživao pozicije hedž fondova po tom pitanju (a ni uopšte), jer i prema BTC i prema GLD,a i generalno imam lične stavove, ali postoje sajtovi koji objavljuju detaljne pozicije praktično svih fondova.

Jedini je problem se to ažurira na tri meseca, ali za generalni tracking to nije loše, a postoje i premijum mesta na kojima za dvocifren broj dolara mesečno na mail dobijaš promene portfolija proizvoljnog broja fondova.

Ono što aktivno radim je da sam dnevno u toku sa vrlo ozbiljnim ljudima koji su opet u toku sa što portfolijima hedž fondova, što njihovim vlasnicima/agentima/brokerima i oni govore to što sam ovde preneo.

Pošto se i moj lični stav u odnosu na tu tematiku poklapa sa trendom koji su izneli preneo sam ga ovde, meni ni iz džepa ni u džep :)

Za početak, a to je i svakom običnom posmatraču/potencijalnom/stvarnom investitoru dovoljno, sasvim su dovoljne tabele BTC ETFova koju sam okačio, evo ih opet: https://farside.co.uk/btc/.

To gledam svaki dan i nemam nikakvu sumnju da BTC ETFove kupuju uglavnom institucionalni investitori, tako da jači dokaz toga što pričam nije potreban.

Ovo naročito važi za Blackrock IBIT ETF, čiji dnevni inflow zna da bude i par stotina miliona dolara. A još bitnije od toga je da od januara, od kada je otvoren, ima samo jednocifren broj negativnih dana.

Da ništa ne znam o ovome, meni bi samo to bilo dovoljno da steknem mišljenje o tome.

Više od toga mi nije potrebno, a ako ubuduće naletim na neki direktan dokaz da je neki fond/ETF pojačao svoju IBIT poziciju a na račun GLD pozicije, okačiću to ovde :)

I BTC i zlato su nam isti sa gledišta da npr. zlato u nekoj većoj količini ne možemo imati kod kuće u sefu, nego ono "tamo negde", a mi imamo samo papir ili čak ni to, nego podatak u računaru da smo vlasnici nekog tamo zlata koje "čuči" u nekoj tamo banci ili čak Fort Knox-u :)

U obe varijante može da nam se desi slično kao sa deviznim rezervama Rusije u bankama na Zapadu.

Procitam jos par strana vasih komentara na ovoj temi i mogu da napisem doktorat.

Hvala na komplimentu, imaj u vidu da su ovo samo mrvice onoga šta ti je neophodno da bi sa uspehom učestvovao na finansijskim tržištima.

Naravno da je ovo nemoguće, jer svaki investicioni fond ima svoju brošuru, i jasno definisane oblike ulaganja. Prosto je nemoguće, nepojmljivo da fond koji po definiciji (brošuri) ulaže u državne obveznice (na primer) počne da ulaže u Hi-tech kompanije (na primer). Namerno ne pominjem kripto i plemenite metale, to bi tek bilo ludilo. Fond bi u roku od odma' bio zatvoren od strane regulatornih tela.

Osim ako se ne radi o hedž fondovima, koji naravno to mogu, i to nas dovodi do Nebojšinog komentara

Pozicije hedž fondova uglavnom niti ne možeš da istražuješ, a sumnjam da će neki, iole ozbiljniji hedž fond da publikuje svoje poslovanje. To se, jednostavno, ne radi.
Hedž fondovi su za velike igrače, stvarno velike, gde minimalna investicija najčešće prelazi 1M $ i nisu dostupni svakome, čak i da ima para.
Naravno, shodno tome, hedž fond ima odgovornost prema istim tim, velikim (i jako zaje banim) igračima, pa je pregled poslovanja ozbiljnih hedž fonda skoro uvek zavijeno velom tajne, i dostupno uskom krugu ljudi.

Nakon mnogo godina na fin. marketima mene lično ne interesuju pozicije bilo kakvih fondova i velikih investitora jer znam da imaju svašta i ukusi, strategije i targeti im se znatno razlikuju od mojih, ali za početnike nije loše da pogledate šta kupuju i kako grade portfolije najveći igrači na svetu, počev od Blackrocka pa na dalje.

Evo vam dva besplatna sajta gde to možete videti detaljno:

https://whalewisdom.com/

https://www.dataroma.com/m/home.php

A kao što sam gore rekao, na premijum sajtovima, za manje od 100 dolara mesečno, to i više od toga možete dobiti puno detaljnije.

Ko hoće malo da proširi znanja, Bill Ackman je jedan od najjačih hedž portfolio menadžera na svetu.

Evo šta njegovi zaposleni moraju da nauče da bi radili kod njega:

https://twitter.com/InvestInAssets/status/1845405560339824654

Samo juče su institucionalni investitori kupili Bitcoin za 556 miliona dolara.

Nema podataka umesto čega i na račun čega to oni kupuju, pogotovo imajući u vidu kolika suma je u pitanju za jedan dan, ali ko razume - shvatiće :)

Vidi, Nebojša, da bi neko kupio, neko drugi mora da proda. Tako, tvoj post je mogao da ima sledeću sadržinu:

Samo juče su institucionalni investitori prodali Bitcoin za 556 miliona dolara
Nema podataka umesto čega i na račun čega to oni prodaju, pogotovo imajući u vidu kolika suma je u pitanju za jedan dan, ali ko razume - shvatiće

Ali, sugerisani zaključak je dijametralno drgačiji, zar ne?

Nije tako naravno, nego je ovako kako sam rekao.

Blockchain i uopšte Bitkoin market je transparentniji nego berza, puno više se zna o protoku para nego na berzi.

Kada se pogleda način na koji je tolika kupoprodaja nastala, a zna se da kitovi kupuju kroz ETFove, onda se praćenjem prometa ETFova (alim i nekih drigoh parametara) može dosta saznati o tome KO kupuje a KO prodaje.

To je i inače veoma važna informacija na svim finansijskim tržištima, koja je najvećem npr. USA tržištu, zbog ogromnog broja učesnika, nije dostupna.

Recimo na Beogradskoj berzi, koja je milionima puta manja od USA berzi, često se i u dobroj meri zna ko kupuje a ko prodaje, i to je jedna od osnovnih informacija koju učesnici uzimaju u obzir pri donošenju finansijskih odluka.

Spektar dostupnih informacija na Bitkoin marketu jasno govori da u poslednje vreme, naročito pri većim pomacima cena, a njihovo poreklo je najbitnije odrediti - kitovi kupuju, a mali i malecki (bezbroj njih) prodaju.

OK, ako razumem poentu tvog posta, kažeš da grešim, da nisu institucionalni investitori u pitanju. (ne vidim šta bi drugo bilo pogrešno u mom postu)
Sasvim moguće. Neka, zarad dalje diskusije uzmemo da si potpuno u pravu.

Ali:
Ko je onda prodao Bitcone "za 556 miliona dolara za jedan dan"?

Da li je uopšte bitno?
Jer ko god da je prodao Bitcone za 556M, to nešto znači. Prodao je s nekom namerom, nije prodao slučajno. Prodao je BTC, da bi kupio nešto drugo, što će mu doneti bolji prinos, zar ne?

Osnovno objašnjenje sam dao, poenta je da se koriste informacija sa blockchaina koje su korisne, a ne postoje recimo za akcije i mnoge druge stvari.

Sasvim je jasno to što kažeš da ako neko kupuje, neko drugi to mora i da prodaje, što liči da je u pitanju znak jednakosti.

Ali naravno da nije, a objašnjenje toga je veoma dugo i pitanje je da li bi ga ti prihvatio/složio se sa njim.

Jedna od početnih premisa je da na svakoj berzi, pa i kod Bitcoina, a takođe i kod akcija i drugog, postoje "pametne pare" i "glupe pare" tj. vlasnici istih, kao i "pametni" i "glupi" vlasnici akcija, Bitkoina itd.

Mnogi igrači na berzama se recimo fokusiraju isključivo na otkrivanje toga i proučavanje šta rade jedni, a šta drugi. Meni na primer je to važna, ali svakako ne i presudna indormacija.

Mogu ti sada dati 1000 argumeneta za ovo ili ono i ti, onako sa strane, možeš negirati svaki. Ali zato ti nisi na marketu a ja jesam, jer ja verujem u važnost i značaj pojedinih informacija i imam bezbroj primera da je to tačno, a ti u njih ne veruješ i zato nisi na marketu :)

Ako možeš da pitaš nešto konkretno ja ći ti naravno odmah odgovoriti, a ako pričamo o Blockchainu i Bitkoinu ta priča je beskonačna najbolje je da izneseš/iznesete svoju pretpotavku kuda će to ići.

Ja sam svoju izneo gore, najbolje je da i vi date svoju, pa će se kroz neko vreme videti ko je bio bliži istini.

Jednostavno objasnjenje:
@Java Beograd, ono sto NM hoce da kaze je da nije isto da li je budala prodala a pametan kupio ili obrnuto. Pretpostavka je da ce biti u skladu sa onim sto radi pametan (ako je pametan kupio, cena ce rasti). "Institucionalni investitori" bi trebalo da su pametni.

Ključna reč u tome je "bi trebalo", jer daleko od toga da je uvek tako.

Ono što jeste istina je da ti "pametni" veoma često nisu pametni i uspešni mali pojedinci ih često daleeeko nadmašuju.

Takođe ono što jeste istina vezana konkretno za Bitcoin je da ti koji bi trebalo da su pametni a vrlo često nisu - oni su uvek jako bogati i te njihove velike pare kada uđu na (bilo koji) market, one prave promene koje se na blockchainu mogu bolje ispratiti nego kod akcija, roba i drugog.

Kao što se izvestan bankar obogatio (još više) nakon bitke kod Vaterloa, možda i sada "neko tamo" ima informacije koje ostali nemaju, ali svi na berzi smatraju da je "pametan igrač" i pomno prate da li nešto kupuje ili prodaje, međutim to ne mora uvek biti indikator da će nešto propasti samo zato što taj prodaje ili da će cene rasti zato što kupuje.
Da je tako jednostavno, odavno bi softver 100% tačno predviđao šta će biti sutra.

Niko nije rekao da je tako, štaviše, rekao sam da je vrlo često suprotno.

Sve jasno, kao u onom vicu:

- Kako da saznaš kojeg je pola ribica u akvarijumu?
- Prosto, ubaciš hranu, i: ako je pojela, onda je ženka a ako je pojeo, onda je mužjak.

Rekao sam da pretpostavljam da ćeš tako nešto reći, a ne postoji 100% dokaz koji će ti reći drugačije.

Zato i ti a i drugi iznesite svoju pretpostavku o putu/sudbini/MC_Bitkoina kao što sam ja uradio i u narednom periodu svako će moći lako da vidi ko je bio približniji onome šta se dogodilo.

Znao sam stranca koji je tvrdio da se može proračunati na osnovu prethodnih kupoprodaja šta će se dogadjaji sa akcijama.
Napravio je i program koji prikazuje grafike i na jednom forumu su ismevali mogućnost da može da "radi".
Njegovo objašnjenje je bilo da nisu razumeli suštinu.

Da stvarno može da "radi", pitam se što bi to prodavao drugima umesto da sam iskoristi.
Ako bi svi imali mogućnost da zarade, kad bi svi koristili taj program, onda niko ne bi mogao da izgubi.
To već ne postoji na berzi, nego neko mora da izgubi da bi neko drugi dobio.

Odnosno, ako nešto od ovoga nije tačno voleo bi da znam šta.
Mislim da me to zanima i van ovog foruma a ne kao odgovor na nešto što je napisano.

Ne treba mnogo širiti priču jer se onda pogubi smisao koji sam rekao još u prvom postu, a to je da blockchain tehnologija poseduje neke mogućnosti koje ne postoje na tržištu akcija i učesnici na marketu te informacije pokušavaju to da iskoriste.

A podsetiću da, ako ne računamo kockare, svako je na berzi zato što smatra da više zna od drugih, a na kraju rezultati pokažu koliko je to tačno.

Sve ovo je posebno važno od nedavno od kada je kripto tržište puno veće i komplikovanije, jer je u potpunosti integrisano sa celokupnim tržištima akcija.

Na taj način sada i oni koji nikada ranije nisu bili na kripto tržištu imaju mogućnost da lako i veoma jednostavno aktivno učestvuju u njemu.

Trgovinom ETF-ovima koji investiraju u kripto valute trejder se potpuno udaljio od blokchain-a.

Ovo je sve vezano za takozvanu tehničku analizu, i silni svetski matematičari se decenijama upiru da naprave algoritme koji će moći da predvide promenu cene.
I, nije da nema tu rezultata, ima. Činjenica je da najveći procenat trejdovanja rade računari na osnovu unapred zadatih algoritama.

Ali, kako si i sam zaključio, da bi Kurta zaradio, Murta mora da izgubi.
Algoritam zaključi da je cena povoljna, krene da kupuje (na primer) ali svojom kupovinom menja cenu na tržištu, podiže je, i samim tim cena postaje (na primer) nepovoljna.

Što bi rekao Duško Trifunović, u tekstu pesme Bijelog Dugmeta: Sidro koje lađu čuva, da ne bude buri plen, tone skupa sa tom lađom jer je ono dio nje.
Algoritam svojom odlukom da nekako reaguje, utiče na premisu svoje odluke.

A kad svi algoritmi, po nekoj logici, zaključe da treba prodati - krene berza da se urušava, i onda regulatori jednostavno zatvore berzu i stopiraju sve trgovine.
I nalože velikim trejderima da resetuju računare.

Ne znam samo otkud si ovo zaključio, jer realnost je upravo suprotna

p.s. Što se tiče algoritama, oni danas čine preko 95% prometa na berzama, to je tek ogromna tema za sebe, inače lično poznajem nekoliko programera istih.

p.s. 2 Haltovanje se dešava, ne često ali se itekako dešava. Iako deluje zastrašujuće često nije previše strašno, a i diverzifikacijom možeš da kontrolišeš i tu vrstu rizika.

@Ivan

Pada li ti na pamet da oni znaju nešto što ti ne znaš? ;)

@Ivan

Spot Bitcoin ETFovi su za samo 10 meseci svog postojanja prikupili više od 50% para koje imaju Gold ETFovi, koji postoje više od 20 godina.

Samo kažem.. ;)