I, gde je ta analiza ?

Banjalučanin, 'oće li ta analiza ili....?

Na donjoj slici je prikazan frontalni pogler ,a dole ispod je ptičja perspektiva.Sve mjere sam odokatrivno procjenio na osnovu slika sa interneta.Iz tih mjera sam izračunao da je masa betonske tende oko 120 tona.Ako dodam snijeg (oko 80 kg/m^2) i još ponešto ispada da je sila po jednoj šipki oko 70 kN (težina mase 7 T).Imamo 18 šipki.
Meni izgleda da je šipka po svoj prilici bešavna čelična cijev promjera 100 mm i stjenke 10 mm.Često se u tu svrhu koristi oklopljeno čelično uže kao kod visećih mostova,ali ovdje mi ne liči na to.Granica plastičnosti takvog čelika je 300 N/mm^2 pa je kritična sila za takvu cijev oko 900 kN ili kao težina 90 tona.Dakle ovdje je stepen sigurnosti 12.
Uobičajeno je 8,ali pošto cijena šipki nije velika… tako su odabrali.
Slijedi zaključak da je uticaj dodatnih opterećenja kao što je onaj itison odozgo,staklo između tende i ulaznih vrata te neke pločice,svjetiljke,parapet ,dozlaboga beznačajan.Manji je od uticaja snijega,koji može dostići 3% tereta.(Kako možemo porediti1200% i 3% osim da zanemarimo)
Takođe ni tvrdnje da kidanje jedne zatezne šipke uzrokuje lančano kidanje svih ostalih ne stoji jer vidimo da samo 2 šipke mogu nositi cijelu ploču.Naravno uz uslov da je mašinski sklop vezanja šipke za krov i za ploču iste nosivosti kao i šipka.A to je uobičajena praksa i nepoštivanje tog principa nebi prošlo kod revizora statičkog proračuna.
Sad ću okačiti skicu,a onda u sledećem javljanju ukazati na neke očigledne činjenice.

Ma sve je to ok, al' snega nije bilo!

Imaju neki snimci kada je puklo, u svakoj cevi je po jedna celicna sajla ! E sad meni izgleda da su i cevi bile ispunjene necim sto lici na beton ?

Da pogađam: I onda ... su poskidali sve te kose šipke radi rekonstrukcije, i ostavili nadstrešicu da visi samo na dve, prvoj i zadnjoj, koje stoje vertikalno a ne koso, a pošto su ispod poturili skelu pokušali da raskače i te dve, i videli da ne ide tek tako lako, ali upropastili tu skroz desno, i onda kad su vraćali kose ponašali se kao da su estetski elementi, a ne noseći i samo ih prislonili, pričvrljili ... i kad je ljosnula ta skroz desno ljosnulo sve, jer ove kose više ništa nisu ni držale, a od poslednje dve jedna upropašćena?

To dodatno ukazuje da ugrađeno preopterećenje koje je manje od snijega nije od značaja.



Ako su zatege zapravo oklopljena čelična užad,a na osnovu vanjskog prečnika može se zaključiti da im je sila kidanja još veća od bešavne cijevi sa kojom sam ja kalkulisao.Naprimjer uže promjera 40 mm ima minimalnu silu kidanja 80 tona (835 kN).

Na slici se vidi da su sve nosive šipke otpale na mjestu vezanja za krovnu konzolu koja se nalazi u udubljenom djelu onog WWWWW oblika.Dakle nosivost im je pala ispod 7 tona,iako su pri ugradnji prije 60 godina mogle izdržati 90 tona.Bez puno mudrovanja samo se nameće da su ti sklopovi bili izloženi dugotrajnom korodiranju pod uticajem vlage.Dakle nije bilo nadzora.
Upotrebna dozvola je uporediva sa saobraćajnom dozvolom za automobile.Izdaje se i traje neki vremenski period,a da bi se produžila mora se izvršiti tehnički pregled i još neke manje bitne formalnosti.Inspektori,kao i saobraćajci za vozila,povremeno zatraže uvid u tu knjižicu da vide važi li ili je istekla.Mogu inspektori čak i da malo zavire i provjere jel ovlašteni institut stvarno obavio tehnički pregled odgovorno.
Neću ulaziti u pravna tumečenja i šumu zakona za ovu oblast jer nisam za to verziran.Ali podsjetimo se kako je onaj djed izmlatio babu jer mu je loše zavezala vreću sa žitom kad je išao u mlin pa je jadan morao čak tri puta ponovo zavezivati.

Ja se sećam da je moj deda bio dobar čovek i nije tuk'o babu šta god da se desilo.

Slušao sam nekog arhitetku , opisuje zategu koju je gledao iz neposredne blizine.Kaže da je to cijev napunjena betonom sa samo jednom armaturnom šipkom u sredini.On smatra da je to slaba armatura,čist fušeraj!!!
To je zapravo oklopljena sajla gdje je cijev oko sajle popunjena nekom imregnirajućom masom.
Na crtežu je prikazana tablica nosivosti gdje se vidi da za uže promjera 32 mm možemo objesiti teret od 53.4 tone.A to je stepen sigurnosti oko 8 puta.Nemam uvid u mjesto prekida,ali očekujem da je to otprilikr kao na slici.I da je tu zakazala impregnacija,ali i nadzor koji nije obavljan.

Meni isto na osnovu snimaka i slika deluje da je to samo cev u koja je ispunjena betonom i armaturom po sredini.
Ako je to istina to gotovo da nema nikakvu ulogu u smislu nošenja tereta već je tu čisto kozmetički. Zašto je to tako odrađeno? To je pitanje za ljude koji su tu stanicu pravili pre 60 god.

Ipak ostaje pitanje za ove što su je rekonstruisali zašto nisu proverili stanje konstrukcije koje svakom laiku deluje poprilično sumnjivo, a stara je koliko jeste.

Da ne pominjem kako su te utege vezane za te gornje grede koje bi trebale da nose dobar de težine. Čini mi se da su samo grede koje su u ravni nadstrešnice u stvari nosile sav teret.

Ipak nije. Utege se sastoje od cevi ispunjene betonom i sajlama unutra. To kaže onaj kosati nadzornik, a i vide se na ovoj slici https://www.blic.rs/vesti/hron...e-je-poginulo-14-osoba/cyje99m
Na jednoj od utega vide se sajle koje vire vire kao i zadnjoj desnoj na krovu ostale su sajle da vise.
Takav sistem ipak je ima neko nosivost. Mada opet taj kosati kaže da je deo krova gde su bile zakačene utege bio u jako lošem stanju kada su skinuli jednu ploču.

Ja mislim da je u pitanju diverzija..

SA slike se vidi da su u cijevima zalivena betonom čelična užad koja je užasno izjela korozija kroz protekli period od 60 godina.Odokativno promjer sajli je oko 30 mm,sa atestom za prekidnu silu min.482 kN.18 sajli može nositi teret od 8676 kN (860 tona).Ja sam procjenio da nastrešnica ima masu 120 T (vjerovatno nije veća od 60 T).Dakle stepen sigurnosti je oko 8 puta.Naknadna sitna kozmetika bi za zdrave sajle bila beznačajna.Pravo pitanje je:Da li je projektom predviđeno povremeni nadzor i neke radnje održavanja?
Proizvođači užadi daju uputstva za zaštitu od korozije nekim uljima,mastima ili smolama.To se može provjeriti na primjeru mosta na adi Ciganliji.(Da li se tamo nešto periodično radi?)

Ne tuci ženu kad razbije ibrik pri donošenju vode jer je kasno.Izmlati je prije odlaska po vodu.
Imamo u NS Žeželjev most koji je NATO srušio,a prije 20 godina je popravljen.Pri tom je projekat djelimično izmjenjen,kao da je neko precrtao ono sa bus stanice.Na slici se vidi da su umjesto vertikalnih čeličnih zatega kolovoznu su traku objesili oklopljenim čeličnim sajlama.
Lijepo i elegantno,ali…
Mene zanima šta je projektom predviđeno u smislu održavanja i povremene antikorozivne zaštite onih kosih šipki.
Ako se to redovno radi pitam se zašto to nije uvedeno i za AS.Ako ne onda trebamo čekati još 40 godina da to sve odpadne u Dunav.

A šta će na kraju biti kad' sve saznamo oko opterećenju, sajli, ulju, betonu i itd?

Biće da je uz pravilno održavanje mogla stajati i služiti hiljadu godina, ali eto ...

A to inače nas obične smrtnike treba baš da brine/interesuje?

Smrtnici .. odabrao si pravu reč, to su oni nesretnici u Novom Sadu utvrdili u deliću sekunde .. ako te kojim slučajem ne brine i ne interesuje odeš lepo negde gde se ne raspravlja o tome, nego o nečem drugom ,ili lemiš nešto?

Jel ti to ozbiljno, kaži da se šališ, a inače hvala što želiš da mi izigravaš oca!

Gospodine, ovo je deo foruma Fizika, tema koju je pokenuo zzzz, ako vam se kojim slučajem ne sviđa, ima još dosta delova foruma, kao i još baš mnogo tema, odaberite neku gde bi učestvovali sa zadovoljstvom, nije u redu da sabotirate bilo koga da se izrazi ako to želi. A to za oca čak i ne znam šta želite da kažete.

E kad' bih znao da crtam sve bi bilo jasnije!

Iz obzira prema zzzz i drugim učesnicima, trudiću se da ne nastavljam ovaj razgovor :)

Pamatno, tema osim što je interesantna veoma je ozbiljna po svakom pitanju!

Tehnički propisi za građevinske betonske konstrukcije navode u jednom članu doslovno ovo:
(3) Smatra se da rekonstrukcija građevine nema bitan utjecaj na tehnička svojstva betonske konstrukcije ako su zatečena tehnička svojstva vezana uz mehaničku otpornost i stabilnost zadovoljavajuća i ako se mijenjaju do uključivo 10% (npr. promjena mase građevine, promjena položaja središta masa ili središta krutosti, promjena naprezanja u proračunskim presjecima i sl.).
Na ovoj betonskoj nadstrešnici to je bilo možda max. 1%.
Ko je nadležan da ospori da su „mehaničku otpornost i stabilnost zadovoljavajuća“?
Održavanje,tehnički pregled,inspekcijska služba.
Isto kao i kod auta.

Ovaj ciklus: Održavanje—Tehnički pregled—Inspekcija, kako nastaje i kad se formira?
Grubi prikaz osnovnih faza za ostvarenje nekog objekta su:

Investitor-Urbanistička saglasnos-Idejno rješenje-Izvedbeni projekat-Revizorski nadzor-Izvođački radovi-Nadzor radova-Tehnički prijem.

Projektni biro u sklopu izrade izvedbenog projekta radi tehničko uputstvo za „Rukovanje i održavanje“.Važeći tehnički propisi definišu da li se i kako često izvodi tehnički pregled i inspekcija.
Naprimjer:Proizvođač veš mašine je obavezan da u sastavu ima i uputstvo za rukovanje i održavanje,a inspekcijske službe ocjenjuju treba li se raditi povremeni tehnički pregled ili ne.U ovom slučaju ne.a za automobile da.Ovisno o razmjerima štete koja može nastati zbog neodržavanja,propisuje se obavezan tehnički pregled.Naročito značajni tehnički propisi dodatno se regulišu i zakonima.

zzzz, slazem se sa napsanom racunicom u drugoj tvojoj poruci, medjutim podatke koje si stavio kao ulazne su jako odokativne i moraju biti tacno uzete iz projekta ili sa lica mesta.

Inace, zadnji spoj koji sam testirao u jednom od svojih projekata je bio spoj dve celicne sipke precnika 16mm medjutsobno suceono zavarene. Takav spoj je pucao na 79kN odnosno na 82kN na drugom uzorku. Cisto da ljudi imaju predstavu o sili koja je potrebna da se pokidaju nosaci koji su nosili nadstresnicu.

Ovde je nesto debelo krenulo lose da se desi ovakav pad betonske konstrukcije. Gotovo sam siguran da nikad necemo saznati sta se desilo.

79 i 82 kN na polagano ali sve veće opterećenje, ili na dinamički nagli udar, pošto koliko sam ja razumeo to nije isto? U svakom slučaju to što si napisao je ekvivalent 8 tona na spoju koji je zavaren, a sama šipka bez vara?

Pustite var i armaturu. Ovo su žice za prednapregnuti beton koje se prave od drugačijeg čelika i koje su mnogo jače i skuplje. Pritom se ne vare veća ankerišu na drugi način (koji nije popustio). Kroz sredinu zatega je veoma korišćena "sedmica" (sedam žica, zaboravio sam koje debljine je svaka) koja 20 T nosi bez problema svaka od 18.

Iz nekog razloga deluje da ove okolne žice (mimo ovih 7 u sredini) nisu ankerisane na većini zatega sem evidentno na jednoj.

Dizajn kaskadnih greda je takav da su one otporne sili na gore, a ne na dole kojoj su bile opterećene pre pada. Naime teorija je da su zatege prilikom gradnje prednapregnute na silu dovoljnu da nosi celu nadstrešnicu pa čak i da je delimično vuče na gore. Problem veliki nastaje kada popuca određen broj žica od tih 7 tako da se opterećenje prenosi na kaskadne grede. To izazva lančani rekciju (koja je možda trajala godinama) koja na kraju uz naravno dodatno opterećenje koje je stavljeno dovodi do pada.

@MajorFatal, celjusti prese se rastezu do trenutka pucanja, ni jedan uzorak nije pukao van sava (na samoj sipci)

Kao laik u toj oblasti kad vidim one poprecne grede .,daj boze da su 30cm u nosecoj konstrukciji ., znaci ,a i ne mora, da su sav teret nosile upravo te "sajle" ....60 godina ...

Nije problem debljina greda, već oblik i način konstrukcije. To je po svemu sudeći prednapregnuti beton sa naprezanjem u donjem delu koji ovde ima smisla samo ako zatege nose ceo teret i plus vuku grede na gore. Kada se urede proračuni za pregib konzole vidi se da u trenutku kada zatege prestanu da nose sav teret (što se u nekom trenutku i desilo pucanjem jednog broja sajli) grede postaju izuzetno slabe kod nošenja tereta u smeru na dole. Bukvalno bi mnogo bolje bilo samo da su okrenute naopako.