I, gde je ta analiza ?

Banjalučanin, 'oće li ta analiza ili....?

Na donjoj slici je prikazan frontalni pogler ,a dole ispod je ptičja perspektiva.Sve mjere sam odokatrivno procjenio na osnovu slika sa interneta.Iz tih mjera sam izračunao da je masa betonske tende oko 120 tona.Ako dodam snijeg (oko 80 kg/m^2) i još ponešto ispada da je sila po jednoj šipki oko 70 kN (težina mase 7 T).Imamo 18 šipki.
Meni izgleda da je šipka po svoj prilici bešavna čelična cijev promjera 100 mm i stjenke 10 mm.Često se u tu svrhu koristi oklopljeno čelično uže kao kod visećih mostova,ali ovdje mi ne liči na to.Granica plastičnosti takvog čelika je 300 N/mm^2 pa je kritična sila za takvu cijev oko 900 kN ili kao težina 90 tona.Dakle ovdje je stepen sigurnosti 12.
Uobičajeno je 8,ali pošto cijena šipki nije velika… tako su odabrali.
Slijedi zaključak da je uticaj dodatnih opterećenja kao što je onaj itison odozgo,staklo između tende i ulaznih vrata te neke pločice,svjetiljke,parapet ,dozlaboga beznačajan.Manji je od uticaja snijega,koji može dostići 3% tereta.(Kako možemo porediti1200% i 3% osim da zanemarimo)
Takođe ni tvrdnje da kidanje jedne zatezne šipke uzrokuje lančano kidanje svih ostalih ne stoji jer vidimo da samo 2 šipke mogu nositi cijelu ploču.Naravno uz uslov da je mašinski sklop vezanja šipke za krov i za ploču iste nosivosti kao i šipka.A to je uobičajena praksa i nepoštivanje tog principa nebi prošlo kod revizora statičkog proračuna.
Sad ću okačiti skicu,a onda u sledećem javljanju ukazati na neke očigledne činjenice.

Ma sve je to ok, al' snega nije bilo!

Imaju neki snimci kada je puklo, u svakoj cevi je po jedna celicna sajla ! E sad meni izgleda da su i cevi bile ispunjene necim sto lici na beton ?

Da pogađam: I onda ... su poskidali sve te kose šipke radi rekonstrukcije, i ostavili nadstrešicu da visi samo na dve, prvoj i zadnjoj, koje stoje vertikalno a ne koso, a pošto su ispod poturili skelu pokušali da raskače i te dve, i videli da ne ide tek tako lako, ali upropastili tu skroz desno, i onda kad su vraćali kose ponašali se kao da su estetski elementi, a ne noseći i samo ih prislonili, pričvrljili ... i kad je ljosnula ta skroz desno ljosnulo sve, jer ove kose više ništa nisu ni držale, a od poslednje dve jedna upropašćena?

To dodatno ukazuje da ugrađeno preopterećenje koje je manje od snijega nije od značaja.



Ako su zatege zapravo oklopljena čelična užad,a na osnovu vanjskog prečnika može se zaključiti da im je sila kidanja još veća od bešavne cijevi sa kojom sam ja kalkulisao.Naprimjer uže promjera 40 mm ima minimalnu silu kidanja 80 tona (835 kN).

Na slici se vidi da su sve nosive šipke otpale na mjestu vezanja za krovnu konzolu koja se nalazi u udubljenom djelu onog WWWWW oblika.Dakle nosivost im je pala ispod 7 tona,iako su pri ugradnji prije 60 godina mogle izdržati 90 tona.Bez puno mudrovanja samo se nameće da su ti sklopovi bili izloženi dugotrajnom korodiranju pod uticajem vlage.Dakle nije bilo nadzora.
Upotrebna dozvola je uporediva sa saobraćajnom dozvolom za automobile.Izdaje se i traje neki vremenski period,a da bi se produžila mora se izvršiti tehnički pregled i još neke manje bitne formalnosti.Inspektori,kao i saobraćajci za vozila,povremeno zatraže uvid u tu knjižicu da vide važi li ili je istekla.Mogu inspektori čak i da malo zavire i provjere jel ovlašteni institut stvarno obavio tehnički pregled odgovorno.
Neću ulaziti u pravna tumečenja i šumu zakona za ovu oblast jer nisam za to verziran.Ali podsjetimo se kako je onaj djed izmlatio babu jer mu je loše zavezala vreću sa žitom kad je išao u mlin pa je jadan morao čak tri puta ponovo zavezivati.

Ja se sećam da je moj deda bio dobar čovek i nije tuk'o babu šta god da se desilo.

Slušao sam nekog arhitetku , opisuje zategu koju je gledao iz neposredne blizine.Kaže da je to cijev napunjena betonom sa samo jednom armaturnom šipkom u sredini.On smatra da je to slaba armatura,čist fušeraj!!!
To je zapravo oklopljena sajla gdje je cijev oko sajle popunjena nekom imregnirajućom masom.
Na crtežu je prikazana tablica nosivosti gdje se vidi da za uže promjera 32 mm možemo objesiti teret od 53.4 tone.A to je stepen sigurnosti oko 8 puta.Nemam uvid u mjesto prekida,ali očekujem da je to otprilikr kao na slici.I da je tu zakazala impregnacija,ali i nadzor koji nije obavljan.

Meni isto na osnovu snimaka i slika deluje da je to samo cev u koja je ispunjena betonom i armaturom po sredini.
Ako je to istina to gotovo da nema nikakvu ulogu u smislu nošenja tereta već je tu čisto kozmetički. Zašto je to tako odrađeno? To je pitanje za ljude koji su tu stanicu pravili pre 60 god.

Ipak ostaje pitanje za ove što su je rekonstruisali zašto nisu proverili stanje konstrukcije koje svakom laiku deluje poprilično sumnjivo, a stara je koliko jeste.

Da ne pominjem kako su te utege vezane za te gornje grede koje bi trebale da nose dobar de težine. Čini mi se da su samo grede koje su u ravni nadstrešnice u stvari nosile sav teret.

Ipak nije. Utege se sastoje od cevi ispunjene betonom i sajlama unutra. To kaže onaj kosati nadzornik, a i vide se na ovoj slici https://www.blic.rs/vesti/hron...e-je-poginulo-14-osoba/cyje99m
Na jednoj od utega vide se sajle koje vire vire kao i zadnjoj desnoj na krovu ostale su sajle da vise.
Takav sistem ipak je ima neko nosivost. Mada opet taj kosati kaže da je deo krova gde su bile zakačene utege bio u jako lošem stanju kada su skinuli jednu ploču.

Ja mislim da je u pitanju diverzija..

SA slike se vidi da su u cijevima zalivena betonom čelična užad koja je užasno izjela korozija kroz protekli period od 60 godina.Odokativno promjer sajli je oko 30 mm,sa atestom za prekidnu silu min.482 kN.18 sajli može nositi teret od 8676 kN (860 tona).Ja sam procjenio da nastrešnica ima masu 120 T (vjerovatno nije veća od 60 T).Dakle stepen sigurnosti je oko 8 puta.Naknadna sitna kozmetika bi za zdrave sajle bila beznačajna.Pravo pitanje je:Da li je projektom predviđeno povremeni nadzor i neke radnje održavanja?
Proizvođači užadi daju uputstva za zaštitu od korozije nekim uljima,mastima ili smolama.To se može provjeriti na primjeru mosta na adi Ciganliji.(Da li se tamo nešto periodično radi?)

Ne tuci ženu kad razbije ibrik pri donošenju vode jer je kasno.Izmlati je prije odlaska po vodu.
Imamo u NS Žeželjev most koji je NATO srušio,a prije 20 godina je popravljen.Pri tom je projekat djelimično izmjenjen,kao da je neko precrtao ono sa bus stanice.Na slici se vidi da su umjesto vertikalnih čeličnih zatega kolovoznu su traku objesili oklopljenim čeličnim sajlama.
Lijepo i elegantno,ali…
Mene zanima šta je projektom predviđeno u smislu održavanja i povremene antikorozivne zaštite onih kosih šipki.
Ako se to redovno radi pitam se zašto to nije uvedeno i za AS.Ako ne onda trebamo čekati još 40 godina da to sve odpadne u Dunav.

A šta će na kraju biti kad' sve saznamo oko opterećenju, sajli, ulju, betonu i itd?

Biće da je uz pravilno održavanje mogla stajati i služiti hiljadu godina, ali eto ...

A to inače nas obične smrtnike treba baš da brine/interesuje?

Smrtnici .. odabrao si pravu reč, to su oni nesretnici u Novom Sadu utvrdili u deliću sekunde .. ako te kojim slučajem ne brine i ne interesuje odeš lepo negde gde se ne raspravlja o tome, nego o nečem drugom ,ili lemiš nešto?

Jel ti to ozbiljno, kaži da se šališ, a inače hvala što želiš da mi izigravaš oca!

Gospodine, ovo je deo foruma Fizika, tema koju je pokenuo zzzz, ako vam se kojim slučajem ne sviđa, ima još dosta delova foruma, kao i još baš mnogo tema, odaberite neku gde bi učestvovali sa zadovoljstvom, nije u redu da sabotirate bilo koga da se izrazi ako to želi. A to za oca čak i ne znam šta želite da kažete.

E kad' bih znao da crtam sve bi bilo jasnije!

Iz obzira prema zzzz i drugim učesnicima, trudiću se da ne nastavljam ovaj razgovor :)

Pamatno, tema osim što je interesantna veoma je ozbiljna po svakom pitanju!

Tehnički propisi za građevinske betonske konstrukcije navode u jednom članu doslovno ovo:
(3) Smatra se da rekonstrukcija građevine nema bitan utjecaj na tehnička svojstva betonske konstrukcije ako su zatečena tehnička svojstva vezana uz mehaničku otpornost i stabilnost zadovoljavajuća i ako se mijenjaju do uključivo 10% (npr. promjena mase građevine, promjena položaja središta masa ili središta krutosti, promjena naprezanja u proračunskim presjecima i sl.).
Na ovoj betonskoj nadstrešnici to je bilo možda max. 1%.
Ko je nadležan da ospori da su „mehaničku otpornost i stabilnost zadovoljavajuća“?
Održavanje,tehnički pregled,inspekcijska služba.
Isto kao i kod auta.

Ovaj ciklus: Održavanje—Tehnički pregled—Inspekcija, kako nastaje i kad se formira?
Grubi prikaz osnovnih faza za ostvarenje nekog objekta su:

Investitor-Urbanistička saglasnos-Idejno rješenje-Izvedbeni projekat-Revizorski nadzor-Izvođački radovi-Nadzor radova-Tehnički prijem.

Projektni biro u sklopu izrade izvedbenog projekta radi tehničko uputstvo za „Rukovanje i održavanje“.Važeći tehnički propisi definišu da li se i kako često izvodi tehnički pregled i inspekcija.
Naprimjer:Proizvođač veš mašine je obavezan da u sastavu ima i uputstvo za rukovanje i održavanje,a inspekcijske službe ocjenjuju treba li se raditi povremeni tehnički pregled ili ne.U ovom slučaju ne.a za automobile da.Ovisno o razmjerima štete koja može nastati zbog neodržavanja,propisuje se obavezan tehnički pregled.Naročito značajni tehnički propisi dodatno se regulišu i zakonima.

zzzz, slazem se sa napsanom racunicom u drugoj tvojoj poruci, medjutim podatke koje si stavio kao ulazne su jako odokativne i moraju biti tacno uzete iz projekta ili sa lica mesta.

Inace, zadnji spoj koji sam testirao u jednom od svojih projekata je bio spoj dve celicne sipke precnika 16mm medjutsobno suceono zavarene. Takav spoj je pucao na 79kN odnosno na 82kN na drugom uzorku. Cisto da ljudi imaju predstavu o sili koja je potrebna da se pokidaju nosaci koji su nosili nadstresnicu.

Ovde je nesto debelo krenulo lose da se desi ovakav pad betonske konstrukcije. Gotovo sam siguran da nikad necemo saznati sta se desilo.

79 i 82 kN na polagano ali sve veće opterećenje, ili na dinamički nagli udar, pošto koliko sam ja razumeo to nije isto? U svakom slučaju to što si napisao je ekvivalent 8 tona na spoju koji je zavaren, a sama šipka bez vara?

Pustite var i armaturu. Ovo su žice za prednapregnuti beton koje se prave od drugačijeg čelika i koje su mnogo jače i skuplje. Pritom se ne vare veća ankerišu na drugi način (koji nije popustio). Kroz sredinu zatega je veoma korišćena "sedmica" (sedam žica, zaboravio sam koje debljine je svaka) koja 20 T nosi bez problema svaka od 18.

Iz nekog razloga deluje da ove okolne žice (mimo ovih 7 u sredini) nisu ankerisane na većini zatega sem evidentno na jednoj.

Dizajn kaskadnih greda je takav da su one otporne sili na gore, a ne na dole kojoj su bile opterećene pre pada. Naime teorija je da su zatege prilikom gradnje prednapregnute na silu dovoljnu da nosi celu nadstrešnicu pa čak i da je delimično vuče na gore. Problem veliki nastaje kada popuca određen broj žica od tih 7 tako da se opterećenje prenosi na kaskadne grede. To izazva lančani rekciju (koja je možda trajala godinama) koja na kraju uz naravno dodatno opterećenje koje je stavljeno dovodi do pada.

@MajorFatal, celjusti prese se rastezu do trenutka pucanja, ni jedan uzorak nije pukao van sava (na samoj sipci)

Kao laik u toj oblasti kad vidim one poprecne grede .,daj boze da su 30cm u nosecoj konstrukciji ., znaci ,a i ne mora, da su sav teret nosile upravo te "sajle" ....60 godina ...

Nije problem debljina greda, već oblik i način konstrukcije. To je po svemu sudeći prednapregnuti beton sa naprezanjem u donjem delu koji ovde ima smisla samo ako zatege nose ceo teret i plus vuku grede na gore. Kada se urede proračuni za pregib konzole vidi se da u trenutku kada zatege prestanu da nose sav teret (što se u nekom trenutku i desilo pucanjem jednog broja sajli) grede postaju izuzetno slabe kod nošenja tereta u smeru na dole. Bukvalno bi mnogo bolje bilo samo da su okrenute naopako.

Po meni glavni krivac je definitivno arhitekta. Ideja da nadstrešnica visi na sajlama je elegantna i moderna ali previše rizična i nepromišljena.
S druge strane po pitanju mostova nema puno opcija.

Ma da, kriv je arhitekta, a ne oni što su iz tri puta rekonstrisali, pa oborili.

Nisam rekao da nisu i oni krivi. Samo sam napisao da je Aritekta bio previše smeo. U ostalom taj koji je vršio popravke bez provere kablova na koroziju i ostale statiče proračune je takođe glavni krivac. Bez obzira na pritiske ako je neko stručan i stavlja svoj potpis na nešto i on je kriv bez obzira na pritiske odozgo.

I na kraju će biti da niko nije kriv!

Ne može da bude "previše smeo" neko ko je nešto izračunao, i pratio stanje tehnike u to vreme.

To je kao da si rekao ovaj je previše smeo, zamislio zgradu od 30 spratova, to će da padne kad tad, beton u podnožju neće izdržati. A ljudi u međuvremenu napravili zgrade od 100 spratova, i one od 30 još stoje.

Nisu "i" oni krivi, isključivi su krivci. Rekonstrusali su bez originalnog plana, tvrdeći da ne može da se pronađe, a u međuvremenu je pronađen.

Firma starting umesto da je na optuženičkoj klupi, ili svi pohapšeni, tuži porodice nastradalih? ???

Jedina zgrada koja se srušila u nedavnom zemljotresu negde u Maleziji čini mi se, je bila od iste kineske firme koja je rekonstrusala stanicu u Novom Sadu.

Jesi li primetio vesti da "zbog krađa na pruzi voz Soko mora da uspori na 100 Km/h"? Kakve crne krađe, koju krađu izvrši neko, a da je posledica da voz uspori, nisu uradili kvalitetno, i sad ne smeju da voze 200 Km/ kao što je bilo predviđeno.

Itd, itd ...

Da odma' razjasnimo: nije arhitekta pravno, zakonski kriv, pred sudom, za tragediju.
Pred sudom, za tragediju su krivi oni koji su bili dužni da se staraju o zgradi, i oni koji su radili rekonstrukciju i naručioci posla i tehnička lica koja se nisu držala normativa i zakona.

Dakle, u nastavku mog posta ne sudim arhitekti, i ne aboliram Vesića i žgadiju.



Naravno da arhitekta može biti previše smeo. Hiljade i hiljade je primera na planetarnom nivou.

Nešto se isprojektuje, sagradi, to bude stabilno i sigurno stoji neko vreme.
Ali, po prirodi projekta održavanje arhitektonske "smele zamisli" mora biti veoma često i veoma skupo

Takođe, raznorazni smeli projekti, uzimaju u obzir da (na primer) vetrovi u tom kraju duvaju do 100 km/h - kad ono - klima se menja, dune orkan od 160 km/h i sve razvali.
Visina snega je takođe bitna kod nekih projekata. Projektant uzme u obzir prosečnu i max doživljenu visinu snega (neka je to 1m) kad ono - klima se menja - padne 2 m teškog, vlažnog snega!
Arhitekta / projektant u projektu zada da - na primer - neke sajle moraju da se menjaju na 10 god, i eto baš devete godine padne taj sneg i dune taj uragan.

Zato postoje projekti koji nisu "smeli" nego im je faktor stabilnosti 1.000x . I ne, ne moraju da budu ružni.

Evo, na primer železnička stanica Topčider. Lepi dorski stubovi, sigurno i bezbedno, nema sajli niti šizenja arhitekte. Ova nadstrešnica, jasno je, ne može da padne.




Drugo je pitanje ko je kako i zašto dozvolio da se sagradi smela zamisao arhitekte - da nadstrešnica od stotine tona visi ljudima iznad glave okačena ne fuckin sajle.

---

Ponavljam joŠ jednom: nije arhitekta pravno, zakonski kriv, pred sudom, za tragediju. A i upokojio se čovek.
Pred sudom, za tragediju su krivi oni koji su bili dužni da se staraju o zgradi, i oni koji su radili rekonstrukciju i naručioci posla i tehnička lica koja se nisu držala normativa i zakona.

Uvek je postojala mogućnost, ako onaj ko se stara o objektu skapira da postoji problem sigurnosti, da se uradi redizajniranje i totalna rekonstrukcija sa izvedbom takvom da se sigurnost poveća. U konkretnom slučaju dodavanje stubova, odozdo.

Naravno da je to skoro u nivou teorije, u praksi praktično nemoguće, smeo je bio Ajfel, kad je započeo kulu, ali i on je prvo pobedio na konkursu, i projekat pregledali mnogi stručni za statiku, dinamiku, ovo ono, i opet ugradio tri puta više materijala, i za ondašnje pojmove, radi sigurnosti naravno.



Navedi dva primera? Al ne primere tragedija kad se nešto obrušilo, nego da se obrušilo zbog previše smelog arhitekte?



Osim velike piramide, kineskog zida, i Sopoćana sve uglavnom stoji neko vreme pa se sruši. Održavanje tvoje umišljene "smele zamisli" je skupo, ali to popunjava bdp, i povećava zaposlenost, tu i tamo nabaci neki milion od turista, pa možda i nije baš toliko skupo.



Već sam napisao da se uzima u obzir stanje tehnike u tom datom trenutku, današnji arhitekte će uzimati u obzir i klimatske promene, ondašnji nisu uzimali jer nisu znali za njih, to ne znači da su bili "smeli", nego da je znanje bilo na tom nivou u tom trenutku.



Znaš kakvi su ljudi, ako su svuda dorski stubovi, oni izmisle korintske, jer dorski s vremenom dosade, čovek je takvo živinče, na sve se navikne.



I Imre Farkaš je prvo morao da pobedi na konkursu, pa tek onda da gradi, a fuckin sajle odobrili statičari, kao što neko reče kad može da most visi na sajlama, sa 1000 puta više ugrađenog betona, i plus preko njega prelaze vozovi, i kamioni, valjda može i jedna nadstrešnica, koja neukima deluje preteška.



Požuri obavesti onu kinesku televiziju što imaju čudnu izlomljenu zgradu, oni bi pod hitno trebalo da dodaju stubove ispod, jer imaju onaj viseći deo, po tvojoj proceni to visi, i ugrožava bezbednost, i dodati stubove dabome.

1. Hotel New World (Singapur, 1986)
Tip greške: Strukturni kolaps zgrade zbog loših proračuna.

Detalji: Šestospratna zgrada srušila se zbog nedostatka strukturnih stubova u dizajnu. Poginulo je 33 ljudi.

Lekcija: Potcenjena težina zgrade i loša računica u proračunima nosivosti.

2. Terminal 2E – Aerodrom Šarl de Gol (Pariz, 2004)
Tip greške: Strukturni kolaps krova.

Detalji: Samo godinu dana nakon otvaranja, deo krova se srušio, ubivši 4 osobe.

Uzrok: Preterana upotreba betona u luku i neadekvatan dizajn bez dovoljno fleksibilnosti.

3. Katastrofa u Hyattu – Mostovi u predvorju (Kansas City, SAD, 1981)
Tip greške: Loše rešenje za viseće mostove unutar hotela.

Detalji: Srušili su se dva viseća mosta tokom događaja, ubivši 114 ljudi.

Uzrok: Promena u dizajnu nije pravilno proračunata – inženjerska greška.

4. Ronchamp Kapela – Le Corbusier (problemi tokom izgradnje)
Tip greške: Nije se srušila, ali je bila ekstremno rizična tokom izvođenja.

Detalji: Organski oblik krova nije bio lako izvodljiv za vreme kada je građena (1950-ih). Srećom je uspešno izvedena, ali je skoro bila napuštena zbog konstrukcionih problema.

5. Sampoong robna kuća (Seul, Južna Koreja, 1995)
Tip greške: Srušena zgrada zbog dodatnih spratova i loših materijala.

Detalji: Dodavanjem spratova bez poštovanja inženjerskih ograničenja došlo je do katastrofalnog kolapsa. Poginulo je više od 500 ljudi.

Lekcija: Arogancija u dizajnu i menadžmentu može biti fatalna.

6. Tacoma Narrows Bridge (SAD, 1940)
Tip greške: Aeroelastična nestabilnost (rezonanca).

Detalji: Most se srušio 4 meseca nakon otvaranja zbog vetra koji je izazvao oscilacije.

Lekcija: Nedovoljno poznavanje aerodinamičkog ponašanja tankih čeličnih konstrukcija.

7. Lotus Riverside – Šangaj, Kina (2009)
Tip greške: Cela stambena zgrada pala je na bok.

Detalji: Loša priprema temelja – iskopana zemlja je natrpana na drugoj strani, što je izazvalo destabilizaciju.

Sreća u nesreći: Zgrada je pala cela, ali se nije raspala, pokazavši dobru izdržljivost betonske strukture – ali ne i temelja.

Nedovršeni, rizični ili redizajnirani smeli projekti

8. Ryugyong Hotel (Pjongjang, Severna Koreja)
Detalji: Arhitektonski vrlo smela piramidalna forma visine 330 m. Izgradnja je zaustavljena 1992. zbog tehničkih i ekonomskih problema.

Status: Završena spolja, ali unutrašnjost i dalje delimično nefunkcionalna.

9. Millennium Tower (San Francisko, SAD)
Problem: Zgrada tone i naginje se.

Uzrok: Nedovoljno duboki temelji u kombinaciji s teškom konstrukcijom na lošem zemljištu.

Status: Traje rekonstrukcija temelja da bi se sprečilo dalje propadanje.

---

Kontriraš samo radi kontriranja, i onda, naravno, lupetaš, lupetaš, lupetaš ... sačuvajmebože.
Mnogo si glup. Mnogo.

Ja mu kažem nemoj navoditi primere stvari koje su se obrušile iz desetih razloga, nego isključivo zbog "smelosti arhitekte", a on navodi inžinjerske greške, loše proračune, nepoznavanje uslova, i stanje tehnike.

Od svega što si naveo samo Korbuzje odgovara opisu, ako je insistirao na nečemu što tad nije moglo dobro da se realizuje, i ko za inat samo ona ti se sa celog spiska nije srušila.

A to da sam ja pglu za matematiku, šta da se radi, pglu pa pglu, probaj da pričaš malo sporije, o mudri čoveče.

I napokon su objavljene slike famoznih "kocki" oko kojih se toliko polemike diglo.

Nalivene samo preko i držale reklamu. Kao što ja i neki pričamo od samog početka.

Gde su objavljene slike famoznih kocki, u kom javnom glasilu, ili dokumentu?

Šta se do sada čekalo sa objavljivanjem, s obzirom da su sad "napokon" objavljene?

Ovako gledajući samo držale reklamu, ipak ovo je samo kadar onih skroz levo gde je i deo metalne konstrukcije. Nek objavi java i sve ostale kocke koje je bez razloga zadržavao.

Koliko sam razumeo pronađena je originalna dokumentacija iz vremena gradnje, i projekat, u tom slučaju nema mesta ni sekunde gubljenja vremena na "diskusiju" o kockama, nego se lepo pročita iz dokumentacije da li su originalno bile tu ili ne.

Aman čoveče! Mani se bre glupavih kocki koje apsolutno nemaju veze sa tragedijom i ni sa čim. Nebitne su!

Toliko drugih stvari treba da bude objavljeno i da ljudi koji su najodgovorniji odgovaraju, a ti se uvatio zašto slike kocki nisu objavljene ranije. I da jesu, ove slike čak i ne obaraju te sulude teoriju da su te tupave kocke navodno bile kotve. Obara ih veštačenje koje po mom mišljenju obavljeno dosta profesionalno i nadam se bez doterivanja činjenica.

Problem je što su samo inženjeri po zatvorima (koji su da se ne lažemo takođe krivi), al zato nijedan političar. Čak ni ovi obuhvaćeni optužnicom mada bi morali i mnogi drugi da uđu u nju.

Tek je zanimljivo i krajnje poražavajuće za pravosudni sistem i za svakog ko sebe smatra Srbinom, a pri tom voli svoju zemlju to da famozni biznismeni koji drže te sporne firmi ili koji su neki kao finansijeri nisu čak nigde ni pomenuti! A oni su najodgovorniji jer su najviše novca uzeli na toj neplaniranoj ljudskoj tragediji. Tu bi svako trebao da odgovara recipročno tome koliko je prljavog-krvavog novca uzeo!

Šta se na mene brecaš, pa java je objavio, sa zakašnjenjem od 8 meseci, sve vreme je imao fotografije, ali nije hteo da objavi, da bi ljudi gubili vreme, i raspravljali se, da ne izađe istina, nego samo mućenje vode ..

Slike su objavljene na portalu N1.
Ja sam ih video juče 15.maja, a možda su bile i koji dan ranije objavljene.

Branko Kockica je imao slike od samog početka!

Znači starting, kinezi, neko ko je održavao krov, ili n1 mogu komotno da zadržavaju informacije od javnog značaja, o događaju koji je inicirao proteste širom zemlje, a ja da u međuvremenu gubim oči buljeći u fotke napravljene sa 200 metara razdaljine, one iz satelita, i rekonstrušem šta se desilo uz pomoć razglednica iz šezdesetih.

Super smo mi, da nas nema trebalo bi nas izmisliti.

Vidi se da su kocke bile dovoljno blizu kotvi nadstrešnice da bi prodor vode kroz zazore između rupa i ankera (morale su i one nekako biti pričrvršćene za krov) mogao da se odrazi i na kotve. Ovo je pogotovo moglo da dođe do izražaja kada su kocke uklonjene, ukoliko taj deo nije posle bio izolovan od vode.

Šteta što se ne vidi najbolje na poslednjoj slici da li je ono nekakva ploča i kako je učvršćena za beton ispod.